knjazevacke br.11

NOVE

ВОлОНТери

БраНКО рУЖиЋГОДИНА II БР. , . ЈУЛ . ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА ДИН.

@uRKA NA KI[I

dELImO SudbINu NAROdA

ZdRAVICE PI[u SRE]NI qudI

u SVAKOJ Ku]I bIqNA APOTEKA

Ср. 3

Ср. 9

Ср. 6

ТРА

ДИ

ЦИ

ЈОМ

У Е

ВРО

ПУ

ЗАВИ

ЧА

ЈНИ

МУЗ

ЕЈ

КЊА

ЖЕВ

АЦ

МИЏОРТУПИЖНИЦА

ТИМОК

ЛЕТО 2010

С Т Р. 2INFO .

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: [email protected]; [email protected]; www.mc.kcbor.net

NOVEМЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

М

ПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

У галерији Музеја у Бело-градчику (Бугарска), 16. јула,

отворена је изложба слика књажевачких уметника радета ристића и Дарка Динића. На овај начин наставља се дугогодишња сарадња Књажевца и Белоград-чика, интензивирана последњих г о д и н а и н а и н и ц и ј а т и в у Удружења приватних преду-зетника. Упоредо са излож-бом с лик а, у Бе лоградчк у биће уприличена и промоцију вина и ракија књажевачког виногорја. Ова два догађаја означила су увод у обележавање десетогодишњице Сабора на Кадибогазу.

ИнстИтут за трансфузију крви србије, већ традиционално, спро-

води летњу кампању добровољног давања крви. Акција је у Књажевцу ове године започета 14. јуна и трајаће до 28. августа.

- Кампању организујемо у 52 града широм србије, уз медијску подршку тВ Б92 и локалних медија. сат про-мотивног филма, као награда, очекује град који у оквиру акције има највише добровољних давалаца крви - прошле године најхуманији био је Бољевац. уз подршку локалних самоуправа и срод-них организација у сваком месту акцију

спроводимо ваљано, на добробит свих – каже Горан суботић, стручни сарадник у Инсти-туту за трансфузију крви србије и подвлачи да грађани треба да знају да се крв прикупља за болеснике са подрчја србије.

Књажевчани су показали велику хуманост, где је од 43 заинтересованих , њих 38 дало крв. Очекује се да Књажевац и овог пута буде у врху најуспшенијих у давалаштву течности која живот значи.

Помоћ у организацији акције Институту пружили су Кабинет за трансфузију крви Здраственог центра, Општинска организација Црвеног Крста и Канцеларија за младе.

S.T.

Делегација СУБНОр-а општине Књажевац ( најстарија по годинама) , заједно са осталим представницима борачких

организација из источне и јужне Србије, 30. јуна, положила је венац на спомен-плочу виногардарске кућице на Белом брегу изнад Зјечара. У тој кућици је 30. јуна 1941. године заседао Окружни коми-тет КПј и одлучио о покретању устанка у овом делу Србије и зато је ово место, превасходно за Тимочане, истинско извориште сло-бодарства и родољубља.

B.F.

КЊАЖЕВАЦ - ГРАД ХУМАНИХ

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ

УМЕтНИЦИ И ВИНАРИ У

БУГАРсКојНАјстАРИјИ

БоРЦИ И ПотоМЦИ НА БЕЛоМ БРЕГУ

ОКОМ КАМЕРЕ…

С Т Р. 3PO LITIK AINFO .

у селу Равна, 5. августа прошлог лета, упознала сам вршнјаке из

целе европе: Италијане, Пољаке, Французе, Холанђане, Шпанце, Аустријанце и словенце. Поред странаца била су и два момка из Војводине и - ми из Књажевца Прво вече смо се упознавали, али и рано отишли на спавање јер су сви били уморни од дугог пута. следећег дана смо сви представљали културу и обичаје земље из које долазимо. Било је интересантно чути како је на пример Холандија позната по производњи дрвених кломпи и лалама или видети слиоке с пејзажима других земаља. Италија је позната по доброј кухињи, па су нам Италијани спремили пицу на њихов начин, пар дана касније и пасту. сви смо се распоредили у

кухињске тимове који су се наи-зменично мењали...

- наредна три дана радили смо на археолошком налазишту тимацум Минус и штитили га од

корова. Био је леп осећај стајати на историјској локацији, али како

је време пролазило морали смо даље и тако смо већ 10. августа отишли на стару планину, у село

Ћуштица. тамо смо обележа-вали пешачке стазе на релацији Ћуштица – Јабучко Равниште, а преостала три дана припремали смо изложбу „Добре и лоше стране старе планине“.

- И поред овако чудног догађаја журке су, ипак, биле најлепше. Често смо се организовали и пра-вили заиста леп провод. Шпанци су били задужени за прављење сангрие, изузетно доброг шпан-ског пића од црног вина и воћа. Остајали смо до касно увече не приметивши како време „лети“. Зато вас позивам да се придружите и забволите овакве кампове. Они се памте цео живот. Верујте ми на реч. камп јесте период мог живота који ћу заувек да памтим. Верујте ми на реч, нећете се покајати.

ЖУРКА НА ЛЕтЊој КИШИУ сусрет новом Међународном волонтерском кампу 4. до 13. августа у Књажевцу

Како резимирати две деценије СПС – а, партије која је имала несум�иво велики утицај и у тур-булентним временима ?

Б.Р: - Морам констатовати да је државотворна оријентација и идеал остварења друштва социјалне правде дводеценијска константа наше политике. Делили смо и делимо судбину наших грађана, пре-узимавши одговорност у тешким тренуцима и зато и трајемо.

У оквиру свог делова�а, СПС је био и власт, и опозиција, па опет део власти – какве су поуке и закључци?

Б.Р: - Заокружили смо читав циклус политичког деловања, издржали изазове, пали са вели-ких висина и успели да се поди-гнемо, али смо константно тежили остварењу социјално праведнијег и хуманијег друштва.

Шта, у бити, доноси реформа СПС-а – како члановима и симпа-тизерима, тако и свим грађанима Србије?

Б.Р: - Процес еволутивних реформи спроводимо још од 2003. године. уподобљавамо нашу поли-тику са социјално – економским амбијентом у коме претендујемо да будемо политички фактор у 21. веку. Ми грађанима доносимо одго-

ворност, способност и истрајност у борби за социјално праведну, економски развијену, европску србију.

Да ли је политичкој сцени Србије потребно укруп�ава�е и да ли би то допринело стабилности државе?

Б . Р : - П о ј е д н о с т а в љ е н о укрупњавање које би значило двопартијски систем није могуће у србији, али је свакако услов ста-билности да постоји неколико значајних, програмски јасно про-филисаних политичких странака. сПс видим као једну из тог кор-пуса.

Ваша политичка опција се

залаже за улазак Србије у заједницу европских народа – шта ће сам чин евроинтеграција донети грађанима?

Б.Р: - то је и у вредносном, демо-кратском и социјално – економском смислу много виши ниво остварења права и свих бенефита за грађане, што реално говори у прилог тези да је србија на правом курсу.

Какав је став странке по пита�у НАТО – да ли је могуће ући у ЕУ, а без претходног приступа�а НАТО алијанси?

Б.Р:- Ми сматрамо да та тема није још увремењена и да када постане актуелна, искључиви одлу-чилац морају бити грађани као

носиоци суверенитета и то наравно на референдуму. уверени смо да је могуће бити члан европске уније без предуслова везаним за чланство у нАтО пакту. Притом треба имати у виду геостратешки значај србије генерално, и у региону.

Шта се чини и којим интези-тетом, не би ли, условно „обичан народ“ боље живео, при том мислим и на страначко делова�е, али и Владе чији је СПС важан део?

Б.Р: - сПс као члан владајуће коалиције, у ресорима за које смо преузели одговорност, као и у извршној власи на локалу, чини све да обичан грађанин живи живот достојан човека. не инси-стирамо на високој политици, већ на реализацији инфраструктурних пројеката које живот значе.

Има ли „светла на крају тунела“, шта, из Вашег угла, ваља чинити?

Б.Р:- Генерално, „светло на крају тунела“ за читаву србију јесте коришћење компаративних предно-сти: изградња „крвотока“ у путној инфраструктури, коришћење тури-стичких потенцијала, као и развој пољопривреде, административ-них потенцијала и затим, у року од 3 до 5 година, реализација процеса деметрополизације, децентрализације и регионализације. С. Тодоровић.

ДЕЛИЛИ СМО И ДЕЛИЋЕМО СУДБИНУ НАРОДА

ИНТЕРВЈУ: БРАНКО РУЖИЋ, ПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ ОДБОРА СПС-а

Pi{e: Ana Nedeqkovi}, #Zona mladih"

Ружић са књажевачким омладинцима

PO LITIK A С Т Р. 4LET O

Ове ГОДИне, Планинарско друштво „Бабин зуб’’ укључило

се у о б ележавање ју биларне манифестације „сабор на Кади-богазу’’, освајањем Миџора /2169 м/, највишег врха старе планине. у суботу, 17. јула, организован је пети поход „Хајдучким стазама до Миџора’’, а трећи успон на Миџор и стену Бабин зуб. Интересовање за ову акцију је било изузетно, не само код планинара из Књажевца,већ из Зајечара, ниша, Бора. Пут Миџора кренуло је стотинак планинара, љубитеља природе и планине. Импозантна чињеница је да су се сви пријављени за освајање

Миџора и попели до самог врха и уписали се у књигу утисака, која је од ове године постављена у темељ камена на Миџору. Да све прође како је планирано, постарали су се чланови Горске службе спасавања.

- Изузетно сам поносан на све учеснике који су коректним одно-сом и међусобном толеранцијом ову акцију учинили богатом утисцима, а своје апарате препуне сликама. Пла-нина нам је подарила предивно време,

прелепе видике, а по повратку окре-пио нас је укусан пасуљ у Планинар-ском дому. најстарији учесник ове године била је 65-огодишња Зора, а најмлађa учесница је била мала Ања са непунe 4 године. у мајчином наручју, само са годину дана, био је Гвозден који је учествовао у акцији, али само до Планинарског дома. Овом приликом се захваљујем свим учесницима, како појединцима тако и удружењима грађана, планинарском дому „Бабин зуб’’, ЈП „стара планина’’ и граничној полицији – каже Драган Беатовић, председник уО Планинар-ског друштва „Бабин зуб“

стазе које су имале посебне

називе, од ове године добиле су заједничко име, „старом пла-нином до Миџора’’. убудуће ова акције одржаваће се седмицу након Петровдана и трајаће четири дана. Планирамо је да се следеће године конкуришео за статус републичке акције.

- Желимо да ова акције буде почетак трасирања и обележавања стаза трансверзале, а да мрежа пешачких, планинарских и стаза за брдски бициклизам, чине једну целину коју ћемо назвати „старо-планинаска трансверзала“- одлу-чан је Беатовић.

N.K.N.

ПЛАНИНАРИ СТАРОМ ПЛАНИНОМ ДО МИЏОРА

хајдучким стазама и богазама

Планинари Бора на Старој планини…

Фото: Д. Младеновић

С Т Р. 5PO LITIK ALETO

Чамци и сплавови кућне израде – већином комбинација камион-ских гума и дасака, стиропора и гајбица , али и популарних фића

„амфибија“, пловила су на разним регатама на рекама широм србије. Од недавно је у тој „повећој гани-тури“ и црни десантни, војни чамац на надувавање за десеторо и мањи за троје храбрих морнара - неустра-шивих „Гусара сa тимока“. Зоран Милошевић, радник књажевачке Поште, са пар колега и пријатеља из града, учествовао је ове године на сплаварењу нишавом и Ибром, а прошле године и тимоком, а

неостварене жеље су му Дрина и тара.

нишавска регата, крајем јунa, окупила је око 200 учесника у 50 чамаца без моторног погона. невреме које је „беснело“ тих дана побринуло се да се корито нишаве напуни и набуја, те је и сама аван-тура била још атрактивнија. Било је тешко, помало и опасно на неким деоницама.

-„Весели спуст“, 21 по реду на Ибру, прича је за себе. Маршута од средњевековног града Маглича до Краљева дуга је преко 20 киломе-тара. Било је фантастично. Овог, 4.

јула учествовало је више од 5.000 људи, све је било беспрекорно орга-низовано, а пропозиције су зах-тевале што маштовитија пловила. најзанимљивији је био „фића“ на сплаву, са топом на хауби за петарде. неки су имали и моторне пумпе за прскање. Програм је такав да се дан раније оде на обалу Ибра где се кампује и спрема за спуст – каже Милошевић и истиче да је на пола пута, код Матарушке бање, „одма-ралиште“. ту се уморним морна-рима нуди окрепљујући војнички пасуљ.

Бели тимок је посебна прича.

„Гусари“ су прошле године поку-шали да од Минићева сплаваре до Вратарнице. успело се на једвите јаде, јер су на неким деоницама, због грања и корита које се не одржава, били принуђени да излазе из чамца и носе их на рукама до дубље воде.

следећи корак је регистрација удружења грађана „Гусари сa тимока“, не би ли тако лакше апли-цирали код евентуалних дона-тора, с обзиром да су до сада сва

„путешествија“ морали сами да плаћају.

S. Todorovi}

ГусаРи сA тимОка

„Зелена листа србије“, у оквиру кампање на националном нивоу назване „Опланети се, рециклирај“, уврстила је и промотивни бициклистичко-еколошки караван. Био је то други по реду, незаборавни караван који се кретао кроз 12 градова србије. са стартом из Врања, лесковца и ниша, дво-точкаши су, крајем прошлог месеца стигли, а потом и кренуо из Књажевца ка Зајечару, Бору, Жагубици, Петровцу на Млави, Костолцу, Белој Цркви, Панчеву и Београду. Бициклисти су носили специјално дизајниране бил-борде са фотографијама и порукама еколошке природе како би указали на неоходност селектирања отпада. то укључује и утицај и на све остале реле-вантне институције у друштву да у оквиру својих надлежности учине све да око нас буде што манје отпадаклка и смећа.

током целог „путешествија“ са бициклистима су били присутни и специјално дизајнирани „Артеко“ роботи, који имају могућност да „говоре“ и деци и грађанима објашњавају шта ће се десити са лименком, старим новинама или пла-стичном боцом од момента убацивања у канту до крајњег циља - рециклаже. S.T.

ВОзи, ОПЛаНЕти сЕ...

ДРугИ еКО-КАРАВАН

КњАжеВАчКИ „гуСАРИ” ПОКушАЛИ Су ДА СПЛАВАРе ОД МИНИћеВА ДО ВРАТАРНИЦе, АЛИ НАјБОЉе Су Се ПОКАзАЛИ НА ИБРу И НИшАВИ

PO LITIK A С Т Р. 6qudI

МилОш Петровић је рођен у селу Васиљ 1939. године,

где је похађао основну школу, а потом и гимназију у Књажевцу. По изласку из армије, запослио се на железници у Зајечару. Упо-редо завршава и курсеве за ста-ничног радника, за осам разних занимања на железници. После премештаја ради као скретни-чар на железничкој станици у Књажевцу, а затим и као кон-тролор у рударском Подвису, где дочекује старосну пензију 2001.Поезијом се бави од 1980. Прво је писао за сеоске манифестације, јер „кад иде на манифестацију, добије инспирацију“.

„МИЛОШ ШОУ”

– Жена је волела да играм, а ја јок, па се досетих да пишем сати-ричне и шаљиве песме о људима из села и да тако засмејавам публику. Касније сам те своје умотворине преточио у два издања књиге „Милош шоу“, са шаљивим песмама, афоризмима и здравицама – каже Милош и истиче да има толико материјала

да би могао да напише најмање десет књига.

Члан је КУД-а „руменка“ ис Васиља, Удружења грађана за чување и неговање традиције „извор“ из Књажевца и секције пензионера „Сунчана јесен“. Свира фрулу, окарину и двојнице. Учествовао је на многим при-редбама и ТВ емисијама широм земље, као што су Сабор фру-лаша у грљану, „Молитва под Миџором“, „Чаша воде са извора“ са Слободаном Бетулићем Бету-лом и етно-фестивал у Кладову.

На свим тим манифестацијама освајао је награде (цео зид је излепљен њима у његовој породичној кући), а најдража му је из гуче, освојена у категорији здравичара. Као здравичар имао је својих „5 минута“ и у многим емисијама рТС-а које се баве очувањем народног ствара-лаштва и традиције.

ЗВЕЗДА ГРАНДА

У својим седамдесетим годи-нама није одолео ни учешћу

у популарној емисији „Звезде гранда“, где је оставио такав утисак на организаторе да је цела средња страна „гранд ревије“, у виду постера, при-пала баш њему и то на „даскама које живот значе“. О свом трошку снимио је и ДВД са својим пес-мама и здравицама, и све то уз помоћ пријатеља музичара. То га испуњава и чини срећним, јер здравице, вели Милош, могу да пишу само срећни људи. Највише воли да пише о нашој, не баш веселој, свакодневници, поскупљењима, инфлацији, девалвацији и промашајима у економији и политици. Песме не пише стално, већ повремено, не улепшавајући стварност.

Вози „фићу“ из 1978. године... и не само то, педантно води евиденцију о сваком пређеном километру, дану када је и колико сипао гориво и за које новце, када је и шта на њему заменио. До сада је прешао 150 хиљада километара возећи - најдаље до Параћина.

S. Todorovi}

здРаВиЦЕ ПиШу самО сРЕЋНи Људи

ПИше, гЛуМИ, ПеВА, СВИРА, КОМПОНује, САСТАВЉА, зАБАВЉА И НАзДРАВЉА – СВе је ТО МИЛОш ПеТРОВИћ Из ВАСИЉА

Зовем се Милош Петровић (Миша)

живим у село Васиљ код К�ажевца

у своју приватну резиденцију

имам природну интелигенцију

велику ингеренцијуи добру потенцију.

Поштујем сваку екселенцију

а радим увек у исту агенцију

на исту фреквенцијубез конкуренцију.

Одело углавном носим конфекцију

отпоран сам на инфекцијуупотребљавам средства

за дезинфекцију.У свом послу често вршим

корекцијуА радио сам на железницуу зајечарску саобраћајну

секцију.

У друштву имам добру репутацију

јер ни са ким нисам у конфронтацију

на основу напред наведену индикацију

способан сам увек да вршим организацију

јер се сналазим у сваку ситуацију.

Са здрављем имам мало компликацијузбог повећану

седиментацијуслабу циркулацијуа имао сам и једну

операцију

па сад треба да иде у ба�у на рехабилитацијуали немам пара за

партиципацију.

Забринут сам због економ-ску ситуацију

трговци стално дижу цене, праве нивелацију

дилери на улицама још увек врше

девизну новчану трансакцију.

Банкари заговарају девалвацију

а од политичара на днев-ник чујемо

свако вече једну те исту интерпретацију

како ће нам поново увести изолацију.23.12.2006.

ЛИЧНА КАРтА

CМ

YК

CМ

YК

С Т Р. 7PO LITIK AZ APIS

TurisTička organizacija opšTine knjaževac

CМ

YК

PO LITIK A С Т Р. 8RASKR[]A

с т р у к т у р а п е д о л о ш -ког покривача на територији општине Књажевац одликује се изузетном сложеношћу и разноврсношћу. Основна карак-теристика земљишта на овом подручју су: богатство варијетета, класа и поткласа, неуједначен степен плодности или бони-тета и мозаичност у његовом просторном размештају. на формирање већег броја типова и класа земљишта утицало је више педогенетских фактора: положај овога подручја у односу на велике педолошке провинције (степску источноевропску и пла-нинску атлантску), разноврс-ност природних услова (рељеф, литолошки састав, клима, хидро-лошке карактеристике и људске активности).

Границе педогеографских рејона јасно се диференцирају и у многоме поклапају са гра-н и ц а м а п ољ оп ри в р е д н и х рејона, у погледу структуре земљишног фонда, начина његовог коришћења и оства-рених приноса. Концентрација најплоднијег и највреднијег земљишта у области равнице око Белог тимока значајно је преди-спонирала оријентацију станов-ништва на интензивну биљну производњу. слабије услове у том погледу пружају ранкер и смеђа кисела земљишта у брдско-планинском подручју, што је утицало на распрострањеност шума.

ТИПОВИ ЗЕМљИШТА

А л у в и ј а л н и н а н о с и с у најплоднији делови земљишта

на територији општине Књажевац. настају најчешће периодичним плављењем кроз дуге времен-ске периоде. Алувијум је по меха-ничком саставу доста променљив, зависно од удаљености од речног корита, али у овом крају преовлађује песковита иловача изузетне плод-ности. Пољопривредна вредност оваквог алувијалног земљишта је велика. Његове морфолошке, физичке и хемијске карактеристике пружају веома повољне услове за пољопривредне културе. Капи-ларна способност издизања воде је већа него у другим земљиштима, тако да је у току лета биљкама олакшано обезбеђивање водом. Једини проблем у пољопривредној производњи на алувијалним земљиштима представљају поплаве и бујични наноси. Простиру се у долини Белог тимока и у доњим токовима сврљишког и трговишког тимока. Јављају се још и у долинама притока, као што су: стањинска, Жуковска, Валевачка, Грезанска и Јелашничка река.

Смонице су заступљене на окол-ном брежуљкастом терену и то на влажнијим северним странама падина, а уз њих се налазе гајњаче. смонице се најчешће јављају у кот-линама које су биле под језерима и мочварама. то су збијена, гли-новита земљишта, загасито црне боје. у влажном периоду године су лепљиве. лети се нагло исуше и испуцају, па тако настану дуге и дубоке пукотине. назив смо-ница је добила због своје смоласте конзистенције у влажном стању, условљене највише тешким меха-ничким саставом. Влажна и мокра смоница бубри, количина ваздуха се

смањује, земљиште се расплињава и претвара у блато, па се тешко обрађује, а примена механизације је ограничена. у сушном периоду године вода из земљишта испа-рава, при чему се образују велике пукотине и формирају крупне џомбе које стварају јак механички отпор корену. лако се обрађују само када су полувлажне. смо-нице настале на глиновитој под-лози боље издржавају сушу јер су влажније у доњим слојевима. смо-ница је заступљена у северном делу општине Књажевац и про-стире се у правцу североисток-југозапад, замишљеном линијом Дреновац, трновац, Мањинац, Доња соколовица, стогазовац, Вина, Зоруновац, дуж леве обале Белог тимока и на линији Вртовац, Јаковац, Јелашница, Доње Зуниче, Горње Зуниче, Књажевац, Жлне, захватајући десну обалу Белог тимока.

Параподзол или псеудоглеј је такав подтип подзола код кога су процеси деструкције и оподзољавања најмање одмакли. Параподзол је типичан за затала-сан и брежуљкаст рељеф по ободу књажевачке котлине. Мање повр-шине се јављају по јужном ободу, док су веће површине заступљене на западном и северном делу обода. Процес оподзољавања рељефа на овом простору су условиле повр-шинске воде које су се са окол-них планина и брда сливале у про-страну котлину, где су се повре-мено задржавале изазивајући оподзољавање земљишта. Као матична стена послужио је речни алувијум лаког механичког састава. Параподзол спада у безкарбонатна и кисела земљишта. Потпуно одсу-ство CaCO3, све до дубине од 150 цм, последица је утицаја без-кречне језерске глине на којој је ово земљиште настало. Парапод-зол се јавља у атарима села Бучје, Мањинац, Дејановац, Кожељ, Бала-новац, Бели Поток, Васиљ и дели-

мично у атарима села Горња соко-ловица, Жуковац и старо Корито.

Рендзине се срећу у подзола-стим зонама као пеге. то су интра-зонална земљишта и слична су черноземима. настају на меким и трошним кречњацима и лапорцима. Креч спречава брзо разлагање органских отпадака и засићује киселе хумате, земљиште добија велику пробојност и постаје суво, а то спречава оподзољавање и јача разлагање хумуса. Обично су на сувљим теренима од сусед-них подзоластих земљишта. Плод-ност им је ограничена знатном пропустљивошћу за влагу, што потпуно одговара развоју трава и шумске вегетације. Рендзине деградацијом прелазе у подзол. у општини Књажевац рендзине заузимају јужне и југоисточне пре-деле пружајући се дуж атара села Доња Каменица, Горња Каменица, Штрбац, Кална, Јаловик Извор и Шести Габар.

Пешчари и конгломерати, пескови, лапорци и кречњацису смештени северно од замишљене линије Васиљ, Глоговац, Књажевац, Штитарац. Јужно од ове линије налази се широк појас глиновитих кречњака и глинаца (од скробнице на северозападу до Јаловик Извора на југоистоку).

узроци деградације и заштита земљишта

З ем љ и ш т е к а о п ри р од н и потенцијал и један од фактора економско-географског развоја овог краја, претрпело је значајне измене у начину коришћења и интензитету деградације. узроци деградације земљишта су раз-личити: биолошки, хемијски, механички. најзаст упљенији облици деградације земљишта настају деловањем човека, одно-сно хемијским загађењем услед коришћења хемијских средстава у пољопривреди и отпадним индустријским водама…

(Nastavak u slede}em broju)

ФАКТОРИ И ФАЗЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКОГ РАЗВОЈА КЊАЖЕВЦА И ОКОЛИНЕ је назив будуће публикације. Наша Редакције у овом и наредних неколико бројева објављује најзанимљивије и највредније делове овог

рукописа.

БоГАтстВо ЗЕМЉИШНИХ

КЛАсА

Pi{e mr Mikica

Sibinovi}

С Т Р. 9PO LITIK AS udbINE

стАРА планина представља подручје у коме се преплићу

утицаји различитих области, што се огледа у великој разноврсно-сти флоре. Вегетација у целини се одликује разноврсношћу шумских, жбунастих, ливадских, пашњачких и тресавских заједница. стара планина је станиште за око 1.190 биљних врста и 51 врсту махо-вина од којих је 147 заштићено јер су малобројне или су им ста-ништа угроженe. Заштићене биљне врсте забрањено је чупати, кидати, сећи, ломити и на било који други начин уништавати или оштећивати. Велики је тамо број лековитих биљака. Подручје је богато изво-рима и врелима. Атрактивни су призори извајани воденом силом планинских потока и речица.

жУКОВИчКА РЕКА

Испред села Градишта, окруже-ног литицама и шумама, на скро-витом месгу, сместила се кућа за одмор са рибњаком и мини хидро-централом „Дебела стена“. тури-сти могу уживати у лепотама при-роде, купати се у малом језерцу у самом кориту Жуковачке реке, прошетати уређеним пешачким стазама, сакупљати шумске пло-дове и лековито биље. „Мелиса“, удружење грађана из Зајечара, које се бави лекoвитим биљем, 17. јула ове године, управо на том простору,

организовало је 12. по реду школу лековитог биља. Окупило се педе-сетак љубитеља природе. Поделили су се у три групе и обишли околне терене, атаре села Горња соколо-вица, Градиште и микролокалитет

„Дебела стена“. Циљ је био пронаћи

што више лековитих биљака за заједничку изложбу и на правилан начин сакупити лековите биљке за своју кућну апотеку.

БИљКЕ, чУВАРИ ЗДРАВљА

у школи смо од Милорада Пешића чули и научили да је најважније да свака кућа сем зимнице треба да припреми и биљну апотеку. Биље треба сакупљати по сувом и сунчаном времену на местима удаљним од саобраћајница и насеља. сушење је на сувом и

12. шКОЛА ЛеКОВИТОг БИЉА НА СТАРОј ПЛАНИНИ

у сВакОј куЋи БиЉНа аПОтЕка

лековитих материја у ртањском чају забележен баш у биљу сакупљеном на простору Заглавка. Мр Живорад Јеремић похвалио се пореклом из овог живописног и богатог краја и објаснио зашто се овај део старе планине зове Заглавак и какви су то људи који носе епитет „Заглавка“. Вероватно су то главни разлози што, и поред златоносних потока и изу-зетног природног богатства сваке врсте, ове просторе насељава мали број људи. лепо је доћи на одмор и

у госте, али стално овде живети је много теже.

удружење „Мелиса“ развеселило је стару планину веселим причама испричаним током заједничког ручка и путовања кући. Полазници ове, 12. Школе лековитог биља поред диплома и трава понели су кући задовољство због лепо проведеног јулског дана на природно климатизованом простору Заглавка и пријатне тренутке проведене са домаћинима – члановима сеоског туристичког домаћинства Бранета Вељковића.

60 ЛЕКОВИТИх БИљАКАВредни сакупљачи пронашли су око 60 различитих врста леко-

витог биља и приредили су изложбу на лицу места. Народним нази-вима обележили су и на изложбени простор постављени су: поточњак, гледич, чибуковина, смрдљиви здравац, купина, мушмула, дивља нана, црни слез, зечја лобода, метлица, дуња, јагода, врбена, плава линцура, дивизма, котрљан, тушт, петровац, мушка боквица, ивањско цвеће, килавица, кантарион, подубица, миришљавка, бршљан, враниловка, ртањски чај, трава ива, мајкина душица, подбел, кичица, матичњак, женска боквица, бљушт, сапуњача, жћалфија, жалфија ливадска, изоп-милодух, хајдучка трава, пелин, жутиловка, водопиај, граб, павит, прилепача, трн, новчић, жедњак, удовичица, сладун, раставич, дивљи лук, леска, анђелика, репух, кисело зеље, главочика, јова.

промајном месту у хладовини и на температури око 40 степени. Осушене биљке чувати у чистим стакленим судовима или папирним и платненим врећицама. Обавезно обележити лековите биљке и током године више пута прегледати у каквом су стању и пречистити од оштећених или уништених састојака. сваке године обновити

залихе. лековито биље користи се и у облику тинктура, мацерата и сличних фитопрепарата. најважније је запамтити да лековито биље у умереним количинама не може нашкодити, делује превентивно као одличан чувар здравља, а оболелима помаже да брже и лакше оздраве.

љУДИ ЗАГЛАВКА

Предавачи у школи говорили су и о мајчиној душици (Беба Милић), о ртањском чају (Ванилка Милкић). Интересантно је да је највећи садржај

PO LITIK A С Т Р. 1 0OGLEd A L O

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Општинска управа – Одељење за привреду и друштвене делатности општине Књажевац обавештава регистрована пољопривредна газдинства са територије општине Књажевац да ће Републичка дирекција за робне резерве у 2010. години вршити откуп меркантилне пшенице род 2010. године, домаћег порекла. Услови за откуп:

1. Да је продавац активно регистровано пољопривредно газдинство, 2. Да је меркантилна пшеница домаћег порекла, род 2010. године, 3. Цена меркантилне пшенице 12 динара по килограму (у цену укључен ПДВ),

ускладиштено у силосу овлашћеног складиштара, 4. Да је меркантилна пшеница у расутом стању и да у свему мора да одговара

прописаном квалитету, у складу са Правилником о квалитету жита, млинских и пекарских производа, тестенина и брзо смрзнутих теста (''Сл. лист СРЈ'' број 52/95) и Правилником о југословенском стандарду за пшеницу као сировину и млинску индустрију (''Сл. Лист СФРЈ'' број 10/92), као и са следећим елементима квалитета: хектолитарска маса мин 76 кг/хл, влага макс. 13%, укупне премисе 2%,

5. Рок плаћања купљене меркантилне пшенице је 15 дана од дана достављања комплетне документације‐ потврде о ускладиштењу, магацински улаз или пријемница, Сертификат о квалитету издат од стране предузећа овлашћеног за контролу и записник о извршеној контроли, потписан и оверен од стране предузећа које је вршило контролу, као и од овлашћеног складиштара дирекције. Сертификат о квалитету обезбеђује продавац,

6. Минимална количина меркантилне пшенице која се купује од једног регистрованог пољопривредног газдинства је 20 тона, а максимална 100 тона.

Заинтересовано пољопривредно газдинство пријављује се Продуктној берзи Нови Сад, на бројеве телефона 021/445‐413, 445‐953, 443‐498, 445‐406, 526‐165, 443‐473, 523‐132, 443‐120, 445‐423, 443‐409, 445‐407, ради информисања и евидентирања. Уговор о купопродаји меркантилне пшенице регистровано пољопривредно газдинство закључује са дирекцијом. Пшеница се складишти у силосу овлашћеног складиштара дирекције ''Житопромет'' у Зајечару. За ближе информације о условима продаје можете се обратити на тел. 731/623, лок. 110, или у просторијама СО Књажевац, ул. Милоша Обилића 1, канцеларија број 12, контакт особа Ристић Марко. Број: 338‐14/2010‐06 Дана: 13.07.2010. године

Општинска управа – Одељење за привреду и друштвене делатности општине Књажевац

OБАВЕШтЕЊЕо отКУПУ ПШЕНИЦЕ

РоДА 2010.

ЗАМАНДАЉЕНA ЦРКВЕНА ВРАтА

Из изјава многобројних очевидаца, тај 25. јун 2010. године, остаће у памћењу свих 150 знатижељника који су се сјатили да у стањинцу обележе св. Преподоб-ног Онуфрија, славу овдашње цркве и манастира, као и многобројних мештана околних селе и градова.

- Четири године се у њој служило Јеванђеље, обновљени су зграда и звоник, а 2006. или годину касније у здање се уселио и прођакон никанор. Ове, 2010., тог 25. јуна, на опште изненађење, око 150 верника сачекала су - закључана врата цркве. надлежни монах није био ту, нити је некоме оставио кључеве, тако да ни овдашњи парох, отац Рајко Глишовић из темске, ни сви остали верници нису знали шта им је чинити. Мучну ситуацију прекинуо је госпо-дин из Зајечара, познаник Патријарха српског, госпо-дина Иринеја. Позвао га је телефоном и проблем је брзо решен. – дат је Благослов да се врата развале и народ уђе у Храм Божији – прича један од очевидаца додајући да је литургија служена, пресечен је колач, многи су се приче-стили. По изјави присутних, после два дана , дотадашњи монах је вратио кључеве и - размонашио се.

Цркву је, пре неку годину, обновила Радмила тодоровић, која је, у време док је била болесна, лежећи у болничкој постељи, уснила старца са дугом, седом брадом. Касније, када је оздравила, једног дана брала је траву и ушла у цркву преко пута села стањинац. тада је угле-дала и препознала лик старца који јој се у сну „указао“ и благословом тадашњег Владике нишког Иринеја, а садашњег Патријарха српског, црква је на радост народа, обновљена.

S.T.

И ТО НАМ Се ДОгОДИЛО

С Т Р. 1 1

ПРВА стРАнА- БОЈА

Класик (на два ступца висине 4 цм) 5.000,оо

Пола стране 16.000,оо

четвртина стране 12.000,оо

(ПО БРОЈу)

ЗАДЊА стРАнА- БОЈА

Класик 3.000,оо

Цела страна 20.000,оо



(ПО БРОЈу)

УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ напомена: колорне стране 100% увећане цене

Класик 500,оо




(ПО БРОЈу)

ОБАВЕШТЕЊА

До пола шлајфне 500.оо

До једне шлајфне 1.000,оо

(Прва страна увећава се за сто посто)

(ПО БРОЈу)

МАЛИ ОГЛАСИ

Један 250,оо

(ПО БРОЈу)

УМРЛИЦЕ

Класик (један стубац висине 8 цм) 300,оо

Цела страна, предзадња 10.000,оо

Пола стране, предзадња 8.000,оо

четвртина стране, предзадња 6.000,оо

(Задња страна увећава се за 30 посто по свакој од понуђених варијанти)

(ПО БРОЈу)

чЕСТИТКЕ





(Прва страна не може цела а сви остали износи увећавају се за сто посто)

(ПО БРОЈу)

чЕСТИТКЕ ПОЛИТИчКЕ





(Прва страна не може цела, а сви остали износи увећавају се за 100 посто)

(ПО БРОЈу)

САОПШТЕЊА ПОЛИТИчКА

До 0,7 шлајфне 500,оо

До 1,5 шлајфне 1.000,оо

(ПО БРОЈу)

ОБАВЕШТЕЊА ПОЛИТИчКА

До 0,3 шлајфне 800,оо

До 0,5 шлајфне 1.700,оо

(ПО БРОЈу)

mARKETING

ВОЗНИ РЕД ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ КЊАЖЕВАЦ

ЗАЈеЧАР 4,46 8,54 12,42 17,40 21,22нИШ 4,41 7,26 13,23 16,07 21,17

ЦЕНОВНИК РЕКЛАМНИХ

УСЛУГА

PO LITIK A С Т Р. 1 2VISINE

ОД 16. до 18. јула, небом изнад Тимочке крајине, летело је 50

параглајдиста из наше државе и Мађарске, румуније, Бугар-ске и русије. Двадесетак пилота успешно је завршило обе трке, које су због неповољног севе-роисточног ветра , уместо према Књажевцу, кренуле у правцу Соко Бање, низ ветар. лет дужине 38 километара, за најкраће време, као првопласирани, превалио је пилот Владимир Бачаница из Крушевца, другу позицију

заузео је Laszlo Galambos из Мађарске, а његов земљак и имењак Laszlo Orsy „устоли-чио“ се на трећем месту. екипно, најбољи је клуб „гуги пара – про“ из Краљева, а наш једини, прави пилот , Марко Првуловић нашао се у „златној средини“, заузевши 26. позицију.

СВЕТСКИ КУП

У сарадњи Ваздухопловног савеза Србије и локалне самоу-праве, као и уз стручно искуство наших параглајдиста- летача са Тупижнице и јевика 2009., први пут у Књажевцу је орга-низовано Међународно првен-ство „EAST SERBIA OPEN 2010 – CROSS COUNTRY”, што је безмало представљало светски догађај.

Параглајдинг клуб „Бабин зуб“ из Књажевца има педесе-так чланова, пилота и пријатеља клуба. Најављено првенство за југоисточну европу и Предсвет-ски куп омогућиће нашим пило-тима да и у 2011. години пред-ставе Књажевац и његове спорт-ске и туристичке потенцијале.

КЊАЖЕВАЧКИ ПИЛОТ

Марко Првуловић, једини је пилот са свим дозволама за

летење из Књажевца. Момак од своје 22 године, већ четири године је део магичног света параглајдинга. Jеднако je успе-шан и као студент четврте године археологије. Прве кон-такте са параглајдингом имао је у Нишу, где је једно време био члан Параглајдинг клуба „грунф“, а онда је прешао у локални, амбициозни клуб „Бабин зуб“. Недвосмислена прича о туризму као привредној грани, која ће омогућити грађанима општине Књажевац да квалитетније живе,

дала је мотивацију љубитељима овог спорта да, у духу развоја спортског туризма, 2009. године реактивирају клуб, основан 1995. На предлог Зорана јенића – Фиће, још једног спортсог рад-ника и заљубљеника у при-роду и све врсте спортова, клуб је кренуо са радом пре годину дана, регистрован је за параглајдинг активности и са новоизабраним председником Сашом Станковићем кренуо у остваривање циљева.

S.T

ЧЛАНОВИМА И СИМПАТИЗЕРИМА – СРЕЋАН ЈУБИЛЕЈ:

20 ГОДИНА НЕСЕБИЧНО ДАТИХ

СРБИЈИ!

НЕБЕСКИ ЈАхАчИОд памтивека, од Деда-

ла и Икара па до данашњих дана, жеља за летењем оду-век је распаљивала машту људског бића. Данас постоје разне врсте ваздухоплова, али слободно једрити вазду-хом, користећи само ружу ве-трова и своје умеће, посебна је прича.. Одувек сам се диви-

мо тим „небеским јахачима“ и њиховој потреби да свет посматрају се једне „више дистанце“. храброст или жеђ за узбуђењем, сасвим је свеједно – само одважни и неустрашиви момци и девојке (у ређим случајевима) лете без компромиса.

Тупижница: Међународно првнество параглајдистаЛЕтЕЛИ До соКоБАЊЕ

Поб

едни

ци…

CМ

YК

knjazevacke br.11

Documents