sis tem mi cro soft o ffi ce 2003 - telekomunikacije · sis tem mi cro soft o ffi ce 2003 – in...

#104oktobar 2004.

Sis tem Mi cro soft

O ffi ce 2003

In sta la ci ja, do ku men ti,

struk tura

Dragan Grbić

S P E C I J A L N I D O D A T A K

2 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .

PC SPECIJALNI DODATAK

3o k t o b a r 2 0 0 4 . PC

Sis tem Mi cro soft O ffi ce 2003 – In sta la ci ja, do ku men ti, struk tura

M icrosoft Office je je dan od naj po zna ti jih pro i zvo da u računar skoj in dus tri ji. Reč

je o prvom na men skom sku pu vi še po je di načnih pro-gra ma za po slov nu upo tre bu na trži štu. S ob zi rom na to da do la zi iz kom pa ni je ko ja je na pra vi la i Win-dows, naj po pu lar ni ji ika da na prav lje ni ope ra tiv ni sis-tem, de si la se i od go va ra juća po pu lar nost tog pro i zvo-da: to li ka da reč „Office“ u ra zgo vo ri ma o so ftve ru naj pre aso ci ra baš na Microsoft. Prin ci pi ko ji pos to-je u pro gra mi ma Microsoft Office-a da nas su de fac-to stan dard za rad kraj njeg ko ri sni ka, bi lo da je reč o uni ver zal nos ti i uje dnačenos ti ra dne po vrši ne, o fun-kci ja ma pro gra ma, ili o pro duk tiv nos ti ko ju ko ri snik mo že os tva ri ti sva ko dnev nom pri me nom. Us peh pri-me nje nih te hno lo gi ja, ko je smo po pra vi lu prvi put viđali baš u no vim ver zi ja ma Office-a, bio je to li ki da su se i dru gi pri klo ni li tom is kus tvu, a i Microsoft sam je pre neo mno go sop stve-nog is kus tva u svo je dru-ge pro i zvo de.

Is to ri ja pa ke ta Micro-soft Offi ce je bur na, a o njoj bi mo gla da se na pi-še priča ko ja bi po pu ni la čitav ovaj pri ručnik; za to, tek na ve di mo hro no lo gi-ju ver zi ja. Na kon Offi ce-a 4.3, ko ji je o bjav ljen počet kom 1994. go di ne i da nas se sma tra „prvim pra vim“ pa ke tom u da na šnjem smi-slu značenja, ver zi je su se sme nji va le u pe ri odi ma od oko dve go di ne ili ma nje. Offi ce 95 je pro mo vi san kad i Windows 95, u av gus tu 1995. Offi ce 97 se po ja vio u je sen 1996. godine, Offi ce 2000 je o bjav ljen u ma ju 1999, a Microsoft Offi ce XP u ma ju 2001. go di ne. Naj-zad, ak tu el ni sis tem Microsoft Offi ce 2003 je pro mo vi-san 21. ok to bra 2003. go di ne, nas tav lja jući us peh svo-jih pret ho dni ka.

Ovaj pri ručnik je za mi šljen kao op šti uvod u pri me nu glav nih pro gra ma Offi ce-a 2003; ov de ćemo se ba vi ti in sta la ci jom, o drža va njem i za je-dničkim oso bi na ma glav nih pro gra ma. Iako neće bi ti po se bne reči ni o je dnom pro gra mu po na osob, sa zna nja ko ja bu de te ste kli čita njem ovog šti va po-moći će vam u svim pro gra mi ma ori jen ti sa nim na rad sa do ku men ti ma (Word, Excel i PowerPoint). To bi čak mo glo bi ti do volj no ako ste poče tnik, a ima-te do volj no hra bros ti da se sa mi oti sne te u prak su ko rišćenja tih pro gra ma. Sa znaćete da pos to ji mno-go sličnos ti i zmeđu pro gra ma, bez ob zi ra na to što o bli ci i pri ro da do ku me na ta mo gu bi ti vrlo ra-

zličiti. To je va žan adut Offi ce te hno lo gi je: va še is-kus tvo je ključni fak tor bu duće us pe šne pri me ne. Na tom načelu su is pro jek to va ni svi Offi ce pro gra-mi, pa se sa nji ho vim glav nim za je dničkim ele men-ti ma mo že te upo zna ti ra deći u bi lo kom od njih. U sle dećim i zda nji ma časo pi sa, o bja vićemo i de talj na uput stva za ak tu el ne ver zi je pro gra ma Word, Excel i PowerPoint, pa ovaj pri ručnik mo že te po sma tra ti kao svo jev rsno uvo dno po glav lje za sve njih.

U na me ri da udo vo lji mo ra znim pro fi li ma ko ri-sni ka, o dlučili smo da se ri ju pri ručni ka o Microsoft Offi ce-u 2003 pri pra vi mo ta ko da po kri va ju upo tre-bu in ter fej sa na en gles kom je zi ku, a ne onu ko ja je lo ka li zo va na na srpski je zik. To smo već za počeli u pret ho dnim bro je vi ma, o bjav lju jući pri ručni ke o pro-gra mi ma Outlook 2003 i Access 2003 (do du še, Access ni je ni u ključen u lo ka li za ci ju). Uko li ko ste za in te re-

so va ni za pri me nu lo ka li zo va-ne ver zi je Microsoft Offi ce-a 2003, već smo se po bri nu li za vas: pre dla že mo vam da u tom slučaju na ba vi te na še spe ci jal no i zda nje „Sis tem Mi cro soft O ffi ce 2003 na srp-skom“. To i zda nje sa drži vi še te ma i da le ko de talj ni je opi se mno gih teh ni ka o ko ji ma, iz

te hničkih ra zlo ga, ni smo mo gli da po sve ti mo ve li ki pros tor u ovom i sle dećim pri ručni ci ma.

Struk tu ra sis te ma Mi cro soft O ffi ceMicrosoft Office je za is ta sis tem u pu nom

smi slu značenja te reči, jer je značaj no in te gri-san u te hničkom i fun kci onal nom po gle du. Sis-tem Microsoft Office 2003 se pro da je u ra znim va-ri je te ti ma sa drža ja, tzv. edi ci ja ma ko je se ra zli ku-ju po ce ni, sa drža ju, načinu li cen ci ra nja i o bli ku do da tne po drške. Pos to je četi ri glav na va ri je te ta – za pra vo i vi še, ako računa mo da se li cen ci ra nje obav lja na ne ko li ko načina (ku po vi na pro gra ma, ku po vi na uz o pre mu i volume li cen ce za fir me). U sle dećoj ta be li vi di te sa drža je po je di nih edi ci ja; prvi o blik se mo že do bi ti u o bli ku volume li cen ce, a os ta le tri edi ci je se kod nas mo gu ku pi ti po je di-načno. Ne ke po se bne va ri jan te li cen ci ra nja (po put aka dem skih li cen ci za ško le) ima ju is ti sa držaj kao ne ke od ovih edi ci ja. De talj ni je in for ma ci je o o bli-ci ma ku po vi ne za tra ži te od svog ov lašćenog zas tu-pni ka Microsoft-a.

4 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


Spi sak ovim ni je kom ple ti ran, jer se ovom ko-lu pri dru žu ju i ne ki po se bni o bli ci pro gra ma, kao i na men ski sis te mi ko ji pos to je u ci lju pro ši re nja po slov ne fun kci onal nos ti. Ta kođe, sva ka in sta la ci-ja u se bi sa drži još vi še i zvršnih pro gra ma, ali oni se po običaju ne na vo de u ova kvim spis ko vi ma, jer su pri su tni kao po moć i po drška u svim pro i zvo-di ma, bi lo da ku pi te ceo pa ket ili po je di načni pro-gram. Na ovom mes tu, krat ko ćemo opi sa ti sve glav-ne pro gra me ko ji su deo sis te ma Offi ce 2003. Na vo-di mo uobičaje na krat ka ime na pro gra ma; na po mi-nje mo da je pu no ime sva kog pro gra ma du že, po-put Microsoft Offi ce Word 2003.

Word 2003 je pro gram za o bra du tek stu al nih do-ku me na ta (tzv. tekst pro ce sor). Osim što je op ti ma lan za unos veće ko ličine tek sta, Word nu di mno štvo op-ci ja i ala ta za de talj no gra fi čko uređenje do ku men ta (u prav lja nje fon to vi ma, o bli ci ma pa su sa, me tri kom stra ni ce, itd.). Sa drži i mno ge o zbilj ni je fun kci je, po-put onih za pro ve ru je zičke is prav nos ti, struk tu ri ra-nje slo že nih do ku me na ta i gru pno re di go va nje tek-sta. Pro gram čak ras po la že alat ka ma ko je se mo gu upo tre bi ti za pre lom je dnos tav ni jih knji ga, a mo že da se ko ris ti i kao edi tor elek tron ske po šte i do ku me-na ta ko ji se pri pre ma ju za Web.

Excel 2003 je pro gram u kla si una krsnih ta be-la (spreadsheet). To je moćan sis tem za ta be lar ne pro-račune, ana li ze i gra fi čku pre zen ta ci ju nu me ričkih po-da ta ka. O snov na ka rak te ris ti ka ove kla se pro gra ma je uređenje po da ta ka u ra dnom lis tu ko ji pri ma po-dat ke u ta be lar noj for mi. Po da tak se mo že o bli ko va-ti u svom kon tek stu (na primer o blik is pi sa da tu ma, broj vi dlji vih de ci ma la bro ja, itd.), kao i gra fi čki (ve-ličina, bo ja i o blik fon ta, po rav na nje). Nu me rički, ali i dru gi po da ci mo gu se ko ris ti ti u ari tme tičkim i zra-zi ma i ra znim fun kci ja ma, ko jih ima pre ko 300. Naj-va žni ja oso bi na ope ra ci ja je da pro me na ne kog po la-znog po dat ka auto mat ski iza zi va pro me nu re zul ta ta.

Na o sno vu ta be lar nih po-da ta ka, mo že se na pra vi ti gra fi kon u je dnom od de-se tak o snov nih o bli ka. Po-se bno vre dne kom po nen-te pro gra ma su one ko je slu že za ra znorazne sta tis-tičke ana li ze, zbir ne i i zve-de ne pre gle de i mo de li ra-nje op ti mi za ci ja.

PowerPoint 2003 je pro gram za i zra du in te rak-

tiv nih pre zen ta ci ja u o bli ku slaj do va, što je pri kla dno kao vi zu el na po drška to kom o drža va nja pre da va nja ili se mo že ko ris ti ti za auto mat ske pro jek ci je u i zlo gu ili na sa jam skom štan du. Pro gram omo gućuje kom bi-na ci je ras po ređiva nja tek stu al nih, gra fi čkih i mul ti me-di jal nih sa drža ja na slaj du. To je po drža no bi bli ote ka-ma gra fi čkih pre dlo ža ka i sti lo va pre zen ta ci je, a sve se mo že po drža ti i ani mi ra nim efek ti ma pro me ne slaj-do va ili po je di nih sa drža ja. Na o sno vu urađene pre-zen ta ci je, pre da vač mo že od štam pa ti ne ko li ko o bli ka pod se tni ka za pre da va nje, a to kom pro jek ci je pre zen-ta ci je i zvo di ti ra zne za hva te, po put crta nja po slaj du.

Outlook 2003 je in te gri sa ni sis tem za cen tra li-zo va no u prav lja nje ra znim o bli ci ma in for ma ci ja u po slov nom o kru že nju (desktop information system). Pro gram čini po ve za nu ce li nu ko ja se sas to ji od ne-ko li ko fun kci ja i vi do va o bli ko va nja in for ma ci ja. Di-na mički ka len dar slu ži kao agen da za uzeća vre me-na, uz mo gućnost de fi ni sa nja po nav lja jućih de ša va-nja i upo zo ra va nje na na ila zak va žnog po sla; va žan mo dul ka len da ra je sis tem za za ka zi va nje sas ta na ka u kor po ra tiv nom o kru že nju. Mo dul za u prav lja nje po slo vi ma omo gućuje de fi ni sa nje i be le že nje na pre-do va nja po sla do pu nog i zvrše nja, uz ra zne vi do ve sa ra dnje ko ri sni ka. Lis ta kon ta ka ta omo gućuje kom-ple ti ra nje o snov nih in for ma ci ja o oso ba ma sa ko ji-ma kon tak ti ra te, nji ho vo gru pi sa nje po ra znim kri te-ri ju mi ma i pre gled svih in for ma ci ja ve za nih za njih. Kom ple tan sis tem za u prav lja nje elek tron skom po-štom na je dnom ili vi še na lo ga je po držan mo du li-ma za ra zvrsta va nje po šte po de fi ni sa nim pra vi li ma i sa ra dnju sa dru gim mo du li ma pro gra ma.

Access 2003 je sis tem za u prav lja nje re la ci onim ba za ma po da ta ka i gra dnju in te rak tiv nih Microsoft Windows a pli ka ci ja ko je ko ris te ba zu po da ta ka kao o sno vu. Pro gram o dli ku je gra fi čki in ter fejs za brzu i zra du ele me na ta a pli ka ci je, ko ji se la ko po ve zu ju sa o snov nim po da ci ma. Osim o snov nih fun kci ja za

Microsoft Offi ce

Professional

Enterprise

Edition 2003

Microsoft Offi ce

Professional

Edition 2003

Microsoft Offi ce

Small Business

Edition 2003

Microsoft Offi ce

Standard Edition

2003

Access 2003Excel 2003InfoPath 2003Outlook 2003PowerPoint 2003Publisher 2003Word 2003

Access 2003Excel 2003Outlook 2003PowerPoint 2003Publisher 2003Word 2003

Excel 2003Outlook 2003PowerPoint 2003Publisher 2003Word 2003

Excel 2003Outlook 2003PowerPoint 2003Word 2003

5o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


u prav lja nje i o drža va nje ba ze, pro gram ras po la že i he-uris tičkim ala ti ma za ana li zu i una pređenje kva li te ta a pli ka ci je. Po se bnu mo gućnost čine op ci je za po ve zi-va nje a pli ka ci je sa spolj nim ba za ma po da ta ka u skla-di šti ma na ser ve ri ma (SQL Server, Oracle, itd.). Pro-gram po drža va brzu i zra du for mi i i zve šta ja i nji ho vo op ci ono pu bli ko va nje u Web in ter fej su. Za hva lju jući oso bi na ma ska la bil nos ti i mo gućnos ti slo že nih za hva-ta u pro gra mi ra nju, Access pred stav lja o dličnu alat ku za brzu i je ft i nu pri pre mu vrlo slo že nih struk tu ra ko-je se po sle mo gu pre se li ti u mre žni am bi jent.

InfoPath 2003 je pot pu no no vi pro gram, a nje-go vo pri sus tvo u sis te mu Microsoft Offi ce je po sle-di ca po većanog značaja pri me ne XML te hno lo gi je. Načel no za mi šljen kao prvi gra fi čki ori jen ti sa ni sis-tem za uređenje i kon tro li sa nje for mu la ra za sno va-nih na tzv. XSLT omo tni ca ma, ovaj pro gram slu ži i kao in ter fejs za di rek tno po ve zi va nje sa ra znim uda-lje nim i zvo ri ma po da ta ka i nji ho vu ek splo ata ci ju i ažu ri ra nje pu tem for mu la ra.

Publisher 2003 je pro gram na me njen po slo vi-ma u o blas ti sto nog i zda va štva (desktop publishing, DTP) i pred stav lja do bar i zbor za pov re me ne pri pre-me za štam pu ra znih o bli ka pu bli ka ci ja po ma njim fi r ma ma. To ni je pro gram u kla si vrhun skih DTP sis-te ma, ali on i ni je na me njen pro fe si onal nom štam pa-ri ma, iako sa drži mno ge fun kci je va žne za ovu kla-su pro gra ma. Pro gram se o dli ku je ve li kim bro jem pri prem lje nih pre dlo ža ka po o bli ku pu bli ka ci je i po di zaj nu (vi zit kar te, tro li sni pros pek ti, pla ka ti, bro šu-re), što ko ri sni ku ko ji ni je pro fe si ona lac u DTP-u olak ša va rad i skraćuje vre me i zra de pu bli ka ci je.

U po nu di po se bnih pro gra ma ko ji su čla no vi sis-te ma Microsoft Offi ce 2003 pos to je još ne ki po pu lar-ni pro gra mi. Ima vi še ra zlo ga što se oni ne pla si ra-ju kao deo pa ke ta pro gra ma, a naj va žni ji je taj što su u glav nom na me nje ni užem se gmen tu ko ri sni ka sa po-se bnim za hte vi ma.

FrontPage 2003 je pro gram za i zra du Web stra ni-ca i za o drža va nje slo že nih Web saj to va u in tra ne tu ili na In ter ne tu. O dli ku je ga gra fi čki in ter fejs u ko me se la ko u prav lja sa drža jem, uz na pre dne ala te za struk-tu ri ra nje, na vi ga ci ju i pri me nu di na mičkih ele me na-ta na saj tu. I zra da stra ni ce je brza za hva lju jući upo tre-

bi ra znih ala ta za uređenje HTML sa drža ja. Po se bnu vre dnost pro gra ma čine mo du li za kon tro lu i ana li-zu kon zis ten tnos ti saj ta, kao i sis tem za pu bli ko va nje na Web-u ko ji o dli ku je vi še o bli ka po ve zi va nja i mo-gućnost dvo smer nog ažu ri ra nja sa drža ja.

OneNote 2003 je ta kođe no vi pro gram Micro-soft -a. Za mi šljen je kao in te li gen tna be le žni ca u ko-ju u bi lo kom času mo že te za pi sa ti ili is ko pi ra ti bi-lo ka kav po da tak ko ji is krsne u ne kom času, kao što mno gi po na vi ci ra de na običnom ko ma du pa pi ra na svom sto lu. Be le žni cu je mo guće pro i zvolj no or-ga ni zo va ti u gru pe, a sva kom po dat ku je mo guće do-de li ti po se bnu o zna ku zbog ka sni jeg lak šeg sna la že-nja. Je dnom za be le že ne, in for ma ci je os ta ju o dmah upamćene, a ka sni je se mo gu la ko pre tra ži va ti. Pro-gram je čak u sta nju da sni ma audio i vi deo be le ške, pa se mo že ko ris ti ti na pre no snom računa ru (note-book ili TabletPC) kao značaj no po moćno sred stvo u to ku praćenja sas ta na ka i pre da va nja.

Visio 2003 je pro gram na me njen crta nju ra-znih o bli ka še ma, di ja gra ma, pla no va, sklo po va i sličnih slo že nih gra fi čkih struk tu ra. Za sno van je na ko rišćenju pa le ta vek tor skih pre dlo ža ka ko ji se pros-tim prev lačenjem na pov rši nu crte ža i ka sni jim po-ve zi va njem skla pa ju u ce li nu. Su štin sku vre dnost pro gra ma čini mo gućnost do de le mno gih a tri bu ta i vre dnos ti sva kom ele men tu crte ža (di men zi je, ma-sa, ce na, itd.), što na kra ju mo že da se is ko ris ti u ana-li zi ce log sklo pa. Pro gram sa drži i značaj ne fun kci je po ve zi va nja sa dru gim de lo vi ma sis te ma Microsoft Offi ce, kao što je npr. vi zu el no pred stav lja nje po da-ta ka u ba za ma po da ta ka.

Project 2003 je slo že no struk tu ira ni sis tem za pla ni ra nje, u prav lja nje i ras po de lu svih re sur sa po slo-va nja. Za sno van na me to da ma de kom po zi ci je po slov-nih pro ce sa na pros te ope ra ci je, pro gram ana li zi ra tra-ja nje, ce nu, međuza vi snos ti, ste pen is ko rišćenja i dru-ge oso bi ne svih čini la ca ne kog po sla (ljud stvo, ma te ri-jal, tro ško vi, ala ti, vo zi la, itd.). Na o sno vu de fi ni sa nih o gra ničenja, a tri bu ta va žnos ti i ažu ri ra nih in for ma ci-ja o to ku po slo va, Pro ject je u sta nju da i zve de bi lan-si ra ne pre gle de sta nja po sva kom ele men tu. Po se ban značaj pro gram ima u pos tup ci ma op ti mi za ci je ce lo-ku pnog po slo va nja.

6 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


D a bis te an ga žo va li sis tem Microsoft Office 2003 na svom računa ru, po tre bno je da

bu de za do vo lje no ne ko li ko pre du slo va. Na rav no, pr-vi od njih je da po se du je te le gal no na bav lje ni, li cen ci-ra ni in sta la ci oni sa držaj. Dru gi pre du slov je har dver-ski: vaš računar tre ba da za do vo lji oso bi ne sa drža ja kom po nen ti i sna ge ko ji od go va ra ju pre po ru ka ma ili ih pre va zi la ze. Treći pre du slov se o dno si na ver zi ju, pos tav ke i sta nje ope ra tiv nog sis te ma na ko jem ra di-te, jer su mno ge fun kci je sis te ma Microsoft Office ve-za ne za plat for mu. Po želj no je da pro ve ri te de ta lje o har dve ru i so ftve ru pre an ga žo va nja sis te ma Micro-soft Office, ka ko bis te bi li si gur ni da će pro gra mi ra-di ti pra vil no.

In sta li ra nje i ka sni je o drža va nje sis te ma Microsoft Offi ce 2003 i zvo de se vrlo na pre dnim i in te-li gen tnim alat ka ma ko je do pu šta ju da is pra vi te slučaj-ne oma ške ili na kna dnu pro me nu ne ke o dlu ke. Ipak, bi lo bi do bro da se va lja no upo zna te sa ne kim po je-di nos ti ma – ako ni zbog čega dru gog, a ono da bis-te u šte de li vre me.

Pri pre ma plat formeSis tem Microsoft Offi ce 2003 mo že da ra di na

ope ra tiv nim sis te mi ma Microsoft Windows 2000 SP-3 i Microsoft Windows XP. Har dver ski za hte vi za rad sis-te ma Microsoft Offi ce 2003 su uobičaje ni za da na šnje pri li ke: re ci mo, ako je vaš računar na bav ljen 2002. go-di ne ili ka sni je, vrlo je ve ro va tno da nećete ima ti ni-ka kvih pro ble ma. Pre ma pre po ru ci Microsoft -a, pro-ce sor tre ba da bu de ba rem Pentium na 233 MHz ili brži; ipak, pre po ručuje mo da to bu de pro ce sor ba-rem kla se Pentium III. Očeku je se da ima te 128 MB RAM, ali ćemo vam pre dlo ži ti da obe zbe di te ba rem 256 MB, po go to vo ako že li te da ra di te sa dva ili vi še pro gra ma is tov re me no. Do volj no je da gra fi čki adap-ter ra di u re zo lu ci ji 800×600 sa 256 bo ja. Ali, to je da le ko od pre du slo va za udo ban rad: ako obe zbe di-te sli ku od ba rem 1.024×768 u pu noj pa le ti bo ja, i to na ma lo većem mo ni to ru, vaš rad će bi ti udo bni-ji i efi ka sni ji.

Za htev za re sur si ma na hard dis ku mo že da bu-de pro men ljiv, u za vi snos ti od i zbo ra pro gra ma i kom-po nen ti ko je ćete in sta li ra ti. Uz pret pos tav ku da in-

sta li ra te ce lo ku pan in sta la ci oni sa držaj, on će za uze-ti oko 250 MB pros to ra na dis ku. Osim to ga, pos to-ji op ci ona mo gućnost da se in sta la ci oni sa držaj pre-ne se na disk u tzv. traj ni keš, što će za uze ti još oko 240 MB pros to ra. Je dan od pre du slo va za pos tav lja-nje Offi ce-a 2003 jes te da u času in sta la ci je bu de ras-po lo ži vo oko 2 GB na par ti ci ji. To ne znači traj ni u tro-šak to li kog pros to ra, već sa mo u slov da pro ce du ra in-sta li ra nja pro te kne glat ko.

Ne op ho dno je da računar bu de o prem ljen CD čitačem, da bis te mo gli da in sta li ra te sis tem; ako ima te CD pi sač, što ni je oba ve zno, obe zbe dićete i rad ne kih na men skih ope ra ci ja. Od uređaja za unos, do volj no je da ima te stan dar dnu tas ta tu ru i mi ša; ako je miš o prem ljen točkićem, ra dićete udo bni je. Ne ke fun kci je sis te ma Microsoft Offi ce 2003 mo gu da ko ris te ili za hte va ju pri sus tvo mno gih dru gih har dver skih uređaja (zvučni pod sis tem sa mi kro fo-nom, ske ner, di gi tal na ka me ra...), ali ako ih ne ma-te, ničim nećete na ru ši ti o snov nu ope ra tiv nost glav-nih pro gra ma.

Pri sus tvo štam pača ni je oba ve zno, ali je po želj-no; pre po ručuje mo upo tre bu ne kog la ser skog ili inkjet štam pača, jer oni obe zbeđuju vi ši kva li tet is-pi sa od ma tričnih. Čak i ako ne ma te štam pač po ve-zan na svoj računar, pre in sta la ci je sis te ma Microsoft Offi ce 2003 pos ta vi te u prav ljački pro gram za ne ki od po nuđenih u Windows-u. To je po tre bno za to što Offi ce pro gra mi oda tle pre uzi ma ju de fi ni ci ju po-dra zu me va nog for ma ta pa pi ra (ovo po go to vo va ži u Word-u); kod nas je to u glav nom A4, dok se u Ame ri ci naj vi še ko ris ti for mat Letter, ko ji je ne što kraći. O bra ti te pa žnju da tzv. „bes ko načni“ pa pir ko-ji se ko ris ti u ma tričnim štam pačima ni je is tih di-men zi ja kao A4 (du ži je za 13 mm).

Mo gućnost po ve zi va nja na In ter net ni je neo pho-dan, ali je ve oma po že ljan pre du slov za ko rišćenje sis-te ma Microsoft Offi ce 2003. Ako ne ma te pris tup na In ter net pu tem mo de ma, ka blov ske ve ze ili mre žnog po sre dni ka, bićete us kraćeni za ba rem ne ko li ko o zbilj-nih mo gućnos ti. Offi ce pro gra mi sa drže hi per ve ze ka ma tičnoj lo ka ci ji Microsoft Offi ce Online, gde se na la-ze mno gi ko ri sni, pa i ne op ho dni sa drža ji: do da tna po moć, in te rak tiv ni kur se vi, ko lek ci je sličica i pre dlo-

An ga žo va nje sis te ma

Mi cro soft O ffi ce 2003

7o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


ža ka, ali i va žne is prav ke sis te ma. Ak ti va ci ja pro i zvo-da je naj je dnos tav ni ja pu tem In ter ne ta, ma da tu ima-te i dru gi i zbor.

Na kra ju pre gle da pri prem nih ra dnji, daćemo vam i je dnu pre po ru ku: ovo je ne oba ve zno, ali pre po-ručlji vo iz vi še ra zlo ga. Na ime, po dra zu me va no sta-nje pre gle da sa drža ja fol de ra u Windows Explorer-u i di ja lo zi ma za o tva ra nje i čuva nje da to te ka je po ve za-no sa ti po vi ma da to te ka. Ako ope ra tiv ni sis tem zna čemu slu ži o dređena vrsta da to te ke, on da je po dra zu-me va no da uz ime da to te ke ni je is pi san njen tip. Pre-po ručuje mo da to pro me ni te, jer većina pro gra ma sis-te ma Microsoft Offi ce 2003 ra di sa vi še ti po va da to te-ka, pa pos to ji ve ro va tnoća da slučaj no pro ma ši te že-lje ni tip, ako pos to ji dru ga da to te ka is tog ime na, a sa dru gom iko nom (tj. ti pom).

O tvo ri te Windows Explorer, pa zatim o tvo ri te me ni Tools / Folder Options. Pređite na kar ti cu View, pa is ključite po lje za po tvrdu Hide fi le extensions for known fi le types. Pošto is ključite to po lje, kli kni te na taster Apply to all folders i na kra ju za tvo ri te di ja log po tvrdom na taster OK. Od tog trenutka na dalje, sve da to te ke u sis te mu (ne samo u Offi ce programima) će se is pi si va ti pu nim „ime nom i pre zi me nom“.

Na kon pro ve re har dver skih pre du slo va, pre-po ručuje mo da pre in sta la ci je pro ve ri te još ne ko li-ko va žnih po je di nos ti. Naj pre o fon to vi ma: kom ple-tan skup TrueType fon to va na va šem sis te mu je us-klađen sa Unicode spe ci fi ka ci jom, ko ja po dra zu me va da skup slo va u je dnom fon tu sa drži i sve la ti nične i (u glav nom) ćiri lične zna ke pi sa ma na srpskom je-zi ku. Ako ste već in sta li ra li ne ki veći pa ket pro gra-ma npr. za rad sa gra fi kom, sa svim je mo guće da vaš ope ra tiv ni sis tem ras po la že sa još vi še fon to va, ali je vrlo mo guće da ne ki od njih ne ras po la žu pu nom Unicode ta be lom; ta kve fon to ve ne bi tre ba lo da ko-ris ti te u Offi ce pro gra mi ma. Po ve di te računa i o pos-to ja nju zas ta re lih, vrlo ne ure dnih i za pri me nu pot pu-no ne pri hva tlji vih fon to va po tzv. YUS CII ras po re du; pos to je „stručnja ci“ ko ji tvrde da je ta kve fon to ve lak-še ko ris ti ti, pa ručno in sta li ra ju ko lek ci je ta kvih fon to-va. Ta ko ne što ni po što ne moj te do zvo li ti! U je dnom od sle dećih pri ručni ka, o bja snićemo vam šta da ura di-te da biste us kla di li svo je sta re do ku men te u ta kvom ras po re du (ako ih ima te u ar hi vi) sa da nas je di no pri-hva tlji vim ras po re dom Unicode.

Čak i ako nis te lo ka li zo va li svoj Windows XP na srpski, va lja lo bi da pro ve ri te ne ko li ko „si tni ca“ ko je se tiču lo kal nih po de ša va nja, ka ko bis te i zbe gli pro ble me u tu mačenju da tu ma, bro je va i dru gih po-

da ta ka. Na pri mer, u zem lja ma en gles kog go vor nog po dručja uobičaje no je da se u bro je vi ma ko ris ti de-ci mal na tačka, a ne de ci mal ni za rez kao kod nas, dok za rez slu ži kao znak za gru pi sa nje ci fa ra. Ako bi se to po me ša lo, mo gla bi nas ta ti zbrka, pa da ne zna te ko ji je, za pra vo broj ko ji je za pi san kao 1,234. Slično to me, mno ge zem lje ima ju ra zličite o bli ke za-pi si va nja da tu ma, i po in ter pun kci ji i po re do sle du. Ko načno, va lja da se uve ri te da vaš Windows ima ak-ti vi ra ne sve ras po re de na tas ta tu ri ko je ćete ko ris ti-ti: po red uobičaje ne en gles ke tas ta tu re, tre ba da bu-de ak tiv na srpska la ti nična tas ta tu ra; ako ćete pi sa ti ćiri li com, ta kođe i srpska ćiri lična. Na rav no, ne ma ni ka kvih pre pre ka da do da te još ne ko li ko tas ta tur-nih ras po re da za sve je zi ke ko ji ma se slu ži te.

Naj bo lje je da pro ve ri te sta nje: o tvo ri te pro gram WordPad, pa upo tre bi te ko man du Insert / Date and Time. O tvo riće se di ja log u ko me ćete vi de ti ne ko li ko ras po lo ži vih for ma ta za da tum i vre me; po me ri te spi-sak ma lo ni že, pa ako uočite stav ku ko ja is pi su je dan i me sec na srpskom je zi ku, to je znak da je sve u re-du. Kad ste već tu, pro ve ri te da li vam je ak tiv na tas-ta tu ra na srpskom, pa ot ku caj te zna ko ve šđčćž; ako ste in sta li ra li ćiri ličnu tas ta tu ru, pre ba ci te se na nju, pa is ku šaj te pi sa nje svih slova na ćiri li ci. Ako se sve vi di ka ko va lja, i va ša tas ta tu ra je sprem na za rad na srpskom je zi ku.

Po sle dnji test se tiče bro je va: o tvo ri te pro gram Calculator, pa u nje mu u ključite op ci ju me ni ja View / Digit Grouping. Ot ku caj te ne ki veći broj sa de ci ma-la ma: ako je znak za ra zdva ja nje kla sa tačka, a de ci-mal ni se pa ra tor za rez, i po sle dnji test je pro šao po zi-tiv no – vaš sis tem je spre man za rad po do maćoj no-men kla tu ri. Ako bi lo ko ji od na ve de nih tes to va ne prođe ka ko va lja, po tre bno je da po de si te svoj sis tem pre in sta la ci je Offi ce-a 2003: o tvo ri te kon trol nu ta blu (Control Panel) i po tra ži te a plet ko ji se ba vi re gi onal-nim op ci ja ma. Nećemo opi si va ti de ta lje tih po de ša va-nja: ako ne mo že te da se snađete, naj bo lje je da za tra-ži te nečiju stručnu po moć.

Pos tu pak in sta li ranjaPro ces in sta li ra nja sis te ma Microsoft Offi ce 2003

teče po prin ci pi ma tran sak ci je. To znači ako ne što u to ku pos tup ka kre ne ka ko ne bi tre ba lo (npr. nes ta ne stru je), in sta la ci oni pro gram će bi ti u sta nju da us pe-šno pov ra ti sis tem u sta nje pre počet ka pos tup ka. Ta-kođe, sis tem za in sta la ci ju je in te rak ti van: pra ti sta nje pro gra ma, može da re agu je na o štećenja i mo že da po-pra vi gre šku u ra du pro gra ma. Da bis te pra vil no in sta-

8 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


li ra li sis tem Microsoft Offi ce 2003 na računar, po tre-bno je da se pri ja vi te kao ko ri snik sa pu nim a dmi nis-tra tor skim pra vi ma. Ka da prvi put pos ta vi te in sta la ci-oni CD u čitač, pro ce du ra će kre nu ti auto mat ski. Ako se to ne de si u ro ku od de se tak se kun di, u Windows Explorer-u pređite na CD čitač, pro nađite na CD-u pro gram SE TUP.EXE i po kre ni te ga.

Na sa mom počet ku pro ce du re, in sta la ci oni pro gram će pro ve ri ti pos tav ke Windows-a i po se bne pre du slo ve za pos tav ku Offi ce-a 2003. Po sle ne ko li-ko ini ci jal nih di ja lo ga, po ja viće se di ja log u čija po-lja tre ba da une se te tzv product key (ši fru), pre pi su-jući je sa žu te na le pni ce ko ja se na la zi unu tar ku ti je sa CD-om. Taj ključ je je din stven za sva ki pri me rak Offi ce-a i pred stav lja po da tak o auten tičnos ti, a sas-to ji se od pet gru pa po pet al fa nu me ričkih zna ko va. Po tre bno je da sačuva te nje go vu po ver lji vost – ni-po što ga ne moj te da va ti svo jim ko le ga ma ili pri ja te-lji ma, jer ti me mo že te iza zva ti pro ble me prav ne, ali i te hničke pri ro de. Na kon uno sa ključa pro i zvo da, tre ba da po pu ni te o bra zac sa o snov nim po da ci ma: po tvrdi te pos to jeće ime i pre zi me pre uze to iz pro fi -la ili une si te no vo ime. De fi ni ši te svo je ini ci ja le, jer oni se ko ris te kao va ša o zna ka u do ku men ti ma. Po-tvrdi te ili une si te ime fi r me i nas ta vi te da lje.

Na kon ovog ko ra ka, du žni ste da, kli kom na po-lje za po tvrdu u dnu di ja lo ga, pri hva ti te tip ski ugo-vor o li cen ci ra nju (tzv. EULA) i ti me po tvrdi te pra-vo i u slo ve ko rišćenja. Većina ko ri sni ka ni je sklo na da pročita prav ne kla uzu le ko je va že pri ko rišćenju li cen ci ra nog so ft ve ra, pa ćemo na po me nu ti sa mo je-dan de talj: li cen ca za ko rišćenje sis te ma Microsoft Offi ce 2003 do zvo lja va in sta li-ra nje ku plje nog pri mer ka na dva računa-ra is tog ko ri sni ka, od ko jih je je dan oba-ve zno pre no sni računar.

Sle deći di ja log je naj va žni ji za da-lji tok in sta la ci je. Ov de bi ra te je dan od četi ri vi da in sta la ci je: to se o dno si na i zbor obi ma i ka sni je fun kci onal nos-ti in sta li ra nih pro gra ma. Ti pična in-sta la ci ja će za do vo lji ti većinu ko ri sni-ka, ali mo že te iza bra ti i je dnu od os ta-le tri; uočite opi se na de snoj stra ni di-ja lo ga. Za drži mo se za sad na tri ge ne-rička o bli ka: ti pična in sta la ci ja lo ka li zo-va ne edi ci je Microsoft Offi ce Professional Edition 2003 po dra zu me va u tro šak od 639 megabajta prostora na dis ku; kom-ple tna za hte va 851 megabajt, a mi ni mal-

na 477 megabajta prostora; ovi u tro šci po dra zu me va-ju i traj no ke ši ra nje in sta la ci onog sa drža ja. Pri dnu di-ja lo ga ćete uočiti pre dlo že nu pu ta nju (path) za in sta-la ci ju Microsoft Offi ce-a; sa ve tu je mo da je za drži te u ne pro me nje nom o bli ku.

Kli kom na Next do bićete re zi me svog i zbo ra: po-ja viće se spi sak pro gra ma ko ji će bi ti pos tav lje ni na sis tem, kao i in for ma ci je o po tre bnom i ras po lo ži vom pros to ru na par ti ci ji dis ka. Ako je sve u re du, kli kni te na Install i pro ce du ra će početi. Ti pična in sta la ci ja tra-je pri lično krat ko, kraće od pet mi nu ta, i zav rša va se di ja lo gom sa in for ma ci jom Setup Completed.

Ov de pos to je dva ini ci jal no is ključena po lja za po tvrdu. Prvo pre dla že da o dmah po se ti te Web da bis te ažu ri ra li vaš Microsoft Offi ce; ako ima te stal nu ve zu sa In ter ne tom, is ko ris ti te tu pri li ku. Ako ne ma-te stal nu ve zu, za sad o dlo ži te ažu ri ra nje; vra tićemo se tom pi ta nju nešto ka sni je. U ključenje dru ge op ci-je znači bri sa nje traj no ke ši ra nog in sta la ci onog sa-drža ja sa dis ka; pre dla že mo da to ne is ključite, iako je reč o pre ko 240 MB za uzeća na dis ku. To učini te is ključivo ako vaš računar ras po la že kri tično ma lim pros to rom na dis ku. Ako Offi ce in sta li ra te na note-book uz po moć spolj nog CD čitača, ili ćete de mon ti-ra ti CD čitač da bi računar bio lak ši, oba ve zno za drži-te ke ši ra ni sa držaj.

Uko li ko je u tre nut ku po kre ta nja in sta la ci one pro ce du re za tečena ne ka pret ho dna ver zi ja Offi ce-a, to će bi ti pre po zna to i pre po ručena ope ra ci ja će bi ti na do gra dnja: sta re kom po nen te će bi ti za me nje ne no-vim ver zi ja ma, uz očuva nje većine sta rih po de ša va-

9o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


nja i uz pri bli žno is ti kraj nji sa držaj na kra-ju pro ce du re. Na do gra dnja utiče sa mo na sa držaj pro gra ma: bu di te mir ni po pi ta nju svih svo jih pret ho dno kre ira nih Offi ce do-ku me na ta, oni neće bi ti i zbri sa ni ni ti na bi-lo ko ji način u gro že ni.

Ako umes to na do gra dnje iza be re te je-dnu od tri tip ske in sta la ci je, kraj nji re zul tat će bi ti is ti kao i pri kla sičnoj in sta la ci ji. Je-di na ra zli ka je no vi međuko rak: po tre bno je da sa op šti te in sta la ci onoj pro ce du ri šta da ura di sa pret ho dnim ver zi ja ma pro gra-ma. Na ime, mo guće je da sis tem Microsoft Offi ce 2003 fun kci oni še pa ra lel no na is-tom računa ru sa pret ho dnim ver zi ja ma Microsoft Offi ce-a. Ra zlo zi za ta kav i zbor su ret ki i u glav nom su po sle di ca ne kih spe-ci jal nih za hte va ko ri sni ka. U ovom ko ra ku mo že te za drža ti po dra zu me va nu op ci ju da se sta re ver zi je u klo ne, ali i na lo ži ti da se je dan ili vi še pro gra-ma sta re ver zi je za drži. To je di no ne va ži za Outlook: iz o dređenih ra zlo ga te hničke pri ro de, dve ver zi je Outlook-a ne mo gu da bu du pa ra lel no in sta li ra ne na is ti sis tem. Ge ne ral no, sa ve tu je mo vam da i zbe ga va-te pa ra lel ne in sta la ci je dve ili vi še ver zi ja Microsoft Offi ce-a, jer u o dređenim okol nos ti ma mo že doći do na ru ša va nja struk tu re za čije re ša va nje je po tre ban ek sper tski rad.

Ko ri snički de fi ni sa na in sta la cijaVećina po dra zu me va nih op ci ja pri in sta la ci ji sis-

te ma Microsoft Offi ce 2003 je oda bra na va lja no, pa naj ve ro va tni je nećete mo ra ti da in ter ve ni še te. Ako ste u di le mi, a vaš računar ras po la že do volj nim ka-pa ci te tom na dis ku (što je vrlo ve ro va tno), na ša pre-po ru ka je da bi ra te kom ple tnu ili ti pičnu in sta la ci ju. Ako ne ras po la že te do volj nim pros to rom na dis ku, bo lje je da se o dre kne te onih pro gra ma ko je mo žda nećete ko ris ti ti, ne go da sma nju je te fun kci onal nost onih ko je ko ris ti te. Međutim, op ci ja Custom Install vam omo gućuje da de talj no kon tro li še te pos tu pak in-sta la ci je sis te ma Microsoft Offi ce 2003. Pos to ji vi še ra-zlo ga za što bis te mo gli po že le ti da iza be re te tu op ci ju. O snov ni ra zlog bi mo gao bi ti u va šoj ja snoj na me ri da od bi je te da in sta li ra te ne ki od pro gra ma ko ji pos-to je u in sta la ci onom pa ke tu. Taj i zbor ćete do bi ti već u prvom sle dećem ko ra ku ako iza be re te ta kav vid in-sta li ra nja. U za vi snos ti od edi ci je pa ke ta, tu će se po-ja vi ti od četi ri do se dam pro gra ma ko ji čine sas tav te

edi ci je: ako sa mo is ključite po lja za po tvrdu uz ime na ne kih pro gra ma, a ne u ključite po sle dnje po lje za oda-bir vi še op ci ja, biće to je di na ra zli ka u pos tup ku: već sle deći ko rak vas vo di na re zi me, gde ćete do bi ti pre-gled i zbo ra i po kre nu ti in sta la ci ju.

Ako u ključite do nje po lje za po tvrdu Choose ad-vanced customization for applications, u sle dećem ko-ra ku će se po ja vi ti slo že ni di ja log u ko me ćete bi ra ti naj de talj ni je op ci je za in sta li ra nje paketa. U o knu di-ja lo ga, uočićete struk tu ru ko ja je na lik struk tu ri fol-de ra u le vom o knu Windows Explorer-a; sa is tim ko-man da ma za o tva ra nje i za tva ra nje gra na. Poče tni ko-rak će od go va ra ti i zbo ri ma u pret ho dnom ko ra ku: ako ste ne ki pro gram prethodno is ključili, u po lju po-red nje go vog ime na ćete uočiti sti li zo va no „X“, što znači da je ta gra na totalno eli mi ni sa na iz in sta la ci-onog sa drža ja.

Po lja po red sva kog ime na pro gra ma, gru pe ili kom po nen te sa drže me ni je ko ji ma ćete pris tu pi ti kli-kom na le vi tas ter mi ša. Me ni ji stav ki ko je ima ju po-dređeni sa držaj sa drže četi ri ko man de, a oda bra na op ci ja me nja i zgled po lja ra di bo ljeg pre gle da. Prva koman da Run from My Computer u ključuje po dra zu-me va ni i zbor za in sta la ci ju stav ki u gra ni, is ti onaj koji je ak ti van ako bis te iza bra li no vu ti pičnu in sta-la ci ju. Ko man da Run all from My Computer od go-va ra sta nju gra ne ka da bis te u ključili kom ple tnu in-sta la ci ju: sve u toj gra ni će bi ti obe le že no kao sprem-no za di rek tnu in sta la ci ju. Op ci ja Installed on First Use je za nim lji va ako po ku ša va te da bu de te ra ci onal-ni: ni je dna stav ka ko ja po ne se ovo obe le žje neće bi ti o dmah in sta li ra na na disk, ali će se sma tra ti „re zer vi-

10 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


sa nom“: tek ka da prvi put po zo ve te sa držaj, ope ra ci ju ili fun kci ju ko ja za hte va pri sus tvo re zer vi sa ne kom po-nen te, vaš pro gram će načas pre ki nu ti rad, do in sta li-raće kom po nen tu iz stal nog ke ša na dis ku, pa će nas-ta vi ti rad na mes tu na ko me je pre ki nuo. Ako i zbri še-te traj ni keš, ta da ćete mo ra ti da sta vi te in sta la ci oni CD-ROM u čitač ka da to od vas bu de za tra že no. Ko-načno, op ci ja Not Available eli mi ni še stav ku ili ce lu gra nu iz in sta la ci je.

Ak ti vi ra nje pro i zvodaU času zav ršet ka in sta la ci one pro ce du re, vaš

no vi sis tem Microsoft Offi ce 2003 je spre man za upo-tre bu. Os tao je još je dan ključni ko rak ko ji oba ve-zno mo ra te oba vi ti: to je ak ti vi ra nje pro i zvo da. Reč je o pos tup ku ko ji po ve zu je vaš li cen ci ra ni Offi ce sa računa rom na ko me je on in sta li ran, što je je dno-kra tni pro ces. Ka da ne po sre dno po in sta li ra nju po-kre ne te bi lo ko ji glav ni pro gram sis te ma Microsoft Offi ce 2003 po prvi put, po ja viće se di ja log čaro bnja-ka za ak ti vi ra nje. Nu de se dve op ci je ak ti vi ra nja, pu-tem In ter ne ta i po moću te le fon skog kon tak ta. Mo-že te priv re me no ot ka za ti pro ce du ru ak ti vi ra nja, ali o bra ti te pa žnju: pre ne go što ak ti vi ra nje pos ta ne nu-žno, na ras po la ga nju vam je uku pno 50 po kre ta nja sis te ma Offi ce, na kon čega svi pro gra mi ula ze u sta-nje o gra ničene fun kci onal nos ti. To znači da će bi ti blo ki ra ne sve op ci je kre ira nja i i zme ne do ku me na-ta, a pro gra mi će omo gućiti sa mo nji hov pre gled i štam pa nje, što prak tično svo di pro gra me na fun kci-ju pros tih čitača do ku me na ta.

Ako nis te kre nu li u pos tu pak o dmah, o dlo že no ak ti vi ra nje mo že te po kre nu ti iz bi lo kog pro gra ma, izborom ko man de Help / Activate Product. Načel no, sve je dno je ka ko ćete oba vi ti pos tu pak, ma da je op ci-ja pre ko In ter ne ta brža i udo bni ja. Ka da us pos ta vi te ve zu sa In ter ne tom i oda be re te tu op ci ju, sve se o dvi-ja brzo: ne ko li ko se kun di na kon po tvrde pro ce sa, vi-dećete in for ma ci ju da se sis tem po ve zu je sa mre žnim re sur si ma, a za tim ćete do bi ti in for ma ci ju da je va-ša ko pi ja so ft ve ra ak ti vi ra na. Ovu pro ce du ru mo že te i zves ti dva pu ta, što je u skla du sa kla uzu lom li cen ce o ko rišćenju pro i zvo da na dva računa ra.

Ako bi lo kad ka sni je značaj ni je i zme ni te kon fi -gu ra ci ju svog računa ra, me nja jući vi še kom po nen ti čiji „oti sak“ je učes tvo vao u al go ri tmu za do bi ja nje ak ti va ci onog ključa, mo že se de si ti da sis tem od vas po no vo za tra ži pro ces ak ti vi ra nja. Mo že vam se de si-ti da ste ra ni je ak ti vi ra li svoj sis tem Microsoft Offi ce 2003, ali ste iz o dređenih ra zlo ga o dlučili da po no vo

in sta li ra te ceo ope ra tiv ni sis tem i sve pro gra me na nje mu. U ta kvom slučaju, uko li ko nis te me nja li ni šta od har dve ra u svom računa ru (ili ste pro me ni li sa mo je dnu kom po nen tu, npr. hard disk), po nov no ak ti vi-ra nje pu tem In ter ne ta bi će mo guće čak i ako ste ga već oba vi li dva pu ta.

Ako je do šlo do značaj ni je pro me ne har dve ra ili vaš računar ne ma obe zbeđen pris tup na In ter net, pre os ta je vam da na zo ve te slu žbu te hničke po drške Microsoft -a i da za tra ži te ak ti vi ra njem pu tem te le fon-ske ve ze. Prvi ko rak pro ce du re počinje na is ti način kao i auto mat sko ak ti vi ra nje pu tem In ter ne ta, a na-kon to ga, slu žbe nik po drške će vas vo di ti kroz pro ces ko rak po ko rak. Ako slu žbe nik po drške vi di da ste već dva put ak ti vi ra li pro i zvod, na o sno vu in for ma ci ja ko je mu da te ve ro va tno će pre po zna ti ra zlog po nov-nog ak ti vi ra nja i sve će se brzo za vrši ti. Međutim, pos-to ji ve ro va tnoća da od vas bu de za hte va no da o bja sni-te ra zlog za po nov no ak ti vi ra nje, pa mo žda i da pru-ži te i zve sne do ka ze za ta kvu po tre bu. Dok god ras-po la že te do ku men tom li cen ce, što je do kaz o vla sni-štvu va šeg Offi ce-a, ta pro ce du ra se mo že zav rši ti u va šu ko rist.

O drža va nje in sta la cijeSve op ci je ko je ste oda bra li u to ku pro ce sa in-

sta la ci je sis te ma po dlo žne su re vi zi ji. Mo že te, re ci-mo, o dlučiti da u klo ni te ne ki pro gram ko ji ne ko-ris ti te ili da do da te ne ki ko ji ste prvo bi tno ot ka za li. Na ras po la ga nju je sva ki de talj kao pri prvom in sta-li ra nju, pri me nom in sta la ci one pro ce du re u re ži mu o drža va nja. O tvo ri te kon trol ni pa nel Windows-a, o tvo ri te a plet Add or Remove Programs, pa pro-nađite stav ku ko ja od go va ra ime nu edi ci je va šeg Offi ce-a. Ka da kli kne te na nju, po ja viće se dva tas-te ra: kli kni te na Change. Sis tem za in sta la ci ju će se o tvo ri ti u re ži mu o drža va nja ko ji sa drži tri gru pe ope ra ci ja. Op ci ja Add or Remove Features vo di vas na ko rak ko ji od go va ra ko ri snički de fi ni sa noj in sta-la ci ji. Naj pre iza be ri te pro gra me ko je hoćete da do-da te ili u klo ni te, ako ima ta kvih; ako je to je di na pro me na ko ju že li te, o dmah kli kni te na Update i sačekaj te da se ope ra ci ja zav rši. Ako na me ra va te da u prav lja te de ta lji ma, obe le ži te po sle dnje po lje za po-tvrdu da bis te do šli do tog ko ra ka, pa kli kni te na Next. Za tečene op ci je će od go va ra ti tre nu tnom sta-nju, pa pro me ni te sve što je po tre bno i na kra ju klik-ni te na Update. Na kon ovih ope ra ci ja, va ši Offi ce pro gra mi će o dmah bi ti sprem ni za rad.

Microsoft Offi ce 2003 ras po la že ja kim sis te mom

11o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


očuva nja ce lo vi tos ti. Je dna od ulo ga tog sis te ma je auto mat sko re ago va nje na bi lo ko ju gre šku ko ja se is-po lji u ra du ne kog Offi ce pro gra ma. Na pri mer, po ne-kad mo že doći do na ru ša va nja in te gri te ta vi tal nih de-lo va in sta la ci je Offi ce-a zbog nečim iza zva nog na ru ša-va nja sa drža ja dis ka. U ta kvim slučaje-vi ma, pri o tva ra nju ne kog pro gra ma će se po ja vi ti di ja log ko ji znači da sis-tem re kon stru iše svo je de lo ve. Po sle brze auto mat ske pro ce du re is prav lja-nja, nas ta vićete svoj rad kao da gre ške ni je ni bi lo.

Po ne kad, mo že se de si ti da ne ki spolj ni pro gram iza zo ve gre šku u ra du sis te ma, a mo žda se po ja vi i ne ka gru blja in ter na gre-ška u Offi ce pro gra mu. U većini ta kvih slučaje va, do-bićete po ru ku sis te ma da je do šlo do ne re gu lar nos ti; ta da će se pro gram za tvo ri ti, a o dmah po tom i o tvo-ri ti, re kon stru išući sta nje do ku me na ta ko ji su u tom času bi li o tvo re ni. Ta da je naj bo lje da o dmah pro ve-ri te sta nje do ku me na ta i da ih sačuva te. Ako gre ška počne da se po nav lja, za tvo ri te sve pro gra me i res tar-tuj te ceo sis tem. Vrlo je ve ro va tno da ćete tim po te-zom ot klo ni ti u zrok po jav lji va nja gre ške.

Pos to ji mo gućnost da zbog veće nes ta bil nos ti sis te ma dođe do za glav lji va nja Microsoft Offi ce pro-gra ma, ta ko da ne re agu je ni na ko ju ko man du, pa čak ne mo že te ni da ga za tvo ri te. U ta kvom slučaju, po moći će vam spolj ni pro gram Microsoft Offi ce Application Recovery, ko ji se na la zi u gru pi Microsoft Offi ce Tools u glav nom (Start) me ni ju Windows-a. Po-ja viće se jednostavni di ja log u čijem o knu se na la zi lis ta o tvo re nih Offi ce pro gra ma: o značite onaj ko ji je za glav ljen, pa kli kni te na Recover Application, u po ku-ša ju da re kon stru iše te svoj rad. Ako to ne us pe, kli kni-te na op ci ju End Application i ti me ćete o slo bo di ti me-mo rij ske re sur se ko je je pro gram za uzi mao.

Pos to ji i zve sna ve ro va tnoća da uočite ne ko ne-re gu lar no po na ša nje pro gra ma ko je ne ini ci ra ni ka-kvu po ru ku o gre šci. Ta da po zo vi te ope ra ci ju Help / Detect and Repair, ko ja slu ži za for si ra ni opo ra vak pro gra ma. Dva po lja za po tvrdu slu že za i zbor očuva-nja ko ri snički de fi ni sa nih prečica, o dno sno vraćanje pri la gođenih pos tav ki u prvo bi tno sta nje; reč je o to-me da do ne re gu lar nog sta nja mo že te i sa mi do ves ti, ako ste ne ho ti ce iza bra li ne ke pos tav ke ko je su u su-ko bu sa sis tem skim.

Za početak, u ključite prvu, a is ključite dru gu op-ci ju (što je po dra zu me va no), pa kli kni te na Start. Pro-ce du ra mo že da po tra je ma lo du že, ma da pro la zi bez

po se bnih in for ma ci ja; tek na kra ju, do bićete in for ma-ci ju o za vršet ku pos tup ka. Tre ba lo bi da očeku je te da ne re gu lar nos ti vi še ne ma, pa pro ve ri te sta nje pro-gra ma; ako se pro blem po nav lja, po no vi te ope ra ci ju, ovaj put bi ra jući o brnu te pos tav ke po lja za po tvrdu u

di ja lo gu za po kre ta nje po prav ka.Uko li ko uočite čes te po ja ve ne re gu lar nog ra da

u vi še pro gra ma, ili op ci je za po pra vak ne re zul tu ju do vođenjem pro gra ma u is prav no sta nje, pri be gni-te kraj njoj me ri: po kre ni te in sta la ci onu pro ce du ru u re ži mu o drža va nja, pa oda be ri te op ci ju Reinstall or Repair. Prva op ci ja je ri gi dna: ako oda be re te Reinstall Offi ce, kom ple tan in sta la ci oni sa držaj će bi-ti o sve žen no vim ko pi ja ma da to te ka. Ma nje na sil-na ope ra ci ja je Detect and Repair errors in my Offi ce installation, kad sis tem bi va po dvrgnut ana li zi sta-nja, na kon čega sle di po prav ka in sta li ra nog sa drža-ja. Zbog re kon struk ci je sa drža ja me mo ri je, biće za-tra že no da po no vo po kre ne te sis tem: o dmah pri hva-ti te tu pre po ru ku.

Vre me nom ćete pos te pe no po de ša va ti Offi ce pro gra me ta ko da bo lje od go va ra ju va šim po tre ba-ma. Ka da bis te bi li pri nuđeni da re in sta li ra te sis tem, ako ne pre du zme te ni šta, mo glo bi se de si ti da po gu-bi te sva ta svoj stva, pa da po tom mu ko trpno po ku ša-te da za što kraće vre me vra ti te svo ja že lje na po de ša-va nja u o blik na ko ji ste na vi kli. Da se to ne bi de si lo, obe zbeđena je vrlo je dnos tav na alat ka ko ja čuva sva ta po de ša va nja, a na is ti način mo že da ih vra ti u je-dnom po te zu. U glav nom me ni ju Windows-a, u gru pi Microsoft Offi ce Tools pro nađite i kli kni te na prečicu Microsoft Offi ce 2003 Save My Settings Wizard.

Čaro bnjak se sas to ji od ne ko li ko ko ra ka ko je ćete la ko ra zu me ti; po sle prvih in for ma ci ja, u dru-gom ko ra ku bi ra te ak ci ju. Oda be ri te prvu op ci ju Save the settings from this machine; kli kom na tas ter Next ula zi te u po sle dnji ko rak pri pre me, gde o dređuje te gde će bi ti sačuva na da to te ka ti pa OPS. Daj te toj da-to te ci ne ko opi sno ime, ka ko bis te je ka sni je lak še pro na šli. Kli kni te na Finish i sačekaj te da se pro ces o gla si in for ma ci jom o zav ršet ku. O brnu ta pro ce du-

12 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


ra vraćanja sačuva nih pos tav ki ra di pot pu no slično. Naj pre oda be ri te da to te ku sa že lje nim po de ša va nji-ma; ako to ni je po dra zu me va na da to te ka ko ja je is-pi sa na u po lju, kli kni te na Browse, pa pro nađite onu ko ja vam tre ba. Za tim sa mo kli kni te na Finish, opet sačekaj te ma lo i ti me ste pov ra ti li svo je pos tav ke. Mo-že te i pre ne ti svo ja omi lje na po de ša va nja sa je dnog računa ra na dru gi: is ko pi raj te sačuva nu da to te ku na dis ke tu ili CD ili je pre ne si te pu tem lo kal ne mre že, pa na cilj nom računa ru pri me ni te sačuva ne pos tav-ke uz po moć čaro bnja ka.

Bez ob zi ra na sve mo gućnos ti očuva nja i po-prav ka in te gri te ta Offi ce-a, uvek mo ra te bi ti sprem-ni i na naj go re, na da jući se da se to neće ni kad de-si ti. Glav no načelo za šti tnog ko pi ra nja da to te ka (engl. backup) je u sprečava nju da i zgu bi te re zul ta-te svog ra da, čak i u slučaju te ške ha va ri je dis ka, krađe računa ra ili ele men tar ne ne po go de. Svo je ra-dne da to te ke tre ba da sačuva te na ne kom spolj nom me di ju mu (npr. na CD-u) i da ga po tom oba ve zno uda lji te iz pros to ri je u ko joj se računar na la zi. Sa mi o dlučite ko li ko čes to ćete to ra di ti; re ci mo, ne ka to ne bu de ređe od je dnom ne delj no.

Ažu ri ra nje pa ketaU te hničkom smi slu, sis tem Microsoft Offi ce

2003 je ve oma slo žen so ft ver: to je skup ve li kog bro ja da to te ka ko je su po ve za ne među so bom i sa dru gim de lo vi ma ope ra tiv nog sis te ma. Iako se u vre me pri-pre me za trži šte obav lja ju op se žna tes ti ra nja is prav-

nos ti so ft ve ra, ne ki pro ble mi ipak pro ma knu i ot kri ju se mno go ka sni je, tek u u slo vi ma re al nog ra da. Za to, kad god se uka že po tre ba za tim, Microsoft o bjav lju-je i pre po ručuje pri me nu na men skih is prav ki (patch, u kompjuterskom žargonu „za krpa“). Pov re me no se o bjav lju ju i zbir ni pa ke ti is prav ki, takozvani ser vi sni pa ke ti (service packs), ko ji is prav lja ju sve uočene gre-ške u pro gra mi ma. Prva ser vi sna is prav ka za ma tičnu ver zi ju sis te ma Microsoft Offi ce 2003 je o bjav lje na kra-jem ju la 2004. go di ne – preporučujemo da je preuz-mete sa pratećeg CD-a i instalirate.

Čak i ako ne ma te pro ble ma sa Microsoft Offi ce pro gra mi ma, po želj no je da na ba vi te i in sta li ra te is-prav ke čim sa zna te za nji ho vo pos to ja nje. Te da to-te ke su uvek slo bo dne za pre uzi ma nje sa lo ka ci je Microsoft Offi ce Online; naj lak še je da kre ne te od ko-man de Check for Updates ko ja pos to ji u me ni ju Help u sva kom pro gra mu va šeg sistema Offi ce 2003. Pos-to ji pri kla dna auto ma ti ka pro ve re in te gri te ta va šeg sis te ma, ka da je dnom pris tu pi te toj lo ka ci ji: do zvo li-te po se bnoj Web kom po nen ti da is pi ta va šu in sta la-ci ju; ona će pre po ručiti pri hva ta nje, pre uzi ma nje i auto mat sko ažu ri ra nje Offi ce-a. Ne ka vam pređe u na vi ku da pov re me no pro ve ra va te lo ka ci ju Microsoft Offi ce Online u po tra zi za in for ma ci jom o pos to ja nju ne ke va žne is prav ke va še in sta la ci je Offi ce-a. Mo že te se o slo ni ti i na dru ge me di je, kao što su računar ska štam pa, ra zni kon fe ren cij ski sis te mi, dis ku si one gru-pe i ma iling lis te, kao i ne za vi sni saj to vi po svećeni Microsoft Offi ce-u.

Za je dničke oso bi ne O ffi ce pro grama

N a kon in sta li ra nja Office-a 2003, u Start me ni ju Windows-a, u gru pi All Programs

pos to ji stav ka Microsoft Office ko ja sa drži prečice za o tva ra nje svih in sta li ra nih pro gra ma. Tu je i po dme-ni Microsoft Office Tools sa još ne ko li ko prečica ka po moćnim pro gra mi ma iz sistema; ako ste ispro ba li ope ra ci je opi sa ne u pret ho dnom po glav lju, ne ke od njih ste već ko ris ti li.

Ako ste oda bra li op ci ju kom ple tne in sta la ci-je, na vrhu me ni ja All Programs uočićete i dve no-ve prečice ko je pri pa da ju sis te mu Microsoft Offi ce 2003. Prečica Open Offi ce Document je sti li zo va ni di ja log za o tva ra nje do ku men ta ka kav pos to ji u sva kom pro gra mu (ko man da me ni ja File / Open, prečica Ctrl+O); ova op ci ja pos to ji zbog po se bnih re ži ma o tva ra nja o ko ji ma ćemo vi še reći u de lu o ra-

du sa da to te ka ma. Slično ovoj, i prečicom New Offi ce Document brzo do la zi te do di ja lo ga ko ji pos to ji u pro gra mi ma (File / New). Za ra zli ku od po zi va u pro-gra mi ma, gde se i zlis ta va ju sa mo sa drža ji ve za ni za ma tični pro gram, ov de je o bje di nje na po nu da svih pre dlo ža ka ko ji pos to je u va šem sis te mu (o pre dlo-šci ma go vo ri mo po se bno, jer je to va žna te ma).

Mo že te i sa mi da o tvo ri te fol der My Do cuments, ko ji predstavlja po dra zu me va nu lokaciju za čuva nje svih va ših do ku me na ta u svim di ja lo zi ma, pa da dva-put kli kne te na do ku ment i ta ko ga učita te u ma tični pro gram; re zul tat je is ti kao ka da bis te u pro gra mu po zva li ko man du za o tva ra nje.

Na rav no, My Documents ne mo ra da bu de je di-no mes to na ko me čuva te da to te ke: njih mo že te čuva-ti u fol de ri ma ko je će se na la zi ti na bi lo kom mes tu

13o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


u vi dlji voj oko li ni va šeg sis te ma, ako to od go va ra va-šim po tre ba ma i na vi ka ma.

Ra dna pov rši na O ffi ce pro gramaOffi ce pro gra mi sa drže mno go za je dničkih ele-

me na ta. Naj pre, uočite uobičaje ne ele men te pro zo-ra: na slov na li ni ja ime nu je pro gram i ime da to te ke do ku men ta: ako je to no vi do ku ment ko ji ni kad ni-je sačuvan, vi dećete ge ne ričko ime (Do ku ment1, Sves ka1, Pre zen ta ci ja1 i slično). Kon tro le za po lo žaj pro zo ra su stan dar dne za Windows. Ako o tvo ri te vi-še do ku me na ta is tov re me no, uočićete po se bne kon-tro le na tra ci za da ta ka (Taskbar) za sva ki od njih. Uočite i je dnu ra zli ku: svi do ku men ti učita ni u Excel i PowerPoint na la ze se u is tom glav nom pro zo ru pro-gra ma, dok sva ki do ku ment učitan u Word bi va o tvo ren u po se bnom pro-zo ru. Ta ko se po na ša ju i kon tro le pro-zo ra: ka da bis te kli knu li na tas ter za za tva ra nje u Microsoft Excel-u, za tvo-ri li bis te sve o tvo re ne do ku men te; Word će za tvo ri ti sa mo do ku ment u tom pro zo ru.

Među pro zo ri ma se mo že te kre-ta ti kli kom na tas ter u tra ci za da ta ka ili op štom prečicom Alt+Tab; među o tvo re nim do ku men ti ma je dnog pro-gra ma mo že te se kre ta ti prečicom Ctrl+F6 ili i zbo rom ime na do ku men-ta na dnu me ni ja Window. Svi pro zo-ri pro gra ma ko ji ra de sa do ku men ti-ma sa drže kli zače na de snoj i do njoj stra ni (za vi sno od po tre be) i sta tu snu li ni ju. Uobičaje no je da pri kaz do ku men ta mo že te zu mi ra ti, a na ras po la ga nju su ko-man de u me ni ju View i u tra ci sa stan dar dnim alat-ka ma; ako ima te mi ša sa točkićem, po me raj te točkič dok drži te pri ti snut tas ter Ctrl, pa ćete uvećava ti ili sma nji va ti pri kaz. Sa držaj sta tu sne li ni je je in for ma-tiv ni i o dno si se na tre nu tni do ku ment, ma da ćete po-ne kad moći da i zve de te i ne ke o dređene ope ra ci je u njoj. Kom ple tne pov rši ne svih pro gra ma su ose tlji ve na de sni klik mi šem, ka da se o tva ra kon tek stni me ni u ko me se na la ze ra zne pri kla dne ko man de.

Cen tral no mes ta za u prav lja nje svim ak ci ja ma je tra ka ko man di (Command Bar), ko ja na počet ku počiva u gor njem se gmen tu pro zo ra. Tra ku ko man-di čine je dna tra ka sa me ni ji ma i vi še tra ka sa alat-ka ma (toolbars). Reč je o dva po jav na o bli ka is te ko-lek ci je alat ki: me ni ji su or ga ni zo va ni tek stu al no i hi-

je rar hij ski, a tra ke sa alat ka ma su u glav nom pa le te tas te ra sa čes to ko rišćenim ko man da ma. Ova po de-la ni je stro ga, pa ćete čes to sre ta ti pre kla pa nja; pos-to je i načini da se te stav ke me nja ju.

Uočite uje dnačenost tra ka ko man di u ra znim pro gra mi ma: ako upo re di te Word, Excel i PowerPoint, pri me tićete da se sa držaj stav ki glav nog me ni ja u nji-ma ra zli ku je sa mo za je dnu od de vet stav ki. Do du-še, već prvim ulas kom u te me ni je uočili bis te vi še ra-zli ka, ali i da lje ima mno go is tih stav ki. Slično va ži i za tra ke sa alat ka ma: u ključene su tra ke Standard i Formatting, a na nji ma ima mno go tas te ra is tog i zgle-da i fun kci je. Ini ci jal no, me ni ji i tra ke sa alat ka ma su po de še ne ta ko da za u zmu što ma nje mes ta. Ako o tvo ri te ne ku stav ku me ni ja, ona neće pri ka za ti sav sa držaj, ne go sa mo nje gov deo: ako pri ne se te mi ša

tas te ru sa stre li com na dnu me ni ja, ceo sa držaj će se ra zvi ti tako da bu de vi dljiv. Slično to me, dve tra ke sa alat ka ma sto je u is tom re du i nji hov sa držaj je zbi jen, pa se ne vi de svi tas te ri; ako kli kne te na ma lo de sno po dručje tra ke, o tvo riće se do da tne op ci je u ko ji ma se na la ze svi tas te ri odgovarajuće tra ke. Ka da pri ne-se te po ka zi vač mi ša ne kom tas te ru na tra ci sa alat ka-ma, po ja viće se e kran ska na po me na (tooltip) ko ja sa-drži ime ko man de.

Za me ni i tra ke alat ki va ži da su per so na li zo-va ni: po sle dnje i najčešće ko man de će bi ti prve vi-dlji ve, ta ko da od sli ka va ju va še tre nu tne ak ci je. Ovo po na ša nje mo že te pro me ni ti: o tvo ri te di ja log Tools / Customize, pa na kar ti ci Options uočite i zbor po de-ša va nja. Dve po dra zu me va ne tra ke sa alat ka ma mo-že te pre slo ži ti u dva re da, da se ne pre kla pa ju; ovu op ci ju ste vi de li i u do da tnom pa ne lu, pod ime nom Show Buttons on Two Rows. Ako vam se ne do pa da

14 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


ra zvi ja nje me ni ja, oda be ri te op ci ju Always show full menus; na su prot to me, ako ne že li te da se me ni ji ra-zvi ja ju dok ne kli kne te na stre li cu na dnu, is ključite op ci ju Show full menus aft er a short delay. Ši ro ki tas-ter is pod ovih op ci ja slu ži da pro gram „za bo ra vi“ najčešće ko rišćene ko man de. Sve ele men te u tra ci ko man di mo že te po me ra ti u pro i zvolj nom prav cu ako ih u hva ti te mi šem za le vu ivi cu. Mo že te im pre-mes ti ti re do sled, i zvući ih u tzv. „pli va jući“ po lo žaj ili ih opet na slo ni ti uz bi lo ko ju ivi cu pro zo ra pro-gra ma. Po se bno o bra ti te pa žnju na stav ke u tra ka-ma sa alat ka ma ko je su o bli ko va ne kao me ni ji ili slo že ne pa le te: na vrhu ćete uočiti tan ku tra ku sa vi-še tački ca; ako po vučete tu tra ku van tra ke sa alat-ka ma, do bićete no vu plu ta juću pa le tu.

Ako kli kne te de snim kli kom mi ša bi lo gde na pov rši nu tra ke ko man di, do bićete spi sak tra ka sa alat ka ma; uočićete obe le žje o tvo re nih tra ka, a bi lo ko ju mo že te o tvo ri ti o dmah i pos ta vi ti je na bi lo ko-je mes to, pli va juće ili na slo nje no. Većina na men skih tra ka sa alat ka ma se auto mat ski o tva ra ka da po zo-ve te ne ku ope ra ci ju ili ste u po se bnom re ži mu ra da. Ako ne ho ti ce za tvo ri te ne ku tra ku, upo tre bi te ovaj spi sak da bis te je po no vo o tvo ri li.

Na dnu spis ka u kon tek stnom me ni ju, uočićete ko man du Customize, ko ja o tva ra prvu kar ti cu di ja lo-ga u ko me ste već bi li da bis te po de si li po na ša nje me-ni ja i tra ka. Ov de ćete za teći kom ple tan spi sak ko ji čini tra ku ko man di, gde ta kođe mo že te po dra zu me-va no u ključiti ne ke tra ke sa alat ka ma. Re žim pri la-gođava nja mo že te is ko ris ti ti da bi lo kom de lu me ni-ja ili tra ci sa alat ka ma do da te no vu ko man du ili da je u klo ni te: to ćete ra di ti bi ra jući stav ke na kar ti ci Commands. Ovaj za hvat je je dnos ta van: oda be ri te ka-te go ri ju u le vom o knu, a za tim u de snom pro nađite že lje nu ko man du; pre vu ci te je mi šem i spus ti te na že-lje no mes to u tra ci sa alat ka ma ili u me ni ju. U ovom re ži mu mo že te i me nja ti ras po red tas te ra na tra ka ma alat ki: sa mo u hva ti te tas ter mi šem i pre vu ci te ga na dru go mes to. Ako že li te da u klo ni te ne ki tas ter, i zvu-ci te ga sa tra ke, otpuštajući taster miša tek kad se po-red po ka zi vača po ja vi znak za bri sa nje.

Me ni je i tra ke mo že te me nja ti i na dru gi način, ako u di ja lo gu kli kne te na Rearrange Commands: ov-de naj pre iza be ri te tra ku me ni ja ili tra ku sa alat ka ma, pa upo tre bi te tas te re de sno od še me da bis te uti ca li na obe le že nu stav ku. Dok ste u re ži mu i zme ne, uočite i sa držaj kon tek stnih me ni ja na bi lo ko joj stav ki; is te op ci je se o tva ra ju i na ko man du Modify Selection u di-ja lo zi ma za i zme ne. Re žim pri la gođava nja tra ke ko-

man di se zav rša va ka da za tvo ri te di ja log Customize, a i zme ne ko je ste na pra vi li os ta ju traj no sačuva ne bez po se bnih ak ci ja. Slo bo dno ek spe ri men ti ši te ovim op-ci ja ma; ako ne bu de te za do volj ni, pri me ni te ko man-du Reset i sve i zme ne će bi ti po ni šte ne.

Le po ta ra da u Offi ce pro gra mi ma je u to me što mo že te sa mi da pro nađete način ra da ko ji vam naj vi še od go va ra. Pos to ji mno go ko man di ko je bis-te pot pu no rav no prav no mo gli pri me ni ti na tri, pa čak i vi še načina. Re ci mo, mno ge čes to ko rišćene ko man de u Offi ce pro gra mi ma mo gu da se i zve du kom bi na ci ja ma tas te ra – tzv. prečica ma na tas ta tu ri (shortcuts). Ako inače mno go ra di te uz po moć tas ta-tu re (re ci mo, dok ku ca te ne ki tekst), on da je to naj-brži način za po ziv ko man di. Pri me tićete u me ni ji-ma da su na de snoj stra ni na ve de ne prečice tih ko-man di: upu tno je da naučite bar ne ke od njih, jer ćete ta ko vre me nom bi tno u brza ti svoj rad.

Ka da god o tvo ri te ne ki Microsoft Offi ce pro-gram ko ji ra di sa do ku men tom, za teći ćete po se bno o kno uz de snu ivi cu e kra na. To je o kno za da ta ka (task pane), čija na me na je da vam po mo gne u i zvrše-nju o dređenih po slo va u času kad je to naj po tre bni je. Ako o kno ne vidite (za tvo re no je), mo že te ga o tvo ri-ti ko man dom me ni ja View / Task Pane ili prečicom Ctrl+F1; mo že te bi ra ti ko ji sa držaj u o knu ćete pri ka-za ti: klik ni te na na slov o kna i po ja viće se me ni u ko-me ćete bi ra ti. Tri tas te ra is pod na slo va se po na ša ju po put onih u Internet Explorer-u. U re dov nom ra du, sa držaj o kna za da ta ka za vi si od ak ci je ko ju tre nu tno spro vo di te i ta da će se ono po jav lji va ti auto mat ski, čak i ako je pret ho dno bi lo za tvo re no. Ta ko ćete, re ci-mo, do bi ti prvi ni vo po moći ako kli kne te na F1; ako oda be re te ko man du File / New, u o knu za da ta ka će se po ja vi ti pa le ta poče tnih op ci ja do ku men ta. U ra-znim pro gra mi ma ćete do bi ja ti mno ge na men ske sa-drža je ko ji sa drže pa le te, op ci je i zbo ra i ra zne dru ge fun kci onal ne ka rak te ris ti ke (na pri mer, i zbor sti lo va u Microsoft Word-u ili i zbor ras po re da o kvi ra na slaj-du u PowerPoint-u).

Sis te mi po moćiOffi ce pro gra mi su slo že ni, pa ras po la žu do-

bro ra zvi je nim sa drža jem i fun kci ja ma vi še sloj ne po-moći. Re ci mo, već je i ra dna pov rši na pro gra ma in te-rak tiv na: na mno gim mes ti ma se po jav lju ju opi si u e kran skim na po me na ma. Vi de li ste ka ko to i zgle da u tra ka ma sa alat ka ma; ali, ima i dru gih mes ta gde se jav lja ovaj ko ri sni vid po moći. Ako po me ra te sa-držaj ra dnog lis ta u Excel-u kli začem na de snoj ivi ci,

15o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


do bićete broj re da ko ji će se naći na vrhu pro zo ra u času ot pu šta nja tas te ra mi ša; sličnim za hva tom, u PowerPoint-u ćete vi de-ti re dni broj i na slov slaj-da i slično.

Pos to ji vi še načina da pre tra žu je te pu ni sis-tem po moći ko ji se na la-zi u uređenim da to te ka-ma. Sa držaj po moći o tvo-rićete pri tis kom na F1 u bi lo kom tre nut ku; po-ja viće se o kno za da ta ka Help u ko me vi di te vi še sa drža ja sa hi per ve za ma. Na vrhu o kna, vi dećete po lje u ko me mo že te pos-ta vi ti upit. Naj bo lje je da ot ku ca te ne ko li ko opi snih reči; ka da kli kne te na stre li cu ude sno, do bićete dva-de set naj bli žih re zul ta ta u o bli ku hi per ve za ka sa drža-ji ma po moći; ti re zul ta ti os ta ju vi dlji vi u o knu Search Results dok god ne pos ta vi te no vi upit. Po dra zu me-va no, o kno tek sta po moći ko ju ste oda bra li po jav lju-je se u pro zo ru uz de snu ivi cu e kra na, po po tre bi po-tis ku jući glav ni pro zor pro gra ma ma lo ule vo; ako že-li te, po vu ci te taj pro zor u sre di nu i pro me ni te mu ve-ličinu da bis te lak še čita li.

Da bis te pos ta vi li upit, ne mo ra te o tva ra ti o kno za da ta ka: u gor njem de snom u glu tra ke ko-man di, u ni vou me ni ja, na la zi se po lje u ko me pi še Type a question for help: baš kao i u glav nom o knu po moći, upi ši te ne ko li ko reči ko je opi su ju pro blem; po pri tis ku na En ter, do bićete mo guće od go vo re u o knu re zul ta ta. Sličan vid di rek tne po moći o sa drža-ju di ja lo ga u ko me ra di te do bićete ako kli kne te na tas ter sa zna kom pi ta nja ko je se na la zi po red tas te ra za za tva ra nje u gor njem de snom u glu. Re ci mo, ako je to ne ki slo že ni vi šes tra nični di ja log po put Tools / Options, u za vi snos ti od pro gra ma u ko me se na la zi-te, do bićete sa drža je ra zličitog obi ma i slo že nos ti.

Da bis te do bi li de talj ni hi je rar hij ski sa držaj po-moći ko ji ćete pre tra ži va ti pre gle da njem na slo va, u glav nom o knu po moći kli kni te na hi per ve zu Table of Contents, ko ja se na la zi is pod po lja za pos tav lja nje upi ta. Je dna od mno gih za je dničkih te ma po moći se o dno si na sam ovaj me ha ni zam, pa mno ge do da-tne in for ma ci je mo že te do bi ti u gru pi Startup and Settings / Getting Help. Ka da prvi put slo bo dno pris-

tu pi te sa drža ju po moći, ve ro va tno će se de-si ti da do bi je te po ru ku da vaš za htev ne mo že bi ti dov ršen jer tre nu tno ra di te van mre že. Reč je o po se bnom me ha ni zmu ko ji in te gri še sa drža je po moći sa lo ka ci-je Microsoft Offi ce Online, a ko ji je pre po-znao da ne ma te stal nu ve zu ka In ter ne tu. Ovo upo zo re nje mo že te i gno ri sa ti i o slo ni-ti se na lo kal ni sa držaj po moći.

Ani mi ra ni po moćni ci (Offi ce Assis-tants) neće bi ti ak ti vi ra ni u ti pičnoj in sta-la ci ji; oni će se po ja vi ti tek na ko man du me ni ja Help / Show the Offi ce Assistant, ako ste ih uop šte in sta li ra li. Iako su asis-ten ti omi lje ni među poče tni ci ma, po ka za-lo se da ras tom is kus tva opa da to le ran ci-ja pre ma nji ho vom pri sus tvu. Ako su ipak in sta li ra ni, mo gu bi ti od po moći ra znim sa ve ti ma to kom ra da. O dlučite sa mi da li

vam pri sus tvo Microsoft Offi ce po moćni ka od go va ra; uvek ga mo že te is ključiti po de ša va njem u di ja lo gu ko-ji ćete do bi ti ko man dom Options u kon tek stnom me-ni ju asis ten ta.

Osim kla sičnih me ha ni za ma po moći, po se bni vid in te rak ci je čine in te li gen tne alat ke ko je pre po-zna ju ak ci ju ko ri sni ka i po ma žu da se ne ka po dra zu-me va na ope ra ci ja i zve de brže i lak še. Šta vi še, po ne-kad ko ri snik na li cu mes ta mo že o dlučiti da li će pri-hva ti ti ta kvu po moć ili ne; ako ne že li te da upo tre bi-te ne ku su ges ti ju pro gra ma, pros to ćete je i gno ri sa-ti i nas ta vi ti da lje. Ta kve su, re ci mo, op ci je auto mat-skog is prav lja nja, ko je mo gu da „u le tu“ is pra ve ne ku oma šku u ku ca nju ko ju čes to pra vi te; slično, op ci ja za auto mat ski tekst u Word-u mo že da pre po zna du-ži i zraz ko ji že li te da une se te i da ga pre dlo ži za brži unos. Svi pro gra mi sis te ma Microsoft Offi ce 2003 ras-po la žu ovom te hno lo gi jom po ime nu IntelliSense, a većina is ku snih ko ri sni ka sma tra alat ke tog pod sis te-ma ne za men lji vim.

Po se ban vid in te rak tiv ne po moći su pa me tne o zna ke (engl. smart tags), ko je se pov re me no po jav-lju ju kao ma la iko na u u glu ne kog sa drža ja. Tu po ja-vu mo že te i gno ri sa ti; ali, ako o tvo ri te ma li me ni u pa-me tnoj o zna ci (klik mi šem ili Alt+Shift +F10) ka da, na pri mer, is ko pi ra te ne ki sa držaj iz je dnog pro gra-ma u dru gi, tu ćete za teći op ci je po moću ko jih ćete o dlučiti ko ji o blik is ko pi ra ni sa držaj tre ba da pri mi. Na po na ša nje ele me na ta IntelliSense po moći mo že-te uti ca ti pro me nom op ci ja, do da va njem i odu zi ma-njem stav ki, pa i is ključiva njem ako vam sme ta ju.

16 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


Iako se ne mo gu sma tra ti me ha ni zmom po-moći u na ju žem smi slu te reči, čaro bnja ci (engl. wizards) pred stav lja ju tu to re ko ji vas u sme re no vo-de kroz ne ke pro ce du re. Su šti na pri me ne čaro bnja-ka je u to me da ne mo že te za lu ta ti ili o zbilj ni je po-

gre ši ti dok ra di te. Čes to se de si da oda bir ne ke po se-bne op ci je u je dnom ko ra ku iza zi va ra zličite sle deće ko ra ke; prvi pri mer ta kvog po na ša nja ste ima li pri li-ke da vi di te u to ku in sta la ci je sis te ma, ko ja je za sno-va na na oda bi ru ko ra ka u na men skom čaro bnja ku.

O snov ni ko ra ci u O ffi ce pro gra mima

S va ki Office pro gram ima ne ke ka rak te ris-tične oso bi ne od ko jih za vi si način ra da.

Ali, i po red to ga, po put sličnos ti na ra dnim pov rši-na ma, u re dov nom ra du ćete ot kri ti mno go ope ra ci-ja ko je se i zvo de pot pu no is to. Ne ke ope ra ci je su tri-vi jal ne, kao što je to unos tek sta ili nje go vo obe le ža-va nje. Ako već ima te is kus tva u ra du u bi lo kom pro-gra mu u bi lo ko joj ver zi ji Windows-a, biće vam po-zna ta većina pros tih te hni ka ko je ov de po mi nje mo. Ali, ako ste pot pu ni poče tnik, ovaj deo je na me njen va ma; reč je o ko ra ci ma ko je mo ra te u svo ji ti da bis te ra di li efi ka sno.

Ku ca nje i o snov no uređenje tekstaDa bis te što brže pri hva ti li in te rak ci ju sa Offi ce

pro gra mom u ko me ra di te, mo ra te o bra ti ti pa žnju na ne ke de ta lje pri uno su tek stu al nog sa drža ja. Ne-ka od po se bnih pra vi la ćemo po se bno o bja sni ti u sle dećim pri ručni ci ma, a sa da po me ni mo sa mo glav-ne oso bi ne. Tekst po ne kad mo že te da ku ca te slo bo-dno, po put običnog pi sa nja u Word-u; po ne kad je ta slo bo da o gra ničena re zer vi sa nim pros to rom, po-put o kvi ra na slaj du u PowerPoint-u; unos mo že da po dle že stro gom pra vi lu o bli ka, po put uno sa da-tu ma ćeli ju u Excel-u; ili po dle že spe ci jal nim pra-vi li ma, kao što je unos a dre se pri ma oca e-po šte u Outlook-u ili upis for mu le u Excel-u. Većina pro gra-ma će re ago va ti ako upi sa ni tekst ne za do vo lji očeki-va ni o blik ili će se pri la go di ti va šem uno su ta ko što će i gno ri sa ti značenje ko je ste hte li da mu da te. Na pri mer, ako uno si te slo že nu for mu lu u Excel-u, pa za bo ra vi te da za tvo ri te sve za gra de, pro gram će vam pre dlo ži ti da po pra vi for mu lu umes to vas.

U to ku uno sa, uobičaje ni načini da i zbri še te sa-držaj znak po znak jesu tas ter De le te za bri sa nje zna-ko va is pred po ka zi vača uno sa i Ba ckspa ce za bri sa-nje zna ko va le vo od po ka zi vača. Prečice Ctrl+De le te i Ctrl+Ba ckspa ce bri šu ce lu reč ili os ta tak reči de sno, o dno sno le vo od po ka zi vača uno sa. Da bis te o bri sa-li veći ko mad tek sta, o značite ga mi šem ili prečica-

ma na tas ta tu ri (krećite se na vi ga cij skim tas te ri ma uz drža nje tas te ra Shift ), pa pri ti sni te De le te ili pros to nas ta vi te da ku ca te pre ko obe le že nog blo ka, čime će on bi ti i zbri san.

Ka da ku ca te ne ki obični tekst, o bra ti te pa žnju na ne ko li ko pra vi la. Prvo, zna ci in ter pun kci je (tačka, za rez, upi tnik, uzvičnik, itd.) uvek se uno se ne po-sre dno iza reči, bez ra zma ka pre zna ka i sa tačno je-dnim ra zma kom po sle zna ka; ako ovo ne bu de te po-što va li, pri pre lo mu tek sta će si gur no doći do pro ble-ma tičnih re zul ta ta. I zbe ga vaj te ku ca nje ve li kim slo vi-ma, osim u po se bnim si tu aci ja ma, jer se ti me sma nju-je či tlji vost tek sta, a ne ki čita oci do živ lja va ju ta ko na-pi san tekst kao ne po tre bno vi ka nje.

Vo di te računa o upo tre bi fon to va, po go to vo o ve ličini: ako že li te ne što da na gla si te, ne moj te ko ris ti-ti pre ve lik font, jer ta ko nećete pos tići že lje ni efe kat upa dlji vos ti kao ka da bis te pro me ni li bo ju tek sta i sa-mo po de blja li tekst. S dru ge stra ne, si tno pi smo mo-že pra vi ti pro ble me oso ba ma sa sla bi jim vi dom, a su-vi še ša ren sa držaj mo že da iza zo ve uti sak ne o zbilj nos-ti dokumenta, odnosno publikacije. Ne moj te ko ris ti-ti mno go slov nih o bli ka: dva do tri fon ta u je dnom do ku men tu mo gu sa svim da za do vo lje sve po tre be o bli ko va nja, i to ta ko da po se ban font ili slov ni o blik (po de blja nje, kur ziv, po dvlačenje) uvek po ve že te sa tačnim kon tek stom: re ci mo, veći font na slo va, po de-bljan font u za glav lju ta be le, po se ban font za re zer vi-sa ne reči u te hničkom do ku men tu, kur ziv za na gla ša-va nje i slično.

Svi pro gra mi do zvo lja va ju da se tekst naj pre une se kao pros ti sa držaj, a da se po tom ka sni je „li-kov no“ o brađuje pro me nom urav na nja, ve ličine i bo je fon ta i slično; opet, mo guće je i da se te o bra de ra de in te rak tiv no. Da bi ka sni ja o bra da bi la što efi -ka sni ja, po želj no je da pri hva ti te o snov ne prin ci pe uređenja ko je pro gram nu di. Re ci mo, u Word-u va-ži pra vi lo da ni je po tre bno da pri kra ju sva kog re da sa mi ot ku ca te En ter, ne go će pro gram sam pre ba ci-ti po ka zi vač uno sa u sle deći red; tas te rom En ter se zav rša va is ključivo pa sus tek sta.

17o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


Opo ziv, vraćanje i po nav lja nje radnjeSvi Offi ce pro gra mi ima ju mo gućnost po ni šta-

va nja re zul ta ta u ko ra ku ne ke ope ra ci je. Ta kvu ak ci-ju na zi va mo opo ziv ra dnje (Undo), a ak ci ju u ko me ne po sre dno po ni šta va mo u pra vo i zve de ni opo ziv ra dnje na zi va mo vraćanje (Redo). Ovaj me ha ni zam je izu ze tno va žan, jer po ne kad u žur bi si gur no mo že da vam se de si da ne ho tično i zve de-te ne ku ra dnju ko ju nis te hte li. Na pri mer, de siće vam se da u Word-u slučaj no pri ti sne te tas ter ne kog slo-va ka da je obe le žen veći deo tek sta i ti me ga o dje dnom za me ni te tim slo vom; u Excel-u bis te ta ko za me-ni li sa držaj ce le ćeli je. Je di no je va-žno da dej stvo ta kve ra dnje opo zo ve te o dmah, pre nas tav ka ra da, pa nećete pre trpe ti ni ka kvu šte tu. U ne kim pri li ka ma mo že te vra ti ti pret ho dno sta nje i ka sni je: re ci mo, Word ima po se bno ra zvi jen sis tem za opo ziv i uvek pam ti prak tično sve ko ra ke ko je ste na pra vi li od o tva ra nja do ku men ta. O bra ti te pa žnju na to da ipak pos to je po se bne pri li ke ka da vi še ni je mo guće i zves ti opo ziv; to su, obično, po sle di ce re zul-ta ta ne kog Excel ma kroa ili slo že nog ala ta. Ta kođe, PowerPoint ima po se bno de fi ni san ba fer za opo ziv, ko ji se uvek pra zni u tre nut ku čuva nja da to te ke pre-zen ta ci je na disk. S dru ge stra ne, pos to ji ugo dna op-ci ja sis te ma: uko li ko ste o tvo ri li vi še do ku me na ta u je dnom ili vi še pro gra ma, sva ki od njih ima svoj sop-stve ni ba fer za opo ziv. Da bis te se po u zda li u sis tem opo zi va ra dnji, pre sva ke o zbilj ni je o bra de oba ve zno sačuvaj te do ku ment (o to me ćemo go vo ri ti us ko ro, a za sad – čes to pri ti sni te prečicu CTRL+S) ka ko bis te bi li si gur ni da mo že te res ta uri ra ti pret ho dno si gur no sta nje sa drža ja ma kar iz da to te ke, ako sis tem opo zi va bu de bes po moćan.

Po sle dnja ope ra ci ja naj lak še se opo zi va pre-čicom Ctrl+Z ili kli kom na tas ter sa sti li zo va nom stre-li com ule vo u stan dar dnoj tra ci sa alat ka ma; u me ni-ju Edit pos to ji ko man da Undo (ime radnje). Naj va žni-ja je mo gućnost opo zi va vi še ko ra ka: mo že te vi še pu-ta pri ti snu ti Ctrl+Z i sva ki put ćete se vra ti ti za po je dan ko rak u uređenju sa drža ja. Ali, bo lje je da to učini te o dje dnom: kli kni te na stre li cu na do le po red tas te ra Undo u tra ci sa alat ka ma. O tvo riće se lis ta ko-ju mo že te po me ra ti na do le, sve do vre men ski na ju da-lje ni je ak ci je. Ka ko bu de te si la zi li niz lis tu, svi ko ra ci i znad će bi ti obe le že ni, a u po ru ci na dnu lis te će pi sa-

ti Undo (n) actions. U času ka da kli kne te na naj sta ri-ju oda bra nu ra dnju, svi ko ra ci do nje će bi ti opo zva-ni, a nji ho vo dej stvo po ni šte no. Ako ste pre gled lis te počeli sa još uvek pri ti snu tim tas te rom mi ša, ne ot-pu štaj te ga dok ne dođete do naj sta ri je tačke na ko-ju že li te da se vra ti te; ka da ot pus ti te tas ter, pro me na

će stu pi ti u dej stvo. Ako že li-te da odus ta ne te od opo zi va, sa mo po me ri te mi ša van zo ne ove lis te: na dnu će se po ja vi ti tekst Cancel i tek ta da ot pus ti-te tas ter mi ša.

Ako ste opo zva li ne ku ra dnju, pa se o dmah pre do-mi sli li, ne ma nikakvog gu bit-ka: upo tre bi te o brnu tu ope ra-ci ju koja se zove Redo. Je dan

ili vi še ko ra ka ćete brzo res ta uri ra ti prečicom Ctrl+Y; za pov raćaj vi še ak ci ja o dje dnom, upo tre bi te ana lo-gnu lis tu po red tas te ra u stan dar dnoj tra ci alat ki, ko-ris teći je na is ti način kao i onu za opo ziv mno go ko-ra ka o dje dnom. Va žno je da pov raćaj opo zva nih ra-dnji i zve de te o dmah, jer ako na kon opo zi va nas ta vi-te da ra di te ne što no vo, tog tre nut ka će ba fer za pov-raćaj bi ti i zbri san.

U ne ku ru ku, treći član ove gru pe ko man di je op ci ja po nav lja nja bi lo ko je ak ci je. Kad god i zve de te ne ku ope ra ci ju, mo že te je o dmah po no vi ti na dru goj lo ka ci ji: pos ta vi te po ka zi vač za unos na že lje no mes-to, pa pri ti sni te tas ter F4 (Repeat). Ovo je vrlo zgo-dno ako se do ne ke ko man de sti že te že ne go obično ili je tre ba po no vi ti mnogo pu ta na ra znim mes ti ma, pa bržeg načina ne ma.

Kre ta nje po do ku men tu i obe le ža va nje tekstaBrzo kre ta nje po do ku men tu čini o snov ni pred-

uslov pro duk tiv nos ti. Ako že li te sa mo da pročita te deo go to vog do ku men ta, pro ble ma ve ro va tno nećete ima ti; ali, ako va lja me nja ti de lo ve tek sta, po želj no je da zna te ba rem ne ko li ko prečica na tas ta tu ri ka-ko bis te pos ti gli veću brzi nu i pre ci znost ne go da mi-šem vučete po kli začu na ivi ci pro zo ra. Među raznim Microsoft Offi ce pro gra mi ma pos to je i zve sne ra zli ke u de ta lji ma pri na vi ga ci ji, ali ko man de su po pra vi-lu lo gične i la ko se pam te, iako ih ima mno go. Ov-de na sce nu stu pa ju re zer vi sa ni tas te ri na tas ta tu ri Ho me, End, PgUp, PgDn i četi ri stre li ce, sa mos tal-no ili u kom bi na ci ji sa spe ci jal nim tas te ri ma (Ctrl, Alt, Shift ).

18 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


G e n e r a l n o , drži te se ne ko li ko smer ni ca. Tas ter Ctrl u kom bi na ci-ji sa na vi ga cij skim tas te ri ma i zvo di veći ko rak ne go ka-da se oni ko ris te sa-mi; na pri mer tas te-ri Ho me i End u do-ku men tu Wor d-a pre me šta ju po ka-zi vač na početak, o dno sno kraj re da; Ctrl+Ho me i Ctrl+End pre me šta ju na početak, o dno sno kraj do ku-men ta; pro baj te sa mi ka ko fun kci oni šu četi ri stre li ce sa i bez tas te ra Ctrl.

Tas ter Shift u kom bi na ci ji sa na vi ga cij skim tas-te ri ma slu ži za obe le ža va nje od mes ta na ko me se po-ka zi vač za te kao do kraj njeg mes ta; pos to ji i lo gična kom bi na ci ja bržeg po me ra nja po ka zi vača sa obe le-ža va njem: kao pre fi ks na vi ga cij skim tas te ri ma, pri-

ti sni te Ctrl+Shift . Po-što ćete čes to bi ti u pri li ci da obe le ža va-te tekst dok ra di te mi-šem, uočite da tas te ri Shift i Ctrl ima ju dej-stvo obe le ža va nja tek-sta od mes ta za unos do mes ta na ko je ste kli knu li. Pro ve ri te i ovo: dvos tru ki klik na tekst u Word-u i

PowerPoint-u obe le ža va ce lu reč, a tros tru ki klik obe-le ža va ceo ak tiv ni pa sus.

Bi lo bi ve oma ko ri sno da is pro ba te i uve žba te ne ke kom bi na ci je prečica nad ne kim većim do ku men-tom i da sa mi u tvrdi te ka ko se te one po na ša ju. Pri tom vam mo že po moći i pre ve de ni sa držaj po moći: pre dla že mo da pos ta vi te upit “keyboard shortcuts“ i da pro ve de te ne ko vre me is pi tu jući nji ho vo dej stvo na tekst koji obrađujete.

Do ku men ti i da to teke

Č ak i ako ste pot pu ni poče tnik, ve ro va tno ste već naučili da ni je dan sa držaj ko ji na pra vi-

te u ne kom pro gra mu neće bi ti traj no za be le žen dok ga ne sačuva te (Save) na svom dis ku. Na taj način gra-di te sop stve nu ko lek ci ju sa drža ja ko je ste sa mi na pra-vi li, a kad god je to po tre bno, ra ni je sačuva ni sa držaj ćete po no vo ko ris ti ti ili ga me nja ti o tva ra njem (Open) u pro gra mu u ko me je i kre iran. Office 2003 in te li gen-tno ba ra ta da to te ka ma na dis ku. Ka da smo go vo ri li o po kre ta nju pro gra ma, po me nu li smo da su ra zni ti po-vi Office da to te ka po ve za ni sa ma tičnim pro gra mi ma, pa je već dvos tru ki klik na ne ku da to te ku u Windows Explorer-u do vo ljan da je učita te. Pos to je i mno ge po-se bne ope ra ci je u ra du sa da to te ka ma ko je je po tre bno da sav la da te, jer one va že u većini glav nih Office pro-gra mi ma. Za početak, do go vo ri mo se oko je dne po je di-nos ti u ter mi no-lo gi ji: po jam do-ku ment se o dno-si na sa držaj ko-ji je učitan u pro-gram. Reč da to-te ka je op šti ji, ši-ri po jam: do ku-ment se čuva na

dis ku kao da to te ka, ali Microsoft Office da to te ka ne mo ra nu žno da bu de do ku ment, ne go i ne ki dru gi, na-men ski sa držaj.

Čuva nje do ku mentaPri o tva ra nju Word-a, Excel-a i PowerPoint-a,

pred va ma će se naći pra zan do ku ment u ko me mo-že te o dmah početi da ra di te. Ako ste počeli da pra vi-te ne ki va žan do ku ment, bi lo bi do bro da ga što pre sačuva te kao da to te ku. Učini te to čim une se te ne ko-li ko poče tnih re do va, npr. već po sle upi sa na slo va. Prvo čuva nje ćete i zves ti ko man dom Save ko ja se na-la zi u stan dar dnoj tra ci sa alat ka ma (sličica dis ke te) i u me ni ju File. Prečica na tas ta tu ri Ctrl+S je mo žda naj brža, a sva ka ko tre ba da vam pređe u na vi ku da je što češće pri tis ka te. Iako Offi ce 2003 ras po la že me ha-

19o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


ni zmom za očuva nje va šeg ra da, ipak se naj vi še po u-zdaj te u čes to kla sično čuva nje to kom ra da.

Ako do ku ment čuva te po prvi put, po ja viće se di ja log Save As, u ko me pos to ji ne ko li ko zo na sa po-se bnim i zbo ri ma ko je ćemo o bja sni ti ka sni je; za sad uočite sa mo dve ključne po je di nos ti, a to su lo ka ci-ja i ime no ve da to te ke. Naj pre, pro gram je pre dlo-žio da do ku ment bu de sačuvan u fol de ru My doc-uments, što je načel no do bra ide ja. Dru gi va žan de-talj: u po lju File name, pro gram je već pre dlo žio no-vo ime do ku men ta na o sno vu ne kog po dat ka (prvi red u Word-u, na slov u PowerPoint-u, priv re me no ime ra dne sves ke u Excel-u). To ime mo že te pri hva ti-ti, ali je bo lje da smi sli te ne ko opi sno ime. Po ve di te računa o ime no va nju da to te ka svo jih do ku me na ta:

ne ka ono bu de opi sno i la ko ra zum lji vo; kroz šest me se ci si gur no nećete o dmah zna ti šta se na la zi u da to te ka ma 101.DOC i evp.XLS, ali ako ka sni je vi-di te da to te ke Uput stvo za ar hi vi ra nje do ku me na ta.DOC i Evi den ci ja po prav ki o pre me.XLS, biće vam sa svim ja sno. Naj zad, kad o dre di te ime za da to te ku, kli kni te na Save. Uočite da se u tom tre nut ku tekst u na slov noj li ni ji pro zo ra pro gra ma pro me nio ta ko da se ime da to te ke vi di po red ime na pro gra ma.

Ka da ubu duće pri me ni te ko man du čuva nja prečicom Ctrl+S ili ras po lo ži vim ko man da ma u me-ni ju i u tra ci sa alat ka ma, di ja log se neće vi še po jav-lji va ti, jer se po dra zu me va da čuva te tre nu tno sta-nje u is toj da to te ci; ak ci jom čuva nja, sta ri sa držaj da-to te ke će bi ti pre bri san no vim. Zbog to ga bi tre ba-lo da pri pa zi te: ako ste o tvo ri li ne ki do ku ment čije sta nje ne že li te da pro me ni te, ili u o dređenom času

uređenja sa mi hoćete da sačuva te no vu ver zi ju, što pre pri me ni te ko man du File / Save As. Pos tu pak je sa svim sličan kao i pri čuva nju no ve da to te ke, ali ovaj put oba ve zno daj te no vo ime da to te ci.

Va žno je da uočite par po je di nos ti u di ja lo gu Save As. Naj pre, vi dećete da za tečeno ime u po lju File name već ima nas ta vak ti pa da to te ke (.doc, .xls, .ppt). Ka da upi su je te no vo ime, nis te oba ve zni da do pi še-te taj nas ta vak: pro gram će sam zna ti da tre ba da do-da tip uz ime ko je ste da li. Ako ste slučaj no no voj da-to te ci da li ime ne ke već pos to jeće da to te ke, pro gram će vas upo zo ri ti na to. Ako ste u Microsoft Word-u, biće vam pre dlo že ne tri op ci je: za me nom pos to jeće da to te ke, za tečeni sa držaj će bi ti nepovratno i zgu-bljen; čuva nje pod no vim ime nom vas vraća na po-

lje za upis ime na, a treća op ci ja se o dno-si na po se bnu te hni ku o ko joj ćemo go-vo ri ti u pri ručni ku o Word-u. U slučaju su ko ba ime na u Excel-u i PowerPoint-u, do bićete pros to pi ta nje o to me da li že li-te da se sta ra da to te ka is tog ime na pre pi-še no vom ili ne. Uko li ko ste za is ta ima li na me ru da ne ku da to te ku pre pi še te no-vom, mo že te i zves ti i je dan trik: u cen-tral nom o knu di ja lo ga Save As kli kni te je dnom na ime sta re da to te ke, čime će ono bi ti pre ne to u po lje File name; sad kli kni te na taster Save, potvrđujući da za is ta že li te da za me ni te pos to jeću da to-te ku. Uočite i da da to te ci ne mo že te da ti ime ne ke već o tvo re ne da to te ke iz is tog fol de ra, da ne bi do šlo do ko li zi je sa drža-ja pri čuva nju.

Uočite u di ja lo gu i zo nu sa pet iko na na le voj stra-ni di ja lo ga. To je o kno po ime nu My Places ko je sa drži ne ke ti pične lo ka ci je u va šem sis te mu i za je dničko je za vi še di ja lo ga ko ji se ko ris te u ra znim pri li ka ma. Na ovom mes tu, prva iko na My Recent Documents nam ni je za nim lji va. Po dra zu me va na iko na My Documents i Desktop upućuju vas na dva ka rak te ris tična mes ta u va šem ko ri sničkom pro fi lu; čuva nje do ku men ta na ra dnoj pov rši ni mo že bi ti ko ri sno ako že li te vrlo us-ko ro da učini te ne što va žno sa njim, pa vam iko na do ku men ta slu ži kao do bar pod se tnik; inače, ne moj-te to prak ti ko va ti re dov no. Iko ne My Computer i My Network Places uvo de vas u is ti vid na vi ga ci je po dis-ku, o dno sno po dos tu pnom de lu mre že, kao ka da ko-ris ti te Windows Explorer. Is toj svrsi slu ži pa da juća lis-ta za i zbor lo ka ci je u gor njem de lu di ja lo ga, kao i ne-ko li ko su se dnih tas te ra.

20 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


Uočite u tra ci sa alat ka ma u di ja lo gu i dru-ge ko man de: mo že te i zbri sa ti ne po tre bnu da to-te ku; ako že li te da kre ira te no vi fol der, učini te to o dmah pri lo že nim tas te rom. Naj zad, vi dlji vost u cen tral nom o knu mo že te uređiva ti kao u Windows Explorer-u, bi ra jući ne ki od pri ka za u pa da jućoj lis-ti. Ov de o bra ti te pa žnju na op ci ju Preview, ko ja će pri ka za ti uma nje nu sličicu poče tnog sa drža ja obe le-že ne da to te ke.

O tva ra nje do ku mentaDok ra di te u ne kom do ku men tu, čes to ćete

ima ti po tre bu da učita te i dru gi, već pos to jeći do-ku ment sa dis ka. Ne po sre dno po o tva ra nju pro gra-ma, pra zan do ku ment će bi ti za me njen učita nim; ali, ako ste već počeli ne što da ra di te u pra znom do ku men tu, to nećete i zgu bi ti, ne go će sta ri do ku-ment bi ti o tvo ren kao dru gi. Je di no o gra ničenje u

bro ju o tvo re nih do ku me na ta pred stav lja ju me mo rij-ski re sur si va šeg računa ra. Pre po ručuje se da do ku-ment bu de o tvo ren sa mo dok je to ce lis ho dno, zbog uređenja, čita nja ili štam pa nja; ma lo je ve ro va tno da ćete ra di ti i šta ko ri sno sa dva de set is tov re me no o tvo re nih do ku me na ta.

Ako ste tek u šli u pro gram, ne dav no ko rišćeni do ku ment ćete naj brže o tvo ri ti upo tre bom po nu de u o knu za da ta ka Getting Started: uočite da je u gru-pi Open po nuđeno ne ko li ko po sle dnjih ime na da to-te ka. Is tu tu po nu du mo že te vi de ti i ka sni je pri dnu me ni ja File. Kli kom na ime že lje ne da to te ke na je-dnom od ta dva mes ta, učitaćete je u pro gram. Po-dra zu me va no je da se u po nu di nađu četi ri po sle-dnje sačuva ne da to te ke.

Kla sično o tva ra nje do ku men ta se obav lja u di-ja lo gu Open, ko ji ćete o tvo ri ti prečicom Ctrl+O, ko-man dom me ni ja File / Open ili tas te rom u stan dar-dnoj tra ci sa alat ka ma. Uočićete da je ovaj di ja log vrlo na lik di ja lo gu za čuva nje da to te ke, pa ne ma po-tre be da ga po se bno opi su je mo; sa da iko na My Recent Documents u o knu My Places ima svo ju svrhu, jer se tu i zlis ta va ju prečice ka ne dav no ko rišćenim da to te-ka ma i fol de ri ma.

Uočićete da vam di ja log nu di sa mo one ti po ve da to te ka ko ji se o dno se na pro gram u ko me se na la-zi te; ini ci jal no nećete vi de ti da to te ke dru gih ti po va. Pro nađite že lje nu da to te ku, obe le ži te je i kli kni te na taster Open. Mo že i brže: dva put brzo kli kni te na ime da to te ke i ona će se učita ti. Mo že te o tvo ri ti i vi še do-ku me na ta o dje dnom: obe le ži te vi še da to te ka, pa daj-te ko man du za o tva ra nje; ne ko li ko su se dnih da to te-ka ćete obe le ži ti mi šem držeći tas ter Shift na tas ta tu-

ri, a ako one ni su su se dne na spis ku, drži te pri ti snut tas ter Ctrl dok bi ra te kli kom mi ša.

Pri o tva ra nju do ku men ta, pos to-ji ne ko li ko značaj nih op ci ja ko je tre ba da po zna je te. Ka da obe le ži te ne ku da-to te ku za o tva ra nje, uočite da po red tas te ra Open pos to ji stre li ca ko ja o tva-ra po moćni me ni sa ne ko li ko ko man-di. O bra ti te pa žnju na dve op ci je o tva-ra nja ko je sto je ne po sre dno is pod ko-man de za uobičaje no o tva ra nje. Ko-man da Open Read-Only je ve oma ko-

ri sna ka da že li te da o tvo ri te ne-ki va žan do ku ment za čiju pro-me nu je ne op ho dna po se bna pa-žnja. Ka da ova ko o tvo ri te do ku-ment, po red ime na da to te ke u na slov noj li ni ji po ja viće se i obe-le žje [Read-Only]. U stva ri, o tvo-

re ni do ku ment mo že te da me nja-te, ali ga ne mo že te sačuva ti, čak ni ne ho ti ce: ako da-te ko man du za čuva nje, po ja viće se di ja log Save As, a ta da mo ra te da ti no vo ime do ku men tu. Dru ga op ci ja je je dnos tav ni ja i do bro dođe kao početak pre ra de sta-rog do ku men ta: ka da oda be re te op ci ju Open as Copy, de siće se dve stva ri: oda bra na da to te ka će tre nu tno bi-ti is ko pi ra na pod ime nom npr. Copy (1) of ta be la.doc, pa će on da ta ko pi ja bi ti učita na. Ka sni je pri čuva nju mo že te da ti ne ko po se bno ime da to te ci do ku men ta, ka sni je bri šući na prav lje nu ko pi ju.

21o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


Svoj stva do ku mentaSva ki Offi ce do ku ment sa drži svo jev rsni „te-

hnički kar ton“ sa pra tećim po da ci ma. Vrlo je ko ri sno upi sa ti sve ove po dat ke: sa mo je dnom će vam odu ze-ti mi nut vre me na da ih po pu ni te, a du go ročna ko rist mo že bi ti ve li ka, po go to vo ako ima te mno go do ku me-na ta na dis ku. Pre po ručuje mo vam da se o dmah na vi-kne te da po pu nja va te ove in for ma ci je već pri prvom čuva nju. Ka da upo tre bi te ko man du File / Properties, po ja viće se di ja log sa pet kar ti ca. Ne ke od njih su in-for ma tiv ne: kar ti ca General pri ka zu je po dat ke o da to te ci u sis te mu, is te one ko je mo že-te vi de ti i ako bis te pre gle da-li nje na svoj stva u Windows Explorer-u; kar ti ca Statistics vas in for mi še o vre me ni ma kre ira nja i upo tre be do ku-men ta, vre me nu pro ve de nom u do ku men tu i bro ju čuva nja, kao i o ne kim me ri li ma obi-ma; kar ti ca Contents da je krat-ki pre gled sa drža ja, ce lis ho-dno vrsti do ku men ta.

List Summary je naj va-žni ji u di ja lo gu i nje mu tre-ba da po sve ti te pa žnju: ov de ćete une ti ključne in for ma ci je o do ku men tu. Oba ve-zno une si te ba rem na slov i te mu: ne ka te in for ma ci-je bu du tačne, krat ke i je zgro vi te. U po lju Author će se po ja vi ti va še ime i naj bo lje je da ga ne me nja te; Manager o značava na dređenu ličnost ko ja kon tro li-še do ku ment ili je ru ko vo di lac ti ma u ko me ra di te; vrlo ko ris tan po da tak ako ra di te u mre žnom o kru že-nju. Po lje Company će bi ti po pu nje no ime nom fi r me pod ko jim je in sta li ran Offi ce. Sle de dva po lja u ko ji-ma kla si fi ku je te svo je do ku men te: u po lju Category opi ši te vrstu do ku men ta (npr. „ra dni na log u ser vi-su“); u po lje Keywords une si te što vi še reči ve za nih za sa držaj. Ka sni je, pri li kom pre tra ge za do ku men ti ma, bi lo ko ja od tih reči bi mo gla da po slu ži kao kri te ri-jum. U po lje Comments mo že te slo bo dno une ti ne ki ko men tar o do ku men tu.

Da bis te o dmah u tvrdi li ko li ko je ko ri sno po-pu ni ti o bra zac svoj sta va, na pra vi te ma lu pro bu van Offi ce pro gra ma: o tvo ri te fol der My Documents, pa de snim kli kom na ne ki Offi ce do ku ment pris tu pi-te di ja lo gu Properties. O tvo ri te kar ti cu Summary i uočite njen sa držaj: ako ste po pu ni li ključne vre-dnos ti, do bićete pre gle dne po dat ke. Pređite i na kar-

ti cu Custom i uočite da na tom mes tu mo že te pos-tav lja ti i me nja ti po se bna svoj stva do ku men ta.

Ti po vi i ver zi je da to tekaWord 2003, Excel 2003 i PowerPoint 2003 čuva-

ju is te for ma te da to te ka kao i nji ho vi pret ho dni ci u pa ke ti ma Offi ce 97, Offi ce 2000 i Offi ce XP. To znači da će ko ri sni ci tih ver zi ja moći da o tvo re va še da to te-ke, ma da je mo guće da po je di ne no vi je fun kci je, kom-po nen te ili efek ti mo žda neće bi ti ak tiv ni u sta ri jim

pro gra mi ma. U glav nom, to neće pred stav lja ti pro blem, jer sa držaj do ku me na ta os ta je pris tu pačan. Offi ce 2003 ba ra ta i mno gim dru-gim ti po vi ma do ku me na ta i ra-znih na men skih sa drža ja; po dra-zu me va ni ti po vi ni su je di ni ras po-lo ži vi za o tva ra nje i čuva nje. Ne-ki od po se bnih for ma ta da to te ka su „pri ro dni“ za Offi ce, dok je za rad sa ne kim ma nje ti pičnim po-tre bno da pos to je fi l te ri za kon ver-zi ju for ma ta. Sis tem sa drži gru-pu kon ver to ra tek sta i fi l te ra gra-fi čkih for ma ta; ako ne bu de te mo-gli da upo tre bi te ne ki sa držaj, po-kre ni te in sta la ci onu pro ce du ru u

re ži mu o drža va nja, pa po tra ži te te kom po nen te u gru-pi Offi ce Shared Features i do da tno ih in sta li raj te.

Da bis te o tvo ri li ne ku ati pičnu da to te ku u di ja-lo gu Open, o bra ti te pa žnju na pa da juću lis tu Files of type pri dnu di ja lo ga. Osim po dra zu me va nog i zbo-ra za sve pri ro dne for ma te, mo že te po ku ša ti i sa mno gim dru gim. I zbor za vi si od pro gra ma u ko jem ra di te: o bra ti te pa žnju na op seg i zbo ra u Word-u i Excel-u. Ako ni je dan i zbor ne za do vo lji u po ku ša ju da o tvo ri te stra nu da to te ku, po ku šaj te sa op ci jom All fi les (*.*) na vrhu lis te; ta da će pro gram po ku ša ti da pro tu mači sa držaj što je bo lje mo guće, ali ta da mo že-te očeki va ti da nećete pre ne ti sva ko ri sna svoj stva sa-drža ja. Sa svim slično ćete pos tu pi ti u slučaju da tre-ba sačuva ti sa držaj u ne kom for ma tu ko ji će se učita-va ti u stra nom pro gra mu. Ako nis te una pred si gur ni ko ji je to for mat, po ku šaj te sa ne kim od uni ver zal nih for ma ta (.htm, .xml, .rtf, .txt, .csv, ...): ne ki od njih će se si gur no po ka za ti kao za je dnički za vaš i tuđi pro-gram. Ako učes ta no ra zme nju je te do ku men te sa ko le-ga ma ko ji ne ko ris te Microsoft Offi ce, do go vo ri te se o stan dar du ra zme ne, pa na pra vi te pro bu sa do ku men-ti ma ka rak te ris tičnog sa drža ja.

22 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


Pre dlo šci do ku me nataPo ne kad u i zra di ne kog tip skog sa drža ja pos to-

je fi k sni sa drža ji ko ji se po nav lja ju iz je dnog u dru gi do ku ment (npr. o bra zac pro računa ili tekst tip skog ugo vo ra). Ta kođe, mo guće je da ste ra zvi li na vi ku da do ku men ti u o dređenoj pri me ni i zgle da ju slično, čak i ako krećete od „pra znog pa pi ra“. Da bis te i zbe-gli gu blje nje vre me na, uvek is počet ka de fi ni šući mno-go broj ne, a is te de ta lje, o slo ni te se na pre dlo ške do-ku me na ta (template). Su šti na ove te hni ke je u pos ti-za nju usa gla še nos ti do ku me na ta po i zgle du ili po sa-drža ju; nji ho vom upo tre bom ćete se ras te re ti ti od tri vi jal nih ope ra ci ja i pa-zi ti sa mo na sa držaj.

Značenje pre dlo ža ka ni je is to u svim pro gra mi ma: re ci mo, u Word-u uvek pos to ji je dan glav ni i vi še op ci-onih pre dlo ža ka; u PowerPoint-u pre-dlo šci najčešće slu že kao no si oci di-zaj na; pre dlo šci Exce l-a u glav nom slu-že kao o bras ci za ne ke na men ske pro-račune i ne ko ris ti te ih uvek. Na kon in sta la ci je sis te ma Microsoft Offi ce 2003, u za vi snos ti od iza bra nog obi-ma in sta li ra nog sa drža ja, do bićete i zve sni broj go to vih pre dlo ža ka, od onih ko ji nu de ure dno o bli ko va ne sa-drža je do čaro bnja ka ko ji vas u sme ra va ju do ne kog re zul ta ta. Pri o tva ra nju pro gra ma ili ka sni je, ka da pri-ti sne te prečicu Ctrl+N, obično se o tva ra po dra zu me-va ni pre dlo žak pra znog do ku men ta. U Word-u je to da to te ka po ime nu Nor mal.DOT; to je glav ni pre dlo-žak Wor d-a, ko ji se for mi ra po prvom po kre ta nju pro-gra ma na kon in sta la ci je i vre me nom mo že da se me-nja; taj pre dlo žak ni je is ti za sve ko ri sni ke na is tom računa ru, ne go sva ko o drža va pri me rak u svom pro-fi lu. U PowerPoint-u je uobičaje na pra zna „be la“ pre-zen ta ci ja, ali pos to ji način da se ne ki pre dlo žak di zaj-na de fi ni še kao po dra zu me va ni. O snov ni pre dlo žak u Excel-u u glav nom se de fi ni še im pli ci tno, pos tav ka ma u je dnom na men skom di ja lo gu. Mo že te i sa mi de fi ni-sa ti, me nja ti, čuva ti i ko ris ti ti ne o gra ničen broj pre-dlo ža ka u svo jim pro gra mi ma. De talj no o to me ćete čita ti u sle dećim pri ručni ci ma; za sad po me ni mo za je-dničke oso bi ne ko je mo že te is ko ris ti ti o dmah.

Osim po dra zu me va nih, mo že te pris tu pi ti i svim na men skim ša blo ni ma. Ka da o tvo ri te Microsoft Offi ce pro gram, na dnu o kna za da ta ka Getting Started ćete uočiti hi per ve zu Create a new document (workbook, presentation), ko ji će vas o dves ti na sle deće o kno New

Document; u to ku ra da, is to o kno ćete o tvo ri ti ko man-dom New iz me ni ja File. U gru pi Templates, uočite hi-per ve zu On my computer: kli kni te na nju i po ja viće se di ja log Templates ko ji ima vi še kar ti ca ko je gru pi-šu predloške.

Pre gle daj te ra zne pre dlo ške, re ci mo, u Word-u: mno gi od njih kri ju do bre ide je ko je vam mo gu bi ti od po moći. Se ti te se i prečice New Offi ce Document u glav nom me ni ju Start / All programs: to je mo guća pu ta nja ako još nis te o tvo ri li pro gram. Ovaj put, pred va ma će se naći kom ple tna ba te ri ja ras po lo ži vih pre-

dlo ža ka za sve pro gra me, gru pi sa na po ti po vi ma i po-slo vi ma za ko je su na me nje ni.

Na po me nućemo vam sa mo je dan vrlo zgo dan, po sre dni način pri me ne pre dlo ška: uko li ko ne ki vaš do ku ment sa drži po se bne pos tav ke ko je još nis te de-fi ni sa li kao pra vi pre dlo žak, u o knu New Document kli kni te na op ci ju From existing document: po ja viće se di ja log ko ji je pot pu no na lik di ja lo gu za o tva ra-nje, a oda bi rom sačuva nog do ku men ta do bićete no-vi, još ne sačuvan do ku ment ko ji je iden tičan tom po-la znom. Ta op ci ja je vrlo slična onoj ka da u di ja lo gu za o tva ra nje na la že te o tva ra nje ko pi je do ku men ta; je-di na ra zli ka je u to me što ovog pu ta no vi do ku ment ni je o dmah sačuvan na dis ku. Ovo je do bro po la zi šte za gra dnju no vog, pra vog pre dlo ška.

Ako ste nes trplji vi da sačeka te naše sle deće pri-ručni ke, po ku šaj te o dmah sa mi: na pra vi te po tre bne i zme ne u do ku men tu, pa pri čuva nju u pa da jućoj lis-ti di ja lo ga Save As oda be ri te op ci ju Template (*.dot, *.pot ili *.xlt, u za vi snos ti od pro gra ma koji koristite). Na kon to ga, vaš no vi pre dlo žak ćete pro naći na kar ti-ci di ja lo ga Templates ili New Offi ce Document u gru-pi General.

23o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


Za šti ta pris tu pa do ku mentuPi ta nje be zbe dnos ti sa drža ja na računa ri ma je

te ma večitih ras pra va. Pos to ji bar je dna po uka: uvek ra zmi šljaj te o do volj noj, a ne o to tal noj be zbe dnos ti i za šti ti. Sis tem Microsoft Offi ce 2003 ras po la že sa ne ko-li ko vi do va za šti te do ku me na ta. O bra ti te pa žnju: go-vo ri mo o internoj zaštiti dokumenata, a ne o fi zičkoj za šti ti da to te ka. Offi ce ne obe zbeđuje da da to te ka sa za štićenim do ku men tom bu de obe zbeđena od ko pi-ra nja ili bri sa nja. Ta kav vid za šti te nu de o zbilj ni ope-ra tiv ni sis te mi; Microsoft Windows XP to omo gućuje ako ko ris ti te NTFS sis tem da to te ka (alternativa je FAT32, koji ne pruža osnovnu bezbednosnu infra-strukturu, pa ga ne preporučujemo).

Iako su me to do lo gi je lo zin ki ve oma slične u svim Offi ce pro gra mi ma, one se pos tav lja ju u raz-ličitim di ja lo zi ma. Za to, pre opi sa načina pos tav lja-nja, naj pre ra zmo tri mo prin ci pe ovog ni voa za šti te. Na Offi ce do ku ment mo že te pos ta vi ti je dnu ili dve lo-zin ke. Je dna od njih slu ži kao lo zin ka za o tva ra nje; bez nje nog zna nja, neće bi ti mo guća ni ka kva da lja ak-ci ja sa do ku men tom. Dru ga lo zin ka sa mo o gra ničava dej stvo ko ri sni ka: da to te ku mo že te o tvo ri ti, ali ako ne zna te lo zin ku za i zme nu, neće bi ti mo guće da je sačuva te pod is tim ime nom.

Ove dve lo zin ke su potpuno ne za vi sne je dna od dru ge i sa mi ćete bi ra ti da li ćete pos ta vi ti je dnu od njih ili obe. Šta vi še, ako ko ris ti te obe lo zin ke, po želj-no je da one bu du ra zličite. Ka da pos ta vi te lo zin ku, po stan dar du ko ji va ži u ova kvim pro ce du ra ma, od vas će bi ti za hte va no da je une se te po no vo. Reč je o to me da se lo zin ka pri uno su ne vi di na e kra nu, pa bi ne ho tična oma ška u ku ca nju mo gla do ves ti do to-ga da vi še ni sa mi ne mo že te da pris tu pi te sopstve-nom do ku men tu. Ka kvu ćete lo zin ku iza bra ti, va ša je stvar; va ži prin cip da su mnogo si gur ni je du že lo zin-ke u ko ji ma su po me ša na ve li ka i ma la slo va, ci fre i spe ci jal ni zna ci. Ako že li-te da uki ne te lo zin ku, pos-ta vi te po no vo „pra znu“ lo zin ku i o dmah sačuvaj-te nastali do ku ment.

O snov ni tip lo zin ke je usa gla šen sa sta ri jim ver zi ja ma Offi ce pro gra-ma. Ta kve lo zin ke su re-la tiv no sla be, pa je uve de-no još osam jačih al go ri-tma ši fro va nja lo zin ke za

o tva ra nje, za sno va nih na ključevi ma du ži ne do 56 ili 128 zna ko va. Ove me to de pre va zi la ze većinu dos tu-pnih ha ker skih me to da, pa ih mo že te ko ris ti ti pod u slo vom da do ku men te nećete o tva ra ti u sta ri jim ver-zi ja ma pro gra ma.

Pos tav lja nje lo zin ki na do ku ment je je dno kra-tna ra dnja, a najčešće ćete ih pos ta vi ti u času čuva nja do ku men ta. Bez ob zi ra na to da li je do ku ment no vi, pa ga čuva te prvi put, ili je ra ni je već čuvan, o tvo ri te di ja log File / Save As, pa pris tu pi te do da tnom me ni-ju Tools. U Word-u i PowerPoint-u, oda be ri te ko man-du Security Options. Pre ne go što pos ta vi te lo zin ku u po lje Password to open, mo že te o tvo ri ti do da tni i zbor me to de kli kom na Advanced; po i zbo ru ne ke od pre-dlo že nih me to da, pos ta vi te do zvo lje nu mak si mal nu du ži nu ključa i o dlučite da li je po tre bno ši fro va ti i svoj stva do ku men ta.

Po što lo zin ka za i zme nu ni je re al na za šti ta (po-la znu da to te ku mo že te i zbri sa ti, pa on da po dme tnu-ti nje no ime sačuva noj ko pi ji), tu ne ma na pre dne me-to de ši fro va nja. Uočite ov de i op ci ju ko ja pri o tva ra-nju do da tno pre dla že o tva ra nje do ku men ta sa mo za čita nje; ovu op ci ju bi tre ba lo da u ključite u svim do ku-men ti ma ko je sma tra te va žnim i zav rše nim. Ko načno, po tvrdi te i zbo re i na kra ju sačuvaj te do ku ment pod is tim ime nom.

Pos tav lja nje lo zin ki na ra dnu sves ku u Microsoft Excel-u, ako to ra di te u di ja lo gu Save As, počinje ko-man dom General Options u do da tnom me ni ju Tools. Po ja viće se nešto pros ti ji di ja log Save Options, gde pos to je dva po lja za lo zin ke i u ključenje pre po ru ke sa mo za čita nje; ta kođe je na ras po la ga nju i zbor na-pre dnih me to da ši fro va nja. Op ci ja na vrhu Always create backup je ka rak te ris tična u Excel-u, jer va ži sa-mo za te kući do ku ment; slu ži za op ci ju čuva nja pret-po sled nje ver zi je ra dne sves ke; u Word-u se to po de-

24 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


ša va glo bal no i na dru gom mes tu, dok PowerPoint ne-ma tu op ci ju.

Spa sa va nje do ku mentaU slučaju da nes ta ne stru je ili iz bi lo kog ra zlo-

ga dođe do pro ble ma u ra du računara, odnosno pro-gra ma ta ko da je po tre bno i zves ti re kon struk ci ju, mo že da se de si da i zgu bi te deo načinje nih i zme na u do ku men tu. U ta kvoj si tu aci ji, ak ti vi ra se me ha ni-zam auto mat skog opo rav ka do ku men ta, bi lo da je pro-gram auto mat ski us peo da se opo ra vi i pov ra ti po sle pro ble ma ili da ste ga ručno po kre nu li po sle na sil nog za-tva ra nja. Ka da o tvo ri te pro-gram, na le voj stra ni pro zo-ra će se po ja vi ti o kno za da-ta ka Document Recovery. U nje mu će bi ti i zlis ta na je dna ili vi še stav ki sa ime nom do-ku men ta ko ji je „stra dao“ u času pa da pro gra ma.

Uočite o zna ke po red ime na: ako pos to ji sa mo je dna stav ka sa o zna kom [Original], to znači da spa se-ni sa držaj sa svim od go va ra po sle dnjem sačuva nom, pa si gur no ne ma gu bi ta ka u sa-drža ju do ku men ta. Ako pos-

to je stav ke sa o zna kom [Recovered], to su obe le žja in-ter no za be le že nih sta nja do ku men ta ko ja su no vi ja od po sle dnje sačuva ne ver zi je; ako ih je vi še od je dne, on da je ona čije ime je is pi sa no po de blja nim slo vi ma naj ve ro va tni je naj sve ži ja (o bra ti te pa žnju na za pis vre-me na); ta ver zi ja je pri ka za na u glav nom o knu pro-gra ma. Po ku šaj te da opo ra vi te tu ver zi ju: na stre li ci po red ime na da to te ke o tva ra se me ni sa ne ko li ko ko-man di, pa pri me ni te ko man du Save As, naj bo lje pod

no vim ime nom i sa na kna dnim upo ređiva njem te i ra ni je sačuva-ne ver zi je; ako je spa se na pro me-na ne bi tna, i zbri ši te tu ver zi ju.

U slučaju o zbilj ni jeg na ru-ša va nja in te gri te ta, mo guće je da pro gram ne us pe da re kon stru iše sta nje do ku men ta sa si gur nošću; uz pret pos tav ku da je opo rav lje-ni deo ba rem de li mično tačan, ipak će bi ti opo rav lje no ono li ko ko li ko je pod datim okolnostima mo guće. Ako je u me ni ju uz ime ver zi je do ku men ta ak tiv na stav-ka Show Repairs, de sio se baš ta-kav nemio slučaj: ta da pa žlji vo upo re di te sve sačuva ne ver zi je do-ku men ta, pa oda be ri te onu ko ja se čini op ti mal nom i sačuvaj te je pod novim imenom. Na kon to ga, mo že te za tvo ri ti o kno za spa sa va-nje do ku men ta.

Za je dničke kom po nen te u O ffi ce-u

U sa gla še nost Office pro gra ma po dra zu me va i pri sus tvo ne ko li ko za vi snih za je dničkih

kom po nen ti; de lom, to su u građene fun kci je ko je pri-pa da ju je zgru sis te ma i slu že kao ele ment in te rak ci-je u bi lo kom pro gra mu. U dru gom slučaju, to je ne-ki za vi sni spolj ni do da tak ko ji se po na ša kao nor mal-na fun kci ja, ta kođe u bi lo kom pro gra mu. Naj zad, to mo gu bi ti i po se bni pro gra mi ko ji slu že is ključivo kao do pu ne sis te ma Microsoft Office 2003. Pred stav lja mo vam ne ke značaj ni je za je dničke fun kci je i gru pe kom-po nen ti ko je ćete si gur no čes to ko ris ti ti.

O ffi ce clip bo ardPra vi lo usa gla še nos ti ra dnih pov rši na u Win-

dows-u na la že i tri uni ver zal ne ope ra ci je i prečice

ko je fun kci oni šu u sva kom pro gra mu ko ji mo že da uređuje ne ki sa držaj, bi lo da je to tekst, sli ka ili ne-ki po se bni o blik. Prečica Ctrl+C pos tav lja sa držaj na Windows clipboard (u lo ka li zo va noj ver zi ji ko ris-ti se ter min os ta va), za drža va jući po la zni sa držaj na mes tu; Ctrl+X ise ca sa držaj, tj. bri še ga na po la znom mes tu i pre me šta ga na clipboard; naj zad, prečica Ctrl+V pre no si sa držaj iz clipboard-a na mes to uno-sa, a to se mo že po no vi ti vi še pu ta, dok god se sa-držaj clipboard-a ne za me ni ne kim dru gim; Windows Clipboard je uni ver za lan i po slu žiće da pre ne se te ne ki sa držaj sa je dnog mes ta na bi lo ko je dru go.

Ove ko man de ćete za teći u Offi ce pro gra mi ma u me ni ju Edit, kao i na stan dar dnoj tra ci sa alat ka ma. Međutim, Microsoft Offi ce ras po la že po se bnim o bli-

25o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


kom clipboard-a: Offi ce Clipboard, ko-ji ra di na pre dni je, sa drži čak 24 ba fe ra za čuva nje is ko pi ra nih sa drža ja. Fun-kci ja ovog clipboard-a se la ko ak ti vi ra, pa po ku šaj te sa mi u Word-u: is ko pi-raj te ne ki obe le že ni sa držaj prečicom Ctrl+C; za tim obe le ži te ne ki dru gi sa-držaj, pa opet pri ti sni te Ctrl+C. U po-dra zu me va nim po de ša va nji ma, de-siće se dve stva ri: u o knu za da ta ka po-ja viće se o kno Clipboard u čijem na slo-vu će pi sa ti „2 of 24“; u sa drža ju o kna, uočićete dve stav ke ko je počinju sa prvih ne ko li ko zna ko va is ko pi ra nog tek sta. Is tov re me no, u sis tem skom po-lju za oba ve šta va nje (systray), po ja viće se no va iko na sa pra tećom in for ma ci-jom da je stav ka pre uze ta i o bro ju tre-nu tno po pu nje nih ba fe ra.

Dva brza uzas to pna pri tis ka na Ctrl+C ka da je obe le žen is ti blok neće dva put pre ne ti sa držaj na Offi ce Clipboard, ali to je zgo dna prečica da o tvo ri te o kno u ko me ćete pra ti ti tre nu tni sa držaj, ako ono već ni je o tvo re no. Ka da je dnom počne po-pu na ba fe ra, o kno za da ta ka mo že te i za tvo ri ti do da-ljeg; ako na slo ni te mi ša na iko nu clipboard-a u po lju za oba ve šta va nje, do bićete in for ma ci ju o bro ju po pu-nje nih ba fe ra. Ako u to ku ra da pri ti sne te uobičaje no Ctrl+V, na mes to uno sa će se na le pi ti po sle dnja is ko-pi ra na stav ka, u uobičaje nom ma ni ru. Je dnom ka da se po pu ne sva 24 ba fe ra, no vo ko pi ra nje ili ise ca nje će iza zva ti i zba ci va nje naj sta ri jeg (naj ni žeg) sa drža ja.

Ka da ima te vi še sa drža ja u ba fe ri ma Offi ce clip-board-a, mo že te i zves ti ne ko li ko ak ci ja. Naj pre, pros-tim kli kom na ne ku stav ku, ona će bi ti o dmah pre ne-se na na mes to uno sa. Is tu ak ci ju mo že te i zves ti i ako o tvo ri te krat ki me ni kli kom na stre li cu uz de snu ivi-cu stav ke i oda be re te ko man du Paste. Ov de ćete za-teći i ko man du Clear, uko li ko vam ta stav ka vi še ni-je po tre bna. Po se bna do bit od pos to ja nja vi še ba fe ra je u to me što mo že te pri ku pi ti vi še sa drža ja, a za tim ih za je dno na le pi ti na ne ko mes to uno sa ko man dom Paste All ko ja se na la zi na vrhu o kna. Ko načno, su se-dni tas ter Clear All će is pra zni ti Offi ce clipboard. Po-red sva ke stav ke se vi di iko na ko ja po ka zu je nje no po-re klo. Ta kođe, ka da je ak ti van ba rem je dan Microsoft Offi ce pro gram, Offi ce clipboard os taje ak ti van i fun-kci oni saće u dru gim, ne za vi snim pro gra mi ma ko je ko ris ti te, što je vrlo zgo dno ako že li te da pri ku pi te

ne ki po se ban sa držaj, a po tom da ga pre ba ci te za je dno sa dru gim sprem lje nim sa drža jem u ne ki cilj-ni do ku ment.

U dnu o kna za da ta ka sa Offi ce clipboard-a na la zi se tas ter Options, ko ji o tva ra me ni sa pet stav ki kojima uređujemo po na ša-nja clipboard-a. Prva stav ka Show Offi ce Clipboard Automatically ini-ci jal no je is ključena, pa vam pre-po ručuje mo da je u ključite: u tom slučaju, ka da na kon prvog pre ne se-te ne ki dru gi sa držaj u Offi ce clip-board, ona će se po ja vi ti u o knu za da ta ka. Za drži te i dru gu op ci ju, ko ja je već u ključena: ona re gu li-še po na ša nje dvos tru kog brzog pri tis ka na Ctrl+C. Treća op ci ja je su pro tna prvoj i slu ži za „ti ho“ pri-ku plja nje bez po gle da na o kno sa pri ka zom sa drža ja ba fe ra. Dve po-sle dnje op ci je slu že za pri kaz iko-

ne u po lju za oba ve šta va nje i pre po ručuje mo da ih os-ta vi te u ključenim.

Je zički alatiJe zičku po dršku u so ft ve ru pred stav lja ju ala ti

čiji mi ni mum pred stav lja ba rem mo gućnost pro ve-re is prav nog ku ca nja (spelling) na o sno vu u građenog rečni ka na o dređenom je zi ku. Pos to je i dru ge alat ke ve za ne za je zik: ras tav lja nje reči na kra ju re da, pro ve-ra gra ma ti ke i sti la, rečni ci si no ni ma, itd. Vrhu nac po-drške ne kom je zi ku je lo ka li zo va na ra dna pov rši na, ko ja omo gućuje pu nu in te rak ci ju sa pro gra mom pro-gra ma na ma ter njem je zi ku ko ri sni ka.

Među o snov nim je zičkim ala ti ma, Offi ce 2003 ras po la že sa mo sa dve naj va žni je kom po nen te je-zičkih ala ta na srpskom. Međutim, one su po dra-zu me va no pri su tne sa mo na lo ka li zo va noj ver zi ji Offi ce-a 2003. O snov na ver zi ja na en gles kom ne ma tu po dršku o dmah, ne go je ne op ho dno da po se bno ku pi te Microsoft Offi ce Proofi ng Tools, gde se na la zi i skup alat ki za srpski je zik. To su alat ka za pro ve ru is prav nos ti ot ku ca nog tek sta i mo dul za ras tav lja nje reči na kra ju re da (hi fe na ci ja); obe alat ke pos to je za oba pi sma na srpskom je zi ku.

O snov za fun kci oni sa nje je zičkih ala ta je a tri-but je zi ka tek sta u do ku men tu, pa u do ku men ti ma tre ba da de fi ni še te srpski je zik u la ti ničnom ili ćiri-

26 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


ličnom pi smu. To ćete naj lak še i zves ti u Word-u, u di ja lo gu Tools / Language / Set Language; ka da de fi ni-še te srpski je zik, o dmah kli kni te i na tas ter Default, pa po tvrdi te na me ru da srpski je zik ubu duće bu de po dra zu me van; slično se ra di u PowerPoint-u, dok se u Excel-u je zik pos tav lja is ključivo glo bal no, u di-ja lo gu Tools / Options / Spelling.

Pro ve ra pra vo pi sa fun kci oni še u svim glav nim Offi ce pro gra mi ma, sa ma njim ra zli ka ma: u Word-u i PowerPoint-u ona je po dra zu me va no in te rak tiv na; U Excel-u i Outlook-u, pro ve ra pra vo pi sa fun kci oni-še sa mo na po ziv, osim u slučaju ka da Word slu ži kao

po moćni pro gram Outlook-u pri pi sa nju po ru ka e-po-šte. Pro ve ri mo ka ko fun kci oni še pro ve ra is prav nos-ti: o tvo ri te Word i une si te reč Kom puj ter – na mer no gre šeći u re do sle du dva slo va. U času ka da une se te ra-zmak, što o dređuje ce lu reč, ona će bi ti po dvučena crve nom ta la sas tom li ni jom. To uvek znači je dnu od dve stva ri: reč je ne is prav no na pi sa na ili mo žda ne pos to ji u rečni ku. Kli kni te de-snim tas te rom mi ša i znad reči, pa uočite da je na vrhu kon tek stnog me ni ja is pi san pre dlog Kom pju-ter; ovo je ne dvo smi sle no, pa sa-mo kli kni te na is prav nu reč i ona će bi ti za uze ti mes to ne is prav ne, a crve no po dvlačenje će nes ta ti. U ne kim slučaje vi ma, na ovom mes tu mo že te do bi ti i vi še pre dlo-ga (pro baj te, re ci mo, sa gre škom račun rski), ali mo žda i ni je dan, ako sis tem za pro ve ru ni je us peo da nađe pri bli žan pre dlog.

Uko li ko ste si gur ni da je reč na pi sa na is prav no, ali je po-dvučena, to znači da je ne ma u

rečni ku. U tom slučaju, do daćete je u po se bni rečnik i od tog časa pri dru ži ti o snov nom. Da bis te to učini-li na li cu mes ta, opet o tvo ri te kon tek stni me ni i znad reči, pa oda be ri te ko man du Add to Dictionary. Dru gi slučaj ka da is prav na reč mo že da bu de po dvučena je ka da je is pi sa na dva put uzas top ce; ve ro va tno ste za is-ta na pra vi li oma šku zbog pa da kon cen tra ci je, pa ćete do bi ti pri li ku da i zbri še te po nov lje nu reč.

U te hničkim tek sto vi ma po put ovog, čes to do la-zi do me ša nja dva je zi ka; re ci mo, sve ko man de u pri-ručni ku su reči na en gles kom. Sis tem za pro ve ru pra-vo pi sa će re ago va ti, jer ta kvih reči ne ma u srpskom je zi ku. Ta da je op ti mal no da pro me ni te a tri but je zi-ka reči: obe le ži te reč, u kon tek stnom me ni ju o tvo ri te gru pu Language, pa oda be ri te stav ku English (U.S.); to će do de li ti dru gi a tri but je zi ka i za tu reč će va ži ti rečnik na en gles kom, ko ji je po dra zu me va no in sta li-ran. Ako je reč za is ta is pi sa na ne is prav no, ali iz ne kog ra zlo ga že li te da je za drži te u tek stu, u kon tek stnom me ni ju oda be ri te ko man du Ignore All; od tog časa do kra ja se an se u pro gra mu, po ja va te reči neće bi ti obe-le že na kao po gre šna.

Uko li ko ste zav rši li pi sa nje tek sta bez čes tog pre-ki da nja da is pra vi te reč ili je do da te u rečnik, ka sni je mo že te i zves ti ge ne ral nu pro ve ru ce log tek sta: po la-zeći od prve obe le že ne reči, u glav nom me ni ju oda be-ri te stav ku Tools / Spelling and Grammar ili oda be ri te tas ter u stan dar dnoj tra ci sa alat ka ma; prečica za po-kre ta nje ana li ze pra vo pi sa je F7. Di ja log Spelling and Grammar sa drži sve ko man de ko je smo već po me nu-li, u vi du tas te ra. Ne ke ko man de su i zve de ne de talj ni-je, po put pre dlo ga da ne ki na mer no po gre šni i zraz za ne ma ri te sa mo je dnom ili do kra ja se an se; ta kođe,

27o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


ako uočite gre šku na ne kom poj mu za ko ji zna te da se po nav lja vi še pu ta u tek stu, mo že te o dmah na lo ži-ti da se sva ta po jav lji va nja pro me ne bez in ter ven ci-je. Ka da po kre ne te pro ve ru u ce lom tek stu, sis tem će kon tro li sa ti sav tekst od tre nu tnog mes ta uno sa, za us tav lja jući se na spor nim poj mo vi ma. Vi deće se ce la rečeni ca, a spor na reč će bi ti obe le že na crve no; u do njem o knu će se po ja vi ti pre dlo zi. Gor nje o kno je ak tiv no: mo že te kli knu ti u nje ga, pa sa mi is pra vi ti ne ku oma šku u pi sa nju (npr. izos ta li ra zmak ili znak in ter pun kci je). Na kon ak ci je nad je dnom rečju, pre-la zi se na sle deću, i ta ko re dom dok pro gram ne pri-ja vi da je pro ve ra zav rše na.

Auto mat sko is prav ljanjeSis tem Microsoft Offi ce 2003 ras po la že

o dličnim pod sis te mom za auto mat sko is prav lja nje (AutoCorrect), ko ji tre nu tno ot kla nja ne ke va še gre-ške u ku ca nju, auto mat ski o bli ku je vaš tekst ili pre tva-ra ne ke skraćeni ce u pu ni i zraz. Pos to ji ne ko li ko alat-ki ko je čine ovaj pod sis tem, u za vi snos ti od pro gra-ma u ko me de lu ju. Po pri ro di de lo va nja, AutoCorrect naj vi še po ma že u Word-u.

Naj va žni ja AutoCorrect alat ka je ona ko ja auto-mat ski re agu je na va še oma ške i is prav lja ih, čineći to ta ko da gre šku čak ne mo ra te ni da pri me ti te. Kon-tro la op ci ja ovog ala ta na la zi se u di ja lo gu Tools / AutoCorrect Options, na kar ti ci AutoCorrect. Prvo po lje za po tvrdu os ta vi te u ključeno: ti me ak ti vi ra te alat ku o ko joj ćemo us ko ro reći ne što vi še. Sle di ne-ko li ko op ci ja po na ša nja pri is prav lja nju i većinu njih je po želj no da os ta vi te u ključenim. Ako na počet ku rečeni ce pres po ro ot pus ti te tas ter Shift , umes to je-dnog do bićete dva (neželjena) ve li ka slo va; op ci ja Correct TWo INitial CApitals po prav lja ovo: ka ko zav-rši te prvu reč, dru go ve li ko slo vo će o dmah bi ti pre-tvo re no u ma lo. Op ci ja Capitalize fi rst letter of sen-tences pa zi da rečeni ce počinju ve li kim slo vom; op ci-ja Capitalize names of days ima smi sla u ne kim je zi ci-ma, a u srpskom ni je po tre bna. Stav ka Correct acci-dental usage of cAPS LOCK key će uočiti da ste za bo-ra vi li da is ključite taj tas ter, is ključiće ga umes to vas i pre pra vi ti gre šku pri uno su.

Gru pa poj mo va u ta be li Replace text as you type je mo žda naj ko ri sni ji deo sis te ma za auto mat sko is-prav lja nje: ako je u ključena, dok bu de te uno si li tekst ne pre ki dno će bi ti pro ve ra va na ta be la u ko joj se na la-zi spi sak i zme na ne ke une te reči. To je obično oma-ška u ku ca nju ko ju stal no pra vi te: re ci mo, ako u žur-bi stal no ku ca te reč fl im umes to fi lm, une si te ovaj par

reči u ta be lu i ubu duće će gre ška bi ti is prav lje na, a da to ni ne pri me ti te. Još je dna za nim lji va na me na ove ta be le je auto mat sko pre tva ra nje skraćeni ce u pu-ni tekst. Re ci mo, mo že te ot ku ca ti sa mo skraćeni cu mo3, a na kon ra zma ka ili zna ka in ter pun kci je pro-gram će to pro me ni ti u tekst Microsoft Offi ce 2003. Ka da god uno si te pa ro ve u ta be lu, po la znu reč une si-te ma lim slo vi ma. Uko li ko že li te da je dno kra tno po ni-šti te auto mat sku is prav ku, o dmah pri me ni te ko man-du opo zi va (Ctrl+Z). Do da tna kon tro la je na ras po-la ga nju i ka sni je, u vi du pa me tne o zna ke. Ako ste os-ta vi li u ključeno prvo po lje za po tvrdu u di ja lo gu op-ci ja, početak pro me nje nog i zra za bi će obe le žen krat-kom pla vom crtom ako mu pri ne se te po ka zi vač mi ša. Ka da po ka zi vač po me ri te ma lo is pod crte, ceo i zraz će bi ti za siv ljen, a o tvo riće se me ni pa me tne o zna ke, gde mo že te je dno kra tno po ni šti ti pro me nu, na lo ži ti pre kid auto mat ske i zme ne poj ma ili otići pra vo u di-ja log za po de ša va nje de ta lja.

Skup pra vi la za auto mat sko o bli ko va nje je ra-zličit od je dnog do dru gog pro gra ma. I opet, naj ra-zvi je ni ji je u Word-u, pa u tu pro ve ri te ka ko fun kci-oni še. U Word-u ćete uočiti dve gru pe po de ša va nja sličnog na zi va: za sad nas za ni ma sa mo AutoFormat As You Type. Ovaj me ha ni zam ra di ne što dru gačije od auto mat skog is prav lja nja: glav na ra zli ka je u to-me što ovaj sis tem za me ne ni je po držan pa me tnom o zna kom; pre os ta je vam sa mo mo gućnost da ot ka-že te ne ku za me nu tre nu tnim opo zi vom. Po gle daj-mo sa mo ne ke od mo gućnos ti: prva op ci ja je za du-

28 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


že na za pro me nu običnih na vo dni ka ti po gra fskim; to mo že te is ključiti ako vam ni je sta lo do do bre ti-po gra fske sti li za ci je. Sle deće dve op ci je se vi še tiču tek sta na en gles kom je zi ku, pa nji ho va upo tre ba ne znači mno go na srpskom. Du ga crta i zmeđu reči – po put ovih – pred stav lja is prav ni je re še nje u ti po-gra fi ji od krat ke crti ce, pa je do bro da op ci ja bu de u ključena. Za nim lji vi način da reč brzo is pi še te kao po de blja nu ili kur ziv nu uz po moć zve zdi ca i do njih crta tra ži ma lo na vi ke u ku ca nju, ali mo že do bro da po slu ži. Naj zad, ka da je u ključena op ci ja pre po zna-va nja mre žnih pu ta nja (a dre se na In ter ne tu, a dre se e-po šte i slično), pro gram će o dmah pre tvo ri ti taj tekst u hi per ve zu.

Gra fi čki o bjek ti u do ku mentuOffi ce 2003 do pu šta da u to ku pri pre me do ku-

men ta i zve de te i ra zne ope ra ci je sa gra fi čkim ele men-ti ma (sli ke, kli po vi i po se bni efek ti) i ta ko uvećate vi-zu el ni efe kat. Po drška se sas to ji od ne ko li ko pod sis-te ma za pri pre mu, i zbor i kon tro lu gra fi ke ko ji uje-dnačeno ra de u svim Offi ce pro gra mi ma. Većina kon-tro la i ko man di za sli ke ne o dno si se na tekst i o brnu-to; ka da bu de te ra di li sa gra fi čkim o bjek ti ma, bićete po drža ni do da tnim tra ka ma sa alat ka ma ko je sa drže na men ske ko man de. Re ci mo, ako ste sklo ni pri me ni gra fi ke, mo že te ak ti vi ra ti i drža ti stal no ak tiv nu tra-ku sa alat ka ma Drawing, u ko joj se na la zi većina poče-tnih ko man di za an ga žo va nje gra fi ke. Stan dar dni način da ume tne te ne ki gra fi čki o bje kat u do ku ment je da oda be re te tip gra fi ke u me ni ju Insert / Picture.

Clip Art je ko lek ci ja sličica, fo to gra fi ja i dru gih me dij skih da to te ka (zvuk, fi lm) ko je ste do bi li sa in-sta la ci jom Offi ce-a. Ka da po zo ve te ko man du Clip Art iz me ni ja Insert / Picture ili iz tra ke sa alat ka ma Drawing, po ja viće se o kno za da ta ka u ko me se pre dla-

že da pro nađete ne ki klip na o sno vu ključne reči; po la zna bi bli ote ka je in dek si ra na po ključnim rečima na en gles-kom. Za početak, sa mo kli-kni te na Go i po ja viće se pa le-ta sa ne ko li ko sto ti na sličica: kli kni te na ne ku sli ku i ona će se o dmah pre ne ti u do ku-ment. O bra ti te pa žnju i na me ni is pod stre li ce uz de snu ivi cu sličice: tu se na la ze ra-zne kon tro le ko je mo že te sa-mi is pi ta ti.

Sa držaj ko lek ci je kli po va ni je fi k si ran na ono što je sti glo kao deo in sta la ci je Offi ce-a: ako kli kne-te na ko man du Organize clips, o tvo riće se po moćni pro gram Microsoft Clip Organizer. Taj pro gram mo-že te o tvo ri ti i ne za vi sno, bi ra jući prečicu među os-ta lim Microsoft Offi ce alat ka ma u glav nom me ni ju Windows-a. Ovaj pro gram o drža va ko lek ci ju kli po va uređenom po gru pa ma; u sta nju je, na o sno vu va še do zvo le ka da ga prvi put po kre ne te, da pre gle da ceo

sa držaj dis ka va šeg računa ra i da uve ze po ka zi vače na sva ki me dij ski sa držaj, do da jući ih u bi bli ote ku. Naj bo lje je da to učini te sa mo o gra ničeno, da jući pro-gra mu ko man du Options: u sle dećem di ja lo gu, na kon ske ni ra nja dis ko va, o gra ničite uvoz sa mo na pre ci zno oda bra ne fol de re.

Sli ke mo že te pre ne ti u do ku ment i ako ni su deo bi bli ote ke kli po va. Ko man da Insert / Picture / From fi le (ili tas ter u tra ci alat ki Drawing) o tvo riće di ja-log na lik onom za o tva ra nje do ku men ta: oda be ri te sli ku i kli kni te na na Insert. Ako ras po la že te ske ne-rom ili di gi tal nim fo to apa ra tom, omo gućeno je da di-rek tno pre ne se te sa držaj sa tih uređaja u do ku ment.

29o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


Međutim, bo lje je da sli ku naj pre pri pre mi te u spolj-nom pro gra mu, a po tom da je sačuva te ta ko da da to-te ka bu de što ma nja (npr. u for ma tu JPG); ta ko ćete uma nji ti ve ličinu do ku men ta.

Ko man dom Insert / Diagram, o tvo rićete di ja-log sa po nu dom šest vrsta tip skih di ja gra ma ko ji se uobičaje no ko ris te za pri kaz or ga ni za ci onih še-ma, to ko va pro ce sa, ra znih o dno sa i hi je rar hi je. I zbo rom ne kog o bli ka di ja gra ma, u po jav lju je se ge ne rički o blik ko ji ćete do da tno uređiva ti uz po-moć tra ke sa alat ka ma: do da vaćete o bli ke, pre ure-dićete i zgled i bo je, do pi si vaćete tekst, itd. Sličnim pos tup kom, i zvešćete i je dan „ma nje o zbi ljan“ gra-fi čki efe kat: ko man da Insert / Picture / WordArt o tva-ra alat ku za is pis krat kog tek sta u o bli ku sti li zo va-nog nat pi sa sa 3-D efek tom i uz kom bi na ci je pre li va-nja bo ja, u glo va i za kriv lje nja. U prvom ko ra ku, oda-braćete je dan od 30 pre dlo ža ka, u dru gom ćete upi-sa ti tekst i oda bra ti font, a po tom ćete bi ti pre pu šte-ni svo joj ma šti da do da tno o bra di te is pis mno gim ko man da ma u tra ci sa alat ka ma.

Po se bnu gru pu gra fi čkih ele me na ta u Offi ce-u čini gru pa auto mat skih o bli ka (AutoShapes). Reč je o ko lek ci ji vek tor skih li ni ja i po li go na gru pi sa nih pre ma o bli ku i svrsi; naj lak še ćete im pris tu pi ti po la-zeći iz tra ke sa alat ka ma Drawing. Uočićete gru pe li-ni ja, stre li ca, zve zdi ca, tra ka, o blačića i mno gih dru-gih ele me na ta. Ka da oda be re te ele ment, po ka zi vač mi ša će se pre tvo ri ti u „mu ši cu“: ta da pre vu ci te na že lje nom mes tu i for mi raćete o blik. Da bis te do da-li tekst auto mat skom o bli ku, upo tre bi te ko man du u kon tek stnom me ni ju. Ako uočite žu ti kva dra tić, nje-go vim po me ra njem ćete pro me ni ti deo o bli ka; ze le-ni kru žić sa „ručicom“ slu ži da za ro ti ra te o blik u že-lje nom sme ru. O bra ti te pa žnju na po se bno ko ri snu mo gućnost: ako crta te di ja gram to ka, naj pre slo ži te ele men te, pa ih po ve ži te li ni ja ma spa ja nja. Ka da pri-ne se te „mu ši cu“ ele men tu, po ja viće se pla ve tački ce ko je su „le plji ve“, pa pre vu ci te li ni ju od je dnog do dru gog ele men ta na tom mes tu. Ka da ve zne tačke po crve ne, to znači da li ni ja os ta je po ve za na sa ele-me na ti ma, čak i u to ku prev lačenja je dnog od njih na dru go mes to.

Po se ban, vrlo je dnos tav ni auto mat ski o blik ko-ji ćete čes to ko ris ti ti je o kvir za tekst, čije crta nje počinje po zi vom ko man de u me ni ju Insert. Iako ovaj o bje kat ima mno ge po se bne oso bi ne, uočite sa mo da se on u Word-u is crta va bez po se bne po-dlo ge za crta nje. O kvir za tekst ćete čes to ko ris ti ti ka da na mer no že li te da na značite ne ki sa držaj van

uobičaje nog ras po re da (npr. pli va jući tekst na slaj du u PowerPoint-u ili upa dlji va na po me na u Word-u).

Sva kim gra fi čkim o bjek tom mo že te do da tno u prav lja ti. Za početak: ako ste pro ba li ume ta nje gra-fi ke u ra znim pro gra mi ma, uočili ste da se u Word-u po jav lju je ka rak te ris tična uo kvi re na po dlo ga za crta-nje (engl. canvas), ko ja po ma že pri pre la ma nju. Ako že li te, tu po dlo gu mo že te eli mi ni sa ti: o tvo ri te di ja-log Tools / Options, pa na kar ti ci General is ključite po lje za po tvrdu Automatically create drawing can-vas when inserting AutoShapes. Osim to ga, ve ro va-

tno ćete čes to po že le ti da pro me ni te ve ličinu gra-fi čkog o bjek ta. Naj pre obe le ži te une ti o bje kat le vim kli kom mi ša, čime ga ak ti vi ra te pre bi lo ko je ak ci je: o značeni o bje kat ćete pre po zna ti ta ko što se po nje-go vim ivi ca ma po jav lju je osam kon trol nih tačaka. Pov lačenjem ovih tačaka mi šem, me njaćete ve ličinu sli ke po je dnoj ili dve di men zi je. Naj bo lje je da sli-ku ili klip sma nju je te i po većava te pov lačeći za te-me na, a ne za stra ni ce: ta ko će pro por ci je sli ke uvek os ta ti va lja ne. Kli po vi ma i fo to gra fi ja ma mo že te me nja ti o sve tljaj, kon trast i za sićenje bo ja, i zre za ti deo po ne koj ivi ci, itd. O bra ti te pa žnju na ko man-du Compress, gde mo že te pos tići zna tne u šte de u ve-ličini do ku men ta ako se o pre de li te za ni žu re zo lu ci-ju (Web/screen).

Pu ni di ja log za kon tro lu gra fi čkog o bjek ta o tvo rićete dvos tru kim kli kom na nje ga: ov de o bra-ti te po se bnu pa žnju na kar ti cu Layout u Word-u, gde ćete o dre di ti o dnos sli ke i tek sta u to ku pre lo-ma. U Excel-u je po želj no da o dre di te da li će se sli-ka ve za ti za ne ku ćeli ju ili ne; to je va žno zbog ka-

30 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


sni je mo gućnos ti da me nja te di men zi je re do va i ko lo-na, pa bis te mo žda i zgu bi li op ti mal no mes to sli ke. U PowerPoint-u su pro ble mi ma nje i zra že ni, po se bno ako ko ris ti te na men ske pre dlo ške ras po re da na slaj-du; je di no pa zi te da ne pre trpa va te slajd sa drža jem.

Ko načno, slo bo dno ek spe ri men ti ši te svim ala ti ma i op ci ja ma za kon tro lu gra fi ke: šte tu u do ku men tu ne mo že te na pra vi ti, a naj go ra po sle di ca re zul ta ta ko ji vam se ne do pa da, osim i zgu blje nog vre me na, bi lo bi bri sa nje re zul tu juće sli ke i uba ci va nje no ve.

Štam panje

Do ku men te ćete čes to štam pa ti, bi lo da je po tre bno da ih no si te neg de gde ne-

ma računa ra ili za to što to za kon tra ži od vas, zbog pečata ili ar hi vi ra nja. Sva ki Office pro gram ima po se-bne ka rak te ris ti ke ko je se o dno se na pri ro du sa drža-ja ko ji ćete štam pa ti; ta kvih op ci ja ima mno go i opi-saćemo ih u pri ručni ci ma o pro gra mi ma. Ali, ne ke za je dničke oso bi ne ipak pos to je i njih ćemo na gla si ti ov de. Prva stvar se o dno si na o gra ničenja ko ja vam štam pač pos tav lja. Re ci mo, ne mo že te očeki va ti bog-zna ka kav kva li tet ni ti brzi nu štam pe na ma tričnom štam paču. Da bis te štam pa li u bo ji, po tre bno je da vam je dos tu pan štam pač ko ji to omo gućuje;

najčešće su to no vi ji inkjet štam pači, a ne što ređe i la-ser ski štam pači sa op ci jom štam pe u bo ji. Ako ra di te sa mno go gra fi ke, po bri ni te se da ko ris ti te štam pače ko ji obe zbeđuju re zo lu ci ju od naj ma nje 600 tačaka po inču. Naj zad, po ve di te računa o for ma ti ma pa pi-ra: u glav nom ćete ko ris ti ti for mat A4, ali ni je ret kost ni da ima te pris tup štam paču ko ji mo že da ra di sa for ma tom A3. Vaš do ku ment uvek tre ba da bu de us-klađen sa for ma tom pa pi ra.

Na vi kni te se da pre štam pa nja is pi ta te po se bne de ta lje i zgle da do ku men ta, kao što su o dnos tek sta i mar gi ne, uku pno urav na nje, mes to pre lo ma stra-ni ce, itd. Da bis te to lak še čini li, pro gra mi nu de di-

rek tan po gled na te o dno se na ra dnoj pov rši ni. U Word-u mo že te ra di ti u pri ka zu ras po re da štam pa-nja, ka da na e kra nu sve i zgle da kao da pi še te po pa-pi ru. U Excel-u mo že te u ključiti pri kaz pre lo ma stra-ni ca u o bli ku gra ničnih li ni ja, pa mo že te sa zna ti šta sta je na ko ju stra ni cu, pa čak o dmah i pro me ni ti to. U PowerPoint-u, osim slaj do va pos to je i dru gi sa-drža ji pri la gođeni za is pis na pa pi ru.

Re zul tat pre štam pe mo že te pro ve ri ti ako po zo-ve te ko man du File / Print Preview: ono što bu de te vi-de li u tom re ži mu je tačna sli ka bu dućeg is pi sa na pa pi ru. Pro zor pro gra ma se me nja, a stan dar dne tra-ke sa alat ka ma us tu pa ju mes to po se bnoj tra ci u ko-

joj bi ra te način pre gle da, zu mi ra-jući sli ku, me nja jući stra ni cu ili ih gle da jući vi še o dje dnom. U tre nut-ku po kre ta nja pre gle da, vi dećete tre nu tno ak tiv nu stra ni cu u ce los ti. Po ka zi vač mi ša nad do ku men tom ima i zgled lu pe: kli kom ćete na i-zme nično po većava ti i sma nji va ti ve ličinu vi dlji vog de la.

U ra znim pro gra mi ma pos to je i fun kci onal ne ra zli ke u to ku pre gle-da pre štam pa nja, što ćete pri me ti ti u sa drža ju tra ke sa alat ka ma. Ta ko ćete u PowerPoint-u u glav nom me-nja ti po gled na je dan od de vet vi do-

va štam pa nja; u Excel-u mo že te me nja ti me tri ku mar-gi na i pos tav lja ti im sa drža je, a u Word-u čak mo že te uti ca ti na uku pnu du ži nu do ku men ta, da jući je dnoj alat ki pri li ku da sma nji ce lo ku pan is pis.

Ko načni i zgled štam pa nog ma te ri ja la ne za vi si sa mo od sa drža ja i pre lo ma do ku men ta. Po tre bno je pret ho dno pos ta vi ti, a po tom i pro ve ri ti mno ge op ci-je; ne ke od njih su de fi ni sa ne u sa mom do ku men tu (re ci mo, za je dničko za glav lje ili po dno žje i re dni bro-je vi stra na), dok su dru ge po ve za ne sa sa mim pos tup-kom štam pa nja (npr. for mat pa pi ra). U su šti ni, uvek mo ra te ra zmi šlja ti o kon tek stu do ku men ta ko ji štam-pa te. Word ima naj vi še op ci ja štam pe, jer se tek stu al-

31o k t o b a r 2 0 0 4 . PC


ni do ku men ti najčešće štam pa ju; ako štam pa-te ve li ku ta be lu u Excel-u, mo žda ćete mo ra-ti da ra zmi šlja te i o ši ri ni od štam pa nog ma te-ri ja la, pa i o re do sle du štam pa nja (da li štam-pa ti prvo po ši ri ni ili po du ži ni); PowerPoint nu di da od štam pa te slaj do ve, pra teće tek sto-ve is pod sva kog slaj da ili sa že ti pre gled pre-zen ta ci je.

Štam pa nje se naj brže po kreće kli kom na tas ter sa sličicom štam pača u stan dar dnoj tra ci alat ki, ka da se u glav nom štam pa ceo do-ku ment ili po dra zu me va ni deo (npr. je dan ra dni list u Excel-u), ali tu ko man du je naj-bo lje da upo tre bi te tek kad ste si gur ni da je sve u re du, po sle svih pro ve ra. De talj ni di ja-log za štam pa nje ćete po zva ti ko man dom File / Print ili prečicom Ctrl+P. Bez ob zi ra na pro gram ko ji ko ris-ti te, ov de ćete za teći ne ko li ko za je dničkih ele me na ta. U lis ti na vrhu mo že te oda bra ti štam pač, ako ih je vi-še u va šem o kru že nju. Su se dni tas ter Properties po zi-va di ja log za kon tro lu ne za vi snih pa ra me ta ra štam-pača, gde mo že te me nja ti for mat pa pi ra, gus ti nu i pre-ci znost štam pe, itd.

U gru pi Print Range (Page Range) mo že te bi-ra ti že lje ne stra ni ce, jer mo žda ni je po tre bno da ih štam pa te sve. U Word-u ima te op ci ju štam pa nja tre-nu tno ak tiv ne stra ni ce. Ako ste obe le ži li ne ki blok tek sta ili ćeli ja, mo že te sa mo nje ga pre u sme ri ti na štam pač op ci jom Selection. U Excel-u mo že te za da-ti op seg stra ni ca za štam pu, na vo deći bro je ve prve i po sle dnje; ako tre ba štam pa ti npr. od treće stra ni-ce do kra ja, pri čemu ne zna te tačno ko li ko stra ni ca ima u tom op se gu, de sno po lje os ta vi te pra znim. Po-lje Pages u Word-u i Slides u PowerPoint-u mo že da pri mi tačan spi sak stra ni ca (slaj do va) ko je na me ra-va te da od štam pa te. Ako že li te da na ve de te sa mo je-dnu stra ni cu, pros to une si te njen broj; vi še stra ni ca ko je ni su su se dne is pi še te ra zdvo je no za re zom, re ci-mo „1,3,5“ (bez na vo dni ka); op seg stra ni ca ćete na pi-

sa ti ra zdvo je nom crti com, po put „2-5“. Ako ste pre-ki nu li štam pu, pa po sle že li te da je nas ta vi te, do volj-no je na pi sa ti, re ci mo, „7-“, što znači „od se dme stra-ni ce do kra ja“. Mo guće su i kom bi na ci je ovih za pi sa, po put „1-3,7,10-“.

U gru pi Copies na vo di te broj ko pi ja do ku men-ta ili stra ni ca ko je ste oda bra li. Ako pri štam pa nju vi še ko pi ja is ključite op ci ju Collate, od štam paće se naj pre sve prve, pa sve dru ge stra ni ce, i ta ko re dom. Ta op ci ja u brza va pro ce du ru štam pe; ali, ako ne ma-te deo za kla si ra nje u štam paču, mo raćete sa mi da pre sla že te pa pir. Deo di ja lo ga u do njem le vom u glu se uvek o dno si na kon tekst ti pa do ku men ta, o dno-sno pro gra ma u ko me se štam pa: ta ko u Microsoft Excel-u mo že te oda bra ti štam pu se lek ci je, ak tiv nog ra dnog lis ta ili ce le ra dne sves ke; u Microsoft Word-u mo že te oda bra ti da se od štam pa spi sak svoj sta va do-ku men ta, ko men ta ri i ne ko li ko po se bnih spis ko va; u PowerPoint-u ćete oda bra ti da li se štam pa ju pu-ni slaj do vi, slaj do vi sa tek stom, sa mo tek stu al ni deo ili be le ške. Naj zad, PowerPoint ima mo gućnost auto-mat skog po de ša va nja ra zme re slaj da pre ma pa pi ru, a Microsoft Word ne ko li ko op ci ja po de ša va nja ra z-me re i zu mi ra nja.

32 PC o k t o b a r 2 0 0 4 .


S a svim si gur no, la ko ćete ra zu me ti for mu-lu ko ju vi di te u na slo vu ovog finalnog po-

glavlja. Da bi se do šlo do ne kog re zul ta ta to kom ra da u sis te mu Microsoft Office 2003, po tre bno je da sa be-re te tri ključna ele men ta. Ako ne ma te do volj no zna-nja ili is kus tva, tre baće vam vi še tru da. Bo lje po zna-va nje oso bi na i mo gućnos ti pro gra ma će uro di ti bo-ljim efek ti ma, za pra vo re zul ta ti ma do bi je nim za ma-nje vre me na. Od ova tri ele men ta, ključno je is kus-tvo: već ste vi de li ne ke načine da se Office pro gra mi pri la go de va šim na vi ka ma, a vre me nom ćete upo zna-ti još ta kvih mo gućnos ti.

Is ti ca nje is kus tva u prvi plan tre ba da pri hva-ti te i u dru gom po gle du: čita nje ovog i sle dećih pri-ručni ka o sis te mu Microsoft Offi ce 2003 ma lo znači ako ne bu de te o dmah sa mi ispro ba li mo gućnos ti i te hni ke ko je opi su je mo. Ne us tručavaj te se ni da ek-spe ri men ti še te, pa čak i ako u prvi mah nis te sa svim si gur ni šta ra di te: bu de te li na pra vi li ne ku gre šku, pa je sa mi pre po zna te zna jući ka ko ste je iza zva li, biće to ko ri sni je od bi lo kog šti va ko je mo že te pročita ti.

Sle deći su sret vam za ka zu je mo vrlo us ko ro, de talj nom pričom o pro gra mu Microsoft Offi ce Word 2003.

Us peh = zna nje + is kus tvo + praksa