argentina - ekspedicija na perito moreno.pdf

7/25/2019 Argentina - Ekspedicija na Perito Moreno.pdf

1/9

Argentina - Ekspedicija na Perito Moreno

Posle doruka, vratila sam se u sobu i poela dobro da se

utopljavam , poevi od nekoliko gornjih i isto toliko donjih

slojeva, ukljuujui polar i dve jakne. Naravno, bez kape, ala i

rukavica nije bilo govora da se krene. Naalost, vremenske prilike

u ovom delu stepe vrlo su promenljive i dan je osvanuo siv i kian.

Photo: Mirjana Stanojlovi

Na putu dugom 80km koji celom duinom vodi pored jezera, Natalijanam govori ta emo sve videti dok ne stignemo do Nacionalnog parkaLos Glaciares.

Dok autobus naputa El Calafate, na desnoj strani nas prate tirkizne

vode jezera a levo se re

aju farmerske kue, koje ovde nazivajuestancia i manja stada ovaca. Estansije su ogromna imanja ratrkana

po celoj Argentini, koja su esto zbog retke naseljenosti zemlje potpunoizolovana i nekad meusobno udaljena i po vie stotina kilometara.Postepeno emo ostaviti za sobom jedan klimatski pojas i ui u potpunodrugaiji, ne naputajuci Lago Argentino. Jezero jednim svojim krajemulazi u stepu i pustaru, dok drugi njegov deo zalazi u guste ume iledeni raj.

Sa povrinom od skoro 1600km2, Lago Argentino je najvee jezero uArgentini i tree po veliini u Junoj Americi. Lei na nadmorskoj visiniod 185m, dugako je 60km a irina mu se kree od 14 20km. Vodomse snabdeva od gleera i dubina mu je izmedju 35 do ak 300m.


2/9

Specifina boja jezera potie od fine praine nazvane gleersko mleko,koja nastaje kao rezultat abrazije gleera. U vreme mog boravka nanjegovoj povrini viala sam nijanse od jasne rezeda do maginotirkizne.

Ostavljamo za sobom zaliv Bahia Redonda sa jedva primetnimostrvcetom u izmaglici, Isla Solitaire. Jo uvek smo u Patagonijskojdolini i uskoro dolazimo do mesta gde se okupljaju guanacosi, nestomanji rodjaci lame, od kojih se takodje dobija divno meko predivo zaproizvodnju tople trikotae.

Ovaj jedinstveni eko sistem obuhvataivotinjske vrste kao sto su

Patagonijska crvena i siva lisica, puma,ris, egzotina i retka vrsta divlje makegato pajero, patuljasti armadilo, tvor, i

juno-andski jelen, kao i junoamerikinoj, koje ne verujem da emo spaziti poovom vremenu. Guanacosi bezbrinogrickaju travu na padinama pored puta,ali ne uspevam da ih slikam zbogzamagljenih prozora.

U Parku obitava 115 vrsta ptica, medju kojima su sivi soko, ubastakreba, flamingo, kojih je bilo dosta na obalama lagune Nimez u blizini ElCalafatea, andska guska, Magelanov detlic, ibis, crnovrati labud, kao ivie vrsta pataka, jastrebova i orlova.

Malo je srenika koji uspeju da ugledaju kondore kako krstare nebomiako je ova zatiena zona njihovo carstvo.

Stepa ostaje iza nas. Prelazimo preko uzburkane reke Mitre i polakoulazimo u podruje Nacionalnog parka. Kao arobnim tapiem,doekuje nas potpuno drugaiji predeo gorostasnih umovitih planina iekstremne divljine. Put sad krivuda po obroncima, du obale rukavcaBrazo Rico u duini od 35km. Vegetaciju ine lenga ume, empresi,

bunje kalafatea i ostale fantastine vrste listopadnog i etinarskograstinja kojih nema u Evropi. I ovde je prolee i uprkos neposrednojblizini ledenih divova i veoma sveem vazduhu , sve je u cvetu.


3/9

Najupadljivije i najrasprostranjenije drvo je notros sa gustim i krupnimcrvenim cvetovima ija rasko pre podsea na neku vrstu koja uspevana Mediteranu, nego ledenom pojasu Patagonije, na svega 800km odnajjunijeg naseljenog grada na planeti Ushuaia-e, koju od Antarktikadeli Drejkov moreuz. Da udo bude jo vee, nailazimo na drvee divlje

endemske trenje, tanije Magelanove trenje, koja raste samo uizuzetno vlanoj klimi i dostie visinu do 30m, iji pupoljci pucaju iotvaraju se iako od sunca nema ni traga.

A onda dolazimo do vidikovca odakle se prua prvi panoramski pogledna Perito Moreno, koji je do tada bio dobro uukan i sakriven medjubrdima Anda. Ovo mesto se zove Curva de Los Suspiros, to znaiOkuka uzdaha, jer je to mesto na kome se zaista isputaju prvi uzdasi.Svi smo kao omaijani, ali eka nas jo 13km do glavnog susreta.

NAUTICAL SAFARI

No pre toga stiem u zaliv i pristanite Bajo de Las Sombras , gde seukrcavam u katamaran i kreem na nautiki safari. Katamaran ploviprema junoj strani gleera Perito Moreno, koju od severne deliMagelanovo poluostrvo. Skiperi tano znaju koja je bezbedna razdaljinado koje mogu da se priblie gleeru, jer su odvajanja ledenih gromadaesta i nepredvidiva. Naalost, zbog kie ne moemo da stojimo na

palubi, pa se sa aparatima i kamerama nestrpljivo tiskamo oko prozora.Uskoro su sva sedita mokra, ali to nikome ne smeta, zavedeni smolepotom koja nam se ukazala iz neposredne blizine. Oko broda koji jeusporio i mili du ogromnog plavo belog zida iju je veliinu nemogue


4/9

proceniti jer u blizini ne postoji nita sa im se moe uporediti, svudaplutaju manje i vee sante. Fascinira me apsolutna tiina koja nasokruuje, jedini zvuk koji je remeti je utanje kinih kapi. Ali, na kiusam odavno zaboravila i vie je ne primeujem. ula su mi potpunousredsredjena na ovaj nestvarni prizor. Sam oseaj da sam tu i

injenica da sam gotovo dotakla kraj sveta su dovoljno nesvakidanji.

Posle jednog sata plovidbe, vraam se na obalu i dalje nastavljamautobusom do velikog platoa, gde se nalazi ulaz u Nacionalni park ituristiki centar smeten u planinskoj kui sa velikim restoranom,suvenirnicom, prostorijama za osveenje, menjanicom, i terasom sapogledom na gleer.

NACIONALNI PARK

Nacionalni park Parque Nacional Los Glaciares koji je otvoren 1937,nalazi se u jugozapadnom delu provincije Santa Cruz, protee se odileanske granice na zapadu sve do puste patagonijske stepe na istoku.Park zauzima ukupno prostranstvo od 600.000 hektara , ukupno ima


5/9

365 glecera, koji se pruaju u duzini od 360km sa obe strane Anda, i saargentinske i sa ileanske strane, formirajuci deo Patagonijskogledenog pojasa, drugog po veliini posle Antarktika. U okviru Parka sudva jezera, Lago Argentino i Lago Viedma sa svojih 13 glecera. Pored

najlepa dva gleera Morena i Upsale, koji su ujedno i najpristupaniji,tu su jos - Marconi, Viedma, Moyano, Agassiz, Bolado, Onelli, Peinets,Spegazzini, Mayo, Ameghino, i Fras. Vode oba jezera otiu u rekuSanta Cruz iji tok nastavlja na istok i uliva se u Atlantik. Patagonijskiledeni pojas se protee izmeu 47. i 51. stepena june geografskeirine.

1981. UNESCO je Park proglasio za svetsku prirodnu bastinu.

Glecer Upsala, koji je dobio ime po vedskom univerzitetu u Upsali gdepostoji katedra za izuavanje gleera, je najvei po veliini u Junoj

Americi. Njegova povrina je 870 km2, dugaak je 60km a irok 10km ipristupaan je samo sa vode u delu jezera po kome plutaju gigantskesante leda koje vetrovi raznose sve do njegovog suprotnog kraja.


6/9

PERITO MORENO

Svaki od gleera je interesantan na svoj nain, ali samo je PeritoMoreno zvezda medju njima, jer ima mo da vas prijatno zanesesvojom oaravajuom lepotom. U

susretu sa njim istog trena postajetei sami deo jednog drugoguniverzuma. Ovde, u zagrljaju

Anda, vlada savren ekvilibrijumneba, vode, leda, zemlje i bitisanjana njoj. Moram da priznam da samnaglas reagovala kad sam ga prviput ugledala sa najisturenije takeMagelanovog poluostrva. Potrebno

je zaista par minuta da ovek dodjesebi i zapone obilazak.

Bez obzira sa koje take se posmatra uvek se prua fantastian pogledna neki njegov deo koji delimino zaklanjaju samo, tu i tamo, stabla jelkii drugog drvea. Obilazak nacionalnog parka je celodnevna avantura i

ono to fascinira jeste da trasuine uzdignute platforme celompovrinom parka, koje krivudaju, penju se i sputaju, u vidu lavirinta, i

koje vas vode tano na ono mesto odakle ste krenuli, tako da nemabojazni da ete zalutati ili naporno hodati po neravnom i klizavomterenu, blatu ili kamenju. ume oko Perita Morena obiluju cvetnicamakao to su razne vrste orhideja, ljubiice, zevalice, anemone i puzavice.

Gleer Perito Moreno, kao kakva nepregledna lavina krivuda duinom

od 30km kroz obronke Kordiljera a zavrava svoj put u jezeru LagoArgentino, kao gorostasni plaviasti ledeni zid iji je frontalni deo irok5km dok mu je prosena visina 75m. Pod vodom dostie dubinu preko100 metara. Gleer ima povrinu od 257 kvadratnih kilometara. PeritoMoreno je sasvim specifian gleer, jer dok se svi ostali gleeri povlae,on je jedini na planeti koji konstantno raste. Kao i ostali gleeri u regiji,nastao je vekovnim akumuliranjem snenih padavina i u stalnom jepokretu, s tim to je u njegovom sluaju uvek vea koliinanagomilanog snega od one koja se otopi.


7/9

Sneg se kompresuje a sila gravitacije i nagomilani led potiskuju gleerniz planine. Karakteristina plava boja nastaje od zarobljenog kiseonika,dok tamni slojevi predstavljaju mulj i kamenje koje sakuplja usput.

Gleer gleda na Magelanovo poluostrvo od koga ga deli uzani kanalCanal de los Tempanos (kanal ledenih vrhova). irei se neprestano,svakih nekoliko godina on se priblii kopnu i udari u poluostvro,razdvajajui tako jezero na dva dela, formirajui branu od leda, to je

jo jedna neobina osobina ovog gleera. Kao posledica ove pojave,nivo vode u novonastalom jezeru Brazo Rico, jednom od rukavaca

jezera Lago Argentino, poinje da raste, dostie visinu i do 60m i polakorazara masu gleera, formirajui luk. Kad pritisak vode dostigne najveutaku, luk se obruava uz spektakularan prizor i zagluujuu buku kojapotpuno poremeti mir i tiinu ovog predela. Rapture Perita Morenaspadaju u jedan od najatraktivnijih prirodnih fenomena, koji se deavasvakih nekoliko godina privlaei fotoreportere i mase turista iz celogsveta, koji strpljivo ekaju ovaj trenutak, zauzimajui svoje mesto naogradi vidikovca jo u toku noi.

Gleer je dobio ime po Dr. Francisku Morenu, prvom argentinskomistraivacu Patagonije. Njegov nadimak je bio Perito ( ekspert) i otudaime koje je dato gleeru.


8/9

Nemirnog i istraivakog duha, Moreno je odlazio u bespua Patagonijeu vreme kad je to bila potpuno neistraena teritorija kojom je suverenovladalo pleme Teuele i oko koje se Argentina sporila sa ileom. Prvi je

oplovio jezero koje je nazvao Lago Argentino, ali ironijom sudbinenikada nije stigao do gleera koji e poneti njegovo ime zbog jake olujekoja je zadesila jezero u vreme njegovog boravka. Kao lan Naunogdrutva Argentine i izvrsni poznavalac Patagonije proglaen je zaeksperta u konanom odreivanju granica sa ileom. Vlada mu je zazasluge darivala zemljite u okolini jezera Nahuel Huapi, koje je onustupio dravi da bi se tu napravio prvi nacionalni park.

Ovim predelom vlada totalna tiina, koju jedino remeti neprestanokrckanje i kripanje, pa i posetioci nehotice apuu medju sobom, svedok tiinu naglo ne prekine grmljavina dok zid visine 70 metaraiznenada puca i obruava se u tirkizne vode jezera uz zagluujuubuku, praenu ehom, priguujui aplauze posetilaca. Utisak je da itavpejsa grmi pred vaim oima dok santa ne ispliva na povrinu,izbacujui ogroman beli oblak. Prizor je zadivljujui i zastraujuiistovremeno. ovek je prosto prikovan u elji da i sam upije neto od te

silne energije. Ljudi naikani na ogradi otvorenih usta i rairenih zenicabez rei i daha posmatraju ovaj performans prirode, dok tajanstveni rajPatagonije velikoduno otkriva svoju savrenu lepotu. Da nema kie,ostala bih na klupi i beskonano uivala u njegovim tajnama Ali,


9/9

nedodirljivi, zaleeni mikrokosmos jo dugo e ostati enigma, jernaunici jo ne pronalaze objanjenje zato Perito Moreno neprestanoraste i poveava svoju zapreminu, dok se ostali gleeri povlae ismanjuju.

Naputam park, iako je teko odvojiti pogled od impozantne ledenetvrave i svetlucajueg lavirinta apstraktnih, stalno promenljivih oblikasvih moguih plaviastih tonova, od pastelnih do modrih, takovelianstvenih da zasluuju da ostanu sa nama do kraja vremena. Doksedim u restoranu i grejem dlanove na toploj olji kafe, razmenjujem

utiske sa sluajnim prijateljima i priseam se upozorenja Brusa etvinasa poetka ove prie koje mi izmamljuje osmeh i nagoni narazmiljanje:

arobnica! Uzme te u naruje i vie ne puta

Bez sumnje, to je Patagonija.

Izvor: B92, Autor: Mirjana Stanojlovi

argentina - ekspedicija na perito moreno.pdf

Documents