interkulturalnost br.1

1

ïñtérkûltùråłnøst

întërkúltùrãłnôšt

ìñtèrkùltùràlnòst

íñtêrkültúräłnóst

časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije mart 2011. / br. 01

issn

221

7-48

93

2

INTERKULTURALNOST časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije

Izdavač: ZAVOD ZA KULTURU VOJVODINE Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel: (+3821) 47 54 148 i 47 54 128, [email protected] Za izdavača: Tibor Vajda, direktorGlavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra Đurić-Bosnić

Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad, dr Dragan Prole, Novi Sad, dr Ivana Živančević-Sekeruš, Novi Sad, dr Željko Vučković, Sombor, dr Aleksandra Jovićević, Beograd/Rim, mr Dragan Jelenković, Pančevo/Beograd, dr Ira Prodanov, Novi Sad, dr Andrej Mirčev, Osijek/Berlin

Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Vera Kopicl, Novi Sad, Ivana Vujić, Beograd, dr Saša Brajović, Beograd, dr Nikolae Manolesku, Bukurešt, Serž Pej, Pariz, Petru Krdu, Vršac, mr Majda Adlešić, Novi Sad, mr Dragana Beleslijin, Novi Sad, dr Jasna Jovanov, Novi Sad, Tanja Kragujević, Beograd, dr Nada Savković, Novi Sad, dr Damir Smiljanić, Novi Sad/Minhen, Tomislav Kargačin, Novi Sad, mr Boris Labudović, Novi Sad, Ivana Inđin, Novi SadSavet: dr Nikola Grdinić, koordinator Saveta, dr Vladislava Petković-Gordić, Milorad Belančić, mr Mladen Marinkov, dr Mikloš Biro, dr Lidija Merenik, dr Kornelija Farago, dr Svenka Savić, mr Svetislav Jovanov, dr Milan Uzelac, dr Janoš Banjai,dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, dr Žolt Lazar, dr Zoran Đerić, dr Zoran Kinđić, dr Dragan Koković pravni konsultant: Olivera Marinkov, Novi Sad PR, komunikacije: Dušica Marinović lektura i korektura: Vera Vasilić vizuelni identitet: Dragan Jelenković međunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš, Nebojša Radić, Univerzitet Kembridžfoto editorijal (za prvi broj): Vladimir Pavić prelom: Pavle Halupa logo: Miloš Trkulja štampa: Štamparija „Stojkov“ tiraž: 500

ČASOPIS IZLAZI POD POKROVITeLJSTVOM POKRAJINSKOG SeKReTARIJATA ZA KULTURU VLADe AP VOJVODINe

3

UVODNIK

Alek san dra Đu rić Bo snić, MeN TAL NI Me GA LO PO LI SI ILI OT KRI VA NJe DRU GO STI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

INTeRKULTURALNA ISTRAŽIVANJA

Damir Smiljanić, PRINcIP UKLJUČeNJA TRećeG. KRATKI PRILOG KULTUROLOŠKOJ LOGIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Boris Labudović, HABeRMAS ILI LUMAN: JAVNOST KAO MeRA KOMUNIKAcIJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Majda Adlešić, UNAPReĐeNJe KVALITeTA AMBIJeNTA INTeRKULTURALNe KOMUNIKAcIJe (pogled sa strane) . . . . 34

Dragan Koković, MULTIKULTURNO I INTeRKULTURNO OBRAZOVANJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Svenka Savić, RODNI IDeNTITeT I OBRAZOVANJe ROMKINJA U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Marija Aleksandrović, ROMSKe ePSKO-LIRSKe PeSMe - STARIJA I NOVA BeLeŽeNJA (klasifikacija, teme, značenje) . . . . . 68

Vladislava Gordić Petković, BIOGRAFSKO I ISTORIOGRAFSKO U ŽeNSKOJ PROZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Dragana Beleslijin, ŽeNA KOJA NeSTAJe (Vidovi ispoljavanja ženske seksualnosti u prozi Judite Šalgo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Zoran Đerić, ePISTOLOGRAFIJA STANISLAVA IGNAcI VITKJeVIČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Nada Savković, UTISAK VeNecIJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

Marija Nenadić, UTIcAJ ŠOPeNHAUeROVe FILOZOFIJe NA eMINeSKUOVO STVARALAŠTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

Nemanja Sovtić, LIK PeTRUŠKe IGORA STRAVINSKOG – PeTRUŠKA I/ILI PJeRO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154

Jasna Jovanov, MINHeN KAO IZVORIŠTe SIMBOLIZMA U SRPSKOM SLIKARSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Saša Brajović, INTeRKULTURALNOST U BOKI KOTORSKOJ ReNeSANSNOG I BAROKNOG DOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Vera Kopicl, DeKONSTRUKcIJA RODNIH STeReOTIPA U VIDeO ARTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

VIĐeNJA

Milorad Belančić, DeceNTRIRANA SLIKA SVeTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

Ljiljana Pešikan Ljuštanović, DReVNA OBReDNOST I eLeMeNTI LIKOVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232

Sava Stepanov, KARDINALNe TAČKe SRPSKO-MAĐARSKIH UMeTNIČKIH ODNOSA (1896-1942) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

Bruna emanuela Manai i Franko Manai, O RADIO eMISIJI: DIe SPRAcHeN MOABITS, OFFeNeR KANAL, BeRLIN . . . . . . 266

Klaudija Marija Ril, MeNTALNA RePReZeNTAcIJA BILINGVIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

Mikloš Biro, PSIHOLOŠKI ASPeKTI POMIReNJA: PRIMeR SRBA I ALBANAcA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

DIJALOZI

JANOŠ BANJAI, DUHOVNI PROSTOR „IZMeĐU“, Aleksandra Đurić-Bosnić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

KOORDINATe

Valter Burkert, POLIS I POLITeIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310

Dušan Marinković, ONTOLOŠKe NeSIGURNOSTI FLUIDNIH VReMeNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328

Žolt Lazar, PROGNANA BIćA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

sadrŽaj

5

Najsažetijeiverovatnonajprikladnijepojašnjenjemisiječasopisa„Interkulturalnost“glasilobiovako:„Interkulturalnost“jepokušajsuptilneteorijskeintervencijeuprostorusavremenedruštveneprakse,uspostavljenihilitekslućenihmodelakomuniciranja,mišljenjaidelanja.Negdeizmeđuhipertrofiranoekstatičnih,čestopovršnihglobalnihkomunikacijaitrendovai(činise,uprkosvremenu)zauvekpostojećihiopstajućih„varošizlihvolšebnika“itamnovilajetskimdahomprožetihpalanki,nezavisnoodnašihhtenjailiafiniteta,postoji,sasvimuronjenurealitetraskošniinepredvidivipotencijalRazličitog.Nasuprotjednoznačnosti, zatvorenosti, zauvekzadatosti i paranoidnom begu od različitosti, nasuprot, dakle,filozofijizavršenogsvetakrijese,aliinalazi,kaousvakomlucidnokonstruisanomlavirintu,kaleidoskopskovrenjefiktivnih i realnihprovincija imetropolakojepodrazumeva istovremenomapiranjeiotkrivanjesvetadrugosti.Zajedničkiimeniteljaktuelnihdefinicijapojmainterkulturalnostupućujenadefinisanjepojmovainterkulturalnorazumevanje,interkulturalnasuočavanja,interkulturalneokolnosti,procesi,stanja,mogućnostiprožimanja,uticajaiprepoznavanja,kulturnikontaktilišeninesporazumaikonflikata...ULeksikonusavremenekulturekaonajopštijaodrednicainterkulturalnostinavodisedajeinterkulturalnost„teoretskimodelzaljudskoponašanjeusituacijamakadadolazidosusretanjakultura“uznapomenudaseuovomkontekstukultureneposmatrajukaozatvorenientitetinegokaosistemiotvorenihposibilnostikojiseizgrađujuuuzajamnostiikojisusklonikretanjuipromenljivosti.Teorijskaodređenjapojmainterkulturalnostčestoukazujunavaženjenjegovogsemantičkogokvira:uovomkontekstuprefiksinterviđenjekaoindikatorsusretanjaisuživotakulturakaovarijetetakojiuvekpodrazumevaju i znanjeosamomesebi i razumevanjealteriteta.Ukolikoprihvatimoformulacijupokojojjeinterkulturalnakomunikacijakadradaotvorinoviprostor,ainterkulturalnakompetencijaznačisposobnostdasetajnovimeđuprostorkreiraputemotvorenosti,empatijeitolerancije,ondaseimisija„Interkulturalnosti“ukazujekaokreativniangažman,kaokontinuiranaakcijausmislupodešenostizaponištavanjezatvorenostiikonačnostistigmatizirajućihbanalnostiizadatihobrazaca(uteorijiiegzistenciji),kaopodešenostizaprepoznavanjementalnihmegalopolisaunamaiokonas,kaoautentičnoprepoznavanjekojejeuvekiuzbudljivootkrivanjenovoga,unamaiu–drugima.

AleksandraĐurićBosnić

men tal ni me ga lo po li si ili ot kri va nje dru go sti

uvod nik





6

interkulturalna istraŽivanja

fotografija: Vladimir Pavić

7


8

ap strakt: Autor u svom pri lo gu raz ma tra kon se kven ce ko je za kul tur ne na u ke ima uklju če nje fi gu re Tre ćeg. Kao pri me ri se uzi ma ju kon kret ne fi gu re stran ca, lju bav nog tro u gla, tre ćeg ro da. Po ka zu je se ko je struktu ral ne pro me ne u me đu ljud skim od no si ma (po seb no onim kon fliktnim) pro u zro ku je Tre ći i na ko ji na čin te o ri ja kul tu re i dru štva tre ba da uva ži zna čaj te fi gu re.

ključ ne re či: fi gu ra Tre ćeg, kul tu ro lo ška lo gi ka, Ge org Zi mel, for mal na so cio lo gi ja, stra nac, kon flikt, lju bav ni tro u gao, tre ći rod

Svo je vre me no je ame rič ki fi lo zof na u ke To mas S. Kun [Tho mas S. Kuhn] u na-me ri da opi še struk tu ral ne pro me ne ko je se de ša va ju u okvi ru isto ri je na u ka pred-lo žio for mu lu promeneparadigme.1 Iako je nje go va in ten ci ja bi la da u no vom sve-tlu pri ka že di ja lek ti ku kon ti nu i te ta i dis kon ti nu i te ta na pri me ru raz vo ja prirodnihnauka, efe kat nje go vog ori gi nal nog (ili ba rem pro vo ka tiv nog) pri stu pa je bio taj da se ona for mu la mo gla u još ve ćoj for mi pri me ni ti na one na u ke ko je još ni su ste kle sta tus „eg zakt nih“ – a pi ta nje je da li će ikad i mo ći. Jer u još ve ćoj me ri ne go pri rod-ne na u ke, duhovne, društvene, istorijske ili ti kulturne na u ke pod lo žne su pa ra dig-mat skim pro me na ma. To se mo že ilu stro va ti na pri me ru so ci o lo gi je: ona po pri ma sa svim druk či ji ob lik u za vi sno sti od to ga da li joj kao pa ra dig ma slu ži dru štvo kao ce li na svih in di vi dua ili pak in di vi dua kao so ci jal ni atom. Za tim ni je is klju če no da

1 Upor. Kun 1974.

da mir smi lja nić, no vi sad

udc 316.47:159.98

prin cip uklju če nja tre ćeg.krat ki pri log kul tu ro lo škoj lo gi ci


9


vi še pa ra dig mi uistovreme do mi ni ra jed nom na u kom.2 A pro me nu pa ra dig mi je ov de mo gu će pri ka za ti i na pri me ru jed nog ti pa so ci o lo škog pro mi šlja nja pro ble ma: ta ko Ni klas Lu man [Ni klas Luh mann] po stu li ra za o kret od pa ra dig me celineidelova ka pa ra dig mi sistemaiokoline od no sno diferencijeizmeđuidentitetaidiferencije (ukrat ko: od reference ka samoreferentnosti) kao klju čan za teorijusistema kao so ci-o lo šku di sci pli nu.3

efe kat go vo ra o pro me ni ili sme ni pa ra dig mi mo že bi ti či sto de skrip ti van, da kle da se isto ri ja ne ke na uč ne di sci pli ne faktički re kon stru i še kao pro me na jed nog stilamišljenjau okvi ru te di sci pli ne, ka ko je to svo je vre me no is ka zao polj ski mi kro bi-o log Lu dvik Flek [Lud wik Fleck], pre te ča ide je pa ra dig me na po lju te o ri je na u ke.4 Ali pod sve sno go vor o na vod noj pro me ni pa ra dig mi mo že bi ti i iz raz že lje da se ne što pro me ni na tom po lju, projekcija ne ke pro me ne ko ja se još ni je de si la, ali ko-ju na go ve šta va ju ne ke ten den ci je vre me na. Mi sao da je uka zi va njem na even tu al nu pro me nu ne što uči nje no za sa mu na u ku ve o ma je pri ma mlji va. Ko ne bi hteo bi ti gla snik ne ke te melj ne pro me ne u na u ka ma! Pre sve ga u sa vre me noj fi lo zo fi ji su se na spe ci fi čan na čin po me ša le kon sta ta ci ja ak tu el nog sta nja i an ti ci pa ci ja no vog (onog po želj nog), o če mu sve do či či ta va jed na se man ti ka. Ta ko je re ci mo ov de du go do mi ni rao go vor o tzv. obrtukajeziku (lingusticturn), dok se in te lek tu al na sce na ni je za si ti la nji me i kre nu la u po tra gu za no vim pre o kre ti ma i pre vi ra nji ma, pa se u no vi je vre me po ja vi la pri ča o na vod nom pragmatičkom obrtu (pragmatic turn) ili obrtukaslikama (iconicturn). No pi ta nje je u ko joj me ri se ov de za i sta ra di o ra di kal nim, pa ra dig mat skim pro me na ma, a ko li ko o ne pri me re nim uči ta va nji ma sop stve nih že lja u ono što se raz ma tra, što je ne ret ko po sle di ca sen za ci o na li zma da-na šnjeg vre me na, ko ji se ne za u sta vlja ni pred na u kom.

Bez ob zi ra što, da kle, po sto ji opa snost da go vor o pro me na ma i obr tu po sta ne in te lek tu al nom mo dom ko ja bi sa ma po se bi bi la ne plod na, neo spor no je da već ta-kav je dan diskurs (a o ta kvom ov de mo že bi ti go vo ra) mo že bi ti in di ka tor stvarnih pro me na. Ima ju ći u vi du onu opa snost, ali isto ta ko uva ža va ju ći mo gu ću in di ka-tiv nu sna gu „pa ra dig mat skog dis kur sa“, na na red nim stra ni ca ma že lim da ba cim po gled na jed nu mo gu ću sme nu pa ra dig mi ko ja se na vod no od i gra la na po lju kul-tur nih na u ka. Pri tom ću u vi du ima ti du hov nu si tu a ci ju u Ne mač koj, gde se od ne-dav no po če lo go vo ri ti o no voj kul tur no-na uč noj pa ra dig mi: reč je o fi gu ri Trećeg.5 (Ovaj iz raz ću pi sa ti ve li kim slo vom, ka ko bi se is ka zao nje gov zna čaj, slič no kao što se u fi lo zof skom kon tek stu i reč ‚Dru gi‘ pi še ve li kim slo vom.)

2 Mo glo bi čak bi ti re či o multiparadigmatskom for ma tu du hov nih na u ka.3 Upor. nje go vo glav no de lo Društvenisistemi: Lu man 2001.4 Ra di se o de lu Nastanakirazvojnaučnečinjenice iz 1935. go di ne. Vi di Fleck 1980.5 Pa ra dig ma ti čan u tom po gle du mo že po sta ti ne mač ki kul tur no-na uč ni zbor nik FiguraTrećeg, ob-ja vljen ove go di ne. Vi di eßlin ger/Schlec htri e men/Schwe it zer/Zons 2010.

10

Po što tre ba da se ra di o jed nom ra di kal nom za o kre tu – upra vo od Ja ili Dru gog ka Tre ćem – , mo ja raz ma tra nja će bi ti prin ci pi jel nog ka rak te ra. A po što je za prin-ci pi jel ne stva ri u na uč nom do me nu za du že na logika, po ku ša ću svo jim re flek si ja ma da do pri ne sem ono me što bi se mo glo na zva ti kulturološkomlogikom (lo gi kom za kul tur ne na u ke). Od no vo kan to va ca do Jir ge na Ha ber ma sa [Jürgen Ha ber mas] pro-mi šlja la se osno va na ko joj tre ba iz gra di ti kul tur ne na u ke. U tu svr hu je pred lo že na me to do lo ška di stink ci ja iz me đu objašnjenjairazumevanja, for si rao se hermeneutički pri stup ili kon stru i sao hi brid ni kon cept kao što je onaj komunikativnogdelanja ka ko bi se ozna čio spe ci fi čan pred met so ci jal nih na u ka. U ho ri zon tu te lo gi ke kao osnov no po la zi šte dru štve nih na u ka se uzi mao ele men tar ni od nos dva po je din ca (Ego i Alter[Ego]) kao pa ra dig ma ti čan mo del ljud ske ko mu ni ka ci je. Lo gi ka je u tom smi slu ov de bi la dualno kon ci pi ra na. Ali po ka zu je se da tu lo gi ku tre ba pod vrg nu ti re vi zi ji, ako se u ob zir uzme či nje ni ca da do do dat nog in ten zi vi ra nja kao i kom pli-ko va nja me đu ljud skih ko mu ni ka ci ja do vo di uklju če nje treće oso be u ko mu ni ka ci ju iz me đu ega i Al te ra. Tek pri do la že nje Tre ćeg či ni ko mu ni ka ci ju a ti me i in ter ak ci ju sa dr žaj ni jom za so ci jal no-kul tu ro lo šku re flek si ju.

Ako bi smo se igra li re či ma – ma da se ne ra di sa mo o pu koj igri re či ma – , mo-gli bi smo re ći da kul tu ro lo ška lo gi ka vi še ne tre ba da in si sti ra na isključenju Tre ćeg, ne go na nje go vom uključenju. Na rav no, na če lo is klju če nja Tre ćeg je kod Ari sto te la tre ba lo da po slu ži ot kla nja nju mo guć no sti da po red jed nog poj ma i nje go ve su prot-no sti bu de da to ne što tre će. Di ja lek tič ka lo gi ka je in ter ve ni sa la pro tiv to ga i po red te ze i an ti te ze uve la i sin te zu. Tre ći, u smi slu u ko jem ov de tre ba da se poj mi, ne zna či ni ti for mal no-lo gič ki su vi šni ele ment, ko ji ni šta ne bi do pri neo in ter ak ci ji što ne bi već bi lo da to sa egom i Al te rom, ni ti di ja lek tič ki kon cept sin te ze, ko ja tek tre-ba da da smi sao ko mu ni ka ci ji jed nog i dru gog. Nje go vo uklju či va nje u in ter ak ci ju ega i Al te ra ima struk tu ral ne po sle di ce po taj od nos: i Sop stvo i Dru gi se mo ra ju po sta vi ti pre ma Tre ćem i, uzi ma ju ći u ob zir nje go vo pri su stvo (a ne kad i od su stvo!), de fi ni sa ti, a mo žda i re de fi ni sa ti svo je od no se. Kao pri mer mo že po slu ži ti pro me na ko ju za so bom po vla či ro đe nje de te ta za brač ni par ili even tu al ni lju bav ni kov ri val u ve zi ménageàtrois. Uklju či va nje Tre ćeg je vi še od sa bi ra nja tri ju oso ba – to je za hvat u struk tu ral ni sklop du al ne in ter ak ci je i po če tak slo že nog umre ža va nja in di vi dua či ji is hod osta je otvo ren. Ono je uvek po ve za no sa ri zi kom – ali bez ri zi ka ne ma ni di na mi ke u me đu ljud skim od no si ma.

Je dan od pr vih mi sli la ca ko ji su uka za li na struk tu ral nu ro lu Tre ćeg u ge ne ri sa-nju no vih in ter ak cij skih ve za bio je ne mač ki so ci o log i fi lo zof Ge org Zi mel [Ge org Sim mel]. Jed no od po gla vlja nje go ve Sociologije (1908)� se na bli zu sto stra na ba-vi pro ble mom kvantitativneodređenosti so ci jal nih gru pa, tač ni je zna ča jem ko ji za ustroj stvo gru pe ima broj nje nih čla no va. Jed na od glav nih Zi me lo vih te za u tom kon tek stu je tvrd nja o di na mi ci ko ju tre ća oso ba uno si u od nos dve ju oso ba, o do-


11

dat noj di fe ren ci ja ci ji tog od no sa. Ve ze se in ten zi vi ra ju: ti me što oso be A i B ula ze u bli ži od nos sa tre ćom oso bom c, mo že da se pro me ni nji hov od nos – mo že do ći do do dat nog zbli ža va nja, ali efe kat je če sto su pro tan (ako se vra ti mo na ma lo pre na ve-de ni pri mer de te ta kao onog Tre ćeg ko je mo že do pri ne ti do dat noj sta bil no sti brač-ne ve ze ili je mo žda baš ugro zi ti). Zi mel na vo di ne ko li ko spe ci jal nih fi gu ra Tre ćeg: posrednik, onaj ko po sre du je u ne kom spo ru, ko ji mo ra bi ti ne u tra lan i ne pri stra san; tzv. „Tre ći ko ji se sme je“ (lat.: Tertiusgaudens) – do volj no je pri se ti ti se po slo vi ce pre ma ko joj se tre ći sme je, dok se dvo ji ca sva đa ju, da bi se uvi de lo šta Zi mel tom fi gu rom že li re ći; za tim onaj Tre ći ko ji po prin ci pu divideetimpera po ku ša va da na-ru ši od nos dva po je din ca i iz vu če ne ku ko rist oda tle.

Zi mel je svo jim is tra ži va nji ma o for ma ma po društvlja va nja dao do pri nos kon-sti tu i sa nju jed nog za seb nog vi da is tra ži va nja ko ji je do bio na ziv‚formalnasociologija‘.6 On je ti me po kre nuo je dan pra vac mi šlje nja u so ci o lo gi ji i kul tur nim na u ka-ma (ili ba rem pri pre mio te ren za nje go vu de lat nost) ko ji je bio ite ka ko plo dan za raz ma tra nje dru štve nih i kul tur nih pro ble ma. Do volj no je na ve sti teorijufiguracija Nor ber ta eli ja sa [Nor bert eli as], teorijusistema Tal ko ta Par son sa [Tal cott Par sons] i Ni kla sa Lu ma na [Ni klas Luh mann] ili pak teorijusocijalnihmreža Bru na La tu ra [Bru no La to ur] ko je da nas do mi ni ra ju so ci o lo škom di sku si jom. Pro ces ci vi li za ci je se mo že opi sa ti kao od re đe na isto rij ska fi gu ra ci ja u okvi ru ko je se da ju re kon stru-i sa ti in ter de pen den ci je iz me đu Sop stva i Dru gog na taj na čin da dej stvom ne čeg Tre ćeg spolj na pri si la bi va tran sfor mi sa na (su bli mi ra na) u sa mo pri si lu, što do vo di do kul ti va ci je vi te za kao ti pič ne fi gu re sred njeg ve ka i ti me do na stan ka dvor skog (fe u dal nog) dru štva. Opa snost od za pa da nja u „mo na do lo ško“ mi šlje nje, ko je je de-li mič no da to i u te o ri ji si ste ma, po ku ša va se po sle d njih dva de se tak go di na ot klo ni ti no vim mi sa o nim mo de li ma kao što je onaj (so ci jal ne) mreže. Mre ža se ne sa sto ji iz dijade (od no sa dva ele men ta ili ak te ra), ne go na sta je iz po ve zi va nja dva ak te ra sa tre ćim, ovog opet sa dru gi ma itd., što na kra ju stva ra slo že nu kon fi gu ra ci ju od no sa. Otu da ovaj trend u me dij skim na u ka ma, ne kim eko nom skim te o ri ja ma ili te o ri-ji na u ke (tzv. ActorNetworkTheory). U sva kom slu ča ju osnov na je di ni ca ova kvog ob li ka po ve zi va nja me đu lju di ma je pre trijada ne go di ja da, pa je i iz tog raz lo ga atrak tiv na fi gu ra Tre ćeg kao me ha ni zam di fe ren ci ja ci je ne sa mo so ci jal nih ne go i te o rij skih struk tu ra.

Do dat nu atrak tiv nost su nje go va raz ma tra nja o „tri an gu lar nom“ ka rak te ru so ci-jal nih in ter ak ci ja (mo žda bi čak mo glo bi ti i re či o „ko mu ni ka ci o nom tro u glu“ kao kva zi-lo gič koj fi gu ri) do bi la ti me što je Zi mel umeo da pro na đe konkretne pri me re za ap strakt ne mi sa o ne ti po ve. Po seb no upe ča tljiv pri mer u Sociologiji da je u eks kur-

6 Vi di Sim mel 1992.


12

su o strancu.7 Stra nac bi va od re đen kao onaj ko da nas do la zi i su tra osta je. Da kle, on je to po lo ški od re đen – kao onaj ko do la zi iz jed nog me sta u dru go i ko ji osta je ov de. Stra nac je uvek stra nac u od no su na lo kal no sta nov ni štvo. Isti na, stra nac je iz per spek ti ve jedne za jed ni ce ili jednog dru štva u funk ci ji (pot pu no ili de li mič no) Drugog. Ali po sto je si tu a ci je u ko ji ma stra nac in kor po ri ra Trećeg – to su pre sve ga one si tu a ci je u ko ji ma su dve gru pe ili dva po je din ca u konfliktnom od no su. (Ni je se slu čaj no Zi mel ba vio i sociologijomkonflikata. Jed no po gla vlje Sociologije se ba vi upra vo pro ble mom spora.) U za vi sno sti od svo je mo ti va ci je ili pak objek tiv ne kon-ste la ci je od no sa stra nac u kon flikt nim slu ča je vi ma mo že na raz li čit na čin od i gra ti fi gu ru Tre ćeg. Kao autsajder, da kle, kao ne ko ko sto ji iz van de ša va nja, ko zbog to ga ne že li da se me ša u kon flikt; me đu tim, on zbog te svo je ne u tral no sti mo že bi ti in-vol vi ran u kon flikt kao posrednik ili čak kao sudija, uko li ko se s ti me slo že oba ta bo-ra. Kao do dat ni rival, ta ko što će se pri klju či ti jed noj stran ci, ka ko bi joj po mo gao u bor bi pro tiv dru ge, što u slu ča ju po volj nog is ho da mo že zna či ti i do bi tak za nje ga. Ali isto ta ko mo že bi ti i Tertiusgaudens: pro mi šlje nom tak ti kom mo že iz i gra ti i jed-nu i dru gu stra nu, ka ko bi se bi obez be dio naj ve ću ko rist.

Ovaj po sled nji, mo žda i naj za ni mlji vi ji, slu čaj mo že da se ilu stru je na fik tiv nim pri me ri ma, ko ji su i re al no za mi sli vi. Ta kvi pri me ri ima ju sta tus misaonogeksperimenta i kao ta kvi su ta ko đe od zna ča ja za kul tu ro lo šku lo gi ku. Ra di se o mo ti vu ko ji je ko ri šćen u de li ma po pu lar ne kul tu re. Kao je dan od pr vih auto ra se mo že na ve sti ame rič ki autor kri mi na li stič kih pri ča De šil He met [Das hi ell Ham mett], tač ni je nje-gov ro man iz 1929. go di ne Crvenažetva [RedHarvest], za tim film Aki re Ku ro sa ve [A ki ra Ku ro sa wa] Jođimbo–Telesnastraža [Yōjimbō] (1961) i ve stern-va ri jan ta tog fil ma ko ju je sni mio Ser đo Le o ne [Ser gio Le o ne] Zašakudolara [Perunpugnodidollari] (1964).8 Rad nja je u tim pri me ri ma sko ro iden tič na, sa mo je kon tekst raz-li čit. Glav ni ju nak He me to vog ro ma na je bez i me ni (!) de tek tiv ko jem po la zi za ru-kom da pre va ri dve ban de ko je se me đu sob no bo re za pri mat u gra du Per son vi lu [Per son vil le]; ume sto de tek ti va u Ku ro sa vi nom fil mu na sce nu stu pa lu ta ju ći sa mu-raj ko ji ta ko đe tra ži na klo nost pr vo jed nog kla na, a za tim i dru gog, a u ita li jan skom ve ster nu u jed nom mek sič kom se lu ta jan stve ni stra nac ta ko đe lu ka vom pro me nom stra na iz i gra va dve ve li ke po ro di ce – ame rič ku po ro di cu Bak ster [Bax ter] i mek-sič ku fa mi li ju Ro ho [Ro jo]. U sva tri slu ča ja stra nac je taj ko ji upa da u kon flikt dve ju ban di od no sno kla no va i ko ji je pri mo ran da igra dvo stru ku ulo gu. I po red

7 Neo bič no za ne ko ga ko je pi sao ese je o ra zno ra znim te ma ma kao što su este ti ka dr ške ili psi ho lo gi ja na ki ta. Ali to po ka zu je da se for mal no-te o rij ski na čin mi šlje nja i ese ji stič ki na čin pi sa nja ne is klju ču-ju. To je mo del pi sa nja ko ji se na ža lost iz gu bio u post mo der ni gde se for si ra ra di kal ni „ese ji zam“.8 Ov de je od lu ču ju ća te o re ma o dvostrukojkontingenciji ko ja po la zi od či nje ni ce dvo stru ke ne si gur-no sti u is hod ko mu ni ka ci je od stra ne oba (!) part ne ra, ka ko ega ta ko i Al te ra, što ima kon se kven ce za sa mo re flek si ju – Tre ći je ov de iz o sta vljen, a mo žda je po treb no upra vo nje ga in te gri sa ti u ele men tar nu so ci jal nu in ter ak ci ju.


13

svih pe ri pe ti ja Tre ći sva tri pu ta iz la zi kao po bed nik. Da ne kad ne ma ime na, sa mo po tvr đu je ano nim nost ka te go ri je Tre ćeg – ni je bit na nje go va re fe ren ci ja (na šta se od no si), ne go nje go va funk ci ja (da kon fi gu ri še od no se).

U struk tu ral nom po gle du se uklju če njem Tre ćeg dâ pri me ti ti in ten zi vi ra nje so-ci jal nih od no sa ko je je mo gu će sa raz li či tim ak cen tom: od no si se mo gu još vi še zaoštriti uko li ko se stra nac ume ša u kon flikt i po dr ži jed nu od kon flikt nih stra na, ili pak spor mo že bi ti ublažen ako je stran cu sta lo do po mi re nja, a mo že bi ti čak i razrešen ako uspe šno od i gra ulo gu po sred ni ka (mo žda i su di je). Na rav no, ne mo-ra ju sa mo kon flik ti bi ti po lje gde se po seb no vi di pro me na „kva li te ta“ od no sa ko ju za so bom po vla či do la zak Tre ćeg, ali je simp to ma tič no da se u slu ča ju kon flikt nih ve za naj ja sni je mo že uoči ti ka ko Tre ći uti če na di fe ren ci ja ci ju so ci jal nih od no sa. Mo žda iz tog raz lo ga što su kon flik ti po se bi in di ka to ri struk tu ral nih pro me na u okvi ru dru štva.

Kao da lji pri mer kon flikt nih si tu a ci ja, u ko ji ma se ja vlja fi gu ra Tre ćeg, mo gu se na ve sti ljubavneveze iz me đu tro je lju di. U okvi ru li te ra tu re je omi ljen mo tiv „lju bav nog tro u gla“, gde je obič no dat ri va li tet iz me đu dva mu škar ca zbog lju ba-vi pre ma jed noj že ni, ma da isto ta ko dve že ne mo gu do ći u kon flikt oko jed nog lju bav ni ka. Po seb no je u romantičkoj li te ra tu ri bio pri su tan taj mo tiv lju bav nog ri va li te ta. Raz log za fa sci nant nost ove tri an gu lar ne kon ste la ci je mo že se na ći u pro me ni po i ma nja i prak ti ko va nja sa me lju ba vi, ka ko ju je opi sao Lu man u svo joj (slo bod no se mo že re ći) kla sič noj stu di ji o lju ba vi kao strasti(pasiji).9 Ro man ti-ka vi še ne in si sti ra na raz dva ja nju lju ba vi i bra ka, pri ja telj stva i sek su al no sti za raz li ku od ko da in tim no sti ko ji je do mi ni rao ra ni jim ve ko vi ma, gde su lju bav u smi slu pa si je (stra sna lju bav) i brak kao in sti tu ci o na li zo va na for ma lju ba vi či ni-li su prot no sti. Je dan pri mer da je pri po vet ka Undina Fri dri ha de la Mot Fu kea [Fri e drich de la Mot te Fo u qué], ob ja vlje na 1811. go di ne,10 gde je glav ni ju nak, vi tez Hul dbrand, kao Tre ći ra za pet iz me đu lju ba vi pre ma nim fi Un di ni i mla doj kne gi nji Ber tal di. On pr vo stu pa u brak sa Un di nom, a za tim i sa Ber tal dom – ali obe brač ne ve ze ne uspe va ju. Stra sna lju bav pre ma ma gič nom bi ću ne tr pi pri si lu in sti tu ci je, a brač na lju bav je pak osu đe na na pro past uko li ko je sa mo pro iz i šla iz pro ra ču na i prag ma ti zma i is klju ču je pa si ju. Ta kva kon ste la ci ja od no sa mo ra za-vr ši ti ona ko ka ko je to če sto slu čaj u ro man ti zmu – smr ću: prog na na Un di na po-ljup cem ubi ja Hul dbran da, po što to od nje zah te va ju obi ča ji nje nog sve ta. Da kle, za raz li ku od pret hod nog pri me ra, Tre ći je ov de gubitnik.

9 Upor. Zi mel 2003.10 Ka ko bi se upot pu nio re do sled mo gao bi se na ve sti i film Vol te ra Hi la [Wal ter Hill] iz 1996. go di ne Poslednjiosvetnik [TheLastManStanding] – po la ve stern, po la kri mić – ko ji sve sno na sta vlja film sku tra di ci ju „uklju če nja Tre ćeg“, s tim što je ov de rad nja fil ma, vre men ski gle da no, naj bli ža kon tek stu He me to vog de la.


14

Ka da je već reč o lju bav nim od no si ma, u sa vre me nom so ci jal nom kon tek stu sve in tri gant ni ja po sta je ka te go ri ja „tre ćeg“ po la pre ko ko je se mo že pre i spi ta ti od nos me đu po lo vi ma. Či nje ni ca da transseksualci ne pri pa da ju jed no stra no ni ti mu škom ni ti žen skom ro du po kre će pi ta nja ko ja se ti ču socijalnekonstruisanosti ro da. Ra di se če sto o „ne vi dlji vim Tre ći ma“, jer se obič no skri va ju od jav no sti ili ih sa ma jav-nost dr ži da le ko od na šeg po gle da. Ono što se mo že sma tra ti ne kom vr stom pri-vid nog na si lja (ako ni je i re al no) je ste pri si la jed no stra ne iden ti fi ka ci je sa jed nim ro dom, ko ja još uvek do mi ni ra evrop skim dru štvom (na še dru štvo je pak pri ča za se be – to do bro zna ju svi ko ji su pra ti li de ša va nja 10. ok to bra ove go di ne). Ni je to je di ni me ha ni zam so ci jal ne iden ti fi ka ci je od no sno so ci ja li za ci je ko ji će, me đu tim, sve vi še bi ti pre i spi ti van kao što po ka zu ju sa vre me ne ten den ci je da se pri zna ho mo-sek su al na brač na ve za kao i da se svim gra nič nim slu ča je vi ma i onim slu ča je vi ma ko ji od stu pa ju od još uvek do mi ni ra ju ćeg he te ro sek su al nog mo de la od no sa (tzv. queer ori jen ti sa nim po je din ci ma i gru pa ma) obez be di mo guć nost jed na kih šan si za raz voj i eman ci pa ci ju u dru štvu. Na sta je či tav je dan pro fil is tra ži va nja o pol nim „ano ma li ja ma“ (QueerStudies), ko ji že li da po ka že da se ov de u su šti ni ne ra di o ne nor mal nim po ja va ma ne go o dis kri mi ni šu ćim so ci jal nim kon struk ci ja ma ko je tre ba pre va zi ći. eman ci pa ci ja Tre ćeg u smi slu za seb ne pol ne ka te go ri je ne će ugro zi-ti di stink ci ju dva „pri zna ta“ ro da, ka ko bi to mo gli sma tra ti ne ki krat ko vi di kri ti ča ri queer-stu di ja – ona će pre obo ga ti ti sli ku o čo ve ku kao bi ću ko je ni je fik si ra no na je dan mo dus biv stvo va nja. Čo vek je po pri ro di transformer, bi će ko je me nja for me svog biv stvo va nja i za ko je upra vo ni je nor mal no da biv stvu je sa mo na je dan na čin. Mo žda pod uti ca jem fi gu re Tre ćeg i an tro po lo gi ja do bi je im pul se za pro me nu sli ke o čo ve ku.

Ne ko li ko fi gu ra Tre ćeg, ko je su ov de ukrat ko pri ka za ne, po ka zu je da se kul tur-ne na u ke mo ra ju po la ko na vi ći na pre laz sa binarnog na tercijarni na čin mi šlje nja, uko li ko že le da da ju do pri nos bo ljem shva ta nju da na šnjeg dru štva. eg zi sten ci jal na pa te ti ka go vo ra o Dru go me mo ra da ustu pi me sto so ci jal noj prag ma ti ci go vo ra o Tre ćem. Isto ta ko se mo ra uvi de ti na iv nost „mi ta“ o ne po sred no sti, ko ju je tre ba lo da ga ran tu je pri stup Dru go me, a ko ja se ne mo že odr ža ti s ob zi rom na kom pli ka ci ju ko ju u od nos ega i Al te ra uvo di tre ća oso ba, kom pli ka ci ju od ko je ne tre ba be ža ti, ne go sa ko jom te o re ti čar me đu ljud skih od no sa tre ba da se su o či. I u te o ret skom i u prak tič kom po gle du ka te go ri ja Tre ćeg je od zna ča ja za raz ma tra nje so ci jal nih in ter ak ci ja. Kao pr vo, ra di se o te o ret skoj inovaciji: ljud ske ve ze se sa svim druk či je po i ma ju ako se sa gle da ju iz per spek ti ve Tre ćeg ili, tač ni je: ako se u na uč ni dis kurs o od no su dva po je din ca ili dve gru pe uklju či per spek ti va Tre ćeg.11 Na uč ni po gled tre ba pri vi ka va ti na uklju či va nje Tre ćeg (ne sa mo u smi slu tre će oso be ne go uop-

11 Na kra ju kra je va, ne za u zi ma li te o re ti čar dru štva ili kul tu re sâm po zi ci ju Tre ćeg ka da se ba vi od-no som dva po je din ca?


15

šte u smi slu ne kog tre ćeg en ti te ta) ka ko bi se ho ri zont na uč nog raz ma tra nja uvek mo gao pro ši ri va ti. I fikcija Tre ćeg mo že bi ti od he u ri stič kog zna ča ja za na u ku. Kao dru go, fi gu ra Tre ćeg je emancipatorna ka te go ri ja – njo me se mo že uka za ti na ne pra-ved no sti ko je u jed nom dru štvu tr pe svi oni ko ji su is klju če ni iz du al ne in ter ak ci je ili bi nar nog dis kur sa. eta bli ra njem Tre ćeg se mo že da ti do pri nos po bolj ša nju me-đu ljud skih od no sa, po što nje go vo uklju či va nje u ko mu ni ka ci ju kao rav no prav nog ak te ra i part ne ra uti če na obra zo va nje re spek ta pred dru gi ma. Ter ci jar na lo gi ka ta ko za so bom po vla či ter ci jar nu eti ku: re spekt pred Tre ćim u te o ri ji mo že do pri ne ti ve-ćem re spek tu pred dru gi ma u prak si. Ali, bez ob zi ra na sve te po zi tiv ne efek te ko je mo že ima ti uklju če nje Tre ćeg u raz ma tra nje dru štve nih od no sa ko ji či ne jed nu ili vi še kul tu ra, ne sme se pre te ra ti u en tu zi ja zmu ko ji ovih da na bu di go vor o Tre ćem. Dru gim re či ma, od tri an gu la ci je od no sa ne tre ba pra vi ti „Sve to Troj stvo“. Na u ka ne bi sme la za vr ši ti u fe ti ši za ci ji jed nog bro ja. Za to će i ov de bi ti po tre ban me to do lo-ški oprez ka ko fi gu ra Tre ćeg ne bi po sta la pre pre kom za na uč ni uvid ume sto da ga pod sti če.

li te ra tu ra

1. eßlin ger, eva; To bi as Schlec htri e men; Do ris Schwe it zer; Ale xan der Zons (ed.): DieFigurdesDritten. ein kul tur wis sen scha ftlic hes Pa ra dig ma, Frank furt a. M., Su hr kamp Ver lag, 2010.

2. Fleck, Lud wik: EntstehungundEntwicklungeinerwissenschaftlichenTatsache, Frank furt a. M., Su hr kamp Ver lag, 1980.

3. Fo u qué, Fri e drich de la Mot te: Undine, Stut tgart, Rec lam Ver lag, 1998. 4. Kun, To mas S.: Strukturanaučnihrevolucija, Be o grad, No lit, 1974.5. Lu man, Ni klas: Ljubavkaostrast. Prilogkodiranjuintimnosti, Srem ski Kar lov ci – No vi Sad,

Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, 2010.6. Lu man Ni klas: Društvenisistemi. Osnoviopšteteorije, Srem ski Kar lov ci – No vi Sad, Iz da vač-

ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, 2001.7. Sim mel, Ge org: Soziologie. Un ter suc hun gen über die For men der Ver ge sellschaf tung (Ge-

sam ta us ga be Bd. 11), Frank furt a. M., Su hr kamp Ver lag, 1992.8. Zi mel, Ge org: „Stra nac“, u: Zlatnagreda, 2003, god. 3, br. 23: 24–26.


16

the in clu sion of the third. a short con tri bu tion to the cul tu ral lo gic

sum mary: In this ar tic le the aut hor con si ders the con se qu en ces that the in clu sion of the fi gu re of the Third co uld ha ve for the cul tu ral sciences. As exam ples, we will use the con cre te fi gu res of stran ger, love triangle, tran sgen der. It will be shown what kind of struc tu ral chan ges in hu man in ter re la ti ons (espe ci ally the con flic ting ones) have been ca u sed by the Third Per son, and in which way the cul tu ral and so cial the ory has to deal with the re le van ce of this fi gu re.

key words: the fi gu re of the Third, cul tu ral lo gic, Ge org Sim mel, for mal so ci o logy, stran ger, con flict, ména ge à tro is, tran sgen der

17

fotografija: vladimir pavić

18

ap strakt: Rad ana li zi ra te o rij sko pro ma tra nje masme di ja i jav no sti u de lu Ni kla sa Lu ma na (Ni klas Luh mann, 1927–1998) i nje go vu op ser va ciju u ključ nim seg men ti ma po re di sa pa ra dig mom Jir ge na Ha ber ma sa.

ključ ne re či: Ni klas Lu man, Jir gen Ha ber mas, jav nost, masme di ji, sistem ko mu ni ka ci ja

Ako in ter kul tu ral nog ne ma bez re ci pro ci te ta, raz me ne, in ter ak ci je, de se gre-ga ci je, me đu za vi sno sti i so li dar no sti, on da ga ne ma ni bez jav no sti. A šta je jav-nost da nas?

Ve ći na struč nih iz ra za ko je u ko mu ni ko lo gi ji ko ri sti mo sti že nam iz en gle ske ili ne mač ke go vor ne sfe re, što de lu je lo gič no s ob zi rom na ute me lje nu tra di ci ju ma tič nih dr ža va u pro u ča va nju ko mu ni ka ci je, mas-me di ja i jav nog mnje nja. Prak-sa pu bli ci te ta i od no sa s jav no šću na sta je go to vo pa ra lel no (dru ga po lo vi na XIX ve ka) u SAD i Ne mač koj, a obe dr ža ve mo gu se po di či ti ozbilj nim i ve o ma ute me-lje nim is tra ži va nji ma jav no sti. Ne ke od naj zna čaj nijih te o ri ja u obla sti ma sov nog ko mu ni ci ra nja, efe ka ta me di ja i jav nog mnje nja jed na ko du gu ju ne mač kim in te-lek tu al ci ma ko ji su se od Tre ćeg raj ha sklo ni li u Ame ri ku, kao i oni ma ko ji su osta li da mu na ovaj ili onaj na čin slu že. Bez že lje da se pot ce ni do pri nos dru gih na uč nih za jed ni ca u pro u ča va nju jav no sti, re klo bi se da su Ne mač ka i Sje di nje ne Ame rič ke Dr ža ve kom ple men tar no iz gra di le te melj sa vre me nog pri stu pa pro u ča va nju mas-me di ja i jav no sti. Iz tih raz lo ga će mo pr vo ter mi no lo ški de fi ni sa ti iz ra ze jav nost i pu bli ka u en gle skom i ne mač kom je zi ku, a po tom pri stu pi ti se mi o tič kim aspek ti-ma tih re či kod nas.

ha ber mas ili lu man: jav nost kao me ra ko mu ni ka ci je

bo ris la bu do vić, no vi sad

interkulturalna istraŽivanja udc 316.774316.653

19

Re či audience (pu bli ka) i public (jav no, jav nost) u en gle skom je zi ku ima ju vi še zna če nja. U pr vom re du ime ni ca audience je ozna ča va la akt ili sta nje slu ša nja, for-mal no sa slu ša nje ili in ter vju, pri li ku da se bu de sa slu šan (kao u iz ra zu beinggivinganaudiencewith), a on da i: gru pu slu ša la ca ili gle da la ca; či ta lač ku, gle da lač ku ili slu ša lač ku pu bli ku; gru pu stra stve nih obo ža va la ca ili po sve će ni ka. Ter min po ti če iz sta ro en gle skog, od no sno sta ro fran cu skog, s ko re nom iz la tin ske re či audientia (audire – slu ša ti). Ti pič na upo tre ba re či audience da nas se od no si na ko lek tiv ni iz raz za lju de ko ji re ci pi ra ju jav no ko mu ni ci ra nje, gle da ju ći ili slu ša ju ći, bez ob zi ra na to da li su lo ci ra ni na jed nom me stu ili ra su ti po red svo jih pri jem ni ka. Ti me se mi sli na pu bli ku u sva kom smi slu: gle da o ce te le vi zi je, slu ša o ce ra di ja, po se ti o ce kon cer ta ili po li tič kog mi tin ga. U en gle skom je zi ku ter min audeince (pu bli ka) pod ra zu me va pa siv nost (pri ma o ci pre ne go sa u če sni ci) ma se (agre ga ta). Tek je Džon Fisk (John Fi ske) po čet kom de ve de se tih uveo gla gol audiencing, pri da ju ći ti me pu bli ci ne što ak tiv ni ju ulo gu u ko mu ni ci ra nju (što bi se, ilu stra ci je ra di, mo glo tu ma či ti ana log no te o ri ji o ko ri sti ma i za do volj stvi ma).

Public kao pri dev u en gle skom je zi ku zna či: iz lo žen op štem po gle du, otvo ren; do bro po znat, zna ča jan (publicfigure); ma te ri ja lan, opa ža jan; ko ji je u od no su, ko ji se ti če ce le na ci je ili dr ža ve (publiclaw); ko ji je pi ta nje dr ža ve. Kao ime ni ca, ta reč se pre sve ga od no si na: lju de u ce li ni, na po pu la ci ju; gru pu lju di ko ji ima ju za jed-nič ki in te res ili ka rak te ri sti ke (readingpublic). I ova reč po ti če iz sta ro en gle skog, a ko ren joj je u la tin skoj re či publicus (pri dev ko ji ozna ča va ne što na rod no, dr žav no ili op štin sko). Ko lo kvi jal na upo tre ba re či public ve o ma je ši ro ka, pa se mo že pre po-zna ti kao ozna či telj za vi dlji vo, pro mi nent no, opa žaj no, vla di no, na ci o nal no, op šte, na rod no, dru štve no ili otvo re no. Kao ime ni ca se če sto od no si na po pu la ci ju uop šte, a po tom i na gru pe ko je de le za jed nič ke bri ge, in te re se, raz u me va nja ili po tre be. Aso ci ja ci je ko je reč pu blic iza zi va ju na en gle skom go vor nom pod ruč ju uglav nom se od no se na ko lek ti vi tet za ko ji se pret po sta vlja da je re la tiv no ho mo gen, je din stven u ak ci ja ma ili tvrd nja ma. Plu ral publics (jav no sti) ko ri sti se ve o ma ret ko i pred sta vlja sko ra šnji aka dem ski po ku šaj da se na gla si he te ro ge nost od re đe nih gru pa.

Reč public u en gle skom je zi ku ima mno go iz ve de ni ca i idi o ma ko je raz li či to pre-vo di mo, kao u pri me ri ma publicdomain (jav na sfe ra), publicenemy (dr žav ni ne pri-ja telj), publicrelations (od no si s jav no šću) ili publicschool (dr žav na ško la). Ta ko đe va lja na bro ja ti i iz ra ze kao što su publishing (iz da va štvo) i publicity (pu bli ci tet).

Ve zu iz ra za public u en gle skom je zi ku sa ne ka kvom ak tiv nom par ti ci pa ci jom, de li be ra ci jom i mo bi li za ci jom u reč ni ci ma je te ško na ći, iako se u aka dem skim kru-go vi ma jav nost če sto tre ti ra kao ra ci o nal na i ak tiv na.

Za en gle sko audience u ne mač kom je zi ku ko ri ste se sle de ći ter mi ni: anhören, gehör (slu ša nje); audienz (for mal na re cep ci ja ili sa slu ša nje, audi jen ci ja); zuhörerschaft i pu bli kum. Naj če šći pre vod re či audience u mas-me dij skom kon tek stu sva ka ko je


20

publikum (slu ša o ci, gle da o ci, či ta o ci), reč ko ja ima isti la tin ski iz vor kao i en gle ska reč public – la tin ski ter min publicus, ali – kao što vi di mo – dru ga či je zna če nje. U Ne mač koj reč publikum obič no ozna ča va ko lek tiv ni na ziv za slu ša o ce ili gle da o ce, od no sno po se ti o ce; ime za lju de ko ji pra te umet nost ili na u ku; na ziv za po se ti o ce mu ze ja, re sto ra na ili ka fea. Ne mač ki ko mu ni ko lo zi če šće upo tre blja va ju iz raz rezipient (sa zna če njem kao i kod nas, od la tin skog recipere – pri mi ti).

en gle ska reč public (jav nost) od go va ra ne mač koj re či öffentlichkeit, što je iz raz ko ji je is tra ži va či ma jav nog mnje nja po znat po na slo vu uti caj nog de la Jir ge na Ha-ber ma sa Strukturwandelderöffentlichkeit, ko ji je na en gle ski je zik pre ve den kao Thestructuraltransformationofthepublicsphere, a kod nas kao javnomnjenje. Iz ra zu javnasfera (ko ji je pre ko en gle skog je zi ka do speo i do nas kao naj če šći ter min ko-jim pre vo di mo ne mač ku reč öffentlichkeit) po sve ti će mo pa žnju ne što ka sni je. Reč öffentlichkeit obič no ozna ča va ne što što je otvo re no, do stup no, pri stu pač no, što svi mo gu da vi de ili ču ju. I iz ve de ni ce ima ju to zna če nje: öffentlicheVeranstaltung (jav ni skup ili do ga đaj) ili dasöffentlicheWohl (jav no do bro). Ova reč ima du gu dis kur ziv-nu isto ri ju u ne mač koj aka dem skoj jav no sti, a ti me i re la tiv ni nor ma tiv ni ka rak ter, prak tič no po zi tiv nu, ak tiv nu ko no ta ci ju u od no su na, re ci mo, ne ga tiv no vred no va-nje re či masse (ma sa).

Re či publika i javnost ima ju svo je de no ta ci je i ko no ta ci je u srp skom je zi ku ko-je sva ka ko va lja obra zlo ži ti. Ime ni ca publika mo že se na ći u je di nom sa vre me nom Velikomrečnikustranihrećiiizraza (Klajn i Šip ka, 2006) kao de ri vat la tin skog publicus, a u zna če nji ma: skup pri sut nih oso ba, gle da o ci, slu ša o ci; lju di sa istim in te-re so va njem, uku som ili od no som pre ma če mu, oni ko ji pra te od re đe nu kul tur nu, umet nič ku ili za bav nu de lat nost; pa čak i kao jav no mnje nje ili jav nost (?!) i ši ro ke ma se. Iz ve de ni ce su nam po zna te: pu bli ka ci ja, pu bli ci sti ka i pu bli ci tet.

Reč javnost (u istom ob li ku i zna če nju u srp skom, hr vat skom i slo ve nač kom je zi ku, s tim što Slo ven ci upo tre blja va ju i iz raz občinstvo – od sta ro slo ven skog na-zi va za za jed ni cu, kod nas opština) do la zi nam od sta ro slo ven skog javiti – uči ni ti po zna tim ili vi dlji vim (ja vi ti – oba ve sti ti, sa op šti ti; javljamuse – vi di). U sta rom do brom lek si ko nu Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskoga jezika (La le vić, 1974) mo že se pro na ći neo d re đe ni ob lik pri de va javan (u smi slu pri stu pa čan, ne skri ven, vi dljiv, otvo ren, po znat) i od re đe ni ob lik pri de va javni (na rod ni, dr žav ni, za jed nič-ki, op šti), dok se reč javnost ne ob ja šnja va po seb no, te se či ta lac upu ću je na si no-ni me – narod i svet.

Reč javnost, da kle, u srp skom je zi ku funk ci o ni še dvo ja ko. U pr vom zna če nju mi sli se na otvo re nost, pri stu pač nost, ne skri ve nost ili vi dlji vost, a u dru gom na za-jed ni cu ili na rod, na ro či to na po pu la ci ju ko ja ima po ten ci jal ni stav ili opre de lje nje. Ta ko se mo že re ći: bezjavnostinemajavnosti. Dru gim re či ma, bez jav no sti kao dostupnosti i otvorenosti te me ili pro ble ma ne ma zajednice ko ja mo že da za u zme ade-


21

kvat no opre de lje nje. U srp skom ko lo kvi jal nom je zi ku naj če šći si no ni mi za javnost upra vo su narod ili nacija (bli že Ol por to vom shva ta nju ne go poj mu aktivne ili kritičke jav no sti) i bi će da je to zbog hro nič nog ne do stat ka gra đan ske kul tu re, tra di ci je i ter mi no lo gi je, pa se sto ga jav nost če sto iz jed na ča va s na rod nom vo ljom ili sta vom na ci je (za šta se vo đe i pro pa gan di sti una pred po bri nu).

Kad reč javnost ozna ča va otvo re nost, do stup nost i pri stu pač nost, to se naj bo lje mo že ilu stro va ti uobi ča je nim po li tič kim i de mo krat skim iz ra zom javnostiprozračnost političkog života, pri če mu se jav nost shva ta kao slo bo da go vo ra, otvo re nost od lu či va nja i kon tro la, da kle kao jav nost ra da. Je dan iz raz u srp skom je zi ku ta ko đe ilu stru je šta se pod jav nim pod ra zu me va: javnatajna. Ne što je, da kle, svi ma zna no, ali je ipak taj na (sto ga što ni je jav no iz re če no). Da kle, da bi se ov de ne što sma tra-lo javnim, tre ba da bu de ne sa mo svi ma poznato ne go i svi ma saopšteno. Sa dru ge stra ne, ka da se po li ti ča ri ma spo či ta va da iza za tvo re nih vra ta pot pi su ju ugo vo re ili do no se ured be, od njih će mo če sto ču ti da je u pi ta nju jav ni do ku ment sa mo za to što se, re ci mo, na la zi na in ter net-stra ni ci ne kog mi ni star stva. Dru gim re či ma, u tom slu ča ju je javno ono što je svimanadispoziciji, pa ma kar ni ko i ne is ko ri stio pra vo da se s tim upo zna. U tom smi slu javno ni je saopšteno, ni je čak ni svimapoznato, ne go je jed no stav no dostupno.

Sva ko dnev no se reč javnost de ko di ra kao za mi šlje ni skup lju di jed ne te ri to ri jal-ne za jed ni ce (no vo sad ska jav nost, srp ska jav nost) či je se hi po te tič ko opre de lje nje mo že okvir no re pre zen ta tiv no sta ti stič ki iz ra ču na ti. Dru gim re či ma, jav nost obič-no ni je jav nost ako joj se ne pri pi su je po ten ci jal no ili ak tu el no mnje nje (vi dlji vo u iz ra zi ma ti pa tojavnostnećedozvoliti,javnostnijeprihvatilailinaišlojenaosudujavnosti). S tim u ve zi je i iz raz javnomnjenje. Prem da ne ki is tra ži va či jav nog mnje-nja obič no ka žu ka ko utvr đu ju i me re stavove jav no sti, to je ve o ma te ško do ka za ti. Jav nost, na i me, ne ma stav. Jav nost ne ma ni mnje nje, osim kad se ono sta ti stič ki utvr đu je i pred sta vlja, jer je po jam sta va ve o ma pro ble ma ti čan. Sta vo vi se is pi tu ju pre sve ga zbog nji ho ve ak ci o ne kom po nen te, a psi ho lo gi ja ni je de fi ni tiv no us pe la da utvr di za ko ni tost da ljud ska po stu pa nja je su po sle di ce sta va. Na pro tiv, je di no što je po u zda no utvr đe no je da naj če šće od konteksta za vi si ho će li čo vek po stu pi ti u skla du sa de kla ri sa nim sta vom ili pot pu no su prot no nje mu (Rejk i ed kok, 1978; Aron son i dru gi, 2005). Mnje nje je ade kva tan iz raz za „sta vo ve“ ko je pri pi su je mo jav no sti, jer ono pod ra zu me va “ne do volj no lo gič ki i em pi rij ski za sno va no mi šlje nje, tre nut no uve re nje ili gle di šte” (Tre bje ša nin, 2004). Uglav nom, mnje nje se obič no svo di na opredeljenje u od no su na po nu đe ne od go vo re is pi ti va ča.

Od nos jav no sti i pu bli ke kod nas ta ko đe ni je do kra ja de fi ni san. Uobi ča je no je da pu bli ka i jav nost je su za mi šlje ni agre gat istih po je di na ca, pr vi put u ulo zi recipijenata, a dru gi put u ulo zi replicijenata. Bi lo bi lo gič no da jav nost mo ra pr vo bi ti publika (da pri mi po ru ku) da bi mo gla da re a gu je kao javnost (da iz ra zi re ak ci ju), ali


22

- ni je ta ko. Jav nost je mno go ši ra od pu bli ke i is tra ži va nja jav nog mnje nja na to če sto uka zu ju: ni je ne u o bi ča je no da se is pi ta ni ci u ve li kom pro cen tu iz ja sne kao neo ba-ve šte ni ili ne do volj no oba ve šte ni o ne kom pro ble mu ili po ja vi (da kle ni su ni ka ko pri pa da li pu bli ci u bi lo kom vi du), a da se ipak nji ho vi od go vo ri uvr ste u ukup no opre de lje nje jav no sti. Jav nost je, da kle, jav nost i ka da ni je oba ve šte na. Tre ba sva ka-ko is ta ći i to da po sto ji iz raz ko jim se jav nost iz jed na ča va s pu bli kom (pojavitiseujavnosti, gde jav nost pro sto pod ra zu me va pu bli ku u smi slu fi zič kog sve do ka ne či jeg po ja vlji va nja), a da se obr nu to ne prak ti ku je. Jav nost se če sto sma tra publikomkojareaguje, kao što je slu čaj ka da je „jav nost osu di la ili ni je do bro pri hva ti la“ ne ku emi si ju ili no vin ski tekst. Do du še, ne bi uvek tre ba lo pod ra zu me va ti da su svi ko ji osu đu ju (jav nost) za i sta i oni ko ji su gle da li ili či ta li (pu bli ka). U Sr bi ji se, na i me, pre če sto po zi va na jav nost i u slu ča je vi ma ka da se o po ten ci jal noj re ak ci ji jav no sti ne zna ama baš ni šta.

Jav nost, re ci mo još jed nom, obič no pod ra zu me va ap strak tan, za mi šlje ni skup in di vi dua ne ke za jed ni ce. Kad ka že mo javnost, ne mi sli mo ni na ko ga kon kret no. Osim u jed nom slu ča ju: kad ka že mo javnosti, u plu ra lu. Ta da obič no mi sli mo na seg men ti ra ne jav no sti, pri če mu smo obič no u sta nju da ime nom i pre zi me nom na ve de mo bar dva ili tri pred stav ni ka te vr ste “jav no sti” (struč ne, pro fe si o nal ne ili ne ke dru ge gru pe).

Pod jav no šću, da kle, u smi slu ovog ra da, pod ra zu me va mo s jed ne stra ne otvo-re nost, do stup nost i pri stu pač nost, sa dru ge sli ku za jed ni ce ko ja po ten ci jal no mni i re pli ci ra, ali i predstavu o tom mnje nju. Ta ko se en gle ski iz raz publicrelations, ko ji bu kval no zna či javniodnosi, ov de pre vo di kao odnosisjavnošću, a da se ti me ne gu-bi ori gi nal ni smi sao.

ha ber mas i jav na sfe ra

Bi će neo bič no va žno da se, po sle ter mi no lo ških na po me na, na krat ko po sve ti mo poj mu javnasfera i pri stu pu Jir ge na Ha ber ma sa jav no sti. Od pre mi je re knji ge Javnomnjenje (Ha ber mas, 1969 [o ri gi nal: Strukturnepromenejavnosti, 1962]), po jam javnesfere pred sta vlja je dan od ključ nih kon ce pa ta u ko mu ni ko lo škom, so ci o lo škom, po li ti ko lo škom ili fi lo zof skom raz ma tra nju i pro u ča va nju jav no sti. Re klo bi se da sam kon cept ni je do kra ja za o kru žen ni de fi ni san čak ni od svog auto ra, sa mog Ha ber ma sa. Sprem ni smo da po sve do či mo da je upra vo u to me je dan od ključ nih raz lo ga zbog ko jeg su se raz li či ti te o re ti ča ri ta ko zor no po sve ti li jav noj sfe ri.

Raz ma tra ju ći struk tu ral ne pro me ne jav ne sfe re, Ha ber mas (1969) po la zi od či nje ni ce da ona ni slu čaj no ni je bez vre me ni aspekt dru štva. Na pro tiv. Opi su ju ći an tič ke oralne olim pij ske igre, pa fe u dal nu reprezentacionu javnost (kao for mu pri ka zi va nja), on sti že do svog pred me ta – gra đan ske bur žo a ske jav no sti. Ta kva


23

jav nost ima svoj osnov, ka ko u pri vat nom pod ruč ju (gra đan sko dru štvo, unu tra-šnji po ro dič ni pro stor, li te rar na jav nost, po li tič ka jav nost i sam grad) ta ko i u sfe ri jav ne vla sti (dr ža va kao pod ruč je pri si le i dvor kao are na ple mić skog dru štva). Gra đan sku eli tu či ni li su lju di ko ji ne vla da ju, a ve žba li šte jav nog re zo no va nja - pro ces sa mo pro sve ći va nja - ob u hva ti la je li te rar na jav nost. Jav nost jav nih vla-sti bi va po tom ne gi ra na po li tič kim re zo no va njem pri vat nih lju di. Ha ber ma so va bur žo a ska jav na sfe ra pod ra zu me va la je jed nak sta tus uče sni ka, ra ci o nal ni ar gu-ment kao je di nog ar bi tra, dis kurs sa sta vljen od pro ble ma od za jed nič kog zna ča ja i in klu ziv nost. Pad bur žo a ske jav ne sfe re Ha ber mas vi di u po sre do va noj jav no sti i pa siv noj po tro šnji ma sme di ja.

Va žno je ov de uvi de ti da ter min javnasfera ima dva po ve za na sku pa zna če nja: pr vi je u ve zi s jav no šću kao ak tu el nim fi zič kim en ti te tom i na rod nim su ve re ni-te tom, a dru gi uklju ču je kon cept jav no sti i otvo re no sti. Isto sre će mo u kon cep tu jav no sti u en gle skom public, ne mač kom öffentlichkeit, srp skom javnost ili ru skom гласност. Za što je on da bio po tre ban iz raz jav na sfe ra? Za to što bi, osim na ve de-nih oso bi na, jav na sfe ra tre ba lo da pod ra zu me va i „tzv. tr ži šte ide ja, ra ci o nal nost otvo re nog dis kur sa i istin ski su ve re ni tet jav no sti“ (Murphy, 2005: 1964). Jav na sfe ra ni je sa mo jav nost, ni ti sa mo uslov jed na ko sti i op šteg pri stu pa, ne go i procesiprostorkroz ko ji pri vat ne oso be for mi ra ju jav no mnje nje. Ha ber mas za pra vo re pli ci ra po zi ti vi stič koj so ci o lo gi ji, on po no vo uvo di zna čaj ra zu ma i ra ci o nal nog dis kur sa. Otu da i po tre ba za ter mi nom javnasfera. en gle ski pre vo di lac je ne mač ki öffentlichkeit pre veo kao publicsphere i za to da bi iz be gao re či kao što su publicness (bu kva lan pre vod, uva ža va zna če nje ne mač kog su fik sa keit) ili publicity, jer bi u su prot nom Ha ber ma sov kon cept u ame rič kom kon tek stu ne iz be žno op te re tio ne ga tiv nim ko-no ta ci ja ma re klam ne i pro pa gand ne in du stri je.

Jav na sfe ra je, da kle, mno go vi še od sa mog kon cep ta jav no sti. Dve go di ne po pre mi je ri nje go ve stu di je o struk tu ral noj tran sfor ma ci ji jav ne sfe re, Ha ber mas pi-še en ci klo pe dij sku od red ni cu za Fischer Le xi con StaatundPolitik (na en gle skom: Ha ber mas, 1974), gde ja sno na vo di da jav noj sfe ri pri pa da ju svi do me ni dru štve-nog ži vo ta u ko ji ma jav no mnje nje mo že da bu de for mi ra no, stvo re no u sva koj kon ver za ci ji pri vat nih oso ba. Neo p ho dan uslov pred sta vlja di ja log u jav nom mi-ljeu, pri če mu pri vat ne oso be ne tre ba da bu du mo ti vi sa ne za ra dom ni ti da bu-du pot či nje ne prav nim re gu la ci ja ma bi ro krat ske dr ža ve. Dru gim re či ma, ni ko ni je pri si ljen na po slu šnost, ni ko ni je rob pro fi ta. Jav nost je su prot na taj noj po li ti ci, ona pred sta vlja de mo krat sku kon tro lu ak tiv no sti dr ža ve, ona kri ti ku je i po sre du je iz me đu dr ža ve i dru štva.

Ha ber mas stal no re vi di ra i una pre đu je kon cept jav ne sfe re. U svom zna čaj nom de lu Betweenfactsandnorms (Ha ber mas, 1996) on pod jav nom sfe rom pod ra zu-me va komunikacijskustrukturu (si stem ski iz raz) uko re nje nu u svet ži vo ta (Hu ser lov


24

po jam) kroz kon cep tu al no po ve za nu mrežu (opet si stem ska ter mi no lo gi ja) ci vil nog dru štva. On tvr di da se jav na sfe ra mo že naj bo lje opi sa ti kao mreža za ko mu ni ci ra-nje in for ma ci ja i gle di šta, pri če mu su ko mu ni ka cij ski to ko vi kroz pro ces fil tri ra ni i sin te ti zo va ni ta ko da se sa bi ra ju u su me tematskijasnoodvojenih jav nih mnje nja. Ha ber mas is ti če da jav no mnje nje ne sme bi ti po me ša no sa re zul ta ti ma an ke ta – ono to mo že bi ti samo po sle fo ku si ra ne i jav ne po li tič ke de ba te.

Sa da vre di iz ne ti ne ko li ko opa ski na ra čun po pu lar no sti i zna ča ja Ha ber ma so-vog kon cep ta jav ne sfe re. Pre sve ga, de ba ta o Ha ber ma so vom kon cep tu je u sa moj Ne mač koj na uč noj jav no sti prak tič no okon ča na, pa ra dig ma kao da je is cr plje na i Ha ber mas, pro sto, vi še „ni je u tren du“. Po no vi mo, za tim, da je ade kva tan pre vod re či öffentlichkeit za pra vo publicness (na en gle skom) i javnost (na srp skom). Sa ma reč öffentlichkeit ini ci jal no je ko ri šće na u Ne mač koj od dru ge po lo vi ne XVI II ve ka i ozna ča va la je me sta na ko ji ma je građanimadozvoljenpristup – dvor ski pro to ko li, re li gij ske slu žbe i aka dem ska pre da va nja. Iz raz publicsphere po ja vio se pr vi put u en gle skom pre vo du 1974. go di ne (u tek stu ko ji smo po mi nja li: Ha ber mas, 1974), a Ha ber ma so vi pre vo di o ci Sa ra i Frenk Le noks (Sa ra i Frank Len nox) u fu sno ti ci ti-ra ju struč nja ka za tran skul tu ral ni aspekt re či Pi te ra Ho hen da la (Pe ter Ho hen dahl), ko ji ka že da se no vi ter min uvo di da se javnost ne bi iden ti fi ko va la sa individuamakojeseudružuju. Ha ber ma su je ovaj pre vod (i no va di men zi ja) oči gled no pri jao, jer se ni ka da ni je osvr nuo na „pro blem” u pre vo đe nju. In te re sant no je, me đu tim, da se u Ha ber ma so vom raz ma tra nju po ja ve jav ne sfe re (Ha ber mas, 1969) ona pr vo lo ci ra u en gle skoj, po tom u Fran cu skoj, pa tek on da u Ne mač koj, dok izraz za pro ma tra nu po ja vu na sta je pr vo u Ne mač koj.

Ha ber mas osta vlja uti sak na či ta o ca kao da je pr vi ko ji je na pi sao sve o bu hvat-nu isto ri ju i te o ri ju jav ne sfe re, ali ni je ta ko. Mno ge knji ge su ob ja vlje ne pre i po sle nje ga. U jed noj ne mač koj stu di ji o jav noj sfe ri1 ob ja vlje na je bi bli o gra fi ja te mat skih ra do va o jav no sti na pre ko 50 stra na, a Ha ber mas je po me nut na ma lom pro sto ru, pre sve ga kao isto ri čar jav ne sfe re, autor nor ma tiv nog pri stu pa i po li tič ki ana li ti čar. Ako je ta ko, za što je on da Ha ber mas i nje gov kon cept jav ne sfe re to li ko ko men ta ri-san i ta ko po pu la ran (van Ne mač ke)? Po ku ša će mo da jed no stav no od go vo ri mo na ovo pi ta nje.

Pre sve ga, bit no je vre me ka da se knji ga po ja vi la (1962). Sa mo tri go di ne ra-ni je, So ci jal de mo krat ska par ti ja Ne mač ke jav no je od ba ci la mark si stič ku tra di ci ju i usvo ji la re for mi stič ki pro gram. Vi đen kao gla sno go vor nik ne mač ke le vi ce, Ha-ber mas je u pr vo vre me i tu ma čen kao ne ko ko kon cep tom jav ne sfe re uvo di prin-cip po ste pe nih pro me na i od ba cu je ne iz be žnost re vo lu ci je. Za i sta, nje go va te o ri ja prak tič no i ni je te o ri ja zah te va za po li tič kom par ti ci pa ci jom, ne go – za me na za tu

1 Vi de ti: Ho hen dahl, Pe ter Uwe (ed) (2000). Ofentlichkeit – Geschichte eines kritischen Begrifs. Stut tgart: J. B. Met zler.


25

par ti ci pa ci ju (va lja na gla si ti da se nje gov kon cept de li be ra tiv ne de mo kra ti je ja vlja ka sni je). Da bi smo ne mač ki prin cip „kon zer va tiv ne mo der ni za ci je“ mo gli da sa gle-da mo u pra vom sve tlu, tre ba osve tli ti ja ku tra di ci ju in te lek tu al ne de ba te bez ve li kih po li tič kih kon se kven ci ko ja i da nas u Ne mač koj ži vi kroz po seb ne sek ci je u dnev noj i ne delj noj štam pi i ko je se na zi va ju feuilleton (kod nas felj ton ozna ča va pu bli ci sti ku štam pa nu u na stav ci ma; iz raz po ti če od fran cu ske re či feuillet – ma la stra na). Ka ko na vo di Klajn stu ber (2001), Jens Je sen, ured nik felj to na u li stu DieZeit (vo de ćem ne mač kom ne delj ni ku u ko jem je Ha ber mas naj če šće ob ja vlji vao ese je i po le mič-ke tek sto ve), sam pri zna je da su ne mač ki felj to ni mesta za utopije, to le ri sa ne od po li ti ča ra pre sve ga za to što su pi sa ne ap strakt nim je zi kom, či me se pri stup de ba ti li mi ti ra svi ma osim in te lek tu al noj eli ti. Ha ber ma sov uti caj na ne mač ku po li ti ku i jav nost ba zi ran je pre sve ga na ta kvim tek sto vi ma, na nje go voj lič noj tra di ci ji ve li kih po li tič kih de ba ta.

Ha ber mas za i sta ni je šte deo ni ko ga. Do bar deo svo je sla ve on du gu je jav nim ili aka dem skim po le mi ka ma sa Haj de ge rom, Po pe rom i Al ber tom, Ga da me rom, Lu-ma nom ili Li o ta rom. Osim to ga, Ha ber mas je umeo da se pri dru ži pre sti žnoj in sti-tu ci ji (In sti tut za so ci jal na is tra ži va nja u Frank fur tu) i se be pred sta vi kao na sled ni-ka i ka sni jeg pred vod ni ka (i po red ne su gla si ca sa Hork haj me rom i Ador nom, čak i u ve zi sa sa mim ha bi li ta ci o nim ra dom – Strukturnimpromenamajavnesfere), znao je da iden ti fi ku je so ci jal ni pro blem (otu đe nje, do mi na ci ja) i po nu di cen tral no re še-nje (ko mu ni ka tiv na ak ci ja), umeo je da se be po sta vi kao čuvarakapije jav ne sfe re.

lu man, mas-me di ji i jav nost

Na su prot ta kvom Ha ber ma su ra sla je te o ri ja Ni kla sa Lu ma na. Nji ho ve pr ve na uč ne raz mi ri ce ti ca le su se poj ma vre me na, sve ta ži vo ta, kon tek stu al ne za vi sno-sti, ne mač kog ide a li zma, poj ma smi sla, pa ra dok sa i kon ver gen ci je, a Ha ber mas ni ka da ni je do zvo lio da knji ga po le mi ka ko ju su tim po vo dom za jed nič ki ob ja vi li bu de pre ve de na na en gle ski je zik.

Ha ber mas je so ci o lo gi ju od u vek sma trao kri ti kom dru štva (a na u ku go to vo moralnom obavezom), dok je Lu man tvr dio da je so ci o lo gi ja samopromatranjedru štva. Lu man je pi sao da se sve mo že na pra vi ti bo lje, ali da se tre ba pro sto su-zdr ža va ti od mo ral nih pro ce na sve dok se ne vi di ka ko se na uč no mo že raz mi šlja ti o mo der nom kom plek snom dru štvu. Ha ber mas dru štvo de li na svetsistemaisvetživota, dok je Lu man sma trao da je dru štvo je dan si stem (svet sko dru štvo) sa svo-jim pod si ste mi ma. Ha ber mas je ko mu ni ka tiv no de la nje pri pi si vao po je di nač nim lju di ma i nji ho vom in ter su bjek tiv nom raz u me va nju, dok je Lu man tvr dio da se dru štve ni si ste mi sa sto je od ko mu ni ka ci je. Ha ber ma so vo ko mu ni ci ra nje ori jen-ti sa no je ka raz u me va nju i kon sen zu su, a Lu ma no vo na raz u me va nje se lek ci ja i raz li ka, na upo re đi va nje ne sa gla sno sti.


26

Lu man sma tra da u funk ci o nal no di fe ren ci ra nom sa vre me nom dru štvu ne po-sto ji ni ka kav osnov ni, fun da men tal ni si stem. Ne ma hi je rar hi je i ne ma do mi na ci-je me đu si ste mi ma, ne po sto ji so ci jal ni si stem ko ji su štin ski ka rak te ri še dru štvo. Ipak, si ste mi se ne jed na ko raz vi ja ju, ne ki ra stu, ne ki sla be i gu be se. Raz li či ti si ste-mi su u raz li či tim vre me ni ma raz li či tog zna ča ja u dru štvu. Mas-me dij ski si stem je da nas ne što što bi smo naj bo lje opi sa li kao „no vu zve zdu me đu si ste mi ma“. Po ti če još od pro na la ska štam par ske pre se, a do ži vlja va pra vu eks plo zi ju u dru goj po-lo vi ni pro šlog ve ka. Me di ji da nas, re kao bi Lu man, naj bo lje po ka zu ju re la tiv nu be smi sle nost sa vre me nog pro iz vo đe nja smi sla. Po što je po Lu ma nu jav nost va lu ta mas-me dij ski po sre do va ne ko mu ni ka ci je, po sve ti će mo pa žnju Lu ma no vim te za-ma o mas-me di ji ma, uz po moć tu ma če nja Hans-Ge or ga Me le ra (Mo el ler, 2006).

Lu man pri me ću je da teh no lo gi ja de li tvor ce pro gra ma i pu bli ku, ali ga to ne na vo di (kao Haj de ge ra ili Bo dri ja ra) da uma nji auten tič nost ove ko mu ni ka ci je. On pri me ću je da to sa mo mo že bi ti raz log da se mas-me dij sko ko mu ni ci ra nje pro gla si svojevrsnim, mo gu ćim sa mo uz pri su stvo od re đe ne teh no lo gi je. Ta kvo ko mu ni ci ra nje ne tra ži spa ci jal ni i tem po ral ni kon takt i ne mo že se kon tro li sa ti u ve li koj me ri (pre ki da ti, pro tiv re či ti, pre ću ta ti). Mas-me dij sko ko mu ni ci ra nje ni je teh no lo ški pro blem, jer se o ko do vi ma, sim bo li ma i funk ci ja ma ko mu ni ka ci je ne mo že ni šta sa zna ti pro u ča va njem har dve ra. Ope ra ci je teh no lo gi je ni su ope ra ci je ma sov nog ko mu ni ci ra nja.

Ako su mas-me di ji iz di fe ren ci ra ni u auto po je tič ki si stem, on da taj si stem ima svoj kôd. Bez ope ra tiv ne za tvo re no sti ne ma auto po je ze so ci jal nih si ste ma, a bez upo tre be ko da si stem se be ne mo že da di fe ren ci ra iz oko li ne. Lu man ba zič ni kod me dij skog si ste ma vi di u di stink ci ji informacija / nije informacija. Mas-me di ji pro ma tra ju okru že nje i po tom se lek tu ju, od no sno kon stru i šu in for ma ci je. Oni su pre o ku pi ra ni se lek tiv nom pro duk ci jom in for ma ci ja. In for ma ci ja je, pro sto, sve ono što mas-me di ji se lek tu ju i štam pa ju ili emi tu ju, ne in for ma ci ja je ono što osta-je neo bja vlje no. U pi ta nju su op šte, ge ne ral ne in for ma ci je „za sve i sva ko ga“. Čak su i ogra ni če nja – ogra ni če na (tač no je, po sto je fil mo vi sa mo za od ra sle, ali to su fil mo vi za sve od ra sle).

Zna mo da ele men ti auto po i e tič kih si ste ma ni su on to lo ški pred o dre đe ni (sa mo ih upo tre ba či ni ele men tom). Ta ko je i iz bor in for ma ci je čist kon struk ci o ni pro ces – ne što po sta je in for ma ci ja sa mo ti me što je se lek to va no i funk ci o na li zo va no.

Mas-me dij ski si stem per ma nent no pre tva ra in for ma ci je u ne in for ma ci je, kon-tin gent no u re dun dant no. Sa sva kom no vom ope ra ci jom si ste ma, vred nost pre sta-je da bu de vred nost (Luh mann, 2000). Ovu po ja vu ne sre će mo kod dru gih si ste-ma. U pra vo su đu, re ci mo, le gal no ne po sta je ile gal no čim se pro gla si le gal nim.

Mas-me di ji funk ci o ni šu br zo, br že ne go dru gi si ste mi. Vre me je, po Lu ma nu, znak da se ne gde dru gde ne što dru go de ša va, a mas-me di ji nas ite ka ko či ne to-


27

ga sve sni ma. Ne ki ob li ci ana hro ni za ma i po na vlja nja po treb ni su na u ci, pra vu ili obra zo va nju. Me di ji ma su su vi šni. Za to su mas-me di ji br zi. Čim je ko mu ni ci ra na, in for ma ci ja pre sta je da bu de in for ma ci ja i mo ra da bu de za me nje na no vom. „Svež no vac i no va in for ma ci ja dva su cen tral na mo ti va mo der ne so ci jal ne di na mi ke“ , ka že Lu man (2000: 21).

Ni klas Lu man ne ma di le me u ve zi sa od no som me di ja i na šeg po i ma nja stvar-no sti. Nje go va knji ga Stvarnostmasmedija po či nje iz ri či tim sta vom da sve što zna-mo o na šem dru štvu ili o sve tu u ko jem ži vi mo – zna mo kroz mas-me di je. I ono što je još va žni je za so ci jal nu ori jen ta ci ju sva kog po je din ca – mi kroz me di je sa zna je mo ne sa mo ono što nam po sta je zna no, ne go na ma bi va zna no ono što je svimaznano. Dru gim re či ma, me di ji nam kon sti tu i šu svet ko ji de li mo sa dru gi ma. Bez me di ja ne mo že mo pri ča ti sa dru gi ma o za jed nič koj re al no sti. Za hva lju ju ći me di ji ma mi de li mo isti svet.

Da li me di ji ma ni pu li šu svo jom pu bli kom? Lu man ka že da mi o me di ji ma zna-mo do volj no, pa sto ga i ni smo u mo guć no sti da im do kra ja ve ru je mo. Pre ma nji-ma se od no si mo ta ko da sum nja mo u ma ni pu la ci ju. Ipak, iz to ga ne pro iz i la zi ni jed na je di na zna čaj na po sle di ca. Zna nje ko je smo do bi li pu tem mas-me di ja sko ro sa mo volj no se spa ja u struk tu ru ko ja ja ča. Mo že mo sve to zna nje okva li fi ko va ti kao po ten ci jal no du bi o zno, ali sve jed no - mo ra mo se oslo ni ti na nje ga da bi smo se po-ve za li sa dru gi ma. Za hva lju ju ći, da kle, či nje ni ci da nam mas-me di ji nu de „ono što je svi ma zna no“, bez ob zi ra na kva li tet ili isti ni tost tih in for ma ci ja – one sve jed no po sta ju osnov za da lju ko mu ni ka ci ju (što uklju ču je i ospo ra va nje) u dru štvu. Jav-nost pro sto pri hva ta mas-me dij sku re al nost kao na šu za jed nič ku stvar nost. Ne ma-mo dru gu ume sto nje. Ži vi mo sa sum njom u ma ni pu la ci ju, ali ako po rek ne mo da-na šnju stvar nost te ško će mo se po ve za ti sa su tra šnjom stvar no šću. Za to sa vre me ni ne mač ki te o re ti ča ri jav no sti i od no sa s jav no šću sve re đe od me di ja zah te va ju „isti-ni tost“, a sve če šće „ade kvat nost i pri me re nost“ (Ben te le, 2007).

Lu man se pre ma hu ma no cen trič nim kri tič kim pri med ba ma mas-me di ji ma od-no si kao pre ma ra ci o na li stič kom ro man ti zmu, tvr de ći da ma ni pu la ci ju mas-me di ja ne sme mo svo di ti is klju či vo na gru pu lju di ko ja ih vo di. To bi on da zna či lo da bi, kad bi se ta gru pa uklo ni la i ma ni pu la ci ja „za u sta vi la“, od jed nom is pli va la jed na i je di na pu na isti na o Za liv skom ra tu, na pri mer. Ta kva esen ci jal na stvar nost, re al nost sa ma po se bi, jed no stav no ne po sto ji i te ško da će me di ji na ta kav na čin ikad bi ti „oslo bo-đe ni“. Jed na ko je na iv no ve ro va ti da bi, ka da bi po li ti ka i eko no mi ja me di je osta vi le na mi ru, ovi od jed nom pro go vo ri li isti nu. To je isto to li ko ve ro vat no ko li ko i hi po-te tič ka si tu a ci ja da bi po li ti ka, kad bi je me di ji li ši li pri ti ska, od jed nom or ga ni zo va la ar gu men to va nu ras pra vu u kam pa nji i slo bod ne i po šte ne iz bo re, a ne spek takl za bi-ra če. Sta ro e vrop ska je za blu da, mi sli Lu man, da me di ji ni su si stem ne go su sa či nje ni od lju di, pa ih je sto ga la ko pro me ni ti, de mo kra ti zo va ti i usme ri ti ka isti ni.


28

Mas-me di ji ne re pre zen tu ju, da kle, ni ka kvu on to lo šku, objek tiv no do stup nu stvar nost. Kao auto po i e tič ki kog ni tiv ni si stem, oni pro ma tra ju re al nost i ti me je kon sti tu i šu. Ne ma ap so lut no auten tič nog i je din stve nog tu ma če nja do ga đa ja, svi pro ma tra či ima ju svo ju per spek ti vu. Me di ji kon stru i šu re al nost za dru štvo i jav-nost, ali ta re al nost ni je ni šta vi še i ni šta ma nje stvar na od zbi lje bi lo ko jeg dru gog si ste ma (čo ve ka, po li ti ke, eko no mi je). Svet je u fe no me no lo škom smi slu ho ri zont. Kon struk ci ja stvar no sti uvek je i stvarnostkonstrukcije.

Osnov na funk ci ja mas-me dij skog si ste ma u dru štvu sva ka ko je – sta bi li za ci ja od no sa re dun dant nog i kon ti ngent nog. Me di ji nam nu de ogra ni čen iz bor. Ne po-zna to pre tva ra ju u zna no. Čo ve ko va je iskon ska te žnja da se bi ob ja sni svet u ko jem ži vi. Sve što nam je ne po zna to uno si nam ne iz ve snost i strah.

29

Dru ga funk ci ja me di ja je uti caj na so ci jal nu di na mi ku, ubr za va nje vre me na. Mas-me di ji uvek dr že dru štvo na opre zu, pri pre ma ju ga na iz ne na đe nja. Stal no kon fron ti ra ju dru štvo s no vim pro ble mi ma, stal no pro iz vo de no ve iri ta ci je. Me di je če sto op tu žu ju da uz ne mi ra va ju jav nost. Me di ji ma je to funk ci ja. Dru gi dru štve ni si ste mi ne mo gu ta ko jed no stav no da za ne ma re me dij sku pro iz vod nju in for ma ci ja i vre me na. Mo ra ju da re a gu ju. Za to je sva ka dru ga po li tič ka kam pa nja vo đe na pod slo ga nom ti pa Vre me je za pro me ne, a eko no mi ja sva ke go di ne iz no va me di ji ma upla ću je vi so ke su me za pro mo tiv ne kam pa nje pro iz vo da.

Me di ji snab de va ju dru štvo op šte do stup nom me mo ri jom, ko ja ne ma for-mu osta ve za in for ma ci je ne go stal no o pe ra tiv ne pro iz vod nje stvar no sti (Mo el ler, 2006). Sva ki si stem pro iz vo di svoju stvarnost, a mas-me di ji svim tim stvar no sti-


30

ma obez be đu ju za jed nič ko za le đe. Tre ća, mo žda naj va žni ja funk ci ja mas-me di ja je upra vo to: stva ra nje spe ci fič ne for me stvar no sti, po la zne tač ke za sva ku dru gu si stem sku stvar nost. To je ne ka vr sta de lje ne, mo žda bi se mo glo re ći najmanjezajedničkestvarnosti.

Sti že mo opet do Ha ber ma sa, jer Lu man iz ri či to ka že da na ša stvar nost ni je ni-ka kva de lje na stvar nost, ona ni je ba zi ra na na kon sen zu su ili bi lo ka kvom do go vo ru me đu gra đa ni ma. Da je ta ko, mas-me di ji bi bi li – de sta bi li zu ju ći fak tor. Oni nam, na pro tiv, uvek nu de ogra ni če ni iz bor va ri ja ci ja i flek si bil nost (i „je len“ i „lav“, i DS i SNS). Za to nor ma tiv ni zah tev me di ji ma ni ka ko ne mo že bi ti kon sen zus. Sup til ni od nos raz li či to sti i re dun dan ci je neo p ho dan je uslov da dru štvo iz beg ne ri zik komunifikacije. Slo bo da iz bo ra mo ra da po sto ji, ina če ne bi smo to le ri sa li, ne bi smo tr pe li, ne bi smo bi li u sta nju da de li mo mi ni mum za jed nič ke stvar no sti. Kad god su me di ji bi li is klju či vi u kon struk ci ji jed ne i je di ne stvar no sti – ta stvar nost se ras pa la. Lo gič no pi ta nje po sle gle da nja tv-dnev ni ka u Mi lo še vi će vo do ba gla si lo je upra vo: Ukomsvetuonižive?

Šta je pro iz vod mas-me di ja? jav nost i jav no mnje nje

Ni klas Lu man je ra no kri ti ko vao Ha ber ma so vo vi đe nje jav ne sfe re, još u vre-me nji ho vih pr vih po le mi ka, pre 40 go di na. Gde god je Ha ber mas in si sti rao na to me da se mo ra iz na ći ne ka no va ko lek tiv na so ci jal na funk ci ja za jav no mnje nje, Lu man je to vi deo kao ne mo gu će re še nje za dru štvo ko je je par ti ku la ri zo va no u spe ci ja li zo va ne sub-si ste me. Lu man je sma trao da u uslo vi ma po stin du strij skog dru štva sve in klu ziv ni pro ces ko mu ni ci ra nja mo že da se de si sa mo u po seb nim i iz u zet nim slu ča je vi ma, pa se jav na sfe ra vi še ne mo že od li ko va ti svo jom sve o bu-hvat no šću, ra ci o nal no šću i kon sen zu al no šću, ne go is klju či vo po kre ta njem pra vih tema za po li tič ko ko mu ni ci ra nje, svo jom po de sno šću da se bu de struktura ko-mu ni ka ci o nog pro ce sa. Dru gim re či ma, po Lu ma nu je va žno usred sre di ti se na sa me si ste me, jer jav na sfe ra ni če uvek okosistema i pra ti te me i pro ble me ko ji se iz no va ra đa ju. Jav na sfe ra je sve vi še za vi sna od auto ri te ta in sti tu ci o na li zo va nih u okvi ru sa mih si ste ma – par ti ja, bi ro kra ti je, in te re snih gru pa. Lu man od ba cu je jav nu sfe ru kao kolektivnisubjekt, čak i sam po lo žaj po je din ca u jav noj sfe ri. On tvr di da pro sto vi še ni je ve ro do stoj no mi sli ti da in di vi dua, kroz sop stve nu sa mo-re flek siv nost, mo že pro na ći ne što za jed nič ko za ce lo čo ve čan stvo, da mo že po sti ći kon sen zus ili čak isti nu. Lu ma no va kri ti ka uti ca la je na Ha ber ma sa, baš kao što je i zna čaj ko mu ni ci ra nja kod Ha ber ma sa po mo gao Lu ma nu da svo je so ci jal ne si ste-me uz dig ne upra vo na ko mu ni ka ci ji.

Jav nost je, po Lu ma nu, me dij mas-me di ja. Ne kon sen zu al ni ka rak ter mas-me-dij ske stvar no sti de fi ni tiv no upu ću je na či nje ni cu da jav no mnje nje ni je ne što što zajedničkiosećajuidele ra zni lju di. To je pre skup ne sa gla snih i bez lič nih pro ce na


31

i opre de lje nja. Jav nost je u isto vre me i za i protiv, sa mo u raz li či tim pro cen ti ma. Jav no mnje nje se me nja dnev no.

Kao i sva ki si stem, i mas-me dij ski si stem je uglav nom pre o ku pi ran sop stve-nom auto po je zom i po ve zi va njem svo jih ope ra ci ja s no vim ope ra ci ja ma. Tu je me sto jav no sti, ona je vr lo efi ka sna i ni kad se ne uma ra (Mo el ler, 2006) – uvek se mo že te po ve za ti s njo me (što lju di sva ko dnev no i či ne: vi de ti No el le-Ne u mann, 1974). Jav no mnje nje se uvek me nja, ono se mo že is tra ži va ti sva kog da na. Čak i kad se ne me nja – i to je in for ma ci ja!

Ju če ra šnje jav no mnje nje je osnov za da na šnje, tvr di Lu man. Re zul tat pret-hod ne je uvek osnov za bu du ću ko mu ni ka ci ju. Jav no mnje nje u od no su pre ma no voj po li tič koj od lu ci, pre ma če tvr tom na stav ku fil ma „Umri mu ški“... uvek je no vo jav no mnje nje. Jav no mnje nje ni je su ma po je di nač nih sa dr ža ja po je di nač nih sve sti (a i ka ko bi se to mo glo iz ra ču na ti?), ne go komunikativniproizvodmasmedija.

Da nas jav no mnje nje ni ka ko ni je stavumodi, kao što je to bi va lo u XVII ve-ku, ni ti je medijracionalnogprosvećenja, kao što je XVI II vek kon stru i sao. Jav no mnje nje u XXI ve ku je me dij sa mo o pi si va nja i op šteg opi si va nja mo der nog kom-plek snog dru štva. Lu man ka že da je jav no mnje nje Svetiduhdruštva, ko mu ni ka-tiv na do stup nost re zul ta ta ko mu ni ci ra nja.

Na zi va ju ći jav nost i jav no mnje nje Sve tim du hom, Lu man za pra vo bla go ci-nič no na gla ša va nje gov funk ci o nal ni zna čaj. Jav no mnje nje, na i me, ne ma mno-go ve ze s ljud skom ra ci o nal no šću, to je ko mu ni ka tiv ni me dij ko ji po sta je mo guć raz vo jem mas-me di ja u auto po je tič ki glo bal ni si stem. S pro iz vod njom dru štve ne me mo ri je na sta je po tre ba i za „va lu tom“ ko jom će se ona iz ra ža va ti i raz me nji va-ti me đu raz li či tim si ste mi ma. Ona mo ra ste ći ne ka kav ob lik i for mu. Kao što je eko no mi ji po tre ban no vac (da pre ve de raz li či to u slič no), ta ko i op šta stvar nost zah te va me dij da bi se iz ra zi la - jav nost.

Jav no mnje nje je auto de skrip ci ja dru štva. Ono se me nja s no vim ve sti ma, tran sfor mi še se be u več nu spi ra lu.

za klju čak

Lu ma no va pa ra dig ma ve o ma je zna čaj na: uko li ko je ko mu ni ko lo gi ja va lja no pro mi sli, lak še će se be di fe ren ci ra ti od so ci o lo gi je, jed no stav ni je za u ze ti me sto op ser va ci je tre ćeg ste pe na i bo lje sa gle da va ti jav no ko mu ni ci ra nje i pro ce se kon-sti tu i sa nja zna če nja, ob ja šnje nja i smi sla (reč ju, raz u me va nja) u dru štvu.

Da li je mo gu će po slu ša ti Lu ma na, a isto vre me no ne za ne ma ri ti uto pij ske prin ci pe Ha ber ma sa? Mo žda je stvar no mo gu će de fi ni sa ti no vu, kri tič ko-si stem-sku te o ri ju? Mo žda, uko li ko nam ne ko od go vo ri na pi ta nje s kog me sta će kri tič ki


32

pro ma tra ti dru štvo i ka kav će mu cilj unapred za da ti da bi mo gao da ga kri ti ku je. Sa dru ge stra ne, uve re ni smo da Lu ma nov kon cept in ter ak ci je kao tem po ral nog si ste ma ne ma mno go smi sla (jer je za sno van na ko du per cep ci je, a ne ko mu ni ka-ci je i smi sla), pa bi va lja lo re a fir mi sa ti Ha ber ma sov po jam mre že ko mu ni ci ra nja u sve tu ži vo ta (što zbi lja mo že bi ti kom ple men tar no sa Lu ma no vom si stem skom te o ri jom).

No va te o ri ja o ko mu ni ci ra nju u dru štvu tre ba lo bi da ras ki ne sa za blu da ma ti pa da se dru štvo sa sto ji od kon kret nih po je di na ca i re la ci ja me đu lju di ma, da je dru štvo kon sti tu i sa no kon sen zu som me đu lju di ma, sla ga njem mi šlje nja i kom ple-men tar no šću ci lje va, da su dru štva re gi o nal no i te ri to ri jal no ogra ni če na ili da se dru štvo mo že pro ma tra ti spo lja kao gru pa lju di na od re đe nom pro sto ru.

Lu ma nov kon cept jav no sti ube dlji vi ji je od Ha ber ma so vog isto ono li ko ko li ko je i Lu ma no va dis kur ziv no-ana li tič ka stra te gi ja ozbilj ni ja i ute me lje ni ja od nor-ma ti vi stič kog te o rij skog pri stu pa. Jav nost je, da kle, da nas kon strukt, struk tu ra i va lu ta jav nog ma sme dij ski po sre do va nog ko mu ni ci ra nja.

li te ra tu ra

1. Aron son, el li ot; Wil son, Ti mothy D. i Akert, Ro bin M.: Socijalna psihologija, Za greb, Ma te, 2005.

2. Ben te le, Gin ter: „Od no si s jav no šću: Re kon struk tiv ni pri stup“, CM, 2007, 2 (2): 5–23.3. Fra ser, N.: “Ret hin king the Pu blic Sphe re: A con tri bu tion to the cri ti que of Ac tu ally exi-

sting De moc racy”, SocialText, 1990, 25/26: 56–80.4. Ha ber mas, Jir gen: Javnomnjenje. Be o grad, Kul tu ra, 1969.5. Ha ber mas, Jürgen: “The pu blic sphe re: An encyclo pe dia ar tic le (1964)”, NewGermanCri

tique, 3 (autumn 1974): 49–55.6. Ha ber mas, Jürgen: Betweenfactsandnorms, cam brid ge, Po lity Press, 1996.7. Ha ber mas, Jürgen: “Po li ti cal com mu ni ca tion in me dia so ci ety: Do es de moc racy still enjoy

an epi ste mic di men sion? The im pact of nor ma ti ve the ory on em pi ri cal re se arch”, Communicatontheory, 2006, 16 (4): 411–426.

8. Klajn, Ivan i Šip ka, Mi lan: Velikirečnikstranihrečiiizraza, No vi Sad, Pro me tej, 2006.9. Kle instüber, Hans: “Ha ber mas and the pu blic sphe re: From a Ger man to a euro pean per-

spec ti ve”, ThePublic, 2001, 8 (1): 95–108.10. La bu do vić, Bo ris: “Po jam ko mu ni ka ci je u op štoj te o ri ji dru štve nih si ste ma Ni kla sa Lu ma-

na”, CM, 2007, 2 (2): 23–44.11. La bu do vić, Bo ris: “Ni klas Lu man kao ko mu ni ko log: ma sme di ji i jav nost u op štoj te o ri ji

dru štve nih si ste ma”, CM, 2007, 2(4): 89-110.


33


12. La le vić, M. S.: Sinonimiisrodnerečisrpskohrvatskogajezika, Be o grad, Lek si ko graf ski za-vod Sve zna nje, 1974.

13. Luh mann, Ni klas: “Auto po i e sis: What is com mu ni ca tion?”, CommunicationTheory, 1992, 2 (3): 251–259.

14. Luh mann, Ni klas: Therealityofthemassmedia, cam brid ge, Po lity Press, 2000.15. Лу ман, Ни клас: Друштвенисистеми:Основиопштетеорије, Но ви Сад, Из да вач ка

књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, 2001 a.16. Luh mann, Ni klas (2001b). Znanostdruštva. Za greb: Po li tič ka kul tu ra.17. Me in hof, Ur li ke Han na: “Audi en ces and pu blics: com pa ring se man tic fi elds ac ross dif fe-

rent lan gu a ges”, Audiencesandpublics:Whenculturalengagementmatters forthepublicsphere. edi ted by So nia Li ving sto ne, Bri stol, In te lect Press, 2005.

18. Mi li vo je vić, Snje ža na: “Jav nost i ide o lo ški efek ti me di ja”, Reč, 2001, 64 (10): 151-213.19. Mo el ler, Hans-Ge org: Luhmannexplained:Fromsoulstosystems, chi ca go and La Sal le,

Open co urt, 2006.20. Murphy, Tho mas F.: “Pu blic sphe re”, Newdictionaryofthehistoryofideas. edi tor in chi ef

Maryan ne cli ne Ho ro witz. Far ming ton Hills, Thomp son Ga le, 2005.21. No el le-Ne u mann, eli sa beth: “The spi ral of si len ce: A the ory of pu blic opi nion”, Journalof

Communication, spring 1974.22. Rejk, Ben i ed kok, Kri sti na: Vrednosti, stavovi i promena ponašanja, Be o grad, No lit,

1978.23. Thomp son, J.: “The The ory of Pu blic Sphe re: A cri ti cal Apra i sal”, PolityReaderinCultu

ralTheory, cam brid ge, Po lity Press, 1974: 91–99.24. Tre bje ša nin, Žar ko: Rečnikpsihologije, Tre će pre gle da no iz da nje, Be o grad, Stu bo vi kul tu-

re, 2004.

ha ber mas or luh mann: pu blic as a me a su re of com mu ni ca tion

sum mary: The pa per sheds so me light on the way Ni klas Luh mann (18271998) the o re ti cally ap pro ac hes mass me dia and pu blic and com pa res his key ob ser va ti ons with the pa ra digm of Jürgen Ha ber mas.

key words: Ni klas Luh mann / Jürgen Ha ber mas / pu blic / mass me dia / system / com mu ni ca tion

34

ap strakt: Rad se ba vi pro ble mom ne do volj no kva li tet ne in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je et nič kih gru pa, pre sve ga u Voj vo di ni. Pa ra lel no sa uoča vanjem pro ble ma od no sno obla sti u ko ji ma se oni po ja vlju ju (obra zo va nje, isto ri ja, sva ko dnev ni ži vot, kul tu ra) uka zu je se na ge ne zu na stan ka (uzrok) ali i po ten ci jal ne mo guć no sti nji ho vog pre va zi la že nja. Ti me je ovaj rad do bio ka rak ter lo gič kog okvi ra pro jekt nog za dat ka ko ji je jed no od po ten cijal nih re še nja ova kvih pro ble ma. Sa gle da va njem pro ble ma i ozna ča va njem ne ko li ko spe ci fič nih ci lje va stva ra ju se uslo vi za de fi ni sa nje ak tiv no sti či ji re zul tat vo di op štem ci lju ko ji je sa dr žan u na slo vu. Iako se rad ba vi pro blemom in ter kul tu ral ne po kre tlji vo sti jed ne et nič ke gru pe – Slo va ci u Voj vo dini, pri men jiv je glo bal no jer se po zi ci o ni ra upra vo na osnov nim vred no sti ma i na me njen je svim ka te go ri ja ma sta nov ni štva. Otvo re ne mo guć no sti za jednič kog ži vo ta za sve bi će je di na po tvr da da je cilj ostva ren.

ključ ne re či: in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja, Slo va ci, pro jekt ni za da tak

uvod

Po la zno sta no vi šte ob u hva ta či nje ni ce da je Voj vo di na mul ti et nič ki re gion. Po-sled njih dva de se tak go di na na met nu ta ide ja mul ti kul tu ral no sti do mi ni ra la je kao pa siv ni prin cip iz ra ža va nja te mul ti et nič no sti ko ju je pra tio vr lo ne kri ti čan od nos svih et nič kih gru pa pre ma sop stve noj isto ri ji, obra zo va nju i kul tu ri, bez ob zi ra na broj nost sta nov ni štva. De li mič ni uzrok još uvek pri sut ne et nič ke dis tan ci ra no sti je na sta nak no ve dr ža ve u ko joj sve, ne ga tiv no i po zi tiv no, što ve zu je mo za na ro de unu tar nje u stva ri pre no si mo iz od no sa pre ma no vo stvo re nim dr ža va ma u re gi o nu (Mihićidr.,2003). Pri sut na je i spe ci fič na si tu a ci ja sa et nič kim gru pa ma ko je ne-

maj da adle šić, no vi sad

una pre đe nje kva li te ta am bi jen ta in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je (po gled sa stra ne)

interkulturalna istraŽivanja udc 341.234:316.774(497.113)

35

ma ju po gra nič nu ko mu ni ka ci ju sa svo jom ma tič nom ze mljom te se nji ho va kul tu ra po sma tra kroz pri zmu pro stor nog dis kon ti nu i te ta, što je upra vo slu čaj sa Slo va ci-ma u Voj vo di ni. Obič no je ma tič na dr ža va ta ko ja se tru di da što efi ka sni je za šti ti pri pad ni ke svog na ro da u dru goj dr ža vi či me uti če na et nič ke od no se. Re pu bli ka Slo vač ka je kroz vre me po ka zi va la po zi ti van uti caj sti mu li šu ći raz voj i in te gra ci je Slo va ka u Voj vo di ni. Mo že se re ći da je Re pu bli ka Slo vač ka u okvi ru evrop ske Uni-je ima la za da tak da nas kao dr ža vu pri pre mi za evrop ske in te gra ci je. edu ka ci ja ma, pro jek ti ma i do na ci ja ma, stvo re ni su za vid ni re zul ta ti u smi slu po pra vlja nja op štih uslo va ži vo ta Slo va ka u Voj vo di ni, a sa mim tim i svih ko ji sa nji ma de le pro stor.

Pro mo vi sa nje prin ci pa mul ti kul tu ral no sti ko jim se sa mo opi su je či nje ni ca o po-sto ja nju mno go broj nih kul tu ra na ne kom pro sto ru po ti snu lo je po tre bu za di na-mič nim pro ce som in ter kul tu ral ne raz me ne. Ti me su te mno go broj ne kul tu re stvo-ri le za tvo ren si stem sa mo do volj no sti, vr lo osmi šlje nog po jav nog ob li ka sa je di nim ci ljem - do pa da nja dru gi ma (i se bi). Vr lo če sto se poj mo vi mul ti kul tu ral no sti i in-ter kul tu ral no sti iz jed na ča va ju iako se ra di o pot pu no su prot nim prin ci pi ma – pa-siv nom i ak tiv nom. Mul ti kul tu ral nost ozna ča va po sto ja nje vi še kul tu ra na jed nom pro sto ru, dok in ter kul tu ral nost in si sti ra na od no su me đu tim kul tu ra ma i neo p-hod no sti me đu sob ne in ter ak ci je (Gošović,2009). Na pri me ru na ših kul tu ra sve do ci smo či nje ni ce da mul ti kul tu ral nost ne uslo vlja va prin cip in ter kul tu ral no sti. Ja sno je da ak tiv ni prin cip tre ba raz vi ja ti pre sve ga uoča va njem pro ble ma ko ji se ja vlja ju u od no si ma iz me đu no si la ca raz li či tih kul tu ra, nji ho vo pri hva ta nje i po što va nje. I u tom od no su po treb no je ima ti što ak tiv ni ji pri stup u smi slu da se ko mu ni ka ci ja ne od no si na slu čaj no me ša nje kul tu ra, ni ti za me nu jed nog ob li ka mi šlje nja dru gim, nego mo guć nost upo re đi va nja raz li či tih mi šlje nja, ide ja i kul tu ra na jed nom pro-sto ru. In ter ak ci ja kul tu ra pod sti če na raz mi šlja nje o uoče nim raz li ka ma, o bor bi pro tiv pred ra su da i ste re o ti pa, o mir nom za jed nič kom ži vo tu na ro da, po je di na ca ili gru pa raz li či tog po re kla, kao i o jed na kim mo gu ćno sti ma u obra zo va nju i za po-šlja va nju. In ter kul tu ral nost ko ja bi se od re di la sa mo kao po dr ža va nje ili po što va nje raz li či tog, ne bi da la zna čaj ni je re zul ta te uko li ko ne bi pro na šla uslo ve za raz voj ovih raz li či to sti. Bi ti in ter kul tu ral no kom pe ten tan, zna či bi ti spo so ban za raz u me va nje i pri hva ta nje dru gih kul tu ra, sa kri tič kom sve šću o sop stve nom kul tur nom iden ti te tu (Đurić,2008). Isto vre me no, kad je kod nas na met nu ta i pro mo vi sa na ide ja pa siv nog prin ci pa mul tu kul tu ral no sti (a ne ka da ni je bi lo ta ko) u evro pi je in ter kul tu ral ni di ja log po stao ve o ma va žna te ma. evrop ska ko mi si ja je 2008. go di nu pro gla si la za go di nu in ter kul tu ral nog di ja lo ga (Decision No. 1983/2006/EC). Vla da Re pu bli ke Sr bi je je 2009. go di ne ra ti fi ko va la do ku ment Kon ven ci je o za šti ti i una pre đe nju ra-zno li ko sti kul tur nog iz ra za (UNe ScO).

Šta sve po sma tra mo pod poj mom kul tu re? U UNe ScO-vim do ku men ti ma i Stra te škim do ku men ti ma evrop ske uni je na i la zi mo na de fi ni sa nje kul tu re kao


36

„ukup nog sku pa zna ko va ko ji ma čla no vi da tog dru štva pre po zna ju jed ni dru ge i ko ji ih raz li ku ju od lju di ko ji ne pri pa da ju tom dru štvu“1. Kul tu ra se od re đu je i kao „skup di stink tiv nih du hov nih, ma te ri jal nih, in te lek tu al nih i emo ci o nal nih obra za-ca ne kog dru štva ili gru pe lju di… za jed no s nji ho vom umet no šču, knji žev no šću, ži vot nim sti lo vi ma, na či ni ma za jed nič kog ži vo ta, si ste mi ma vred no sti, tra di ci jom i ve ro va njem“2. Sa ni voa so ci jal ne ko he zi je, mo že se re ći da se kul tu ra na la zi u cen-tru in di vi du al nog i dru štve nog iden ti te ta i da pred sta vlja glav nu kom po nen tu u raz u me va nju iden ti te ta gru pa3. Sa mo onaj ko je ja sno i objek tiv no od re đen u sop-stve noj kul tu ri ne ma strah od raz li či to sti i za u zi ma po zi ti van stav pre ma in ter kul-tur noj ko mu ni ka ci ji. Spo sob nost re a go va nja na ele men te dru ge kul tu re ni je da ta ro đe njem nego se sti če kao zna nje i ve šti na i u to me je do dat ni iza zov (Krstanović,2009). In ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja sa mim tim, ne pod ra zu me va di ja log nego su ak te ri ti ko ji svo jim zna njem i kroz ve žbu do la ze do in ter kul tu ral ne kom pe tent no-sti i spo sob no sti stu pa nja u di ja log. Svest o zna če nju sop stve ne kul tu re do zvo lja va pre po zna va nje raz li či to sti i ja ča spo sob nost efi ka sne per cep ci je stvar no sti, pri hva-ta nja se be, a sa mim tim i dru gih (Mihićidr.,2003). Bi ti sve stan svog sop stve nog kul tur nog iden ti te ta zna či i pri hva ti ti spon ta nost, mo guć nost za pa ža nja pro ble ma, spo sob nost „odva ja nja” od sa me kul tu re i okru že nja, a ti me i mo guć nost in ter kul-tu ra li za ci je. Di ja log iz me đu kul tu ra je pre sve ga di ja log ljud skih bi ća. Još je dan pre du slov uspe šnog di ja lo ga je od su stvo pred ra su da, ste re o ti pa i pret po stav ki. cilj in ter kul tu ral nog di ja lo ga je stva ra nje odr ži vog na či na za jed nič kog ži vo ta u kva li-tet nom am bi jen tu mul ti kul tur nog dru štva. In ter kul tu ral no vas pi ta nje sa dr ži dve ključ ne di men zi je: uva ža va nje raz li či to sti i po što va nje ljud skih pra va i pro ces je ko ji od sva kog po je din ca zah te va da po zna je sop stve nu kul tu ru da bi bio spo so ban da raz u me kul tu re dru gih.

me tod ra da

Stva ra nje am bi jen ta za kva li tet nu in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju ne za mi sli vo je bez di rekt nog, ver bal nog di ja lo ga či ji je sin te ti zo va ni re zul tat od go vor na za da ti kor pus pro ble ma. Te me su una pred osmi šlje ne ali su pi ta nja prak tič no re zul tat to ka raz go vo ra. Svr ha ova kvog raz go vo ra je do la že nje do što in di vi du al ni jih od go vo ra ko ji ma per ci pi ra mo kom plek snost pro ble ma ali isto vre me no ot kri va mo i mo gu ća re še nja. Ovaj deo za dat ka spa da me đu nej de li kat ni je jer je u du gom ni zu go di na o te ma ma ko je ob je di nju je prin cip mul ti kul tu ral no sti iz gra đen ko lek tiv ni stav o

1 UNe ScO (1992): In ter na ti o nal con fe ren ce on edu ca tion, 43rd Ses sion, The con tri bu tion of edu-ca tion to cul tu ral De ve lop ment, p. 5, § 10.2 UNe ScO Uni ver sal Dec la ra tion on cul tu ral Di ver sity, 2001.3 UNe ScO Gu i de li nes on In ter cul tu ral edu ca tion, edu ca tion Sec tor UNe ScO (eD-2006/WS/59) – cLD 29366, Pa ris.


37

to me. Ve li ka pre pre ka pre va zi la že nju pa siv nog i za tvo re nog prin ci pa mul ti kul tu-ral no sti je upra vo ne po sto ja nje in di vi du al nog od no sa pre ma pro ble mu. Jed na ko je va žan bac kgro und oso ba ko je uče stvu ju u di ja lo gu jer se ti me for mi raju sa dr žaj te-ma i kva li tet od go vo ra. Sa sta vlja nje ti ma is pi ti va ča je već ti me pro ces in ter kul tur ne ko mu ni ka ci je.

Kao pri mer mo gu ćeg mo de la in ter vjua na vo dim raz go vor ko ji sam vo di la sa Mi ro sla vom Bla žić, or ga ni za tor kom u Slo vač kom Voj vo đan skom po zo ri štu u Bač-kom Pe trov cu. Za sa go vor ni ka sam je iza bra la zbog nje ne po slov ne po zi ci je i pri li ke da kon tak ti ra sa raz li či tim ka te go ri ja ma sta nov ni štva te ima uvid u nji hov od nos pre ma sop stve noj kul tu ri i ši re. Mi ro sla va je ro đe na iz me šo vi tog bra ka Slo va ki nje i Sr bi na, što je zna čaj no uti ca lo na for mi ra nje nje nih sta vo va. Mo že se re ći da su me šo vi ti bra ko vi u Voj vo di ni (i ne sa mo tu) do bar pri mer in ter kul tu ral ne ko mu-ni ka ci je i pra vi mo del za jed nič kog ži vo ta uz neo p hod nost po zna va nja i po što va nja onog dru gog. Stu di ra la je et no lo gi ju. Iz u zet no je na gla si la bit nom či nje ni cu da su svi od go vo ri ko je da je njen lič ni stav. Po sta vlja na pi ta nja pred sta vlja ju moj lič ni od-nos pre ma pro ble mu: ta ko đe sam ro đe na u me šo vi tom bra ku, Srp ki nje i Slo ven ca, za po sle na sam u Op štin skoj upra vi Bač ki Pe tro vac.

M.A: Na po čet ku raz go vo ra bih že le la da raz ja snim sop stve nu za pi ta nost o ose ća ju ko ji no si či nje ni ca da pri pa daš gru pi lju di ko ja je dru štve no de kla ri sa na kao na ci o-nal na ma nji na. Da li to mo že čo ve ku da sme ta?

M.B: Ja se ne ose ćam kao ma nji na i ne mam ne pri jat no sti, ni lič ne, in tim ne ni ti dru štve no sa gle di ve. Ali pri me ću jem po tre bu ne kih su na rod ni ka da se po tvr de kao jed na ko do bri u od no su na ve ćin sko sta nov ni štvo. To je mo žda pro blem lič ne ne si gur no sti i ne ma ve ze za et nič kom pri pad no šću. Ali gle da no sa stra ne osta vlja ta kav uti sak. To ide pro sto iz ne do volj nog me đu sob nog po zna va nja i neo bjek tiv nog od no sa pre ma sop stve nom en ti te tu. Već ja ko du go mi ne ži vi mo jed ni sa dru gi ma nego vo di mo ne ke pa ra lel ne ži vo te i sa mo smo jed ni po red dru gih. Ako ne bi smo ušli du bo ko u ob ja šnja va nje po tre be za za jed nič kim ži vo-tom, jed no stav no ću re ći, ni je ko ri sno. Pri to me, znatno dru ga či je je bi lo ra ni je. Se ćam se ba ki ne pri če o to me ka ko je uči la de du, ko ji je kao Slo vak iz Glo ža na (ko ji je ra ni je bio či sto slo vač ko se lo) do šao da ži vi u Kul pin (u ko jem ži ve Sr bi i Slo va ci). De da je učio da zbog kom ši ja Sr ba ne ide na nji vu na dan nji ho ve kr sne sla ve ili u ve li ke pra vo slav ne pra zni ke... da ih ne uvre di. On je prak tič no sti cao in ter kul tu ral nu kom pe tent nost. Lju di su bi li oba zri vi ji i pa žlji vi ji jed ni pre ma dru gi ma, to ga da nas vi še ne ma.

M.A: To me đu sob no uda lja va nje ni je ti pič no sa mo za Slo va ke u od no su na dru ge, to se pri me ću je i kod osta lih. Šta je u tom op štem pro ble mu za tva ra nja u ma le, sop-stve ne okvi re uzrok a šta po sle di ca?


38

M.B: To je slo žen pro ces po ve za nih, uzroč no-po sle dič nih de ša va nja ko ja su op šte po zna ta da bih ja ne što no vo o to me re kla ali je ja sno sle de će: u ma lim sre di na ma, ge ne ral no lju di su se pred na do la ze ćim na ci o na li zmom za tva ra li i na sto ja li da sa mi se bi bu du do volj ni. I to je vi še bio od bram be ni me ha ni zam i re ak ci ja u gla va ma ne go stvar no, a po seb no je iz ra že no u sre di na ma gde ži ve tzv. na ci o nal ne ma nji ne.

M.A: U tom slu ča ju bismo oče ki va li da se, pri me ra ra di, Slo va ci iz Bač kog Pe trov-ca okre ću Slo va ci ma iz ne kog dru gog de la Voj vo di ne u tom ne kom raz u me va nju i pre po zna va nju. Su prot no od to ga mi ima mo ja sno raz dvo je na tzv. „slo vač ka ostr va“ od no sno gru pa ci je Slo va ka i to čak u ne kom ani mo zi te tu?

M.B: To je ste, za i sta, za ni mljiv fe no men. Mi tu za pra vo ne ma mo ko mu ni ka ci ju do volj nog kva li te ta u sa moj na šoj kul tu ri (u so ci o lo škom smi slu), što nas pri-mo ra va da uči ni mo do dat ni na por pre bi lo ka kvog in ter kul tu ral nog di ja lo ga sa osta li ma. Ve li k pro blem Slo va ka je stal no vra ća nje u pro šlost i nje no glo ri fi ko-va nje. I prak tič no stva ra mo ma nji ne u ma nji ni. Iden ti te ti se gra de na tra že nju me đu sob nih raz li ka od ko jih se on da stva ra ju mi to vi i gra di ne ki vid auten tič no-sti. Ve ze tre ba gra di ti na istom i u pre po zna va nju, spon ta no a ne stva ra ti baj ku. I to je upra vo ključ ni pro blem da ce lu pri ču o pro šlo sti tre ba kri tič ki is pri ča ti i ob ja sni ti ko li ko je u stva ri iden ti tet ko ji su iz gra di li auten ti čan ili ni je. Pod lo gu za ta kvu pri ču, baj ko vi tu, iz gra dio je ro man ti zam ko jem su se okre nu li jer je pro sto ta ko bi lo lak še i do pa dlji vi je. I tu ide ju su sle di li svi na ro di ov de. Tre ba na pra vi ti re vi zi ju pri če o pro šlo sti ali te baj ke ne tre ba iz o sta vi ti nego im da ti me ru vred no sti. Na ža lost, iz ove obla sti ne ma do volj no ozbilj nih i kva li tet nih na uč nih is tra ži va nja i ra do va, vi še su to po ku ša ji lju di ko ji ima ju do bru vo lju. A to sva ka ko ni je do volj no.

M.A: S ob zi rom na isto rij ski tre nu tak, okol no sti i uslo vi do la ska Slo va ka se te ško mo gu sma tra ti is klju či vo nji ho vim iz bo rom. U stva ri je sa svim su prot no. Ali ka kav je da nas nji hov iz bor? Ako se osvr ne mo sa mo na me dij ske i tu ri stič ke sa dr ža je da li su mu zi ka, igra, ša re ni lo no šnji i hra na ono po če mu že le da ih pre po zna ju? Da li su ovi sa dr ža ji auten tič ni?

M. Bla žić je autor i ko a u tor ne ko li ko iz lo žbi (Iz lo žbe o ogla vlji ma i tra di cio nal-nim fri zu ra ma u pro šlo sti Slo va ka u Voj vo di ni, deč je ode će u pro šlo sti Slo va ka u Voj vo di ni, Ob re di ma pre la za Slo va ka u Voj vo di ni) i ob ja sni la je ukrat ko i tu tran sfor ma ci ju no šnje: Već pri li kom na se lja va nja po če lo je kre i ra nje no vog iz-gle da no šnje ko ji je imao vi dlji ve ele men te mno gih uti ca ja i ovo što se da nas sma tra voj vo đan skom slo vač kom no šnjom raz li ku je se od no šnje u ma tič noj ze mlji. Raz li ke su vi dlji ve iako su sa ču va ni ne ki ele men ti no šnje ko ji su vr lo sta ri... još iz vre me na sta rih Slo ve na ali ima i ele me na ta ko ji su svoj stve ni slo vač-koj voj vo đan skoj no šnji zbog uti ca ja dru gih na ro da... pre sve ga Ne ma ca, Sr ba i


39

Ma đa ra. Po seb no je zna čaj no na gla si ti raz li ke me đu no šnja ma Slo va ka u Voj vo-di ni. Za pra vo se na nji ma ja ko do bro vi di uti caj tog za jed nič kog ži vo ta ko ji usva-ja ele men te iz dru ge kul tu re, uno si u sa dr žaj svo je i da je kao re zul tat ne što kraj-nje no vo i sa mim tim auten tič no. To je ta ko đe in ter kul tu ral nost. Čak i pro stor na raz dvo je nost od ma tič ne ze mlje osta vi la je mo guć nost svo je vr snog in fil tri ra nja uti ca ja dru gih na ro da ko ji su tuda pro la zi li i tu ži ve li. Otvo re nost za dru ge, to je u stva ri ono što nam sad ne do sta je. Za raz li ku od no šnje ko ja se nad grad njom me nja la je zik je ostao pot pu no ar ha i čan i kon zer vi ran i Slo va ci iz Slo vač ke od-no se se pre ma nje mu kao pre ma je zi ku svo jih ba ka i de ka. Sve se ovo od no si na ma le, ru ral ne sre di ne. U gra do vi ma je sta pa nje sa osta lim sta nov ni štvom bi lo mno go br že i in ten ziv ni je. To se ne mo že sma tra ti in ter kul tu ral nom ko mu ni ka-ci jom jer mno gi vi še ni ti go vo re ma ter nji je zik ni ti čak mla đe ge ne ra ci je zna ju da su Slo va ci. Lju di de fi ni tiv no tre ba da shva te za tva ra nje u sop stve ni okvir kao kon tra pro duk tiv no, uče nje is klju či vo je zi ka ma nji ne kao ogra ni ča va ju će. Pri-tom, ni to ni je za vid nog kva li te ta. Pri me ra ra di, de ca u poslednje vre me bo lje go vo re slo vač ki, ali ne zbog ne ke re for me uče nja je zi ka u ško li, zbog gle da nja pro gra ma te le vi zij skih ka na la iz Slo vač ke. Na rav no, to je po lo vič no zna nje, ne zna ju pra vo pis, gle da nje tv pro gra ma ih od vla či od či ta nja knji ga...

M.A: Ko jim pu tem sa da tre ba ići?M.B: Me ni ge ne ral no sme ta pri ča o ne ka voj baj ko vi toj Voj vo di ni... ka ko je le-pa jer nas tu ima ra znih i to le ri še mo se već go di na ma... ali re al no ne ka ko ma lo je onih ko ji stvar no ži ve u ta kvoj Voj vo di ni... mi slim o Voj vo di ni u ko joj ne ma pred ra su da o dru go me kao opa snom ili ma nje vred nom... Uosta lom, mi ne tre-ba da se to le ri še mo ili tr pi mo ne go da se po zna je mo i po štu je mo. Na kra ju kra-je va svi smo mi pre sve ga lju di... Naj pre se kod lju di mo ra stvo ri ti in te re so va nje otva ra njem pre ma dru gi ma. Ne ma do brih ili lo ših na ro da. Ob ja sni ti da otva ra-njem pre ma Ma đa ri ma, Ru mu ni ma, Sr bi ma, Hr va ti ma... ni smo ni šta ma nje lo-jal ni svom iden ti te tu nego da ga obo ga ću je mo. Uči ti de cu a pre ko n jih i ro di te lje ko mu ni ka ci ji, naj pre unu tar kul tu re a za tim sa dru gim kul tu ra ma. Slo va ci svoj pro blem mo ra ju sa mi da re še. Onim tre nut kom kad shva te da je su štin ski in te res po zna va nja i kva li tet ne ko mu ni ka ci je sa dru gi ma otva ra nje no vih šan si kre nu li smo u stva ra nje bo ljeg am bi jen ta za in ter kul tu ral nu raz me nu.

Na kra ju raz go vo ra Mi ro sla va Bla žić je da la svo ju de fi ni ci ju in ter kul tu ral no sti: „me đu sob no po što va nje ko je do la zi iz po zna va nja dru gog, ko li ko god je dru ga či ji od te be, i sprem nost na za jed nič ki ži vot sa njim“.


40

re zul ta ti

Pla ni ra nje i vo đe nje ova kvih raz go vo ra i ana li za, po ve re no struč nim ti mo vi ma, su osnov na ak tiv nost ko ju bismo čak mo gli sma tra ti pred u slo vom ova kvog pro-jekt nog za dat ka pre ne go što ot poč ne mo bi lo ka kve ak tiv no sti. Iz či ta vog ukupnog kor pu sa od go vo ra iz dvo ji će se ne ko li ko do mi nant nih pro ble ma. Na osno vu njih pla ni ra ju se da lje ak tiv no sti i oče ki va ni re zul ta ti.

Ana li zom ovog raz go vo ra mo že se za klju či ti sle de će: kod Slo va ka u Voj vo di ni iz ra žen je ne do sta tak kri tič kog od no sa pre ma isto ri ji i ne do volj no je is tra ži va nja isto ri je Slo va ka, ne a de kvat na je for ma obra zo va nja i uče nja je zi ka i kul tu re, pri-sut na mul ti kul tu ral nost kao pa siv ni prin cip upo zna va nja - bez su štin ske raz me ne in for ma ci ja i ko mu ni ka ci je, pred sta vlja nje i ko mu ni ka ci ja s dru gi ma u ogra ni če nim sa dr ža ji ma, neo bjek tiv no pred sta vlja nje dru gi ma, za tvo re nost. S ob zi rom da je ov-de reč uglav nom o si stem skim pro ble mi ma ve li ku od go vor nost ima dr ža va. Ta ko, na pri mer, ne do volj ni su i čak ne a de kvat ni kon kur si ko ji ma se pod sti ču pro jek ti sa na gla skom da su na me nje ni na ci o nal nim ma nji na ma a da se pritom ne sti mu li še upra vo in ter kul tu ral na raz me na.

Ide ja ovog ra da je ini ci ja ci ja is tra ži va nja kroz otvo re ni di rekt ni di ja log sa po je-din cem. Kri tič ni broj is pi ta ni ka, raz li či tih in te lek tu al nih, so ci jal nih i sta ros nih ka te-go ri ja, re zul ti ra će do volj no slo je vi tim sa dr ža jem od go vo ra na osno vu čega se mo gu de fi ni sa ti pro ble mi. Raz ra dom tog svo je vr snog bac kgro un d pro ble ma iz dvo ji će se ak tiv no sti ko je bi do ve le do osve šći va nja kul tur nih raz li ka, pre po zna va nja raz li ka u ko mu ni ka ci ji, stva ra nja škol skih mre ža za in ter kul tu ral ni raz voj, otva ra nja mul-ti me di jal nih cen ta ra za mla de, stva ra nja bo ljih po slov nih šan si iz la skom iz okvi ra sop stve ne sre di ne i kul tu re itd. Ve ćim ras ponom od go vo ra i mo guć no sti za ak tiv no-sti stva ra se i vi še spe ci fič nih ci lje va.

za klju čak

Kva li te tan am bi jent in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je ni je ne do sti žan. Voj vo di na za pra vo je ste tvo re vi na in ter kul tu ral ne raz me ne, ose tlji vo sti i kom pe ten ci ja ko je su po li tič kom ide jom dr ža ve u pret hod nom pe ri o du pot pu no po ti snu te pred po-pu li zmom mul tu kul tu ral no sti. Stal na pre vi ra nja i pro me ne stvo ri le su ne sta bil nu si tu a ci ju u ko joj je raz li či tost na ro da i kul tu ra ima la dvo stru ku ulo gu – i spa ja nja i raz dva ja nja. Pro gra mi ma i si stem skim od lu ka ma dr ža va mo že ohra bri ti i sti mu-li sa ti lju de na in ter kul tu ral nu raz me nu ali ve li ku od go vor nost ima ju sa mi na ro di. Stva ra nje kva li tet nog am bi jen ta in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je mo ra omo gu ći ti ne sa mo nje no spro vo đe nje nego i odr ži vost no vo na sta lih od no sa.


41

li te ra tu ra

1. Đu rić, Je le na: „Iden ti tet i in ter kul tu ral nost – Sr bi ja kao me sto pro ži ma nja Bal ka na i Sred nje evro pe“, Filozofijaidruštvo,Be o grad 2008, br. 3: 217-231.

2. Go šo vić, Ra da: „Ne pre la zi uli cu bez tra ga ka in ter kul tu ral no sti“,Interkulturalnoobrazovanje,Be o grad, Gru pa 484, 2009: 9-19.

3. Kr sta no vić, Sne ža na, „Ne pre la zi uli cu bez tra ga ka in ter kul tu ral no sti“,Interkulturalnostikulturnapolitika,Be o grad, Gru pa 484, 2009: 35-43.

4. Mi hić, Vla di mir i dr, „Po zna jem, pri hva tam, po štu jem – is tra ži va nje et nič ke dis tan ce kod de-ce i nji ho vih ro di te lja“, Psihologija,Be o grad 2003, br. 36(2): 167-182.

im pro ving the qu a lity of en vi ron ment for in ter cul tu ral com mu ni ca tion(a si de vi ew)

sum mary: The pa per ad dres ses the is sue of in suf fi ci ent qu a lity of in ter cul tu ral com mu ni ca tion bet we en et hnic gro ups, pri ma rily in Voj vo di na. To get her with identifying the is su es, i.e. the are as in which they ap pe ar (edu ca tion, hi story, daily li fe, cul tu re), the ir ge ne sis (the ca u se) is in di ca ted, as well as the po ten tial me ans of over co ming them. Er go, this pa per then has the cha rac te ri stics of the lo gi cal fra mework of a term of re fe ren ce, which is one of the po ten tial so lu ti ons for the se types of is su es. The ob ser va tion of the se pro blems and the set ting of a cer tain num ber of spe ci fic go als gi ve gro unds for de fi ning the ac ti vi ti es which are to re sult in the ac hi e ving of the ove rall ob jec ti ve sta ted in the ti tle. Alt ho ugh the pa per tar gets the in ter cul tu ral mo ve ment of a sin gle et hnic gro up Slo vaks in Voj vo di na, it is glo bally ap pli ca ble as it po si ti ons it self on the very es sen tial va lu es and is in ten ded for all ca te go ri es of the po pu la tion. Open pos si bi li ti es of co e xi sten ce for all will be the only con fir ma tion that this goal has been ac hi e ved.

key words: in ter cul tu ral com mu ni ca tion, Slo vaks, term of re fe ren ce


42

ap strakt: Po sled njih go di na raz vi la se ve li ka ras pra va o mul ti kul tu ra li zmu kao na če lu da u sva kom dru štvu isto vre me no po sto je raz ne kul tur ne gru pe na spram ko jih ni je dan kul tur ni ob lik ne ma le gi tim nost da se us po sta vi kao do mi nant na kul tu ra. Oda tle nu žnost utvr đi va nja pra vi la su ži vo ta tih gru pa na osno vu ap so lut ne jed na ko sti i uza jam nog pri zna va nja. Usled ši ro ke i vr lo du ge upo tre be u smi slu kul tur nih ra zno li ko sti, mul ti kul tu ra li zam je po stao sa stav ni deo mno gih kul tur nih i obra zov nih po li ti ka, ali ujed no i sred stvo nji ho ve pro ve re i oce ne u po što va nju osnov nih de mo krat skih pra va na razli či tost i nje no iz ra ža va nje. Mul ti kul tu ra li zam ni je osnov ni pro blem te o ri je kul tu re, ne go je u funk ci ji re ša va nja prak tič nih pro ble ma od re đe ne kul tur ne i obra zov ne po li ti ke.

ključ ne re či: mul ti kul tu ra li zam, in ter kul tu ra li zam, kul tur na po li ti ka, obra zov na po li ti ka, obra zo va nje

Podmul ti kul tu ra li zmom se obič no pod ra zu me va oblikkulturnepolitike,konceptdruštva(multikulturnodruštvo)ukojemravnopravnokoegzistiravišekultura,a pod in ter kul tu ra li zmom kulturnapolitikakojajeusmerenapremainterkulturnomdruštvu,ukojemsevišekulturanalaziufazidijalogaitraganjazanovomkulturnomsintezom.

Po sled njih go di na raz vi la se ve li ka ras pra va o mul ti kul tu ra li zmu kao na če lu da u sva kom dru štvu isto vre me no po sto je raz ne kul tur ne gru pe na spram ko jih ni je-dan kul tur ni ob lik nemalegitimnostdaseuspostavikaodominantnakultura. Oda tle nu žnost utvr đi va nja pra vi la su ži vo ta tih gru pa na osno vu ap so lut ne jed na ko sti i uza jam nog pri zna va nja.

Vi dlji vi su raz lo zi zbog ko jih se taj pro blem ta ko sna žno po ja vio u dru štvu kao što je ame rič ko ko je se, s jed ne stra ne, te me lji na usta vu iz vor no na dah nu tom li-

mul ti kul tur no ili in ter kul tur no obra zo va nje

dra gan ko ko vić, no vi sad

interkulturalna istraŽivanja udc 316.722:37

43

be ral no-de mo krat skim prin ci pi ma pro sve ti telj ske tra di ci je, a sa dru ge ga stra ne ka rak te ri še vi sok ste pen he te ro ge no sti jer ga stva ra ju dru štve ne gru pe raz li či tog et nič ko-kul tur nog po re kla. Oprav da na na me ra da se do kra ja spro ve du na če la jed-na ko sti i jed na kih mo guć no sti bez dis kri mi na ci je ve za na su za pol, ra su, et nič ko po re klo, re li gi ju, obra zo va nje itd. Da nas u SAD ras pra va o mul ti kul tu ra li zmu za u-zi ma sre di šnje me sto, ko je ni ka da ra ni je ni je po zna va la stva ra ju ći so cio-kul tur nu i po li tič ku di na mi ku či ji je is hod te ško pred vi de ti.1

Po mi šlje nju Bra ja na Be ri ja, po zna tog is tra ži va ča mul ti kul tur nih pro ce sa, ter-min “mul ti kul tur no obra zo va nje” po kri va dveobrazovnepolitike ko je su di ja me tral-no su prot ne u svo jim pret po stav ka ma i im pli ka ci ja ma. Prva je da bi de ca tre ba lo da ima ju jed nak pro gram, bez ob zi ra na ra su ili et ni ci tet, rod ili sek su al nu ori jen ta ci ju, ver ska uve re nja ili bi lo ko ju dru gu ka rak te ri sti ku. Pro gram bi tre ba lo da bu de mul-ti kul tu ran u tom smi slu da tre ba da bu de in klu zi van, uva ža va ju ći pro šlost i sa da-šnjost, si tu a ci ju svih tih gru pa.

Druga po li ti ka od bi ja bi lo ka kvu ide ju za jed nič kog pro gra ma. Po sle od re đe ne tač ke mo gu će je da će bu ja nje ško la sa “odvo je nom kli jen te lom” i raz li či tim pro gra-mi ma sa mo se be ja ča ti ka ko će se sve vi še gru pe u sa mo od bra ni odva ja ti od “nor-mal nih ško la”. “Nor mal na de ca”, “nor mal ni uče ni ci” ta da će ži ve ti u ma lim za tvo re-nim za jed ni ca ma po pra vi lu unu tar ško le i škol skog okru ga okru že ni oni ma ko ji su iz ovog ili onog raz lo ga de fi ni sa ni kao dru ga či ji (Be ri, B., 2006: 285).

Mul ti kul tu ra li zam se za la že da isto rij ske či nje ni ce tre ba da bu du pri la go đe ne obra zov nim ci lje vi ma. Ima is tra ži va ča ko ji se ne sla žu sa sta vom

„da de cu u ško li tre ba pod u ča va ti sa mo onim stva ri ma za ko je pret po sta vlja mo da bi mo-gle za njih ima ti po želj ne po sle di ce (ko je ulep ša va ju svet oko njih). Na po kon, ne ki lju di (mul ti kul tu ra li sti) da nas ne gi ra ju mo guć nost utvr đi va nja objek tiv ne isti ne uop šte. Su ge ri-še se da sva ka gru pa za se be kon sti tu i še sa mo do vo ljan uni ver zum dis kur sa. Do bar pri mer su afro cen tri sti, ko ji te že re struk tu i ra ti škol ske pro gra me i pe da go ške me to de u skla du sa raz u me va njem epi ste mo lo gi je i vred no snog si ste ma te me lje nog na Afri ci. cilj se gre ga ci je otvo re no za stu pa ju za go vor ni ci ško la te me lje nih na ro du ili sek su al noj ori jen ta ci ji, za la žu ći se za odvo je ne jav ne ško le za de ča ke i de voj či ce, od no sno gej i le zbej ske ško le s ’od go va ra-ju ćim pro me na ma pro gra ma pe da go gi je i na stav nog oso blja’. Pred la že se, da kle, da se sva ka gru pa tre ba obra zo va ti pre ma svom di stink tiv nom pro gra mu. Ta kve pred lo ge tre ba na rav no

1 Da na šnje na sto ja nje SAD da se na sva kom uni ver zi te tu osi gu ra jed na ko obra zo va nje o raz li či tim kul tu ra ma (ame rič koj, afro-ame rič koj, azij skoj itd.) još je po ve za no sa pro sve ti telj skim i u kraj njoj ana li zi uto pi stič kim kon cep tom en ci klo pe di je kao ob je di nje nog zbi ra svih sa zna nja. Bi lo bi po želj-no, na pro tiv, za mi sli ti mno štvo raz li či tih kul tur nih sre di šta, pri če mu bi sva ki bio iz raz ne ke po seb ne kul tu re, ili se lek ci je aspe ka ta ko je se sma tra ju zna čaj nim, osta vlja ju ći po je din ci ma slo bo dan iz bor me đu ra znim kul tur nim mo guć no sti ma (pred lo zi ma). Svest ra znih stu dij skih is tra ži vač kih cen ta ra o re la tiv noj i ogra ni če noj na ra vi vla sti tog kul tur nog pred lo ga jam či la bi otvo re nost za di ja log sa dru gim cen tri ma i dru gim kul tu ra ma (Kre spi, F., 2006: 160).


44

od ba ci ti” (Me sić, M., 2006: 189-190). Obra zo va nje se oči gled no ne mo že sve sti na „or gi ja-nje” u raz li ka ma.

Usled ši ro ke i vr lo du ge upo tre be u smi slu kul tur nih ra zno li ko sti, mul ti kul tu-ra li zam je po stao sa stav ni deo mno gih kul tur nih i obra zov nih po li ti ka, ali ujed no i sred stvo nji ho ve pro ve re i oce ne u po što va nju osnov nih de mo krat skih pra va na raz li či tost i nje no iz ra ža va nje.

Mul ti kul tu ra li zam ni je osnov ni pro blem te o ri je kul tu re ne go je u funk ci ji rešavanjapraktičnihproblema od re đe ne kul tur ne i obra zov ne po li ti ke. Ovom kon cep tu se du go su prot sta vlja la kon cep ci ja “mel ting pot-a”, ko ja je ozna ča va la du go go di šnju po li ti ku asi mi la ci je po li tič kih ma nji na u SAD-u.

Če sto se sti če po gre šan uti sak da se mul ti kul tur na ko eg zi sten ci ja od vi ja jed-no stav no i bez ika kvih pro ble ma. Jed na ta kva vi zi ja mo že bi ti sa mo vi zi ja de ko ra, fol klo ra, eg zo ti ke, sli ka jed ne multikulturneidile ko ju stva ra ju re kla ma, me di ji i in-te lek tu al ci. Če sto se sve sno pre ne bre ga va ili pre vi đa da je mul ti kul tu ral nost je dan slo žen so ci jal ni fe no men ko ji uvek ide ru ku pod ru ku sa po de la ma i ko ji, opet, uslo-vlja va na pe tost i su ko be iz me đu od go va ra ju ćih ko lek ti vi te ta jed nog dru štva.

Mul ti kul tur no obra zo va nje ko je je ute me lje no za jed nič kim prin ci pi ma li be ral-ne de mo kra ti je pred sta vlja ma nje no vi nu u obra zo va nju a vi še pri o ri tet od re đe nih na ci ja. Mul ti kul tur ni sa dr žaj i is ku stva po sta ju, po jed ni ma, in stru men ti raz vo ja i obra zo va nja, pre sve ga. Multikulturnoobra zo va nje tre ba lo bi da bu de izvorsnageiponosa.Sa dru ge stra ne, na nje ga se gle da kao na ne što što unosipodelepa čak kao i na ne što što razaravrednosti i uve re nja ko je gru pe dr že na oku pu.

Mul ti kul tu ra li sti raz ma tra ju kul tu ru i obra zo va nje kao odvo je ne pro ble me i ret ko se ba ve eko nom skim pro ble mi ma i im pe ra ti vi ma, ne pi ta ju ći se ka ko ovi fe-no me ni mo gu ne za vi sno da op sta nu od ra da i eko nom ske pro iz vod nje. Kul tu ru i obra zo va nje ne mo gu će je raz u me ti bez uzi ma nja u ob zir nji ho ve uple te no sti u eko-nom sku re al nost.

Mul ti kul tu ra li zam (kul tur ni plu ra li zam) sa vre me nih dru šta va, kao po li ti ka ko ja pr ven stve no te ži rav no prav nom ko eg zi sti ra nju kul tu ra, go to vo je neostvariv zbogstatičnostii pre vi đa nja stvar ne su šti ne ljud skih kon ta ka ta.

Da bi se ova sta tič nost pre va zi šla, tre ba raz vi ja ti po se ban pri stup u obra zo va nju i dru gim kul tur nim in sti tu ci ja ma.

Kon kret na na če la ko ja tre ba pri me nji va ti u mul ti kul tur nom obra zo va nju ob u-hva ta la bi sle de će me re (Raz. Dž., 2005: 209):

− Sve omla din ske kul tur ne gru pe tre ba da se obra zu ju, uko li ko nji ho vi ro di te lji to že le, u kul tu ri svo je gru pe. Me đu tim, svi bi oni ta ko đe tre ba lo da se upo zna ju sa isto ri jom i tra di ci jom svih kul tu ra u ze mlji kao što bi tre ba lo ne go va ti i od nos


45

po što va nja pre ma nji ma. Obi ča ji i prak se raz li či tih gru pa tre ba lo bi u gra ni ca ma to le ran ci je da se pri zna ju kroz „pra vo i sva jav na te la u dru štvu“.

− Neo p hod no je obra ti ti pa žnju na kul tu ru si ro ma štva jer je od su štin skog zna ča-ja da se prekinevezaizmeđusiromaštva,neobrazovanostiietničkepripadnosti. Sve dok su iz ve sne et nič ke gru pe pre vi še za stu plje ne me đu si ro ma šni ma, lo še obra zo va ni ma, ne kva li fi ko va nim ili po lu kva li fi ko va nim rad ni ci ma, u ve li koj me ri su pod ri ve ne mo guć no sti da se od ne gu je po što va nje za kul tur ni iden ti tet od re đe ne gru pe.

− Po treb no je raz vi ja ti jav nu podršku kulturnimiobrazovniminstitucijama (do-bro tvor ne or ga ni za ci je, bi bli o te ke, mu ze ji, po zo ri šte, mu zič ke i umet nič ke gru-pe). Kao i u obra zo va nju, i ov de se dr žav nom po li ti kom pro vo di ras po de la jav-nih sred sta va. Mul ti kul tu ra li zam (li be ral ni) sto ji na sta no vi štu da sve gru pe do pu ste svo jim

čla no vi ma pri stup ade kvat nim mo guć no sti ma za samoinicijativuisamoizražavanje,učestvovanjeuekonomskomživotudruštva i kul tu ri od re đe ne za jed ni ce. „Za-jed nič ka po sle di ca ovih na če la je da li be ral ni mul ti kul tu ra li zam ne vo di ka na pu-šta nju za jed nič ke kul tu re ne go, na pro tiv, ka po ja vi za jed nič ke kul tu re ko ja po štu-je sve gru pe u ze mlji i bla go na klo na je pre ma nji ho vom pro spe ri te tu“ (Raz, Dž., 2005: 210).

Interkulturalizameli mi ni še sta tič nost mul ti kul tu ra li zma i po ka zu je se kao po-li ti ka okre nu ta čo ve ku. Za stup ni ci in ter kul tu ra li zma sma tra ju da su sve kul tu re pod jed na ko vred ne i raz vi ja ju ide ju o nji ho voj stal noj in ter ak ci ji.

In ter kul tu ra li zam, in ter kul tu ra li stič ko pro ži ma nje, je ste no va mo guć nost i ko-rak pre ma zbli ža va nju i raz u me va nju raz li či tih lju di i kul tu ra. Sam iz raz inter(lat. iz me đu) upu ću je na di na mi ku i di ja log, dok iz ra zi multus/plures(lat. mno go, mno-gi, vi še njih) im pli ci ra ju tek isto vre me no po sto ja nje vi še ele me na ta, u ovom kon-tek stu – vi še kul tu ra.

In ter kul tu ra li stič ki kon cept, me đu tim, tek tra ži na či ne pre ra sta nja sa vre me-nog dru štva iz mul ti kul tur nog u in ter kul tur no. Kul tur na ra zno li kost je sve ve ća i o njoj ne tre ba raz mi šlja ti kao o ne če mu što je sa mo po se bi do bro ne go pre kao o neo p hod nom sred stvu za ostva re nje ci lja. Pre ra sta nje mul ti kul tur nog sta nja u pro ces zah te va raz vi ja nja stra te gi je in ter kul tu ra li zma ko ja ni je sa mo cilj po se bi ne go sred stvo za stva ra nje jed na kog iz gle da za uspeh i optimalnoguključivanjamanjinskihkultura.

Sva koj kul tu ri su po treb ne raz ne vr ste uza jam nog de lo va nja, ko je se za sni va ju na ši roj plat for mi i mo guć no sti ko lek tiv nog is ku stva lju di. Po treb no je da po sto-ji ne što za jed nič ko, kao što je tra di ci ja, da bi kul tu ra na pre do va la. U tom smi slu, raznolikostmožebitiiometajućičinilacjerdeli,usitnjava,napadatradiciju,pod-


46

ri va ju ći ose ćaj za jed nič kog ci lja. Ta ko se zalaganjezakulturnipluralizamopasnopribližavakulturnomrelativizmuikulturnompartikularizmu.

Po sto je is tra ži va nja ko ja argu men to va no po ka zu ju da sa izazovomkulturneraznolikostitrebadabudusuočenesveinstitucije,nesamoobrazovne.De lo tvor no ba-vlje nje ovim pro ble mi ma, kad je reč o obra zo va nju, pret po sta vlja uključivanjecelineobrazovnogprocesa(uče ni ci, stu den ti, pro fe so ri, ad mi ni stra tiv no oso blje itd.). In-ter kul tur na ide ja bi la bi ostva ri va uko li ko bi sviučesniciimalipodjednakointeresovanje za nju. Ne mo že sa mo ško la bi ti no si lac in ter kul tur nog obra zo va nja, a vas pi ta-nje i obra zo va nje je di ni na čin ostva ri va nja in ter kul tu ra li zma. Do sa da šnje po gre ške ogle da le su se u te žnji „za za jed ni com kao naj ma njim za jed nič kim sa dr ži o cem u ko-jem se raz li ke to le ri šu, a po ne kad zlo volj no pri hva ta ju, a ne za zajednicomnajvećegzajedničkog sadržiocaukojemrazlikeobogaćuju ivode razumevanjuuniverzalnihistina.U ta kvoj vr sti za jed ni ce raz li či ta ode ća, ak cen ti, mu zi ka, na vi ke, bo ja ko že, kao i raz li či to pred sta vlja nje sop stve ne lič no sti, po sma tra ju se sa in te re so va njem i ra do zna lo šću pre ne go s od boj no šću i sum njom. U ta kvoj za jed ni ci kul tur ne raz li ke po sma tra ju se ne kao de hu ma ni zo va ni ste re o ti po vi ne go kao zanimljivaodstupanjakojapokušavamodarazumemo.Ti me po ve ća va mo i svo je raz u me va nje i svo ju hu-ma nost” (Vong, F. 1992: 45).

Pre i spi ti va nje tra di ci je mo že se, da kle, od vi ja ti u skla du sa sop stve nim uvi di ma i do ka zi va njem sop stve nog is ku stva. No va kul tur na ra zno li kost pred sta vlja mno go di rekt ni ji iza zov tra di ci o nal noj kul tu ri.

In ter kul tur no obra zo va nje pod ra zu me va upo zna va nje sa dru gim kul tu ra ma i nji ho vo pri hva ta nje bez pred ra su da, što zna či da je ova kvo obra zo va nje na me nje no i ma njin skim et nič kim za jed ni ca ma i ve ćin skom sta nov ni štvu.

In ter kul tur no obra zo va nje tre ba da do pri ne se is pu nja va nju sle de ćih ci lje va: − pre va zi la že nje so ci jal ne ne jed na ko sti i ne jed na ko sti u obra zo va nju, − raz vi ja nje po što va nja i to le ran ci je pre ma kul tur nim raz li ka ma me đu lju di ma, − po ma ga nje uče ni ci ma da usvo je zna nje o me đu et nič kim od no si ma i osno va ma

na ko ji ma po či va ju raz li či te kul tu re, a ne da se uče nje za sni va na emo ci o nal nim i kla snim pret po stav ka ma (Pe tro vić, A. i Ja nje to vić, D., 2002: 103-104).In ter kul tur no obra zo va nje je sve do čan stvo da se asimilacija ne prihvata bez

otpora. Ra ni je su pri do šli ce sprem no pri hva ta le asi mi la ci ju u smi slu tra di ci o nal-ne aka dem ske kul tu re; na stu pa njem kul tur nih ra zno li ko sti, tra ga njem za vla sti tim iden ti te tom, mno ge gru pe da nas to od bi ja ju. Za to su po treb ni novinačinizaprezentiranjepitanjaobrazovanjadasezamkekojeokružujukulturnuraznolikostnebiukorenileunačinnakojiseuči.

Na sta vu dru štve nih na u ka, či ja je svr ha da uop šte no ob ja sni čo ve ko vo po na-ša nje, tre ba lo bi kri tič ki pre i spi ta ti da bi se vi de lo dalitoonačiniukontekstusa


47

mojedneodređenekulture.Iz u ča va nje kul tu re ne tre ba da se od vi ja iz dvo je no ne go kom pa ra tiv no. Po treb ne su no ve me to de da bi se shva ti lo ka ko na čin na ko ji pre da-je mo mo že ne ga tiv no da uti če na na čin na ko ji po je din ci raz li či tog kul tur nog po re-kla uče (Pe tro vić, A. i Ja nje to vić, D., 2002: 43).

Kul tu ra se da nas, oči gled no, ne mo že pred sta vlja ti u smi slu ide a la tra di ci o nal ne aka dem ske kul tu re. Kul tur na ra zno li kost pod sti če to le ran ci ju, pri hva tlji vi ju i re a li-stič ni ju vi zi ju kul tur nog iden ti te ta, ne za be le že nu u da ljoj i bli skoj pro šlo sti.

U jed nom iz ve šta ju o na sta vi mul ti kul tu ra li zma ko ji no si na slov Jednanacija,mnogonarodais ti če se da mul ti kul tur no obra zo va nje „ne sa mo što ni je iz vor ras-ta ka nja ne go je potrebno i za kulturno zdravlje, društvenu stabilnost i ekonomskubudućnostnacije”.

Da bi se ovi ci lje vi po sti gli pred la že se da na sta va dru štve nih na u ka tre ba da is-tak ne sle de će:

− Od naj ni žih raz re da na sta va dru štve nih na u ka tre ba da ima u vidu globalnuperspektivu.Po sto ji „ova je di na ze mlja” ko ja je za jed nič ki dom ljud skog ro da. Mi gra ci je pred sta vlja ju na šu za jed nič ku isto ri ju i sud bi nu. Na ro di, kul tu re i ma-te ri jal ni re sur si je su uni ver zal no do bro bez ob zi ra na sve ra zno li ko sti. Na ša oso-be nost le ži u mno go broj nim na či ni ma da se bu de čo vek, a naš zna čaj ni ras pon kul tur ne i psi hič ke ra zno li ko sti u op šte kul tur nom i bi o lo škom je din stvu.

− Dru štve ne na u ke, po red na po ra da se po štu ju i uva ža va ju različitipluralističkielementi,po seb nu pa žnju i da lje tre ba da po kla nja ju zajedničkimvrednostimaitradicijama.

− No vi na či ni is tra ži va nja i zah te vi ko ji se po či nju pri hva ta ti ima ju od re đe ne po-sle di ce po sa mo o bra zo va nje. U na stav ne pla no ve mo ra ju da se uklju če rezultatinajsavremenijihnaučnihistraživanja.Oni mo ra ju bi ti otvo re ni za sve re le vant ne po dat ke, no vo zna nje, no ve per spek ti ve. Isto ri ja čo ve čan stva tre ba da se po sma-tra kao ne što što je u to ku, če sto su prot no i pod lo žno raz li ka ma, za sno va nim na su prot nim per cep ci ja ma i raz li či tim sta vo vi ma.

− Nu žno je raz vi ja ti participativnioblikobrazovanja,jer uče ni ci že le da se be vi de kao ak tiv ne stva ra o ce i no si o ce u pro me na ma u kul tu ri i dru štvu; nji ma se mo ra po mo ći da raz vi ju obra sce i in stru men te po mo ću ko jih će ra su đi va ti, ana li zi ra ti, de lo va ti i pro ce nji va ti.

− Pro gra mi bi tre ba lo da bu du opre de lje ni za uva ža va nje i na sta vak preispitivanjademokratskihvrednostikao bit nih osno va za or ga ni za ci ju dru štva i kul tu re. Pri-me na de mo krat skih na če la na dru štve nu i obra zov nu or ga ni za ci ju tre ba lo bi da se po sma tra kao tra jan pro ces ko ji po ne kad uspe va, a po ne kad pro pa da, te sto ga zah te va da se u nje ga stal no ula že.

− Je dan od naj va žni jih ci lje va obra zo va nja, dru štve nih na u ka po seb no, je ste raz


48

vojintelektualnogmišljenjaikritičkogprosuđivanja.Obra zo va nje i na sta va dru-štve nih na u ka ne bi tre ba lo da se od vi ja ju u vi du pre no še nja in for ma ci ja (ško la pam će nja) ne go kroz kri tič ko pre i spi ti va nje ide ja i do ga đa ja uko re nje nih u du hu vre me na (ško la mi šlje nja). Dru štve ne na u ke ne bi tre ba lo da se po sma tra ju kao ne ka kav dosadniškolskidodatakko ji se sa sto ji od uče nja go lih či nje ni ca ko je se po sle pro ve re zna nja za bo ra vlja ju, „ne go kao je dan od naj bo ljih na či na da se is pri ča isto ri ja čo ve čan stva”. Do šlo se do sa zna nja da na sta va dru štve nih na u ka kao je din stve na zva nič no odo bre na pri ča vi še ni ko me ne od go va ra. I pi ta nja ko-ja su iza zva la i iza zi va ju pod va ja nja i po de le u od re đe noj za jed ni ci sva ka ko tre ba uklju či ti u na stav ne pla no ve. Udž be ni ci vi še nemogu inesmejubitiu funkcijiminimiziranjaproblemako

jisupostojalimeđuodređenimgrupama.U jed nom upo red nom is tra ži va nju, ko je po ka zu je mi šlje nje na stav ni ka o ci lje vi ma in ter kul tur nog obra zo va nja, do bi je ni su za ni mlji vi re zul ta ti.

Na stav ni ci ma je po nu đe no “ne ko li ko naj re le vant ni jih ci lje va či jem ostva ri va nju je in ter kul tur no obra zo va nje na me nje no i tra že no je da ih ran gi ra ju po zna ča ju”:

Važnostciljevainterkulturalnogobrazovanja (Pe tro vić, A. i Ja nje to vić, D., 2002: 111)

ci lje vi in ter kul tu ral nog obra zo va njasr bi ja i bo sna bel gi ja

rang rang

raz u me va nje kul tu re sop stve nog na ro da 1 6

pod sti ca nje raz vo ja na ci o nal nog iden ti te ta* 2

raz vi ja nje to le ran ci je u od no su na raz li či tost dru gih kul tu ra i na ro da

3 1

sti ca nje zna nja o kul tu ra ma dru gih na ro da 4 2

raz vi ja nje kri tič kog mi šlje nja o dru štve nim pro ce si ma

5 3

su zbi ja nje pred ra su da o isto ri ji i kul tu ri dru gih na ro da

6 1

* Ovaj cilj ni je uklju čen u bel gij sko is tra ži va nje.


49

Is tra ži va nje je po ka za lo zna čaj ne raz li ke iz me đu na ve de nih ze ma lja kad je u pi-ta nju pri o ri tet raz vi ja nja sve sti i zna nja o sop stve noj na ci o nal noj pri pad no sti i kul-tu ri. Ovaj ar gu ment je bio mno go pri sut ni ji kod na stav ni ka u Sr bi ji i BiH ne go kod bel gij skih na stav ni ka. Kod njih je su zbi ja nje pred ra su da bi lo ran gi ra no naj ni žom oce nom, što je u su prot no sti sa mi šlje njem na stav ni ka u dru gim ze mlja ma ko ji ovaj cilj sma tra ju naj va žni jim i da ju mu pri o ri tet.

Či ni o ci kul tu re do bi ja ju na zna ča ju kao i stav da raz li ke me đu gru pa ma pred-sta vlja ju izvorbogatstva,aneproblemkojitrebarešavati.Ova kvom sta no vi štu mo že do pri ne ti in ter kul tu ra li stič ko obra zo va nje ko je tre ba pod sti ca ti.

li te ra tu ra

1. Be ri, B.: Kulturaijednakost–egalitarnakritikamultikulturalizma, Za greb,Na kla da Je sen ski i Turk, 2006.

2. Kre spi, F.: Sociologijakulture, Za greb, Po li tič ka kul tu ra, 2006.3. Me sić, M.: Multikulturalizam–društveniiteorijskiizazovi, Za greb, Škol ska knji ga, 2006.4. Pe tro vić, A. i Ja nje to vić D.: „In ter kul tur no obra zo va nje u na šim ško la ma“, u zbor ni kuIzazo

videmokratijeiškola, Be o grad, In sti tut za pe da go ška is tra ži va nja, 2002.5. Raz, Dž.: Etikaujavnomdomenu, Pod go ri ca, cID, 2005.

6. Vong, F.: “Tra ga nje za za jed ni štvom“, Pregled, 1992,br. 258.

mul ti cul tu ral or in ter cul tu ral edu ca tion

sum mary: Over the past years, a di scus sion evol ved on mul ti cul tu ra lism as a princi ple cla i ming that the re exist dif fe rent cul tu ral gro ups in every so ci ety aga inst which no cul tu ral form has a le gi ti ma te right to esta blish it self as the do mi nant one. This brings abo ut the ne ces sity to esta blish the ru les of co e xi sten ce bet ween the se gro ups, which are ba sed on ab so lu te equ a lity and mu tual re cog ni tion. Due to its broad and rat her long use in terms of cul tu ral di ver sity, mul ti cul tu ra lism has be co me an in te gral part of many cul tu ral and edu ca ti o nal po li ci es, as well as the me ans for the re vi ew and eva lu a tion of the ir re spect to wards the ba sic de moc ra tic right to di ver sity and the ex pres si on of it. Mul ti cul tu ra lism is not the main is sue in the cul tu re the ory, but ser ves the pur po se of sol ving prac ti cal is su es of so me cul tu ral and edu ca ti o nal po li ci es.

key words: mul ti cul tu ra lism, in ter cul tu ra lism, cul tu ral po licy, edu ca ti o nal po licy, edu ca tion


50


52

sven ka sa vić, no vi sad

ap strakt: U Sr bi ji po sto ji zna ča jan broj ra do va u ko ji ma se raz ma tra ju pi ta nja Rom ki nja u po sled njih tri de set go di na. U ovom ra du po sma tram so ciodru štve nu ka te go ri ju ide ni te ta s fo ku som na ro du kao va žnoj kompo nen ti di na mič ke pri ro de iden ti te ta. Ako je bit no svoj stvo iden ti te ta prome na, on da tre ba po ka za ti na ko ji na čin obra zo va nje Rom ki nja do pri no si pro me ni iden ti te ta ta ko da se sma nju je nje na dvo stru ka dis kri mi na ci ja u dru štvu u ko jem joj je iz lo že na. Osla njam se ov de na te o rij ski okvir o ‘Drugo sti’ jer se do sa da u vi še pri li ka po ka za lo da je po sto je ći obra zov ni si stem u Sr bi ji im pli cit no dis kri mi na to ran u od no su na ‘Dru ge’ .

Cilj ovog ra da je da pri ka žem ka ko se od ra ža va obra zo va nje na rod ni identi tet Rom ki nja. Ko ri stim osnov ne re zul ta te ne ko li ko pro je ka ta ostva re nih u Sr bi ji po sled njih go di na s fo ku som na obra zo va nju Ro ma i Rom ki nja kao ‘Dru gi ma’ na pred škol skom, škol skom, sred nje škol skom, vi so kom obra zova nju i obra zo va nju od ra slih. Po ka zu jem na ko ji na čin se pod uti ca jem obra zo va nja mo že oče ki va ti pro me na rod nog iden ti te ta, a ti me i dru gih kom po ne na ta i den ti te ta Rom ki nje u rom skoj za jed ni ci i u ve ćin skoj.

Ma da je u si ste mu obra zo va nja na je zi ku ve ćin skog na ro da fo kus na ve ćinskoj za jed ni ci i da u nje mu go to vo i ne ma po da ta ka o rom skoj za jed ni ci u na sta vi (pre ma po sto je ćim pla no vi ma i pro gra mi ma), po da ci sa pro je ka ta po ka zu ju bo lje re zul ta te rom skih uče ni ca i stu dent ki nja od rom skih uče ni ka i stu de na ta to kom obra zov nog pro ce sa. Rom ki nje u obra zo va nju pre po znaju šan su za pre va zi la že nje po zi ci je dvo stru ke di skri mi na ci je u sop stve noj za jed ni ci i u ve ćin skoj, u ko joj se obra zov ni pro ces do ga đa. To kom obra zova nja do ga đa se pro me na nji ho vog rod nog iden ti te ta.

Ma da od su stvu je ja san fo kus na iz gra đi va nju iden ti te ta rom skih uče ni ka i uče ni ca i vred no snih sta vo va to kom obra zo va nja na je zi ku ve ćin skog naro da, Rom ki nje su bo lje u in ter na li zo va nju zna nja i sti ca nju vred no snih sta vo va. One me nja ju svoj rod ni iden ti tet u prav cu po že lj nog – bo ljeg obrazo va nja – kao na či na da se u jav noj sfe ri bo lje pred sta ve.

ključ ne re či: dvo stru ka di s kri mi na ci ja, iden ti tet, obra zo va nje, Rom ki nje, rom ska za jed ni ca

rod ni iden ti tet i obra zo va nje rom ki nja u sr bi ji

interkulturalna istraŽivanja udc 305-055.2(=214.58)(497.11) 316.622-055.2(=214.58)(497.11)

53

Kva li tet no obra zo va nje u Sr bi ji je fo ku si ra no na po ve ća nje zna nja i vas pi ta-nja i iz gra đi va nje vred no snih sta vo va. U okvi ru po ve ća nja zna nja i iz gra đi va nja vred no snih sta vo va po sto je ći obra zov ni si stem u Sr bi ji ma lo vo di ra ču na o ‘Dru-gi ma’ - o Rom ki nja ma go to vo ne ma ni ka kvih po da ta ka u pla no vi ma i pro gra mi-ma. O to me sve do če ana li ze ak tu el nih na stav nih pla no va i pro gra ma i udž be ni ka (ma ter njeg je zi ka, isto ri je, po zna va nja pri ro de i dru štva, gra đan skog vas pi ta nja...) na me nje nih uče ni ci ma i stu den ti ma na svim ni vo i ma obra zo va nja*. Osnov ni je za klju čak da je po sto je ći obra zov ni si stem fo ku si ran na iz gra đi va nje iden ti te ta ve ćin skog na ro da na či jem je zi ku se obra zu ju ‘Dru gi’. U tom smi slu kon sta tu je mo da je obra zov ni si stem i rod no ne sen zi ti van. Otu da je on neo se tljiv za obra zo va nje iden ti te ta ‘Dru gih’.

Kad je reč o rom skim uče ni ci ma i uče ni ca ma, ne ko li ko za vr še nih eks pe ri men-tal nih pro je ka ta na svim uz ra sti ma (pred škol sko, osnov no, sred nje, vi so ko) spro-ve de nih u po sled njih ne ko li ko go di na u Voj vo di ni do ka zu ju da: rom ski uče ni ci že le da se ško lu ju, da po ka zu ju za do vo lja va ju će re zul ta te kad im se obez be de mi-ni mal ni eg zi sten ci jal ni i rad ni uslo vi, da su u to me mno go bo lje rom ske uče ni ce od rom skih uče ni ka, i da su nji ho vi ro di te lji u ta kvim uslo vi ma mo ti vi sa ni da ško lu ju žen sku rom sku de cu.

cilj ovo ga ra da je da pri ka že osnov ne re zul ta te ne ko li ko do na tor skih pro je-ka ta ostva re nih u Sr bi ji s fo ku som na obra zo va nju rom ske za jed ni ce i da pred lo ži ne ke kon kret ne me re. Pri tom rod po sma tram kao so cio-dru štve nu ka te go ri ju (na ko ji na čin dru štvo ob li ku je pra vi la za po na ša nje žen ske ili mu ške oso be u dru štvu i u obra zov nom si ste mu po seb no). Iden ti tet po sma tram kao di na mič ku ka te go-ri ju: “Osci li ra nje u iden ti te ti ma mo že se ob ja sni ti mi je ša njem nji ho vih slo je va i pro mje na ma u raz li či tim vre men skim, pro stor nim i dru štve nim kon tek sti ma, u ko ji ma se iden ti te ti ujed no i kon stru i šu i pred sta vlja ju” (Ivan Ivas, 2006, pre ma na vo di ma Ja go de Gra nić, 2007, 7).

i

1. Pro je kat o pred škol skom vas pi ta nju i obra zo va nju rom ske de ce (fi nan si-rao ReF u Rom skom edu ka tiv nom cen tru u Su bo ti ci: 2007-2009) po ka zao je da je pri su stvo rom skih asi ste na ta uz vas pi ta či ce po volj no uti ca lo na vas pi ta nje rom ske de ce u pred škol skim usta no va ma. Na kon do brog is ku stva u pro jek tu, pred lo že no je da se uve du rom ski asi sten ti u pred škol ske usta no ve i u osnov ne ško le u škol skoj 2010-2011. go di ni. Ono što osta je kao pro blem na pred škol skom uz ra stu je ste pri-pre ma rom ske de ce za po la zak u pr vi raz red s ob zi rom na to da je po la zak u ško lu od re đen za jed nu go di nu ra ni je, s jed ne stra ne, a sa dru ge stra ne da sva rom ska de ca slu ša ju na sta vu na je zi ku ve ćin skog na ro da. Tač ni je, još uvek ni je za ži ve la prak sa obra zo va nja rom skih uče ni ka na rom skom kao ma ter njem je zi ku. On da je


54

osnov ni za da tak u tom uz ra stu pri pre mi ti rom sku de cu za ula zak u ško le je zič ki, što do sa da ni je ra đe no do volj no si ste mat ski i do volj no do bro u raz li či tim de lo-vi ma u Sr bi ji.

2. Za vr šen pro je kat u osnov noj ško li pod na zi vom «Šan se i iz bo ri za rom ske de voj či ce» (fi nan si ra la cA Re fon da ci ja u No vo sad skom hu ma ni tar nom cen tru)** do no si re zul ta te o rom skim uče ni ci ma i uče ni ca ma pri ku plje nim iz ma tič nih knji ga (osnov ne ško le DositejObradović u No vom Sa du) i krat kih in ter vjua sa rom skim uče ni ci ma i nji ho vim ro di te lji ma (iz na se lja Ve li ki Rit i de la gra da Sla na Ba ra). Po-da ci po ka zu ju da je to kom po sled njih ne ko li ko go di na od ukup no upi sa nih 105 rom skih uče ni ka (61 de voj či ca i 44 de ča ka), ško lo va nje pre ki nu lo 33 (31,4%). U Ma tič noj knji zi naj u če sta li ja kon sta ta ci ja za ovu gru pu uče ni ka i uče ni ca je – ‘na-sta vio/la je ško lo va nje u ško li Sve ti Sa va’ (za ško lo va nje od ra slih ili de ce sa la kim men tal nim ošte će nji ma). Za bri nja va i po da tak da če sto ne ma ni ka kvih na po me na o pre stan ku ško lo va nja rom ske de ce. Ovo do ka zu je da po sto je ća evi den ci ja u ško li, za ko nom od re đe na, ni je do volj no ri go ro zno spro ve de na kad su u pi ta nju rom ski uče ni ci. Iz to ga sle di da je za op sta nak rom skih uče ni ka u si ste mu obra zo va nja va-žna do sled na za ko nu evi den ci ja o procesunji ho vog ško lo va nja.

Za nas je va žan po da tak ove ana li ze da je me đu rom skim uče ni ci ma ko ji su pre ki nu li ško lo va nje vi še uče ni ca (37,7%), a ma nje (22,7%) uče ni ka. De voj či ce su pre ki da le ško lo va nje u pro se ku sa 12 go di na, sa za vr še na 3 raz re da osnov ne ško le, a de ča ci u pro se ku sa 14 go di na, u pro se ku sa 4 za vr še na raz re da osnov ne ško le. Ma da su de voj či ce ra ni je od de ča ka na pu šta le obra zov ni si stem, i jed ni i dru gi su bi li sta-ri ji od uz ra sta dru gih uče ni ka u istom raz re du, što zna či da su ško lo va nje ili ka sni je po če li ili su po no vi li ne ke od raz re da. Po da ci o zna nju srp skog je zi ka po ka zu ju da je ono ne do volj no.

Na kon ovih pre li mi nar nih po da ta ka uve de na je pe da go ška asi stent ki nja u pro-šloj škol skoj go di ni. Njen za da tak je bio da po ma že u usva ja nju zna nja pred vi đe nog za po je di ne pred me te u da tim raz re di ma (naj vi še srp ski je zik i ma te ma ti ka). Re zul-ta ti su bi li vi še ne go po volj ni: ma li broj rom skih uče ni ka je na pu stio si stem osnov-nog obra zo va nja.

Ov de va lja do da ti po dat ke iz do pun ske na sta ve ko ju u osnov nim ško la ma iz vo de rom ski stu den ti ili ko or di na to ri. Pr vi po da tak se ti če ured no sti do la že nja: na ča so ve do pun ske na sta ve če šće i ured ni je do la ze rom ske uče ni ce ne go rom ski uče ni ci pa je i to po da tak ko ji do bro ob ja šnja va bo lji uspeh uče ni ca na kra ju sva kog raz re da.

Na vo dim još jed no zna čaj no is ku stvo u ra du eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni-za ci je (eHO) u No vom Sa du. Već ce lu de ce ni ju se od vi ja pro gram po mo ći rom skoj de ci u uče nju (vid do pun ske na sta ve) unjihovimromskimnaseljima, što je do bar mo del ra da sa rom skom de com. Ubu du će bi tre ba lo is pi ta ti mo guć no sti da se ova-kva na sta va vi še iz vo di u pro sto ri ma ko ji su rom skoj de ci bli ski.


55

3. Iz bor ni na stav ni pred met pod na zi vom Romskijeziksaelementimanacionalnekulture (ko ja se u Voj vo di ni iz vo di u ne ko li ko me sta već vi še od 15 go di na) vo di ra ču na o je zič kom i tra di cij skom iden ti te tu rom skih uče ni ka upi sa nih u ni že raz re de osnov ne ško le. Na ža lost, za ovu na sta vu ni uče ni ci ni na stav ni ci ne ma ju udž be ni ke i na stav na sred stva, osim pla na i pro gra ma ko ji je odo bri lo Mi ni star stvo pro sve te, a na stav ni ci ni su u stal nom rad nom od no su. Ne ma mo no vi je po dat ke o eva lu a ci ji ove na sta ve s ob zi rom na pro ble me i ka ko ih re ša va ju u sva koj po je di noj ško li.

4. U obra zov ni si stem od ove škol ske go di ne ušlo je 128 pe da go ških asi ste na ta, či ji je rad odo bri lo Mi ni star stvo pro sve te (80 u osnov nim ško la ma i 48 u pred škol-skim usta no va ma). Nji hov za da tak je da po ma žu uče ni ci ma ko ji ima ju te ško ća u uče nju i vas pi ta nju, pa i rom skim, da ostva ru ju ve zu sa ro di te lji ma i sa dru gim na-stav nim oso bljem u ško li i sa lo kal nom za jed ni com. Ovaj eks pe ri men tal ni pro gram tre ba da po ka že ka ko da se u na sta vu in te gri šu uče ni ci, pa i rom ski, u si stem osnov-nog obra zo va nja. Za sa da iz o sta je isto vre me ni pro ces eva lu a ci je ra da, ka ko bi se na vre me uoči le i ot klo ni le te ško će. Za sa da je ta kva po moć obez be đe na sa mo u 10 % osnov nih ško la u Sr bi ji. Ma lo u od no su na ukup ne po tre be za obra zo va nje rom skih uče ni ka u Sr bi ji!

De cem bra 2010. go di ne po či nje tro go di šnji pro je kat „Qu a li Rom – Qu a lity edu ca tion in Ro ma ni for euro pe“ (ko ji se ostva ru je na Fi lo lo škom fa kul te tu u Be-o gra du i Uni ver zi te tu u No vom Sa du, uz fi nan sij sku po moć evrop ske uni je: 2010-2013). Pro jek tom je pred vi đe no ospo so blja va nje rom skih na stav ni ka u osnov nim ško la ma u Ju go i stoč noj evro pi za jedinstven pro gram uče nja rom skog je zi ka i kul-tu re. To je pr vi ta kav pro je kat za mi šljen da ob je di ni na sta vu rom skog je zi ka u ce-lom re gi o nu u okvi ru ko je bi se ne go vao iden ti tet rom ske za jed ni ce. Naj pre je to pro gram za tre ne re, a on da oni da lje u sva koj ze mlji pro vo de tre nin ge za na stav ni-ke rom skog je zi ka na lo kal nom ni vou. U pro jek tu se vo di ra ču na o in ter kul tur nom pro ži ma nju je zi ka ve ćin skog na ro da i rom skog (sa mo im pli cit no i o rod noj per-spek ti vi), pa je oče ki van re zul tat iz gra đi va nje rom skog iden ti te ta kroz obra zo va nje na ma ter njem je zi ku.

NA PO Me NA 1: Od sle de će, 2011/12. škol ske go di ne u si ste mu osno vnog obra-zo va nja se me nja bi tan ele me nat - uvo di se za vr šni is pit. Tre ba lo bi već sa da obez-be di ti do dat ni rad sa rom skim uče ni ci ma u za vr šnim raz re di ma osnov ne ško le i obez be di ti im pri pre mu za za vr šni is pit do volj no do bro da bi se mo gli upi sa ti u elit ni je sred nje ško le. Prak sa po ka zu je da se rom ski uče ni ci naj če šće upi su ju u struč-ne (tro go di šnje) ško le, što im sma nju je mo guć nost pro hod no sti na fa kul te te i da lje iz gra đi va nje rom ske in te lek tu al ne eli te. To zna či da je sla ba ka ri ka u pre la zu od osnov nog ka sred njem obra zo va nju u okvi ru po sto je ćeg si ste ma. Taj deo po sla su do sa da oba vlja la dva udru že nja: Udru že nje rom skih stu de na ta i Uni ja rom skih stu-de na ta u No vom Sa du (uz fi nan sij sku po moć ra znih do na to ra, a je dan je i Fond za


56

otvo re no dru štvo). S ob zi rom na ozbilj nost za vr šnog is pi ta (ma le ma tu re) u osnov-noj ško li tre ba lo bi u okvi ru si ste ma iz gra di ti me ha ni zam za rom ske uče ni ke već u ovoj škol skoj go di ni, ali i za sve ‘Dru ge’ ko ji su dvo stru ko di skri mi ni sa ni (kao što su Rom ki nje) da do bi ju kva li tet nu pri pre mu za ma tu ru od stra ne struč nih oso ba.

5. Je dan pro je kat ob u hva ta rom ske uče ni ce i uče ni ke i u osnov noj i u sred-njoj ško li: Jednakešanseusrednjoškolskomobrazovanju (po dr žan od stra ne Fon da za otvo re no dru štvo i Pa ste loz zi chil dren Fo un da tion iz Švaj car ske, a iz vo di se u cen tru za in ter ak tiv nu pe da go gi ju). Re a li zu je se u 7 sred njih struč nih ško la i 10 osnov nih u No vom Sa du, Kra gu jev cu i Ni šu. Ba vi se raz vo jem i pri me nom mo de la uspe šne in klu zi je rom skih uče ni ka u sred nje škol sko obra zo va nje i ži vot za jed ni ce, sma nje njem dis kri mi na ci je i po ve ća njem do stup no sti kva li tet nog sred nje škol skog obra zo va nja. I ovaj pro je kat do no si po dat ke da su rom ske uče ni ce di sci pli no va ni je i ima ju bo lji uspeh u uče nju, ali i po da tak o po tre bi in di vi du a li za ci je na sta ve.

6. Pro je kat u sred njim ško la ma pod na zi vom Inkluzijaromskihučenikausrednjimškolama u APV: 2007-2012 (uz fi nan sij sku po dr šku ReF-a re a li zu je se u Se-kre ta ri ja tu za obra zo va nje AP Voj vo di ne) sa da je u če tvr toj go di ni ostva ri va nja i po ka zu je do bre re zul ta te kad su u pi ta nju rom ski uče ni ci, po seb no rom ske uče ni ce. Pro je kat je osmi šljen na ba zi sti pen di ja: uče ni ci do bi ja ju skrom nu fi nan sij sku po-moć za po tre be uče nja, men tor ke i men to ri do bi ja ju skrom nu na dok na du za rad sa uče ni ci ma i ima ju od re đe nu nor mu uče ni ka sa ko ji ma ra de. Men tor ski pro gram je fo ku si ran na sti ca nje zna nja i vas pi ta nja (di sci pli na, ured nost u po ha đa nju na-sta ve...). Go to vo ni šta u pro gra mu ne po sto ji eks pli cit no o iz gra đi va nju iden ti te ta rom skih uče ni ca i uče ni ka (rod ni, na ci o nal ni, ver ski, evrop ski, et nič ki...). Po da ci po ka zu ju po zi tiv ne re zul ta te što se ti če vas pi ta nja (ma nje iz o sta na ka sa na sta ve), bo lji uspeh u svim ka te go ri ja ma (od lič ni, vr lo do bri, do bri), od no sno sma njen broj ne do volj nih i onih ko ji na pu šta ju ško lo va nje. Po ve ćan je broj uče ni ka upi sa nih na fa kul te te Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Op šti je re zul tat da su u sred njoj ško li rom ske uče ni ce po ka za le bo lji uspeh, ve ću di sci pli nu u ra du ne go rom ski uče ni ci ka da su im obez be đe ne sti pen di ja, men tor ska po moć na stav ni ca i po dr ška ro di te lja. Nji hov uspeh je pro me nio i stav nji ho vih ro di te lja – vi še su mo ti vi sa ni da ško lu ju uče ni ce. Arom ske uče ni ce su pre po zna le svo ju šan su da po mo ću obra zo va nja mo gu da pre-va zi đu so ci jal ni po lo žaj i da na taj na čin pre va zi đu osnov ne pa tri jar hal ne pre pre ke unu tar ve ćin ske i svo je za jed ni ce. Na sred nje škol skom ni vou obra zo va nja uspe hu sva ka ko do pri no si i si stem sti pen di ja ko je uče ni ci do bi ja ju i na lo kal nom ni vou (od op šti ne ili ne ke or ga ni za ci je, od no sno od po dr ške lo kal nih rom skih ne vla di nih or-ga ni za ci ja).

7. Na vi šem i vi so kom stup nju obra zo va nja pro jek ti po ka zu ju ta ko đe do bru prak su. Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du je upra vo za vr šen tro go di šnji pro je kat sa rom skim stu den ti ma i stu dent ki nja ma (fi nan si ra ReF: 2007-2010), usred sre đen na


57

men tor ski rad sa stu den ti ma ko ji ima ju te ško ća u stu di ra nju. I ovaj pro je kat do no-si po dat ke (Sa vić i Gr bić, 2008, 73) da je “vi še upi sa nih rom skih stu dent ki nja od rom skih stu de na ta” u vi so ko škol ske obra zov ne in sti tu ci je (če tvo ro go di šnje fa kul te-te i dvo- i tro go di šnje vi še i vi so ke ško le), da one če šće na sta vlja ju stu di je: ma ster, ma gi star ske, dok tor ske. One, da kle:

pre za vr ša va ju stu di je od rom skih stu de na ta (ma da du go stu di ra ju i ne rom-ski stu den ti);

ukup no je broj onih ko ji su di plo mi ra li ma li (pro me nio se si stem stu di ra nja, usa gla šen sa Bo lonj skom de kla ra ci jom – fa kul te ti ko ji su ra ni je tra ja li 4 go di ne sa da su pro du že ni na 5, a vi še ško le su sa dvo go di šnjih pre šle na vi so ke i tra ju tri go di ne);

di plo mi ra ne Rom ki nje če šće ne go Ro mi na sta vlja ju dok tor ske stu di je***.

Ono što je ov de va žno is ta ći je ste da ni ovaj pro je kat ni je sra ču nat na raz vi ja nje i oču va nje rom skog iden ti te ta, pa on da ni rod nog, ne go na sti ca nje zna nja i uspe šno ukla pa nje u struk tu ru uni ver zi te ta kao in sti tu ci je. Do daj mo ov de da je po red ovog pro jek ta va žno i to da rom ski stu den ti ima ju mo guć nost do bi ja nja sti pen di je (na osno vu kon kur sa ko ji ras pi su ju OSI i ReF). Rom ski stu den ti su uglav nom sme šte ni u stu dent skim do mo vi ma. Po tom va lja is ta ći da je na po mo lu po no vo mo guć nost za dis kon ti nu i tet u ovom do bro osmi šlje nom pro gra mu ra da sa rom skim uče ni ci ma i stu den ti ma. Već u škol skoj 2010/11. je ma nji broj me sta u stu dent skim do mo vi ma za rom ske stu den te, a i broj sti pen di ja je ma nji ne go pro šle škol ske go di ne, ta ko da sred nje škol skim uče ni ci ma ko ji su pro šli men tor ske pro gra me u pro šloj škol skoj go di ni mo gu iz o sta ti sme štaj u do mu, sti pen di ja ili men tor ska po dr ška na uni ver zi-tet skom ni vou u ovoj škol skoj go di ni. Dis kon ti nu i tet do brih prak si je naj ve ća opa-snost u ovom tre nut ku jer ovi pro jek ti ni su još uvek po sta li deo ukup nog si ste ma obra zo va nja u ze mlji. Otu da je i iz gra đi va nje obra zov nih iden ti te ta mla dih Ro ma i Rom ki nja ote ža no.

8. Va lja po me nu ti i rad Školeromologije na Uni ver zi te tu u No vom Sa du (fi nan-sij ska po dr ška Fon da za otvo re nu dru štvo) kao vid struč nog obra zo va nja, u ko joj se obra zu ju rom ski i ne rom ski po la zni ci i po la zni ce za in te re so va ni za uče nje rom skog je zi ka, kul tu re, isto ri je i sta no va nja Ro ma, uklju ču ju ći i rod nu per spek ti vu. Ovo je za sa da je di no me sto na ko jem se eks pli cit no go vo ri o Rom ki nja ma, pri me nom te o-ri je kri tič ke ana li ze dis kur sa na po dat ke o iz ve šta va nju me di ja o rom skoj za jed ni ci, za tim na po dat ke o zdra vlju, re li gi ji, knji žev no sti, obi ča ji ma u rom skoj za jed ni ci (Sven ka Sa vić i Ve ro ni ka Mi tro, 2007). To kom se dam go di na (2004-2010) Školu je po ha đa lo pre ko 1000 po la zni ca i po la zni ka rom ske i ne rom ske za jed ni ce, a di plo me pri mi lo oko 500 njih, od ko jih su vi še od 100 rom ski po la zni ci i po la zni ce (sva ke go di ne u Školi je vi še Rom ki nja ne go Ro ma).


58

9. Na ža lost, ne ma mo po da ta ka ko li ko je rom skih uče ni ka i uče ni ca na svim ni vo i ma obra zo va nja sti glo u Sr bi ju iz ze ma lja evrop ske uni je na osno vu pro gra-ma re ad mi si je. Oni naj če šće ni su uklju če ni u obra zov ni si stem i ni su u nje mu vi dlji vi. Ta rom ska de ca do bro po zna ju je zik dr ža ve iz ko je nam se vra ća ju (ne-mač ki, fran cu ski, šved ski), po ne kad i ma ter nji rom ski, ali uglav nom ne po zna ju na stav ni, srp ski je zik. Oni ima ju raz vi je ne vas pit ne na vi ke i ima ju dru ga či ji si stem vred no sti od ovog u na šoj ze mlji jer su oni već de li mič no usvo ji li na vi ke evrop-skog ži vlje nja.

Za da tak je već u ovoj go di ni da se po pi šu ta kvi uče ni ci ko ji ma je po treb na po-moć, a ko ji su vra će ni na osno vu spo ra zu ma o re ad mi si ji. Broj ta kve de ce iz gle da ni je ta ko ma li. U pro ce si ma iz gra đi va nja rom ske in te lek tu al ne eli te ovi rom ski uče ni ci iz evro pe su dra go ce ni, a oni su, na ža lost, is klju če ni ne sa mo iz da ljeg obra zo va nja, ne go i iz pro ce sa for mi ra nja eli te u Sr bi ji.

10. Pro je kat “Funk ci o nal no osnov no obra zo va nje od ra slih Ro ma” je ogled ni pro gram ra di usta no vlja va nja si stem skog re še nja (ostva ren 2005-2007. uz fi nan-sij sku po dr šku ReF-a, i ne ko li ko mi ni star sta va Vla de Sr bi je, a uz ne po sred nu or-ga ni za ci ju Ode lje nja za andrago gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du). Pro je kat je kom plek san i ob u hva ta, po red obra zo va nja onih ko ji tre ba da za vr še dva po-sled nja raz re da osnov ne ško le, i tra že nje za po sled nja za njih i sti ca nje raz li či tih spo sob no sti i ve šti na (kao što su pi sa nje pro je ka ta i rad u ti mo vi ma). U za vr šnom iz ve šta ju sa pro jek ta da ju se po da ci i pre ma po lu i kon sta tu je se da je ve ći broj od ra slih rom skih mu ška ra ca za vr šio pre o sta la dva raz re da osn ov ne ško le (VII i VI II), ali da je me đu po la zni ci ma ko ji su od u sta li od obu ke sko ro dva pu ta ve ći broj mu ška ra ca ne go že na. I u ovaj pro je kat su uve de ni rom ski asi sten ti. Re zul ta ti ostva re ni na pro jek tu ja sno po ka zu ju da je za obra zo va nje od ra slih Ro ma i Rom-ki nja neo p hod no pri su stvo rom skih asi ste na ta, što je, ve ru jem, je dan od do brih do ka za za što su oni uve de ni u na sta vu od ove škol ske go di ne (2010/11). Dru gi va-žan po da tak je da od ra sli Ro mi i Rom ki nje že le da se obra zu ju ka da je to u funk ci ji nji ho vog za po šlja va nja. U vi še pri li ka je do sad kon sta to va no da je rom ska po pu-la ci ja mno go ljud na u ško la ma za obra zo va nje od ra slih (na pri mer, osnov na ško la SvetiSava u No vom Sa du ima 80 % rom ske po pu la ci je), a da su uslo vi ško lo va nja ne do volj no po dr ža ni od stra ne Mi ni star stva pro sve te. Osta je da se do ra di še ma obra zo va nja od ra slih Ro ma i Rom ki nja u ve zi sa mo guć no sti ma za po šlja va nja i da se na da lje pra ti pro me na rod nog iden ti te ta od ra slih Ro ma i Rom ki nja u ve zi sa nji ho vim pri su stvom u jav noj sfe ri ra da. Oče ki va nja su da će za po sle ne Rom ki nje i za po sle ni Ro mi, na raz li či tim me sti ma u si ste mu za po šlja va nja i pri su stva u jav-noj sfe ri, ima ti no vu dru štve nu moć i da će na taj na čin uti ca ti da se u ve ćin skom na ro du po ti snu pred sra su de o nji ma.


59

11. Ta ko đe, ne do sta ju po da ci o ne go va nju iden ti te ta rom skih uče ni ca i uče-ni ka u tzv. spe ci jal nim ško la ma (kao što je osnov na i sred nja DrMilanPetrović u No vom Sa du), u ko ji ma je ta ko đe zna ča jan broj rom skih uče ni ca i uče ni ka (ma-da su ove ško le u pro ce su pre struk tu ri ra nja).

12. Po sred no je deo obra zov nog si ste ma si stem sti pen di ja ko je rom skim stu-den ti ma i stu dent ki nja ma da ju do na to ri (ReF i OSI) vi še od jed ne de ce ni je. Stu-den ti ko ji za do vo lja va ju kri te ri je za sti pen di je sva ke go di ne stu di ja mo gu do bi ti sti pen di ju u vi si ni 1000 evra. S ob zi rom na to da ve ći na rom skih stu de na ta ži vi u ra znim me sti ma u Voj vo di ni, do brom uspe hu u stu di ra nju do pri no si i sme štaj u stu dent skim do mo vi ma ko ji rom skim stu den ti ma osi gu ra va Uni ver zi tet, a na osno vu od re đe nih kri te ri ju ma. Ne ma mo po da ta ka o to me ka ko se Rom ki nje i Ro-mi sna la ze u stu dent skim do mo vi ma, po seb no u si tu a ci ja ma ka da ima ju sti pen di je iz raz li či tih do na tor skih iz vo ra..

Ukrat ko, efi ka snost u stu di ra nju je po ve za na sa vi še ele me na ta ko ji su me đu-sob no po ve za ni: pri su stvo men to ra to kom ce log pro ce sa stu di ra nja, sta no va nje u stu dent skim do mo vi ma, pri ma nje sti pen di ja.

NA PO Me NA 2. U sve na ve de ne eks pe ri men tal ne pro gra me mno go vi še su uklju če ne že ne (na stav ni ce, vas pi ta či ce, pro fe sor ke) ne go mu škar ci. Ovaj ve li ki na-por i od go vor nost u obra zo va nju rom skih uče ni ka su na ple ći ma žen ske sna ge u si ste mu obra zo va nja. Na pri mer, u sred njoj ško li su 90% men tor ke (sve iz ve ćin skog na ro da) ko je ra de sa rom skim uče ni ci ma, a sa mo oko 10% men to ra, pa je oče ki va-no da rom ske uče ni ce em pa ti šu sa na stav ni ca ma, od no sno da uz nji ho vu sve srd nu po moć po sti žu do bre re zul ta te.

Ako ovom po dat ku do da mo i po da tak da je od 128 pe da go ških asi ste na ta u osnov noj ško li u ovoj škol skoj go di ni ta ko đe mno go ljud ni ja žen ska po pu la ci ja, on-da mo že mo re ći da je u deo uspe šno sti ovih eks pe ri men tal nih pro gra ma ugra đe na žen ska ener gi ja, po sve će nost po slu i vi šim ci lje vi ma u za jed ni ci. Za hva lju ju ći nji ho-voj ener gi ji Rom ki nje će bi ti bu du ća obra zo va na eli ta u rom skoj za jed ni ci. Mi slim da taj po da tak ni je dvolj no na gla šen u do sa da šnjim ana li za ma. On isto vre me no po ka zu je me đu sob nu po ve za nost ne rom skih i rom skih že na u iz gra đi va nju za jed-ni štva: uspeh rom skih uče ni ca i stu dent ki nja je za jed nič ki uspeh sa ne rom skim na-stav ni ca ma. Ono što sa da tre ba ura di ti je ste da se ova ve li ka žen ska ener gi ja usme ri do dat nim zna nji ma o rod noj di men zi ji u obra zo va nju, da se one (sa mo) edu ku ju u prav cu pre po zna va nja rod ne dis kri mi na ci je (ne gde i na si lja) nad rom skim uče ni ca-ma i stu dent ki nja ma.

Osta je, me đu tim, otvo re no pi ta nje da li će rom ska za jed ni ca i po sto je ća rom ska eli ta ume ti da is ko ri ste taj žen ski po ten ci jal?


60

NA PO Me NA 3: Šta su ne re še na pi ta nja ka da se ra di o pe da go škim asi sten ti-ma u osnov noj ško li i pred škol skim usta no va ma me đu ko ji ma je, ka ko sam re kla, ve ći na že na?

Ma da smo uvo đe nje pe da go ških asi stent ki nja i asi ste na ta raz ma tra li kao deo si ste ma obra zo va nja (na osno vu od lu ke Mi ni star stva pro sve te), mo ra mo na gla si ti da je ova gru pa sa mo pri vid no deo si ste ma. Na i me, u si ste mu obra zo va nja oni ni su stal no za po sle ni, ne go po (jed no go di šnjem) ugo vo ru ko ji la ko mo že bi ti ras ki nut. Po sto je ća (ma la) fi nan sij ska na dok na da im sti že ne re dov no. Ni je od re đen mi ni mal-ni i mak si mal ni broj uče ni ka u gru pi, a asi sten ti i asis tent ki nje naj če šće ra de sa ve-li kim bro jem uče ni ka, pa nji hov ogro man uči nak naj če šće ni je do volj no vi dljiv (na pri mer, u No vom Sa du je sa mo jed na pe da go ška asi stent ki nja u osnov noj ško li na Kli si, u ko joj ima 130 rom skih uče ni ka i uče ni ca). Pe da go ški asi sten ti ra de u ško la-ma i dru ge po slo ve ko ji im po si ste ma ti za ci ji po slo va ni su u nad le žno sti. Osim to ga, pe da go ški asi sten ti ra de sa svim uče ni ci ma ko ji ma je po treb na po moć, ne sa mo sa rom skim, za šta ni su do volj no kva li fi ko va ni. Za to je me to do lo ško ospo so blja va nje pr vi zah tev za rom ske asi sten te u ovom tre nut ku (ovla da va nje teh ni ka ma in di vi-du al nog ra da, za tim ra da u pa ro vi ma ili u ma lim gru pa ma uče ni ka) i pro na la že nje mo guć no sti da uđu u stal ni rad ni od nos. Po treb no je stal no pra će nje ra da pe da go-ških asi ste na ta u raz li či tim sre di na ma i u raz li či tim ško la ma ka ko bi se po da ci iz prak se vra ti li u te o rij ski okvir za rad asi ste na ta.

NA PO Me NA 4: Po sto je i dru ge do bre po je di nač ne ini ci ja ti ve unu tar osnov nih i sred njih ško la, po sred no po ve za ne sa si ste mom ško le, ko je bi bi lo do bro ra ši ri ti po ce loj dr ža vi. Po me nu ću da je Gradskabiblioteka u No vom Sa du otvo ri la ode lje nje u Šan ga ju, kod osnov ne ško le u ko joj ima do sta rom skih uče ni ca i uče ni ka. U pro sto-ru bi blio bi bli o te kar ke spro vo de stal ne obra zov ne ak tiv no sti sa uče ni ci ma, po seb no sa rom skim, o raz li či tim sa dr ža ji ma, kom ple men tar nim na sta vi u ško li. Me đu tim, ni ova ak tiv nost ni je sra ču na ta na iz gra đi va nje iden ti te ta rom skih uče ni ca s ob zi-rom na rod (ba rem ne eks pli cit no) - vi še je u pi ta nju sti ca nje zna nja i vas pi ta nja (for mi ra nja na vi ka za či ta nje knji ga, za raz go vor i sl.).

II Osnov no je on da pi ta nje ka ko si stem obra zo va nja raz vi ja po že ljan iden ti tet rom-

skih uče ni ca i stu dent ki nja, u na šem slu ča ju rod ne iden ti te te? Ko je su pri o ri tet ne kom po nen te iden ti te ta u to ku obra zo va nja za ko je bi smo se mi za lo ži le? Da li že li mo da pod sti če mo tra di ci o nal ni iden ti tet (ma šta to zna či lo) ili evrop ski, ko ji je za cr tan u pro gra mi ma pri bli ža va nja evrop skoj uni ji? Va lja na po me nu ti da ne ki rom ski uče-ni ci po zna ju zna nja i ve šti ne ko je obra zov ni si stem ne uklju ču je (na pri mer, ve ći na rom ske de ce je u ne kom ste pe nu bi lin gval na - zna nja nji ho vog ma ter njeg je zi ka i je-zi ka sre di ne, ali ta vr sta zna nja ne ma vred no sti u po sto je ćem si ste mu ni na jed nom


61

stup nju obra zo va nja). Či ni se da, čim uđu u ško lu, još uvek rom ski uče ni ci tre ba da za bo ra ve na svoj iden ti tet, pre sve ga na je zik kao deo iden ti te ta.

Ni je ja sno ka kav iden ti tet Rom ki nja ho će mo da raz vi ja mo u obra zov nom si ste-mu da nas u Sr bi ji na svim stup nje vi ma obra zo va nja u na šem tran zi cij skom dru štvu. Iz gle da da su dve osnov ne te žnje: da se za do vo lje zah te vi tra di ci o nal ne rom ske za jed-ni ce, s jed ne stra ne, i zah te vi tran zi cij skog dru štva u Sr bi ji, sa dru ge. Ovo dru go već ima i znak u skra će ni ci RAE (Ro mi, Aška li je, egip ća ni), ko ja se, na pri mer, ko ri sti u pri ja va ma za do bi ja nje sti pen di ja stra nih do na to ra, a po sta la je i uobi ča je na u ne kim zva nič nim do ku men ti ma eU ko ji su pre vo di na srp ski je zik. Ka ko se iz gra đu je iden-ti tet mla dih Ro ma i Rom ki nja ko ji za obe lež je ima ju skra će ni cu (RAe), či ji ma ter nji je zik ni je deo obra zov nog si ste ma...

Na da lje, do sa da ras po la že mo ma lim bro jem va lja nih po da ta ka o dru gim kom po nen ta ma obra zo va nja, kao što su sta vo vi, pred ra su de i ste re o ti pi na stav-ni ka pre ma rom skoj po pu la ci ji. U tom po gle du se iz dva ja ju is tra ži va nja Ma ri ne Ar se no vić-Pa vlo vić, ko ja po ka zu je da stu den ti Fa kul te ta za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju (tj. bu du ći na stav ni ci u ra du sa rom skim uče ni ci ma u gru pi ozna če-noj kao ‘Dru gi’) ima ju pred ra su de pre ma rom skoj za jed ni ci i is po lja va ju sop stve-ne ste re o ti pe. U ovom po gle du nam ne do sta ju is tra ži va nja na stav ni ka u si ste mu obra zo va nja na ni žim stup nje vi ma.

Ka ko pre va zi ći po sto je ću si tu a ci ju u ko joj pa tri jar hal ni si stem obra zo va nja u Sr bi ji još vi še pritiskarom ske uče ni ce i stu dent ki nje kao raz li či te, s jed ne stra ne, a sa dru ge stra ne njih pri ti ska i kon tro li še pa tri jar hal na tra di ci ja unu tar rom ske za jed ni ce. Ako je iden ti tet skup ra znih kom po ne na ta, on da se bri ne mo za rod ni iden ti tet u okvi ru opre si je si ste ma obra zo va nja, s jed ne stra ne, i zah te va tra di ci o nal ne za jed ni ce, sa dru-ge stra ne. Otu da je oče ki van po da tak da rom ske uče ni ce i stu dent ki nje ra di je osta ju ver ne zah te vi ma svo je rom ske za jed ni ce jer ne že le da ih ona od ba ci. To je je dan od raz lo ga za ra no na pu šta nje si ste ma obra zo va nja rom skih uče ni ca, ko je se i ina če u nje mu ne ose ća ju udob no. Pri pad nost za jed ni ci je uvek nad re đe na in di vi du al noj že lji u rom skoj za jed ni ci i ta kom po nen ta iden ti te ta mo ra po sta ti deo obra zov nog si ste ma kod nas, ako ho će mo da sa ču va mo rom ske uče ni ce u si ste mu. To pod ra zu me va otva-ra nje mo guć no sti za da lje ško lo va nje onih ko je su zbog pre ra ne uda je (pro da je) ili ra-đa nja de te ta iza šle iz si ste ma: u ta kvim slu ča je vi ma omo gu ći ti im osta nak na na sta vi, dnev ni bo ra vak za nji ho vu de cu bli zu ško la i sl., a po naj vi še po ra di ti na sma nji va nju dis kri mi na ci je unu tar sa mog si ste ma.

Osnov no je pi ta nje: da li obra zov ni si stem u ko ji su uklju če ne rom ske uče ni ce i stu dent ki nje mo že da po dr ži po želj ne iden ti te te rom skih uče ni ca i stu dent ki nja te da u nji ho vu bu duć nost uklju či raz vi ja nje ra znih kom po ne na ta iden ti te ta (pro fe si o nal-ni, ak ti vi stič ki, rod ni...). Ako je iden ti tet konstrukcija dru štva on da bi tre ba lo da se do go vo ri mo ka ko da kon stru i še mo po že ljan iden ti tet Rom ki nja da nas kod nas unu-


62

tar nje ne za jed ni ce i ši reg ne rom skog okru že nja. Tre ba lo bi da se do go vo ri mo na ko ji na čin to že li mo da pod sti če mo. Ako je po že ljan iden ti tet pri pad nost rom skoj za jed-ni ci, za tim ma te rin stvo i uda ja, ali i vi zi ja ula ska u evrop sku za jed ni cu, on da mo že mo unu tar obra zov nog si ste ma raz vi ja ti rod ni i dru ge iden ti te te Rom ki nja u Sr bi ji.

IIIUpra vo za to što rom ski uče ni ci i uče ni ce ni su do volj no gla sni, do volj no vi dlji vi i

ne ma ju do volj nu pa žnju u ško li, jed na od mo guć no sti za ostva ri va nje dru ga či jeg od-no sa je iz gra đi va nje mo de la slu ša nja i raz u me va nja (Sven ka Sa vić, 2010). Osnov na je za mi sao da je va žno ostva ri ti raz go vor u ško li: na stav ni ka i rom skog uče ni ka ili uče ni ce, od no sno ne rom skih i rom skih vr šnja ka. Slušanje je ov de ter min i pod ra zu-me va da sa go vor nik ču je nameru rom skog uče ni ka ona ko ka ko je ka že, a ne ka ko to na še pred ra su de i ste re o ti pi pre ma nji ma fil tri ra ju. To slušanje obo ga ću je na stav ni ka no vim sa zna nji ma o uče ni ci ma i shod no to me on da razumeju po tre be rom skih uče-ni ka. Raz u me va nje po kre će pro ces da va nja...

Ukrat ko, pred log je u ovom mo de lu da se stvo ri vi še pro sto ra za in di vi du al ni rad sa rom skim uče ni ci ma kroz raz go vor, pre sve ga u onim obla sti ma u ko ji ma za to po sto ji pre ka po tre ba. Ovaj mo del, na rav no, ni je spe ci fi čan za rom ske uče ni ke ne go do pri no si raz vo ju iden ti te ta ‘Dru gih’ u in ter ak ci ji vr šnja ka, oso blja ško le i rom skih uče ni ca (stu dent ki nja) – u sva ko dne vi ci ži vlje nja u škol skoj i aka dem-skoj sre di ni. Raz go vor nam po ma že da uči mo iz su sre ta tra di ci o nal nih vred no sti rom ske za jed ni ce (vi de ti po dat ke u na ve de noj li te ra tu ri uz rad) i da ih uz po moć uče ni ka i uče ni ca ‘po me ša mo’ sa evrop ski ma. Ovaj mo del je na li ni ji za go va ra nja interkulturnogdijaloga.

IVKad je reč o rom skim uče ni ci ma i uče ni ca ma, ne ko li ko za vr še nih eks pe ri men tal-

nih pro je ka ta na svim uz ra sti ma (pred škol sko, osnov no, sred nje, vi so ko) spro ve de nih u po sled njih ne ko li ko go di na u Voj vo di ni do ka zu ju da: rom ski uče ni ci že le da se ško-lu ju, da po ka zu ju za do vo lja va ju će re zul ta te kad im se obez be de mi ni mal ni eg zi sten-ci jal ni i rad ni uslo vi, da su u to me mno go bo lje rom ske uče ni ce od rom skih uče ni ka, i da su nji ho vi ro di te lji u ta kvim uslo vi ma mo ti vi sa ni da ško lu ju žen sku rom sku de cu.

Mo že mo za klju či ti da je mno go ko ri snih pro je ka ta (ostva re nih uz do na tor sku po moć) po ka za lo put ko jim bi si stem obra zo va nja u Sr bi ji mo gao na da lje ići, kad je reč o rom skim uče ni ci ma i stu den ti ma. Oba ve za je sa da na Mi ni star stvu pro sve te da raz mo tri mo guć no sti im ple men ti ra nja u obra zov ni si stem, tim pre što svi pro jek ti po ka zu ju iz u zet no do bre re zul ta te ka da su u pi ta nju rom ske uče ni ce i stu dent ki nje. Na njih mo že mo da se oslo ni mo kao na gra di telj ke rom ske in te lek tu al ne eli te.


63

na po me ne

* U 2010. su objavljene dve analize: 1. Stjepanović-Zaharijevski, Dragana, Dani-jela Gavrilović i Nevena Petrušić, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju školu, UNDP, Punta, Niš, 132 str.; 2. Gordana Đorić, Natalija Žunić i Tatjana Obradović-Tošić, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za građansko vaspitanje, UNDP, Punot, Niš, 146 str. ** Deo rezultata je saopštio tim (Veronika Mitro, Zlata Jović, Đorđe Jovanović, Aleksandar Jovanović) juna 2010. *** U školskoj 2010/11. na doktorske studije upisane su 4 doktorantkinje na Univerzitetu u Novom Sadu: Zita Farkaš, Mediciski fakultet; Slavica Denić, Menadžment u obrazovanju AcIMSI UNS; Biljana Nikolić, Pravni fakultet; Slađana Halilović i Petar Miler, Fakultet tehničkih nauka.

li te ra tu ra

1. Ar se no vić–Pa vlo vić, Ma ri na, Zo ra na Jo lić, Na ta ša Bu ha-Đu ro vić: SamopoštovanjeučenikaisocioekonomskistatusporodicedeceRomaineroma, Be o grad, Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka-ci ju i re ha bi li ta ci ju, 2004.

2. Bla go je vić, Ma ri na: „Sta vo vi stu de na ta o Ro mi ma: ši rok osmeh i zla tan zub“, u: DruštvenepromeneipoložajRoma:Zbornikradovasanaučnogskupaodržanog10.i11.decembra1992.godine / ur. Mi loš Ma cu ra i Alek san dra Mi tro vić, Be o grad, SA NU : In sti tut za so ci jal nu po-li ti ku, 1993: 148-154.

3. Bog da nić, Ana (ur.): UsmenepovijestistarijihRomkinjaizgradaRijeke, Ri je ka, Udru ga že na Rom ki nja “Bo lji ži vot”, 2005: 79 str.

4. Bog da nić, Ana (2005): „Mul ti kul tur no gra đan stvo i Rom ki nje u Hr vat skoj”, Migracijske ietničketeme, Za greb 2005, god. 20, br. 4: 339-365.

5. Đor đe vić, Dra go ljub B.: „Ro mi na ras kr šću“, u: Rominaraskršću:pravamanjinaimanjinskihzajednica / ur. Dra go ljub Đor đe vić, Jo van Živ ko vić, Niš, Pun ta, Dru štvo do bre ak ci je, Ko mren ski so ci o lo ški su sre ti, Bah ta lo drom, 2002: 164-168.

6. Đor đe vić, Dra go ljub B.; će bić, Mi li ca; Sa vić, Sven ka (ur.): ZbornikistraživačkihradovastudenataRoma, Be o grad, cen tar za in ter ak tiv nu pe da go gi ju, 2004: 195 str.

7. Gra nić, Ja go da: Jezikiidentitet, Za greb-Split, Hr vat sko dru štvo za pri mi je nje nu lin gvi sti ku, 2007.

8. Ilić, Ro za li ja; Ilić, emi li ja: ObičajiitradicijaRomaKragujevca, Kra gu je vac, Rom ski in for-ma tiv ni cen tar, 2002: 88 str.

9. Jo va no vić, Da ni ca: IzsrcanašihRomkinja:životRomkinjauBanatu, No vi Be čej, Udru že nje “Rom”, 2004: 82 str.


64

10. Kne že vić, Sre bri ca: »Že ne Ro ma i nji hov smi sao za adap ta ci ju u skla du sa eko nom skim pro-me na ma«, Etnološkipregled, Be o grad, 1982, br. 17: 279-293.

11. Ku zma no vić, Bo ra: “Ste re o ti pi je o Ro mi ma i et nič ka dis tan ca pre ma Ro mi ma”, Sociologija, Be o grad, 1992, 34/1: 119-126.

12. Ma luc kov, Mir ja na: EtnološkagrađaoRomimaCiganimauVojvodini, No vi Sad, et no graf ski mu zej, 1979, 420 str.

13. Mi tro, Ve ro ni ka (ur.): Nevidljive– ljudskapravaRomkinjauVojvodini, No vi Sad, Fu tu ra pu bli ka ci je, 2004, 53 str.

14. Mi tro, Ve ro ni ka: MedijioRomima, No vi Sad, Žen ske stu di je i is tra ži va nja, 2009, URL: http://www.yenskestudije.org.rs

15. Mitro, Veronika; Aleksandrović, Marija: Devica:dailine?, Novi Sad, AB print publikacije, 2003.

16. Mitro, Veronika, Jelena Jovanović; Šajin, Danica: Spremnizabrak:dailine?, Novi Sad, AB print publikacije, 2003.

17. Mitrović, Aleksandra: Nadnu:Rominagranicisiromaštva, Beograd, Institut za kriminolo-ška i sociološka istraživanja, 1990, 125 str.

18. Mršević, Zorica: »Romkinje između mita i (srbijanske tranzicije) stvarnosti«, Kruhiruže, Zagreb 2004, br. 24: 13-17.

19. Mršević, Zorica: „Parametri rodne analize romske zajednice u periodu tranzicije“, Pravačoveka, Beograd 2004, vol. 3/3-4: 9-23.

20. Savić Svenka et al. (ur.): Romkinje:biografijestarihRomkinjauVojvodini, Novi Sad, Futura publikacije: Ženske studije i istraživanja, 2001, 230 str.

21. Savić, Svenka: „Žene iz manjinskih grupa u Vojvodini: pogled iz vizure žene iz većinskog naroda“, Informator, Novi Sad 2002, br. 35-36: 8-20.

22. Savić, Svenka: “Šta nam to potvrđuju grafiti ispisani po Vojvodini?“, u: Govormržnjeinacionalizam:uzrociiposledice / ur. Marija Gajicki, Novi Sad, “Vojvođanka” - regionalna ženska inicijativa, 2007.

23. Savić, Svenka et al.: Romkinje2, Novi Sad, Futura publikacije, Ženske studije i istraživanja, 2007, 214 str.

24. Savić, Svenka; Grbić, Milena: Akademskimobrazovanjemdoromskeelite, Novi Sad, Univer-zitet u Novom Sadu, Ženske studije i istraživanja, Futura publikacije, 2008, 144 str.

25. Savić, Svenka: ObrazovaneRomkinje:prijedlogzamodelinterkulturnograzumjevanjaislušanja, Jasenka Kodrlja, Svenka Savić i Svetlana Slapšak, urednice, Kultura, drugi, žene, Institut za društvena istraživanja u Zagrebu, Hrvatsko filološko društvo, Plejada, 2010: 187-202.

26. Slapšak, Svetlana (ur.): „Romkinja“, u: ŽenskeikoneXXveka, Beograd: Biblioteka XX vek, 2001: 240-245.

27. Stjepanović-Zaharijevski, Dragana, Danijela Gavrilović i Nevena Petrušić: Obrazovanjezarodnuravnopravnost:Analizanastavnogmaterijalazaosnovnuisrednjuškolu, Niš, UNDP, Punta, 132 str.

28. Vidović, Marija: „Romkinje u naselju ’Mali London’”, u: DruštvenepromeneipoložajRoma:Zbornikradovasanaučnogskupaodržanog10.i11.decembra1992.godine / ur. Miloš Macu-ra i Aleksandra Mitrović, Beograd: SANU : Institut za socijalnu politiku, 1993: 155-166.


65

29. Žunić, Natalija: „Prava i položaj Romkinje“, Dragoljub B. Đorđević i Jovan Živković, uredni-ci, Rominaraskršću: zbornik radova, Niš, Punta, 2002: 64-168.

gender identity and the education of roma women in serbia

summary: Over the past thirty years, there have been a significant number of papers in Serbia exploring the issues of Roma women. In this paper I will observe the sociosocial category of identity, with the focus on gender as an important component of the dynamic nature of identity. If change is an important property of identity, then it has to be demonstrated in which way the education of Roma women contributes to the change of identity, by decreasing their double discrimination in a society in which they are exposed to it. I build upon the theoretical framework of »Otherness«, since it has been shown on multiple occasions that the existing educational system in Serbia is implicitly discriminatory against »Others«.

The objective of this paper is to show how education affects the gender identity of Roma women. I am using the basic results of several projects carried out in Serbia in recent years, with the focus on the education of Roma men and women as »Others« in preschool, elementary school, high school, university and adult education. I will show how the influence of education can be expected to bring about changes in gender identity, which in turn leads to the changes in other components of the identity of Roma women in the community Roma as well as the majority one.

Even though the system of education in the language of the ethnic majority focuses on the majority community, with almost no information on the Roma community included in the program (according to the current curricula), data derived from projects has shown that female Roma school and university students have achieved better results than males over the course of the educational process. Roma women recognize education as an opportunity to overcome the problem of double discrimination in their own community as well as in the majority one, in which the educational process takes place. Changes in their gender identity occur in the course of their education.

Even though there has been no clear focus on building identity and system of values of Roma school and university students during their education in the ethnic majority language, Roma women have displayed more skill in knowledge internalization and value acquisition. Their gender identity has been changing in the desirable direction that of a better education as a means of presenting themselves more successfully in the public sphere.

key words: double discrimination, identity, education, Roma women, Roma community


66


68

ap strakt: Te ži šte is pi ti va nja sa ku plje nih pe sa ma i već po sto je ćih za be leže nih u zbir ci T. Di mi ća „Tra di ci a ko rro ma no li la ri pe an de Voj vo di na – Tradi cij ska rom ska knji žev nost u Voj vo di ni” (Di mić, 1997), sta vlje no je na one od li ke ko je u znat noj me ri po ti ru oštre gra ni ce iz me đu lir ske i ep skolir ske po e zi je, na ra tiv nost i dra ma tič nost ali i one od li ke ko je su spe ci fič ne za rom sku usme nu po e zi ju.

ključ ne re či: lir ske pe sme, usme na rom ska po e zi ja, kla si fi ka ci ja, zna če nje

rom ske lir ske pe sme

Kao naj sta ri ji rod na rod ne knji žev no sti, na rod na li ri ka je bi la za stu plje na naj pre u ob red nim pe sma ma, po sle nič kim pe sma ma, ba ja li ca ma, ver skim pe sma ma, za-go net ka ma i po slo vi ca ma. Ka sni je su se raz vi le po ro dič ne i lju bav ne pe sme. Ži ve ći upo re do, vr ste su uti ca le jed na na dru gu, nji ho vi mo ti vi su se me đu sob no pro ži ma li (Ne dić, 1986: 467). Po mi šlje nju V. Lat ko vi ća, osno vu na rod ne lir ske pe sme či ni ne-ko sa že to zbi va nje, bez raz vi ja nja rad nje, a prot ka no ose ća njem ili pro pra će no mi-šlju. Jed na od bit nih ka rak te ri sti ka lir ske na rod ne pe sme je ste nje na sin kre tič nost, jer je po ve za na sa me lo di jom, igrom, ob red nom rad njom i sl.

Lir sko „ja” ne pod ra zu me va od re đe ni su bjekt ne go tip op šte ljud skog i za jed nič-kog is ku stva. Lir ski su bjekt is ka zu je svo je ose ća nje mo no lo ški, di ja lo ški ili u me-šo vi toj fo mi. Ove oso bi ne lir ske pe sme ute me lje ne su u ob li ci ma ži vo ta i u po e ti ci tra di ci je. Od nos iz me đu re al nog i sim bo lič kog us po sta vlja se po vi zu el nim i unu tra-šnjim ana lo gi ja ma, po nji ho vom kon tra stu ili srod no sti (Kr nje vić, 2001: 509) .

Kla si fi ka ci ju lir skih pe sa ma iz vr ši li smo po no se ćim mo ti vi ma u pe smi, ma da se po je di ne pe sme mo gu svr sta ti i u sva tov sku i u lju bav nu po e zi ju, kao na pri mer

rom ske ep sko-lir ske pe sme - sta ri ja i no va be le že nja (kla si fi ka ci ja, te me, zna če nje)

ma ri ja alek san dro vić, no vi sad

interkulturalna istraŽivanja udc 821.214.58-14.09:398

69

pe sma ĐilabenRromalenSvirajteRomi. Na si tu a ci ju svad be ja sno upu ću ju po čet ni sti ho vi:

“Uze ću se bi onog cr nog Ro ma / Onog cr nog Ro ma”; me đu tim, pe sma po tom te če kao lju-bav na pe sma i na go ve šta va si tu a ci ju u ko joj uda toj že ni sa de te tom do la zi lju bav nik. Šta vi še, re fren pe sme: “Pe vaj te Ro mi / le po po šte no” do vo di je u ve zu sa pe sma ma o ra du, po što po-zi va mu zi ča re da svoj po sao oba vlja ju ka ko tre ba: “Ne ka ceo svet ču je / na še tam bu re.”

1. sva tov ske (obi čaj ne) pe sme

Svad be ne pe sme se pe va ju u ključ nom tre nut ku ko ji obez be đu je kon ti nu i tet čo-ve ko vog ži vo ta (Kr nje vić, 2001: 828). Sa ma svad ba je sre di šte ob red no sti, pra će na slo že nim ak tiv no sti ma u ci lju za šti te od cr ne ma gi je ko ja mo že na ne ti zlo mla den-ci ma i bu du ćem po tom stvu. Pe sme ko je se pe va ju ne po sred no su po ve za ne sa kul-tom plod no sti; kroz ko lek tiv ne po hva le i bla go slo ve one is ti ču le po tu i mla dost kao pred u slov za brak i ma te rin stvo. Pe sme su prot ka ne slo je vi tim sim bo li ma i ima ju upo ri šte u kul tu plod no sti.

ce re mo ni ja svad be pod ra zu me va re do sled ob red nih rad nji i u mo mač koj i u de vo jač koj ku ći: od “lo god be” (po ga đa nje mla di će vih i de voj či nih ro di te lja) za ce-nu de voj ke, ko ju mo ra ju pla ti ti mla do že nji ni ro di te lji, sa ku plja nja sva to va, od la ska sva to va od mla do že nji ne do de vo jač ke ku će, do če ka u de voj či noj ku ći, da ri va nja de voj ke, pa do po se te de voj či nih ro di te lja na kon pr ve brač ne no ći mla de na ca. Na ža lost, u is tra ži va nju ko je smo spro ve li ni smo ima li pri li ku da sni mi mo ni jed nu tra di ci o nal nu rom sku svad bu, te ni smo mo gli za be le ži ti ni jed nu pe smu pre ci znim ob red nim re do sle dom, pra te ći od re đe ne mo ti ve ka rak te ri stič ne za po jed ne ob re de u okvi ru svad be.

Me đu tim, u is po ve sti ma Rom ki nja u knji zi Romkinje(Sa vić, Alek san dro vić, Di-mi trov, Jo va no vić, 2001: 12, 19, 20, 27, 64, 75, 96, 99, 111, 129, 134, 144, 165)sa-dr ža ni su obi ča ji ku po vi ne mla de i po je di ni svad be ni ri tu a li. U opi sa nim obi ča ji ma pri li kom lo god be od no sno pro šnje mla de mo že se uoči ti da je brak skla pan bez pri stan ka de voj ke ko ja je uz to bi la de te od 13-14 go di na. De voj ke ko je su “od be gle” osta ju bez svad be i ri zi ku ju da bu du od ba če ne od svo je po ro di ce.

Pe sme ko je smo svr sta li u gru pu Sva tov ske pe sme otrg nu te su iz svog kon tek sta, ži ve sa mo stal no po ka fa na ma, te smo ih ta ko i za be le ži li.

U pe smi Kastrubulboriparni–Kometrebabelasnaja is ti če se pred nost de voj ke ako je be la. Kod Ro ma se ve o ma ce ni „be la” sna ha, ve ro vat no u že lji da bu de bo lje pri hva će na od ve ćin skog sta nov ni štva, kao i da po tom stvo bu de be le pu ti i da se lak še uklo pi u svet ne-Ro ma.

Taj am bi va lent ni od nos pre ma vla sti tom iden ti te tu is ka zi va le su u ve li koj me ri i stra re Rom ki nje či je su is po ve sti sa bra ne u isto i me noj knji zi: „Ta ko se Rom ki nje


70

dvo stru ko mar gi nal zu ju: kao deo so ci jal no i eko nom ski mar gi na li zo va ne za jed ni ce, ali i do dat no, unu tar te iste za jed ni ce, kao že ne, pa, ka da je reč o že na ma či je sud bi-ne sa dr ži ova knji ga i kao pri pad ni ci ne pro duk tiv ne sta ro sne gru pe. Sa me ove že ne u po je di nim slu ča je vi ma is ka zu ju ne ga tiv no sa mo o pa ža nje bi lo po sred no, bi lo di-rekt no. Po sred no, ka zi va či ce ot kri va ju ne ga tiv no sa mo o pa ža nje na gla ša va ju ći svo je so ci jal ne ve ze sa ne-Ro mi ma (dru ga ri ce, ku mo vi, even tu al ne lju bav ne ve ze – re ci-mo že na ka že da joj ni je sme ta lo što je njen pret po sta vlje ni, Sr bin, s ko jim je ima-la avan tu ru, zo ve ci gan či ca). Ta ko đe, ne ke od njih na gla ša va ju svo je ne pri pa da nje rom skoj za jed ni ci: ne po zna va nje je zi ka i kul tu re (eks pli cit no po nos zbog rom skog je zi ka i bri ge za nje go vo oču va nje is ka zu je sa mo uspe šna po slov na že na), ili is ti ču ći vla sti ta ‘ne rom ska’ svoj stva (‘bi la sam be la’, ‘zva li su me Ko šta na’ – ov de se vi di pri-sta ja nje na po zi ti van ste re o tip), što je i ra zu mlji vo s ob zi rom na broj ne ne ga tiv ne pred ra su de i ste re o ti pe ko ji pra te Ro me. Ima i ne po sred nog is ka zi va nja ne ga tiv nog sa mo o pa ža nja. Re ci mo, jed na od že na ka že: ‘Je si ču la ne znam ni kad sam oždre blje-na’ ” (Lju šta no vić, 2007: 25, 27, 75).

U pe smi Kastrubulboriparni–Kometrebabelasnaja ipak pre o vla da va ra zum pa bu du ći sve kar ka že:

Šaj avel voj vi ka li, Mo že ona bi ti i cr na,Nu maj te avel bah ta li. Sa mo da bu de sreć na.

Ovim se na go ve šta va mo tiv dobresreće, pro i za šao iz ve ro va nja da je čo ve ko va sud bi na una pred od re đe na na ro đe nju i da će oni ko ji ma je ta da do de lje na do bra sre ća bi ti sreć ni i usre ći va ti bli žnje (Pan tić, 1988, br. 13).

Do ka zi va nje mo ći i bo gat stva mom ko ve po ro di ce is ti če se u sti ho vi ma gde bu-du ći sve kar obe ća va:

Či tru bun man pandž še la, Ne tre ba mi pet sto ti na,Po ći na va la an de gal be ja. Pla ti ću je zla tom.

Pre ko mer no ra si pa nje pri li kom pro sid be i u to ku svad be ka rak te ri stič no je ka-ko za svad be kod Ro ma, ta ko i kod Sr ba (Ka ra no vić, XLII: 15-25), kao i ku po vi na od no sno pla ća nje ne ve ste za be le že no u jed nom za pi su s kra ja se dam de se tih go di na XVI II ve ka: “[...] kod pro stog sve ta ne do bi ja de voj ka o uda ji ni ka kvu spre mu, mi-raz i sl., ne go mla do že nja mo ra da ku pi ne ve stu od nje zi na oca” (Ka ra no vić, XLII: 15-25). Ovo za pa ža nje sva ka ko se mo glo od no si ti i na Ro me jer je u pri ča ma sta rih Rom ki nja iz Voj vo di ne po tvr đe na ova te za. Ta ko Zla ta, jed na od is pi ta ni ca, na pi ta-nje da li su nje ni ro di te lji do bi li no vac za nju, od go va ra: “Pro da li me, po ga đa li se. Za šest i po hi lja da.” (Sa vić, Alek san dro vić, Di mi trov, Jo va no vić, 2001: 129)


71

Stih se, na rav no, mo že sa gle da ti i kao pe snič ka sli ka, ko ja na vo di na ri tu al nu tr-go vi nu že na ma u okvi ru tra di ci o nal nog skla pa nja bra ka, pri če mu se is ti če že ni no opred me ći va nje kao ro be ko ju “ku pu je” mom ko va fa mi li ja, te ta ko ona po sta je nji-ho va svo ji na. Ulo ga mu ška ra ca u ri tu a lu svad be ve o ma je zna čaj na jer oni od lu ču ju o sve mu što je u ve zi sa da ri va njem de voj ke, do go va ra ju se o uslo vi ma pod ko ji ma će se od vi ja ti svad ba i dr. Iz ži vot ne pri če Na de Fer ko vić mo že se vi de ti pri mer ta-kve svad be, gde ukrat ko opi su je ri tual: “Pro si li smo je (sna hu) iz Dra gi nja i ku pi li za hi lja du ma ra ka. Se dam de set ko la je išlo po nju. Nje ni ro di te lji su zah te va li da ima ven ča ni cu, be le ci pe le i ru ka vi ce, oni su spre ma li svad bu kod nji, a mi smo ov de, sa mo što smo im od ne li, ta kav je obi čaj kod nji, sta ri jim že na ma pa pu če tri pa ra i pe če no pra se. A kad smo do šli ku ći, oti šli smo u me sni od bor i cr kvu da se ven ča ju. Svad bu smo pra vi li u do mu i kad smo do šli sa ven ča nja da li smo joj mu ško de te da dr ži u ru ka ma da bi ro di la mu ško de te. A ona ima sad če tir de voj či ce! I on dak, su že ne pro si pa le ži to na snaj ku, kad su ušli unu tra, mu zi ka je svi ra la, a mi smo pe va li i igra li. Uve če su do šli po ga ča ri, do ne la joj je ma ma be li čar šav i po ga ču i me tla na taj čar šav di će du oni spa va ti, ta ko je kod nji obi čaj. Po sle dva najst, mla den ci su oti šli ku ći, mla da se pre svu kla, obu kla dru gu be lu ha lji nu i vra ti li su se na trag. Mu zi ka je svi ra la ku mo vi ma do dva najst, a po sle po ga ča ri ma. Kad se mla da vra ti la, nje na ma ti joj je da la be li čar šav i po ga ču na taj čar šav, ta kav je obi čaj kod nji. Su tra dan smo po-ka zi va li čar šav, pa li li smo va tru ve li ku i bi la je i mu zi ka, čar šav je bio is pra van, ona je bi la de voj ka. On da smo se ve se li li dva da na i dve no ći. Tu su se oku pi le i kom ši je da vi de da li je mo ja sna ušla kao de voj ka u mo ju ku ću.” (Sa vić, Alek san dro vić, Di-mi trov, Jo va no vić, 2001: 129).

U pe smi MajbarvalomesemRrom–Najbogatijijasamčovek bu du ći sve kar se raz me će ma te ri jal nim bo gat stvom i lič nom sre ćom jer ima si na za že nid bu i ćer-ku za uda ju - zbog to ga je najbogatijičovek. Kroz ce lu pe smu pro ve ja va sre ća, a u po sled njoj stro fi on na ja vlju je “spe ci jal nu pe smu” ko ju će pe va ti, što uka zu je na či nje ni cu da po sto je od re đe ne pe sme ko je na svad bi pe va is klju či vo sve kar.1 Ova pe sma za be le že na je u Ba na tu, što se mo že vi de ti po di ja lek tu ko ji je ka rak te ri sti-čan za Ba nat. Sem to ga mo že se pri me ti ti da u pe smi ima i ne rom skih iz ra za2 (obe-le že ne su bol dom), što na vo di na za klju čak da Ro mi da nas sve vi še ko ri ste iz ra ze sre di ne u ko joj ži ve, do da ju ći od re đe ne na stav ke –a za žen ski rod, i –o za mu ški rod ukla pa ju ći reč u pe smu:

Ages bi jav me ke rav, šam panj co me pu trav, sa e Ro men ak ha rav,

1 Ovo bi se mo glo od no si ti na već na pu šte ne i za bo ra vlje ne de lo ve ob re da. 2 Re či ko je ni su rom ske.


72

mu zi ka man gav.Mu ri bo ri avi li,te avel man ge bah ta li,spe ci jal no me tra da va,ve se lo gi li.

U pre vo du na srp ski je zik:

Da nas svad bu ja pra vim, šam pa njac ja otva ram,sve Ro me zo vem,mu zi ku tra žim.Mo ja sna ja do šla je,da mi bu de sret na, spe ci jal no ću te ra ti,ve se lu pe smu.

Pe sma SaeRromaphenenSviRomikažu pe va se po ka fa na ma i na svad ba ma. Ve o ma je po pu lar na kod Ro ma, na ro či to zbog sti ho va:

Sa e Ro ma phe nen, kaj na ja men lo ve, Svi Ro mi ka žu, da ne ma mo pa ra, si men, si men lo ve, ali na ja men ba re. ima mo, ima mo pa ra, ali ne ma mo ve li kih.

U sti ho vi ma:

Sve ću pa re da ti, sna hu ću pro na ći,Ve li ke pa re ću da ti, sna hu ću pro na ći.

vi di se da je sna ha ve o ma va žan član bu du će po ro di ce: ona se pa žlji vo bi ra, za nju se da je ogro man no vac, zbog svad be se po zajm lju je no vac ako tre ba, sa mo da se is pro si što lep ša sna ha i da svad ba bu de što bo ga ti ja.

Pe sma UštiRužofulavtu–UstaniRužo,očešljajkose po mo ti vi ma se mo že svr-sta ti me đu svad be ne; me đu tim, pe sma je vre me nom iz gu bi la ob red ni ka rak ter i sa-da sa mo na go ve šta va ulo gu i zna čaj ne ve ste:

Aj bo ri je muj ka li je, Aj sna ho, cr na li ca,Aj bo ri je muj ka li je, Aj sna ho cr na li ca,So an dan man đe će da de star Šta si mi do ne la od svog ocaće da de star bar va le star? Od svo ga oca bo ga to ga?


73

An dem tu će ka le jak ha Do ne la sam ti cr ne oči Ka le jak ha sar duj drak ha. cr ne oči kao dva gro zda.

Sve svad be ne pe sme ko je smo za be le ži li u ka fa na ma iz gu bi le su svoj ob red ni ka rak ter. Pe sme su vre me nom do bi le nov smi sao zbog ni za fak to ra ko ji su uti ca li ka ko na Ro me ta ko i na ve ćin sko sta nov ni štvo kraj ko jeg su ži ve li. Nov na čin ži vo ta na gri zao je sta ri ob red te da nas u svad be nim rom skim pe sma ma ima ve o ma mno go uti ca ja mas–me dja. Ret ko se pe va ju ili se uop šte ne pe va ju pe sme sta ri jeg da tu ma ko je u se bi no se ob red ni trag.

Pe sma AvenRroma–DolazeRomi u zbir ci T. Di mi ća ima dru ga či ji obrt od pe-sa ma ko je smo za be le ži li u ka fa ni. Kod Di mi ća pe sma gla si:

Ali ka kva je Ru ža sve kr va?Le po tom Ru ža sva te nad vi si,Lep ša je Ru ža no sna ha-de voj ka,Lep ša je Ru ža od sun ca ne be skog.

U pe smi se ne ve li ča de vo jač ka le po ta, što je ka rak te ri stič no za svad be ne pe sme, ne go sve kr vi na. Ovo mo že bi ti deo svad be ne ru ga li ce, ko jom se iz ra ža va ne za do-volj stvo sna hom, ali mo že na go ve sti ti i bu du će ba la dič ne su ko be u po ro di ci. Mo tiv le pe sve kr ve mo že se vi de ti i u zbir ci Vu ka Ka ra dži ća, u pe smi Džaverbegovicaisinjoj(Ne dić, 1985: 493), gde sna ha na po ziv mu ža da do đe u po ste lju od go va ra:

Ne ću te bi u me ku po ste lju:Tvo ja maj ka mla đa od me ne ka.

Ipak, sve kr va je u svad be nom ri tu a lu bi la pan dan de voj či noj maj ci. Sve kr va je ima la po sred nič ku ulo gu u ri tu a li ma uvo đe nja ne ve ste u no vi dom; ona je kroz od-re đe ne ri tu a le sna hi ko ja ula zi u no vi dom pre da va la te mo ći (Ka ra no vić, 1993).

Ve li ča ju ći sve kr vi nu le po tu, sva to vi u pe smi mo žda že le da odo bro vo lje sve kr vu ka ko bi pri hva ti la de voj ku u svo ju ku ću.

2. po ro dič ne pe sme

Po ro dič ne pe sme se pe va ju u po ro dič nom kru gu. Sre di šnji mo tiv pe sme je lju-bav ro di te lja pre ma de ci. Pre o vla đu je re a li stič ki na čin ope va nja, nji hov osnov ni ton je dir ljiv i ne žan. Ove pe sme ret ko ide a li zu ju ži vot u pa tri jar hal noj pro di ci (Pe šić, 2001: 623). Rom ske po ro dič ne pe sme ima ju niz spe ci fič no sti uslo vlje nih spe ci fič-nim na či nom ži vo ta i oso be nim po ro dič nim od no si ma. U pe sma ma ko je sam za-


74

be le ži la na te re nu ve o ma je čest mo tiv osta vlje nog mu ža ko ji ža li za že nom, mo tiv ne sreć nog mu ža ko ji je u tam ni ci zbog že ne, tu ga osta vlje nog de te ta za maj kom, ne sre ća zbog po ro di ce ra su te po ino stran stvu, la žna op tu žba za kra đu, od ri ca nje od ćer ke zbog ze ta, na si lje u po ro di ci ko je či ni pi ja ni muž, mo tiv sa mo će u bo le sti i dr. Sve ovo uka zu je na niz so ci jal no–psi ho lo ških pro ble ma s ko ji ma se su o ča va si ro ma-šna i mar gi na li zov na rom ska po ro di ca.

Pe sma Ajsahalemelove–Ajsvesamparepopioza be le že na je u Ba na tu. De lu je kao splet ne ko li ko pe sa ma po ve za nih istom me lo di jom. U pr ve dve stro fe pe vač ža li za pro da tim ko njem, u tre ćoj i če tvr toj stro fi ide da pro si sna hu, u pe toj i še stoj stro fi mo ra da osta vi že nu na tri go di ne i u še stoj stro fi se še ret ski za kli nje da ni je bio pi jan jer, u su prot nom, ne ka se osu ši „kao suv list na vo di”. Sa sta no vi šta na še te me ovo je ve o ma in te re sant no kao na go ve štaj pre ra sta nja lir ske pe sme u ep sko–lir sku for mu s na gla še ni jim ele men tom na ra ci je.

U pe smi Lidi,lidi no se ći mo tiv je ne sre ća zbog la žne lju ba vi. Neo stva re na lju bav na ve la je lir ski su bje kat da na pra vi zlo zbog ko jeg je u za tvo ru. Sin tra ži od maj ke da pro da min đu še i ke ce lju ko ji ozna ča va ju sta tus uda te že ne, da kle ne što što joj je iz u-zet no vred no, i ta ko ga iz va di iz tam ni ce i do ka že maj čin sku lju bav. U sti ho vi ma:

Ta li di, li di,li di,li Ta li di, li di,li di,liho ha da ma koj di li pre va ri la me ta lu da ho ha da ma koj di li pre va ri la me ta lu da la ći suk nja me la li. nje na suk nja pr lja va.

ja vlja se mo tiv pr lja ve ke ce lje, što je uvre da za že nu zbog ko je je u za tvo ru. Me ta fo-ra “pr lja va suk nja” uka zu je na že nin ne mo ral zbog ko jeg je muž u tam ni ci. I ov de se lir ska pe sma pri bli ža va ep sko–lir skoj, na go ve šta va ju ći niz po ten ci jal no ra zor nih po ro dič nih su ko ba.

U pe smi Marel zvono kangirjako – Zvoni crkveno zvono glav ni mo tiv je smrt maj ke ko joj de ca ne mo gu da do đu na sa hra nu za to što su da le ko:

Aj zli ba no hal tu jag O vo zu po je la te va tra. Aj zli ba no hal tu jag O vo zu po je la te va tra. Kaj in ger dan ma thaj mu kljan ma, Gde si me od neo i osta vio Thaj pal pa le či an dan ma I na zad me ni si vra tio, Kaj in gar dan ma thaj mu klja ma Gde si me od neo i osta vio Thaj pal pa le či an dan ma. I na zad me ni si vra tio.

U ovim sti ho vi ma ogle da ju se ne moć i tra gi ka onih ko ji su oti šli u ino stran stvo kao azi lan ti žr tvu ju ći pri tom po ro di cu i sta re ro di te lje ko ji su osta li sa mi u bo le sti


75

i ne ma šti ni. Po ro dič ni ži vot Ro ma u pe sma ma ko je ga ope va ju sa dr ži ve o ma ma lo ve drih, op ti mi stič kih to no va. Ra dost sa dr ža na u svad be noj pe smi iš če za va pred te-go ba ma ži vo ta.

Pe sma Trinđesathajtrinrjaća–Tridanaitrinoći ima mo tiv la žne op tu žbe za ukra de nu ov cu. Si ro mah “sa bri gom u gla vi” su o ča va se ov de sa ne ra zu mlji vim tu đim sve tom. Sud ni ca je za nje ga “ša tra dr ve na”, tu đin ski pro stor u ko jem se su di Ro mi ma, a je di na na da Bog ko jem se za kli nje su o čen sa la žnom op tu žbom: “Ja oj, Bo že, da umrem ja, ako isti nu ne go vo rim”. Pe sma je za be le že na u Ba na tu i sa dr ži u se bi me ša nje di ja le ka ta (ne ga ci ja -ča; -či) ko ji su ka rak te ri stič ni za pod ruč je Ba-na ta i Bač ke:

Da ma du ma e rrom nja sa da ma du ma e rrom nja sa kaj či avi lam e bak hr ja sa kaj ča avi lam e bak hr ja sa

Ta ko đe, ja vlja se i na sta vak –u za ime ni ce mu škog ro da dumo–rame i šero–glava. Ime ni ce po pa ra dig mi u in stru men ta lu sin gu la ra tre ba da ima ju na sta vak –sa(Đu-rić, 2005: 105), me đu tim, u ovoj pe smi kao i u pe smi Kanavilemandroforo–Dolazećisavašara, iz zbir ke T. Di mi ća, ja vlja ju se ovi na stav ci. Mo že mo za klju či ti da u ne kim de lo vi ma Voj vo di ne (Ba nat) po sto ji rom ski di ja le kat sa ovim na stav kom, ko ji ni je ka rak te ri sti čan za gur bet ski di ja le kat, naj ra spro stra nje ni ji di ja le kat u Voj-vo di ni.

e čar ja sa po du mo jue čar ja sa po du mo jue gri ža sa an do še ro ju e gri ža sa an do še ro ju.

U pe smi Ćermandevlajagori–PretvorimeBožeuvatricu do mi nan tan je mo tiv sva đe sa ze tom. Otac se od ri če ćer ke zbog ze ta, pro kli nju ći cr nu sud bi nu:

Mu ški čha vra si ma Mu šku de cu imamSa mo čhe kaj naj ma Sa mo ćer ku ne mamPro kle to te avel Pro kle ta ne ka jePro kle to te avel Pro kle ta ne ka jeKoj ka li sud bi na. Ova cr na sud bi na.


76

Mol ba lir skog su bjek ta Bo gu da ga pre tvo ri u va tru:

ćer man de vla ja go ri Pre tvo ri me Bo že u va tri cu Jek ja go ri ro ma ni Jed nu rom sku va tri cuNa cik ni, na ba ri Ni ve li ku, ni ma lućer man de vla ja go ri. Pre tvo ri me bo že u va tri cu.

mo že se tu ma či ti u skla du sa sim bo li kom va tre (Ku per, 2004: 180), ko ja mo že pred-sta vlja ti po sred ni ka iz me đu Bo ga i čo ve ka, mu če ni štvo, oči šće nje, ali i ra zor nu si lu. Ov de je mol ba lir skog su bjek ta osnov upe ča tlji ve po et ske sli ke ko ja se mo že tu ma-či ti i kao du bo ka po tre ba za to pli nom do ma ćeg og nji šta, za tra ja njem u kru gu po ro-di ce, li še nom ljud ske mu ke i is pa šta nja.

Mo tiv ne sreć ne že ne ko ja ne zna ku da će po ći u pro šnju da bi na hra ni la svo ju de cu na la zi se u pe smi Rromnjaćiđilji–Ženinapesma. Že na ja di ku je na po lju ka mi-li ce mo le ći Bo ga da joj olak ša te ret. U raz go vo ru sa ro mo lo gom Ran kom Jo va no vi-ćem iz De ro nja sa zna li smo in te re san tan po da tak da je pe sma naj ve ro vat ni je na sta la za vre me bra nja ka mi li ce u De ro nja ma. Ran ko je ob ja snio da je bra nje ka mi li ce bi lo ve o ma te žak po sao i da be ra či (uglav nom Ro mi iz obli žnjih se la) ni su od la zi li svo-jim ku ća ma sve dok je tra ja la se zo na bra nja, što bi da lje mo glo ve za ti ovu pe smu za vr stu po sle nič kih pe sa ma. Za pe sme ko je su za be le že ne u De ro nja ma ka rak te ri stič-no je da ume sto gla go la u fu tu ru sta vlja ju gla gol u per fek tu, kao što je to slu čaj u pe smiRromnjaćiđilji–Ženinapesma, u pr ve dve stro fe:

Voj ro ve la, Ona će pla ka ti e De vle pu če la, I Bo ga pi ta ti,Kaj voj dža la, Ku da će ići,kaj voj ban đa re la Ko jim pu tem kre nu tie čha vr ren đe man gr ro, De ci hle ba da do ne se.kaj voj le la.

U pre vo du na srp ski je zik pr va dva sti ha bi gla si la: “Ona će pla ka ti, Bo ga pi ta ti” što se ni ka ko ne ukla pa u smi sao pe sme, jer je ce la pe sma is pe va na u pre zen tu pa ta ko u pre vo du gu bi smi sao.

3. lju bav ne pe sme

U na u ci se pret po sta vlja da su lju bav ne pe sme na sta le u do ba pre la ska na ze-mljo rad nič ko pri vre đi va nje, u ko jem su po sta le sa stav ni deo kul ta bo žan stva plod-


77

no sti i, pri miv ši ero tič ni ka rak ter, ve za le se za pro leć ne svet ko vi ne. Osnov ni mo tiv lju bav nih pe sa ma je ste is ti ca nje le po te vo lje nog bi ća, lju bav na če žnja, pri be ga va nje ma gi ji da se lju bav ostva ri. Ve o ma su pod lo žne pro me na ma. Ope va ju se raz li či ti tre-nu ci u lju ba vi od dis kret nog na go ve šta ja lju ba vi do ša lji vih, če žnji vih i sen zu al nih (Pe šić: 2001, 432).

To kom is tra ži va nja sa ku pi li smo zna tan broj lju bav nih pe sa ma ko je se pe va ju po ka fa na ma. Ve o ma je če sta kom pi la ci ja raz li či tih pe sa ma ko je se iz vo de u jed nom da hu uz isti ri tam i re fren:

Đi la ben Ro ma len, šu kar pa ći va le, Pe vaj te Ro mi, le po i po šte noMek ašu nel sa o them e tam bu re ma re. Ne ka ceo svet ču je na še tam bu re.

mo že se ve o ma če sto ču ti u raz li či tim pe sma ma. Pe sme svr sta ne u lju bav ne ima ju raz li či te mo ti ve: od mo ti va osta vlje nog mom ka ko ji ža li za de voj kom, pre ko pre lju-be i mo ti va la ko pre ža lje ne tek umr le že ne do ža lo sti za umr lim mu žem.

U sti ho vi ma pe sme Milamajko, iz zbir ke T. Di mi ća:

Ka ring dža va, ka ring ban đa ra va, Ku da da po đem i ku da da skre nem,Ka ring man đe mi ro me ro da va. Gde da tra žim svoj mir iz gu blje ni.

ogle da ju se že nin očaj i ne moć da na sta vi da lji ži vot bez vo lje nog mu ža, dok u pe smi Voša,voša–Šumo,šumo muž na vest da mu že na le ži mr tva na sto lu iz go va ra:

Me kla, me kla mek me re lu, Osta vi je nek je mr tva!Te maj si ma šov gu ru va: Ja još imam šest vo lo va:Maj duj da va pe khan đir ja, Dva ću da ti po cr kva ma,Maj duj da va pra ho va la Dva ću da ti na sa hra nu,Maj duj da va že ni va ma! Dva ću da ti na že nid bu!

Smrt i svad ba se po ve zu ju, že ni na smrt ne iza zi va emo tiv nu re ak ci ju mu ža, ne go sa mo bri gu da se ži vot na sta vi. Na su prot to me, u pe smi Milamajko vi di se pa tri jar hal ni od nos že ne pre ma mu žu bez ko jeg se ose ća iz gu blje no u sve tu. U pe-smi su oči gled ne pot či nje nost že ne i nje na pa tri jar hal nost, dok mu ška rac u is toj si tu a ci ji na pro blem gle da sa svim dru ga či je. Ova vr sta od no sa po ko joj te ret oba-


78

ve za, obi ča ja, nor mi mno go vi še oba ve zu je že nu ne go mu škar ca i ina če je ve o ma ras pro stra nje na u shva ta nji ma Ro ma.3

Pe sma Šimijako bi porjako4 sa sto ji se iz tri, od no sno če ti ri stro fe is pe va ne u di sti hu. U pred go vo ru zbir ci Kanavavasandroforo–Dolazećisavašara T. Di mić ka že da se pe sma pe va la u za vi sno sti od pe va ča, te ta ko pe smu, po nje go vom mi-šlje nju, pe va že na, što sma tram da ni je tač no jer dru gi stih dru ge stro fe uka zu je na to da pe smu pe va mu ška rac jer je pri dev čorro mu škog ro da:

Ko lom pir ja pe tep si ja Le jo, Krom pi ri su u tep si ji, Le jo,Kaj sem čor ro thaj ko rr ko ro phe jo Si ro mah sam i usa mljen, se jo

Pe sma sa če ti ri stro fe de lu je do vr še no i mo že se svr sta ti u ru ga li ce5. Ne ka da, u rom skim ma ha la ma, ka da bi se mo mak i de voj ka “gle da li”, a to ne bi bi lo po vo lji jed nom od ro di te lja, iz ko zna ko jih raz lo ga, ta da bi se pre ko plo ta ili na bu ka ra ma, tj. pre li ma, pe va le ova kve pe sme kao znak da po ro di ca ni je za in te re so va na da mla di sklo pe brak. Ovu te zu po dr ža va ju po čet ni sti ho vi stro fa:

Ko lom pir ja pe tep si ja Le jo, Krom pi ri u tep si ji Le joNaj man čha vo te man gav tu čhe jo Ne mam si na da te pro sim de voj koPhan glem ku na ta le pru na Le jo Sve zah kre vet is pod šlji ve Le jo

3 Ta ko u knji zi RomkinjeLji lja na Pe ši kan-Lju šta no vić ka že: „Te ška sud bi na sta rih Rom ki nja po ka zu je se u ne kim ne su mnji vo za jed nič kim pre ži vlja va nji ma: si ro ma štvo; do mi nant na ulo ga maj ke u odr-ža va nju po ro di ce; ne ško lo va nje žen ske de ce; uda ja bez pra va iz bo ra (pro da ja); ne har mo ni čan brač ni ži vot; mu ko trp na bor ba za op sta nak; mno go broj ni abor tu si; za jed nič ke re li gij ske pred sta ve i ob red-no-obi čaj na prak sa – sve to ocr ta va op štu sli ku žen ske ne sre će, u si ro ma šnoj i vi še stru ko mar gi na li zo-va noj rom skoj za jed ni ci […] Mo žda naj dra stič ni ji vid kon for mi ra nja s me ri li ma za jed ni ce po ka zu je se u od no su pre ma žen skoj čed no sti. Sve ka zi va či ce pri hva ta ju dvoj ni sek su al ni mo ral, ko ji jed na od njih efekt no uob li ča va u iz re ku: ‘Mu škar cu pi še na ta ba nu, a že ni na če lu...’ Sve one na gla ša va ju da je taj sta rin ski mo ral bio do bar i ma nje-vi še ža le za njim. Čak i že na ko ja ka že da bi pri hva ti la sna ju ko ja ni je ne vi na, uslo vlja va da bi to mo gla da ura di ako je ta kva že na ‘do bra’ nje nom si nu. Ovo je ina če ka rak te ri stič no za tra di ci o nal nu kul tu ru uop šte: že ne ču va ju, za go va ra ju i spro vo de dis kri mi na ci ju že na. Da je ta ko, u kon kret nim is po ve sti ma po ka zu je i od nos pre ma mu škom i žen skom po ro du – za je dan broj ka zi va či ca naj sreć ni ji do ga đaj u ži vo tu bi lo je ro đe nje si na. Iako, su de ći po iz ne se nim is ku stvi ma, ćer ke vi še bri nu o ro di te lji ma, že ne na gla ša va ju da su ćer ke ‘tu đa sre ća’, a, ukup no uzev, ja sno je uoč lji vo da se u vas pi ta nju, od no su pre ma ra du, ško lo va nju spro vo di (i sma tra nor mal nom) dis kri mi na ci ja žen ske de ce – ‚to je žen sko me su đe no‘.” Lji lja na Lju šta no vić–Pe ši kan, Jakakaozemlja,26. 4 U svom spe ci ja li stič kom ra du pod na zi vom Stihilirskoepskausmenaromskapoezija ba vi la sam se iz me đu osta log i ana li zom ove pe sme. Ta da sam pe smu svr sta la u ru ga li ce, pre vi dev ši či nje ni cu da je o pe smi pi sao T. Di mić. U pred go vo ru zbir ke pe sa ma KanavavasandoforoDolazećisavašaraTri fun na vo di da po sto je dve va ri jan te pe sme ko ju pe va ju mu ška rac i že na. Raz li ku u va ri jan ta ma na-vo di:„ [...] što dru ga ver zi ja ima je dan di stih vi še [...] a pe va je sa mo že na, dok dru gu ver zi ju pe sme pe va mu ška rac.” 5 Na ve de na te za pro is te kla je iz raz go vo ra sa ro mo lo gom Ran kom Jo va no vi ćem iz De ro nja.


79

Pre vod na slo va je Mišbez repa, što već na sa mom po čet ku pe sme dvo stru ko su ge ri še po gr du i pod sme va nje. Miš aso ci ra na be zna čaj nost, pla šlji vost, si ro ma-štvo, a bi ti bez re pa je ne sum nji vo ne ga tiv no svoj stvo, ko je uka zu je na ne do vr še nost, pri kra će nost, ne zre lost. Srp ska iz re ka “kus pe tao, pi le do vi je ke” uka zu je, čak, i na mo gu ću ne ga tiv nu erot sku ko no ta ci ju ku sa vo sti (ne ma nja re pa). Sti ho vi ale go rič-no pred sta vlja ju eko nom sko sta nje mla di će ve po ro di ce, po što se če sto za si ro ma šne ka že “si ro ma šan ko miš”, što je u ovoj pe smi do dat no iz vrg nu to ru glu alu di ra njem na mi ša bez re pa i sli kom si ro ma šne tr pe ze. Po sled nja stro fa ove pe sme go vo ri o ve-li kom si ro ma štvu mla di će ve po ro di ce, jer ne ma ju ku ću, te kre vet ve zu ju pod šlji vu. U pred go vo ru zbir ci Kanavavasandoforo–Dolazećisavašara(Ac ko vić, 2005: 73), Tri fun Di mić je na veo da pe sma, po red to ga što ima sim bo li čan ka rak ter, ot kri va i jed no ve ro va nje ili “će ri ma te”, tj. ma gij ski ob red ko ji pod ra zu me va:” [...] pre ba ci va-nje kri la sle pog mi ša vo lje noj oso bi pre ko gla ve” ka ko bi za ča ra ni po tr čao za njim/njom kao sle pa od lju ba vi. Me đu tim, u pe smi se ne po mi nje pre ba ci va nje kri la sle-pog mi ša vo lje noj oso bi pre ko gla ve, sem ako je ta ko pri lič no slo bod no pro tu ma čen mo tiv sle pog mi ša; pre ma to me, pe sma se ni je mo gla pe va ti kao ma gij ska6. Is kaz po ko jem je ova pe sma bi la svad be na, od no sno pe va na na ve rid bi, une ko li ko zbu nju-je. Sa dr ži na pe sme di rekt no pro tiv re či uobi ča je nom sve kro vom raz me ta nju bo gat-stvom. Ipak, mo žda je ovo trag sta ri je i slo že ni je ob red ne prak se, po ko joj svad ba ni je ob u hva ta la sa mo po zi tiv nu sli ku, ne go i onu ru ga lač ku, iz o kre nu tu, hu mor nu: “U pre mo der nom ar ha ič nom ose ća nju sve ta, smeh i te le sno ko je je u ve zi sa njim, bi li su neo dvo ji vi deo stvar no sti pra zni ka…” (Ka ra no vić, Jo kić, 2009: 5).

4. pe čal bar ske pe sme

Pe čal bar ske pe sme su no vi jeg da tu ma; u nji ma se pe va o lju di ma ko ji su na gna-ni si ro ti njom oti šli iz svog za vi ča ja na vi še go di šnji rad. Če sti mo ti vi su ra sta nak sa po ro di com, tu ga za osta vlje nim ro di te lji ma i dr. To kom is tra ži va nja ton ski su za be-le že ne če ti ri pe sme, od to ga tri u Ba na tu.7 Ve o ma je mno go Ro ma oti šlo u ino stran-stvo na rad, na ro či to iz Ba na ta, ko ji je ina če naj ne ra zvi je ni ji deo Voj vo di ne.

6 U raz go vo ru sa tam bu ra ši ma iz No vog Be če ja, or ke strom Slo bo da na Bar bu la-Dur ka, do ta kli smo se i te ma ti ke ove pe sme. Slo bo dan je tvr dio da je ovu pe smu čuo od svog oca, ko ji je ta ko đe bio mu zi-čar. Pe sma se pe va la po nje go vim na vo di ma če tr de se tih go di na XX ve ka, pri li kom pro sid be de voj ke. Da nas se ova pe sma ve o ma ret ko pe va po ka fa na ma a s ob zi rom na te ma ti ku pe sme u ko joj se is ti če si ro ma štvo mla di će ve po ro di ce ve ro vat no se vi še ne pe va ni pri li kom pro sid be sna he.7 Pe sme je za be le žio Ti bor Bar bul. In for man ti su bi li nje go vi ro đa ci ko ji su na pri vre me nom ra du u ino stran stvu. Zna tan broj Ro ma je zbog tran zi ci je i op šteg eko nom skog sta nja u pro te klih de set go di-na na pu sti o svo je do mo ve od la ze ći u su sed ne ze mlje Ne mač ku, Austri ju, Ita li ju i dr.


80

U pr voj stro fi pe sme Halemalove,halemaPojelemepare,pojeledo mi nan tan je mo tiv pra znih ru ku:

Pha bar mo me li ma mo Za pa li maj ko sve ću Ka na te lja rav Ka da kre nem ja Te džav pe dro ma Na put, Lo ve te ke rav. Pa re da na pra vim.

U dru goj stro fi no vac do bi ja zna če nje opa kog ži vog bi ća, de mo na ko ji mu či čo ve ka:

Ha le ma e lo ve, ha le ma Po je le me pa re po je lethaj či gda ta are sen ma i ni kad da me stig nušhaj avel ma deš go ne mo gu ima ti de set dža ko vasar či are sen man ge ka ko ne do đu do me ne

U tre ćoj stro fi do mi ni ra mo tiv pre la ska gra ni ce u tuđ, opa san svet, u ovom slu-ča ju do dat no opa san, jer Rom ko ji je pre la zi ne ma vi zu:

Pe gra ni ce ma mo Na gra ni ci maj koma nu šen ca džav lju di ma idem,aj te asta ren ma a ako me uhva te an do phan gli pe čhon ma u za tvor će me sta vi ti

Si ro ma štvo po sta je u ovoj pe smi ljud ska kob, gu ra čo ve ka u opa snost i odva ja ga od po ro dič ne, maj čin ske si gur no sti i to pli ne.

Pe sma pod na zi vom Rromoralen za be le že na je na Pe tro va ra din skoj tvr đa vi, u ka fa ni Osamtamburaša, a ot pe vao ju je po zna ti rom ski mu zi čar Čva rak. Ovu pe-smu sam pr vi put ču la od nje ga. Na mo ju mol bu da od svi ra ne što sta ro što ret ko svi-ra od go vo rio je: “e, ovo je ja ko sta ra pe sma” i sa iz u zet nim uži va njem je od svi rao. U pe smi je do mi nan tan mo tiv slo ge Ro ma po ce lom sve tu, što pe vač oso bi to po ten ci-ra. Dru gi mo tiv je mo tiv pa ra ko je omo gu ća va ju sre ću ma gde da su Ro mi u sve tu:

Mu saj lo ve ko te kaj će ra sa Mo ra mo pa ra ta mo za ra di tiSa mo gaj da bah ta le ava sa Sa mo ta ko mo že mo bi ti sreć niThaj pe lum nja zu ra le ač ha sa I po sve tu ja ki osta ti,Sa mo gaj da bah ta le ava sa. Sa mo će mo ta ko sreć ni bi ti.


81

5. dŽam ba ske pe sme

Ro mi su po zna ti po tr go vi ni ko nji ma. Ne ka da su ih zva li džambasi; otu da sam ovim pe sma ma da la na ziv Džambaskepesme. I da nas po sto je Ro mi u Ba na tu ko ji tr gu ju ko nji ma ka ko ra snim, ta ko i obič nim klju si ma8. Ka ko vre me nom tr go vi na ko nji ma ni je vi še uno san po sao, osta je sa mo pe sma ko ja se još uvek mo že ču ti u kru go vi ma u ko ji ma se vo le ko nji. Po zna ti džam ba si su od u vek bi li Ro mi iz Ba na-ta, te ni je ni čud no što su sve tri pe sme za be le že ne upra vo u Ba na tu.

Pe sma pod na zi vom Pasi riđo,pasi za be le že na je u zbir ci Ciganskapoezija, ko ju su pri re di li Ra de Uhlik i Bran ko V. Ra di če vić. Pe sma je pre pe va na, ali je sa-ču va la osnov ni mo tiv, a to je pro da ja ko nja zbog svad be. Ovaj mo tiv od sli ka va tre nu tak iz ži vo ta obič nog čo ve ka ko ji u ko nju vi di do bru za ra du. Dru ga va ri jan ta na ve de ne pe sme pro ši ru je mo tiv pro da je ko nja i po ka zu je na ko ji na čin raz mi šlja je dan tr go vac ko nji ma:

Pher do vur don khas Pu na ko la se na, Tru jal le ste gras Oko njih su ko njiDo tri ne br šen ge Do tri go di ne Thaj pandž e mi ljen ge I pet hi lja da vred ni

U pe smi Ajsahalemelove–Ajsvesamparepojeo do mi nan tan je mo tiv ko nja. Opis konj ske opre me je ve o ma sli ko vit i ima cilj da opi še bo gat stvo i le po tu konj ske opre me. U pe smi džam bas ža li za pro da tim ko njem i pro ćer da nim nov cem, ali u po sled njoj stro fi:

Aj, ač hi lja ma ma mo Aj, ostao mi je maj koJekh cknor ro gras Je dan ma li konj.Te šaj dav me ma mo Da mo že mo maj ko e ljum nja sa vas. Sa sve tom da se ru ku je mo

Te šaj dav me ma mo Da mo že mo maj ko e ljum nja sa vas. Sa sve tom da se ru ku je mo.

ja vlja se mo tiv imo vi ne kao osno ve rav no prav no sti sa dru gi ma, što lir skom su bjek tu pru ža mo guć nost da se “ru ku je sa sve tom”. I ov de se, da kle, su o ča va mo sa oso be nim od no som Ro ma pre ma imo vi ni. “Ima ti ne što” za Ro me pre la zi gra ni ce ma te ri jal nog

8 Prof. Lji lja na Pe ši kan–Lju šta no vić pri ča la mi je da su svo je vre me no, pre pe de se tak go di na, na va šar u Fe ke ti ću do la zi li džam ba si, ko jih se se ća po ve li kim še ši ri ma, be lim ko šu lja ma i pr slu ci ma, če sto od ko že i u ja ha ćim pan ta lo na ma uvu če nim u vi so ke či zme. Se ća se da su no si li ukra še ne bi če ve i da su pri po god bi plje ska li po dla nu kup ce. Ve ći na je ima la du ge, ufi ti lje ne br ko ve. Če sto su i pi li i ve se li li se pod ša trom u ko joj je bi la pri vre me na ka fa na.


82

i po sta je iz raz i do kaz rav no prav no sti, osnov do sto jan stva. Mo žda je ve ko vi ma mar-gi na li zo va na i dis kri mi ni sa na rom ska za jed ni ca ko ren svo je obes pra vlje no sti tra ži la u si ro ma štvu.

Pe sma ĐeleRromapedroma– Išli suRomidrumovima ima kao do mi nan tan mo tiv ku po vi nu ko nja. In te re sant no je da se re fren:

Lum baj, lum baj da de, Lum baj, lum baj oče,Av tu pa ša man de. Do đi po red me ne

ja vlja i u dru gim pe sma ma (Baj ra mo vić, World Mu sic, cD). Re fren je pe vljiv, ri mu-je se i zbog to ga se če sto ume će iz me đu stro fa.

6. Ša lji ve pe sme

Ša lji va pe sma po pra vi lu ne za la zi du bo ko u pro ble me ne go sla vi ra do sti ži vo-ta ili pe va o sit nim sla bo sti ma. Gra ci o znost, la ko ća i di na mič nost je zi ka glav ne su od li ke ša lji ve pe sme; sem to ga, ona je usme re na na po en tu i ra do se slu ži erot skim aso ci ja ci ja ma (Kon stan ti no vić, 2001: 832).

To kom is tra ži va nja sni mi li smo pet ša lji vih pe sa ma. Pe sma Jekhdetharin–Jednojutrove o ma se mno go pe va po ka fa na ma. Pe sma ima brz ri tam i ra do se na ru ču je kod tam bu ra ša na ro či to ako se že li igra ti. Pe sma ne ma ko na čan ob lik po što se u nju če sto ume ću stro fe dru gih pe sa ma, ali se ri tam za dr ža va. Sti ho vi:

Te me rel e Ban da ra kaj će rel e čin ga ra Da umre Ban da ra što pra vi sva đuTe me rel o Ko ja kaj će rel e go ja. Da umre Ko ja što pra vi ko ba si ce.

umet nu ti su u pe smu te na ru ša va ju kom po zi ci ju ce le pe sme, ali uni tra šnjom ri-mom, ko ja se ostva ru je u rom skom (ni je je bi lo mo gu će pre ve sti), po ten ci ra ju se ži vost i ve dri na.

li te ra tu ra

1. Ac ko vić, D.:TrifunDimić19562001, No vi Sad 2005.2. Baj ra mo vić, Ša ban: KraljCiganskemuzikeTheKingofgipsysong, cD World Mu sic.3. Di mić, Tri fun: TradiciakorromanolilaripeandeVojvodinaTradicijskaromskaknjiževnost

uVojvodini, No vi Sad 1997.4. Đu rić, Raj ko: Gramatikaromskogjezikagramatikaerromanečhibake, Be o grad 2005.


83

5. Ka ra no vić, Zo ja: Svadbeniritualkaopostupaksankcionisanjaipotčinjavanjamoćižene, Gla-snik et no graf skog in sti tu ta SA NU, knji ga XLII, Be o grad 1993.

6. Ka ra no vić, Zo ja i Ja smi na Jo kić: Smehovnoierotskousrpskojnarodnojkulturiipoeziji, No viSad,Fi lo zof ski fa kul tet, 2009.

7. Ka ra džić, Vuk Ste fa no vić: Srpskenarodnepripovetke, pri re dio M. Pan tić, Be o grad, Pro sve ta, 1988.

8. Kr nje vić, Ha ti dža: Narodnelirskepesme, Reč nik knji žev nih ter mi na, Be o grad ²2001.9. Kr nje vić, Ha ti dža: Svadbenepesme, Reč nik knji žev nih ter mi na, Be o grad ²2001.10. Kon stan ti no vić, Z.: Šaljivapoezija, Reč nik knji žev nih ter mi na, Be o grad ²2001.11. Ku per, Dž. K.: Ilustrovanaenciklopedijatradicionalnihsimbola, Be o grad 2004.12. Ne dić, Vla dan: Narodnapesma, Reč nik knji žev nih ter mi na, Be o grad 1986.13. Ne dić, Vla dan: SabranadelaVukaStefanovićaKaradžića, knji ga pr va, Be o grad 1985.14. Pe šić, Rad mi la: Porodičnepesme, Reč nik knji žev nih ter mi na, Be o grad ²2001.15. Pe šić, Rad mi la: Ljubavnepesme, Reč nik knji žev nih ter mi na, Be o grad ²2001.16. Pe ši kan–Lju šta no vić, Lji lja na: Jakakaozemlja, u knji zi: Sven ka Sa vić, Ma ri ja Alek san dro vić,

Stan ka Di mi trov, Je le na Jo va no vić, Romkinje, pri re di la Sven ka Sa vić, No vi Sad 2007.17. Sa vić, Sven ka, Ma ri ja Alek san drovć, Stan ka Di mi trov i Je le na Jo va no vić: Romkinje, No vi

Sad 2001.

roma epic-lyric poems: older and new recordings(classification, themes, meanings)

sum mary: Ro ma lyric po ems sha re a num ber of com mon cha rac te ri stics. They are all mo re or less nar ra ti ve, so the fa mily po ems of ten bor der with the lyricepic po e try. The se po ems al so sha re the pre va i ling fe e ling of sad ness and lo nelyness. It se ems that the mar gi na li za tion, po verty and di scri mi na tion ha ve de fi ned the do mi nant fe e lings in the Ro ma com mu nity to be the ones of sad ness, inju sti ce and re jec tion.

Apart from the wed ding po ems, all the ot hers are sha ded with ne ga ti ve fe e lings: fe ar of po verty, con flicts wit hin the com mu nity, se ve red fa mily ti es. The fe e lings of po verty and de pri va tion of rights al so re sult in the idea that we alth is the sa me thing as hap pi ness, and that wit ho ut ma te rial af flu en ce the re can be no in clu sion, on equ al ba sis, in to the wi der com mu nity. The po si tion of wo man de pic ted by Roma oral lyric po e try is ex tre mely bad. On the one hand, she be ars the bur den of ke e ping the fa mily, ca ring for chil dren and wor king hard for a wa ge. On the ot her hand, she is al most re gu larly ac cu sed of im mo ra lity, lewd ness and fa mily de struction. The po si tion of man, even tho ugh not be ing easy, at le ast al lows him to vent him self by drin king and be ha ving in so ci ally de struc ti ve ways.

Ro ma lyric po e try re flects the li fe and dre ams of the col lec ti ve that com po sed it.

key words: lyric po e try, Ro ma oral po e try, clas si fi ca tion, me a ning


84

vla di sla va gor dić pet ko vić, no vi sad

bi o graf sko i isto ri o graf sko u žen skoj pro zi

ap strakt: Rad is tra žu je ka ko se raz li či ti kul tur ni obra sci, sli ke na ci o nal nog i ka rak te ri za ci ja ur ba nog mi ljea su če lja va ju u pro zi Vi de Og nje no vić, Mir jane Mi tro vić i Mir ja ne Đur đe vić. U žen skoj pro zi otva ra ju se no ve mo guć no sti či ta nja i tu ma če nja na ci o nal nih i rod nih ste re o ti pa. Is pi si va nje fik tiv ne žen ske auto bi o gra fi je po sta je mo guć nost či ta nja isto ri je i pa ro dij skog odno sa pre ma isto ri o graf skoj fik ci ji.

ključ ne re či: žen ska pro za, isto ri o gra fi ja, bi o gra fi ja, ka rak te ri za ci ja

Su če lja va nje raz li či tih kul tu ra i raz li či tih po gle da na njih u kom pa ra ti stič koj pri-

zmi je od go vo ran po sao u da na šnjem sve tu ko ji op sta je na pa ra dok su: pre mre žen gra ni ca ma i me đa ma, on vi še ne go ikad te ži da bu de mo no li tan. Pi ta nja “ko sam ja”, “ko smo mi” i “ko je/su dru gi” sve vi še se re la ti vi zu ju, jer je sve vi še onih ko ji ih po sta vlja ju, i sve je vi še per spek ti va iz ko jih se po sta vlja ju.

Bi lo da knji žev ni me to di po sta vlja ju po li tič ka pi ta nja (po li tič ke ko rekt no sti, na pri mer), ili da po li tič ke okol no sti pro vo ci ra ju knji žev na či ta nja, sa tra di ci jom smo uvek u is toj zam ci ak tu e li za ci je: jer umet nič ko de lo mo ra da od go vo ri i na iza zov tra di ci je, i na iza zov isto ri je, i na iza zov stvar no sti.

Že le ći da, po put post ko lo ni jal ne kri ti ke i osta lih pra va ca poststruk tu ra li stič ke kri ti ke, po rek ne na vod nu uni ver zal nu i sve vre me nu pri ro du tek sta u pri log iz u ča-va nju ak tu el nog, lo kal nog i mar gi nal nog, ima go lo gi ja se pre da no ba vi sli kom Dru-go ga: to Dru go iz pred sta ve mar gi na li zo va nog i ko lo ni zo va nog en ti te ta ko je je od-re đe no svo jim ne do sta ci ma pre ra sta u mo guć nost da se osmi sli ide o lo ški okvir ko ji ko lo ni zo va nom su bjek tu po ma že da raz u me svet. Za in te re so va nost ima go lo gi je za pro blem ka rak te ri za ci je na ci o nal nog iden ti te ta i kul tur nih raz li ka otva ra no va po lja za mo guć no sti ana li ze srp ske žen ske pro ze. Raz li či ti kul tur ni obra sci, sli ke na ci-

interkulturalna istraŽivanja udc 821.163.41-31.09

85

o nal nog i ka rak te ri za ci ja ur ba nog mi ljea u pro zi Vi de Og nje no vić, Lju bi ce Ar sić, Mir ja ne Mi tro vić, Je le ne Len gold i Mir ja ne Đur đe vić otva ra ju raz li či te mo guć no sti či ta nja i tu ma če nja na ci o nal nih i rod nih ste re o ti pa ko ji se u nji ma pri ka zu ju, ne ret-ko sa pa ro dij ske dis tan ce.

U PreljubnicimaVi de Og nje no vić ma tri ca lič nih od no sa u po ro di ci na mer no je iz me šte na iz ši reg dru štve nog kon tek sta: isto rij ski do ga đa ji i po li tič ka stru ja nja pri-gu še ni su ka ko bi do iz ra ža ja do šao pro ces pre i spi ti va nja u du ši Ama li je Ko jić, že ne ko ja sa sa zna njem da je usvo je na ot kri va ne ma nje tra u ma tič nu či nje ni cu da bi, po po re klu, tre ba lo da bu de deo kul tur nog mi ljea i dru štve ne for ma ci je ko ji su u ne sa-gla sju sa nje nim tem pe ra men tom i obra zo va njem. Ama li ja Ko jić uma lo da po sta ne tra gič na žr tva za blu de da se iden ti tet ot kri va po tra gom za ko re ni ma: u su o če nju sa bi o lo škom maj kom ju na ki nja shva ta da bi je pri hva ta nje svog po re kla za pra vo od-ve lo u du bo ko otu đe nje – maj či na pri pro sta pri ro da i ime ko je joj je na de nu la je ste ona stra na dru gost ko ju ne mo že da pri hva ti. Njen svet se, su prot no oče ki va nji ma či ta o ca, ne će sru ši ti kad sa zna da je usvo je na, ne go kad se pri bli ži bi o lo škim srod-ni ci ma či ja su mo ral na i emo tiv na upo ri šta da le ko i od sve ta ko ji je nju usvo jio i od vred no sti ko je je ona usvo ji la. Že na ko ja je ve ro va la da je nje na pri pad nost kul tur noj eli ti ne u pit na do ži ve će men tal ni ras cep i emo tiv ni slom, ali će se i uspe šno iz bo ri ti za no vu rav no te žu. Ama li ji na ne do u mi ca da li se iden ti tet gra di na te me lji ma po re-kla ko je ni smo bi ra li ili na te me lji ma od lu ke o sta le žu i vred no sti ma ko ji ma će mo pri pa da ti mo že se shva ti ti kao in di vi du al no, na ci o nal no i rod no opre de lji va nje, ali i kao bit ka da se pri hva ti Dru go.

U pri po ve ci “Pra va adre sa” Vi da Og nje no vić će na pri me ru jed ne uspo me ne po ka za ti ka ko dru gost mo že da do ve de do ko mič nih ko li ko i do me lan ho lič nih is-ho da. Glav na ju na ki nja jed nu dav nu, sti dlji vu i ne spret nu, avan tu ru sa čo ve kom iz dru ge kul tu re i dru ga či jeg kul tur nog mi ljea bez broj pu ta pre ta če u aneg do tu. Ve ra Pi var ski, va ro ška “go spo đa-dru ga ri ca”, pa ro di ja da me i za vod ni ce ko ja ne spret no po dra ža va fri zu ru i dr ža nje Ri te Hej vort a li ce ma že kre mom “ten-san”, stu pa u ve zu sa ne mač kim di plo ma tom slu že ći se pre vo di lač kim uslu ga ma kro ja či ce Ro ze, ugla-đe ne kće ri pred rat nog bo ga ta ša. Ro zi na ko mu ni ka ci ja sa Dru gim i ume će lju bav nog go vo ra pre o te će Ve ri nje nu avan tu ru. Lju bav će se na sta ni ti u je zi ku ko ji Ve ra ne raz u me i ko ji ni kad ne će na u či ti. Ro za li ja Mi ler-Do kić, kćer ka ho te li je ra ko ji ni je pre ži veo po sle rat no kon fi sko va nje imo vi ne, vi še stru ko je mar gi na li zo va na: ne sa-mo de te bo ga ta ša ne go i su pru ga emi gran ta ko ji ju je na pu stio i oti šao u Ame ri ku, ona ne mo že da do bi je ni ka kvu dr žav nu slu žbu te je pri nu đe na da is ko ri sti zna nje ši ve nja iz gra đan ske ško le ka ko bi za ra di la za ži vot. Ne go va na i ot me na Ne mi ca izo lo va na je u no vom so ci ja li stič kom po ret ku sve dok kroz pre vo di lač ke uslu ge ne do bi je pri li ku za su ro gat lju bav ne avan tu re: ona vo di pre pi sku sa Hor stom po ce nu ri zi ka da bu de op tu že na za špi ju na žu, pre u zi ma tu đu lju bav nu pri ču na se be za hva-


86

lju ju ći ne sa mo je zič koj bli sko sti, ne go i sen zi bi li te tu za avan tu ru ko ji kla sno pri vi-le go va na Ve ra ne ma.

Mir ja na Mi tro vić je još u knji zi pri ča Svetostado (1999) isto ri ju či ta la iz is ko še ne per spek ti ve, ali je raz li či tost tog či ta nja pri me će na tek u okvi ri ma fik tiv ne žen ske auto bi o gra fi je. Ju na ki nja nje nog ro ma na EmilijaLeta(2006) je i isto rij ska i iz ma-šta na fi gu ra či ja sud bi na na li ku je po su vra će noj baj ci: su prug je na pu šta ka ko bi se ože nio prin ce zom i ta ko po stao car i bog, uz di gav ši se po put Mar lo o vog Ta mer la na – od dna do tro na. Iz bri sa na u ime po li tič ke am bi ci je, mar gi na li zo va na i izo lo va na, iz lo že na po ni že nji ma i opa sno sti ma, emi li ja do ži vlja va pre po rod kroz ve ru u Hri-sta ko ji je u nje nom sve tu i vre me nu još uvek Dru go – ne što opa sno, pro go nje no i ne pri zna to. Ose ti će na svo joj ko ži ne pri ja telj stvo sko ro je vi ća i moć ni ka, ali i bi ti na-gra đe na pri ja telj stvom obes pra vlje nih – ro bi nja i he te ra. Pri vre me no uto či šte na ći će u vi mi na ci jum skoj jav noj ku ći, u ko ju “stid ne ula zi”, ali u ko ju ne ma ju pri stu pa ni pred ra su de.

Mir ja nu Mi tro vić za o ku plja isto ri ja kao mo guć nost do pri ča va nja žen ske pri če, i kao mo guć nost tek stu a li zo va nja isto rij skih okol no sti: njen pr vi ro man, AutoportretsMilenom(1990), pre o bra ža va bi o gra fi ju Mi le ne Pa vlo vić Ba ri li u is po ved ni lir ski mo no log že ne po sve će ne umet no sti i lju ba vi, ali ta ko što se osla nja na ža ri šne tač ke nje ne bi o gra fi je, pro du blju ju ći mo ti va ci ju ju na ki nje i in di vi du a li zu ju ći je kroz lič ne di le me i du šev ne ras ko le. Ka ko sa zna je mo u epi lo gu ro ma na, Mi le ni na bi o gra fi ja je re kon stru i sa no če tr na e sto noć no bde nje nje nog oca Bru na Ba ri li ja u Ri mu, nad ur nom sa pe pe lom sli kar ke, dok bez u spe šno po ku ša va da iz na đe na čin ka ko da tu ur nu ot pre mi u Po ža re vac. Bez u spe šno post hum no pu te še stvi je uka zu je na mar gi-nal nost i iz u zet nost ko je su pra ti le Mi le nu za ži vo ta: bi la je ne za vi sna i ne po de sna, po ti ski va na i skraj nu ta, osu đe na na no ma di zam.

Glav na ju na ki nja Mi tro vić ki nog ro ma na EmilijaLetaje ta ko đe osu đe na na no-mad ski ži vot, ali da le ko od to ga da je umet nič ka du ša i sa mo svoj na lič nost. Pro ta-go nist ki nja ro ma na je pr va su pru ga Mak si ma Ga le ri ja, čo ve ka ko ji će po sta ti rim ski car. Ona ne ma ime – u isto rij skim za pi si ma po me nu ta je sa mo kao že na ko ju je muž na pu stio ka ko bi se ože nio Di o kle ci ja no vom ćer kom i ta ko pro kr čio put ka pre sto lu. emi li ja je, ta ko, knji žev ni lik ko ji iz ra sta iz jed ne uz gred ne na po me ne, do bi ja ime, ži vo to pis i sud bi nu ko ja je pre tva ra u ale go rij sku sli ku žen sko sti. emi li ja Le ta je ne ka vr sta ge ne rič kog žen skog li ka ko ji do ži vlja va sve ne prav de i pro ble me sa ko ji ma se su o ča va že na u pa tri jar hal nom dru štvu. Nje na do bro bit i po ro dič na sre ća žr tvo va-ni su vla sto lju bi vo sti su pru ga i neo b u zda noj am bi ci ji sve kr ve. emi li ja je si ste mat ski mar gi na li zo va na i izo lo va na, od u ze ti su joj ime, brak i lju bav: ni žu se po ni že nja ko ja će ona sto ič ki iz dr ža ti. Pred sta vlja ju ći emi li ju no voj Mak si mo voj ne ve sti, sve kr va Ro mu la na zi va je “mo ja slu žbe ni ca” i “maj ka na še Mak si mi le” (Mi tro vić 2006: 64). Ka da ču je te re či, emi li ja Le ta ose ti “oštar bol” ko ji “ni je bio obič na lju bo mo ra”:


87

“ta ko ja sno i su ro vo sa že ta nje na ži vot na po zi ci ja sa da vi še ni je do pu šta la ni ka kvo za va ra va nje. Bi la je slu žbe ni ca i, na rav no, ni je sme la da go vo ri, ali ni je iz dr ža la da ne po gle da u li ce no ve Mak si mo ve su pru ge” (Mi tro vić 2006: 64). emi li ja Le ta po-ste pe no gu bi sva zna me nja iden ti te ta ko ja su je de fi ni sa la rod no i kla sno: osta ju joj sa mo ću ta nje i po gled kao vi do vi pa siv nog sa zna va nja sve ta i pa siv nog ot po ra ne-prav da ma to ga sve ta:

Po ku ša la je da za mi sli nje go vu mla du ne ve stu. Va le ri ja, ćer ka av gu sta Di o kle ci-ja na! Ka ko to mo ra da je moć no! A opet, pi ta la se, da li Va le ri ja vo li Mak si ma. Ipak se uda je po oče vom na lo gu, da bra kom učvr sti vlast.

Zbog vla sti, na u či la je emi li ja, mu ška rac će ne trep nuv ši osta vi ti že nu ko ja ga vo li. A že na? Šta će že na uči ni ti zbog vla sti? Da li mla da Va le ri ja vo li moć ili nje ga, da li je sreć na, rav no du šna, po kor na ili po no sna? Tre ba lo bi da bu de pa met ni ja od me ne, mi sli la je. Mo ra stal no da ga osva ja. Mak sim je voj nik, ili on osva ja, ili je osvo jen. S gor či nom je shva ta la ko li ko ni je ima la pri li ke. U sve tu u ko jem je ži ve la, mu škar ci ku ći do la ze sa mo po vre me no da do ne su plen. I da oplo de že nu. Za lju bav, Mak sim je osta jao su vi še krat ko. (Mi tro vić 2006: 44).

Iz lo že na naj pre kle ve ta ma, pa po tom pro go nu i iz op šte nju, iz gu biv ši lič nu i po ro dič nu sre ću, emi li ja Le ta pro na la zi dru gu vr stu ra do sti i bla žen stva – sti če du-hov ni mir ta ko što uči da pri hva ti svo je ne sre će. Ro man će opi si va ti nje no pri nud no odva ja nje od ulo ga su pru ge, maj ke, lju bav ni ce svog biv šeg mu ža, su par ni ce ko ju Va-le ri ja i Ro mu la do ži vlja va ju kao isu vi še ja kog pro tiv ni ka (prem da emi li ja ni jed nog tre nut ka ne po ka zu je vo lju ni že lju da se su prot sta vi ne prav di i po vra ti svog mu ža).

emi li ja je ano ni mi zo va na ta ko što nje no ime, ume sto ozna či te lja iden ti te ta, po-sta je po vod ru ga nju, nje no si ste mat sko po ni ža va nje vo di na u ku hri šćan skog tr plje-nja, ali će ona do kra ja ro ma na iz gu bi ti i ime i sva ka rak ter na svoj stva ka ko bi se na-gla si la ulo ga ve re, od no sno ot kri va nja hri šćan stva kao spa se nja za na pu šte ne, ute he za tu žne, na gra de za mar gi na li zo va ne. EmilijaLeta je za to je dan od ma lo broj nih ro ma na u srp skoj knji žev noj tra di ci ji ko ji se ne tru di da do ve de u rav no te žu mo ti ve žen skog ži vo to pi sa i ale go ri je o iden ti te tu. Te ma lič nog i in di vi du al nog raz vo ja su-če lje na je sa im pe ra ti vom hri šćan ske ale go ri je, sa im pe ra ti vom ot kri va nja ve re kao te me lja iden ti te ta, ot kri va nja za jed ni štva kao za me ne za sop stvo. Ov de se po ku šaj bi o gra fi je i iz let u isto ri o gra fi ju jed nog uda lje nog sve ta i jed ne uda lje ne kul tu re pre-tva ra ju u po ku šaj pi sa nja hri šćan ske pa ra bo le.

Spi sa telj ska prak sa ko ja že li da pro ble ma ti zu je ili po rek ne uni ver zal nost žen ske pri ro de ne mi nov no se okre će i pro tiv em pi rij skog i pro tiv pa tri jar hal nog. Re a li-stič ko mo že da pre u zme mno go raz li či tih ma ski, ali i da se po ja vi u neo če ki va nim kon tek sti ma; ono mo že da se igra žan rov skim od li ka ma i kul tur nim ste re o ti pi ma sa svim rav no prav no.


88

Mir ja na Đur đe vić bes kom pro mi sno eks pe ri men ti še žan ro vi ma tri vi jal ne knji-žev no sti, ne od ri ču ći se pri tom žan rov skih pred no sti kao što su “otvo re nost” tek sta i tran spa rent nost zna če nja. Ona de kon stru i še žan ro ve kri mi ća, tri le ra, isto rij skog i avan tu ri stič kog ro ma na ka ko bi raz ob li či la pre pre ke ko je pra te že nu na pu tu sa zre-va nja i afir ma ci je i bes po šted no kri ti ko va la ne pra vil no sti i ne sta bil no sti dru štva u ko jem ži ve nje ne ju na ki nje.

U ro ma nu Čuvari svetinjeMir ja ne Đur đe vić su o ča va mo se sa to tal nom di ver-zi jom na je zik, iden ti tet i kul tu ru: glav ni ju nak, ne i me no va ni Is tra ži vač, pra ti put Mi ro sla vlje vog je van đe lja od na stan ka na ci je do kra ja isto ri je. De lo s pod na slo vom “isto rij ska iz mo ta ci ja u de set ilu mi na ci ja” je ša lji vi od go vor na isto ri o graf sku me ta-fik ci ju: osmi šlje no je kao is po vest o jed nom is tra ži va nju, a glav ni ju nak je knji ga ko ja ne sta je i tekst ko ji se sa kri va u isto ri ji, ak tu e li zu ju ći se uvek iz no va, a ne na da no, u vre me nu pro me na, isto rij skih pre vi ra nja i po li tič kih kri za. Be že ći od za dat ka umet-ni ka, ko ji ni je da iz lo ži ono što se istin ski do go di lo ne go ono što se mo glo do go di ti (Ari sto tel 2002: 72), Mir ja na Đur đe vić si ste mat ski pro ble ma ti zu je i ža nr isto ri o graf-ske me ta fik ci je, ko ji, po Lin di Ha čion, de mon stri ra sa mo svest o “isto ri ji i fik ci ji kao o ljud skim kon struk ci ja ma” (Ha čion 1996: 22). Isto ri ja se, da kle, ne sa zna je, ona ni je da ta kao sa mo svoj na, kon stant na i ne u pit na; po Ha či o no voj, ne ma objek tiv nog isto-rij skog zna nja jer je u isto rij sko sve do čan stvo uvek upi san iden ti tet sve do ka – ra sni, kla sni, na ci o nal ni. ce lo kup na post mo der na te o ri ja do vo di u sum nju isto ri ju naj vi še zbog to ga što ona po se du je flu id nu i ne fik si ra nu pri ro du ka kvu ima i fik tiv ni tekst: ne u mit no se me nja jer je sve de na na jed no od tu ma če nja, na jed nu od ver zi ja, na struk tu ru ko ja se me nja i pri la go đa va in te re si ma i iden ti te tu sve do ka i pri po ve da ča.

Ur ne be sni de ka log o pu te še stvi ju Mi ro sla vlje vog je van đe lja po či nje do slov ce “od Ku li na ba na”: dok kra jem dva na e stog sto le ća u Hu mu na sta je bu du ći kul tur ni spo-me nik, ban se di u Vi so kom, pod no pi ra mi de, okru žen žen skim ri va li te tom i za ve-ra ma. Mi ro sla vlje vo je van đe lje pu to va će od Sred njeg ve ka do “Ot pi sa nih”, od pra lje do dok to ra okult nih na u ka, kroz ma na sti re i tre zo re sve do in ter ga lak tič ke de po ni je. Pu to va nje kroz vre me me nja će ro man stil ski i žan rov ski, te će autor ka i njen ju nak Is tra ži vač pri po ve da ti u for mi po li cij skog za pi sni ka, no vin skog in ter vjua, film skog sce na ri ja, avan tu ri stič kog ro ma na u na stav ci ma, sve u ci lju pin čo nov ske ko mič ne – a uče ne – mi sti fi ka ci je.

U toj mi sti fi ka ci ji na ći će se me sta i za sa ti ru, te će ta ko jed na od oso ba ko ja Is tra-ži va ču po ma že da ra sve tli do ga đa je ve za ne za pre la zak Mi ro sla vlje vog je van đe lja iz hi lan dar ske bi bli o te ke u po sed mla dog kra lja Alek san dra Obre no vi ća go di ne 1896. bi ti – astro log. Me la ni ja cin car-Tor ba ri na je kli nič ki astro log i dok tor ski kan di dat na Uni ver zi te tu en Rajs u Nju Or le an su, na ko le džu okult nih na u ka, a njen dok to rat o upo red nom ho ro sko pu kra lja Alek san dra Obre no vi ća i Dra gu ti na Di mi tri je vi ća Api sa još uvek ni je od bra njen jer je zbog ura ga na Ka tri na “ušao mulj u hard di sko ve,


89

u frenč kvo te ru” (Đur đe vić 2007: 86), te je ta ko ostva re nje nje ne am bi ci je da osnu-je pri vat ni Fa kul tet okult nih na u ka od lo že no do dalj njeg. Ona Is tra ži va ču slu ži kao tra ve sti ja spi ri ti stič kog me di ju ma ko ji uspe va da pra ti put knji ge od ru ke do ru ke i di plo mat ske igre ve za ne za dra go ce ni do ku ment. Kon stru i šu ći pse u do po vest po tra ge za naj va žni jim spo me ni kom srp ske kul tu re Đur đe vić ka pro ble ma ti zu je i me ta fik ci ju i isto ri o gra fi ju: žan rov ske va ri ja ci je u ro ma nu, u ko ji ma se po stav ke iden ti te ta, po li ti-ke i kul tu re do vo de do blas fe mič nih re per ku si ja, na di la ze čak i pa ro di ju isto ri o gra fi je kao na u ke. Pri tom, Đur đe vić ka sa ti rič nu oštri cu okre će pre ma ma sme dij skoj po ša sti pro ri ca nja i šar la tan stva, pre ma kul tur noj sa bla zni in stant-obra zo va nja, uka zu ju ći na opa snost da se šar la tan stvo i na u ka do dir nu – i to u tu ma če nju isto rij skih taj ni.

Ro man Mir ja ne Đur đe vić Kaja,BeogradidobriAmerikanac mo že da se či ta kao svo je vr sna ima go lo ška re vi zi ja srp skog ro ma na. On je isto vre me no i pri mer isto-ri o graf ske me ta fik ci je, i pa ro di ja vi đe nja ovog žan ra: bez pro pa gi ra nja ide je o uni-kat no sti isto ri je, bez ve re u ne pri ko sno ve nost isto rij skog zna nja, ovaj ro man ra di je pred sta vlja isto ri ju Sr bi je i Be o gra da kao niz ko in ci den ci ja i neo če ki va nih obr ta, kao sled tra ve sti ja i ka lam bu ra po put onog astro lo škog či ta nja pu ta nje Mi ro sla vlje vog je van đe lja. Autor ka se igra iden ti te tom i isto ri jom; naj pre, ona ide ko rak da lje od Čuvarasvetinjei, ume sto Is tra ži va ča, usto li ču je Pi sca, ali ne auto bi o graf sku pro jek ci ju ne go nje go vu pret hod nu in kar na ci ju: spi sa te lji ca Mi ca Đur đe vić je lič nost sa ži vo to-pi som ko ji na li ku je autor ki nom, ali si tu i ra na u fik tiv noj re al no sti tač no jed nu ge ne-ra ci ju una zad – u go di na ma kad tre ba da se ro di “stvar na” Mir ja na Đur đe vić, Mi ci Đur đe vić ki se gu bi sva ki trag. Tri apen dik sa na kra ju knji ge uka zu ju da pri ča te če da lje do u na še vre me i da se fik ci ja uli va u stvar nost. He ro i na ro ma na Mi ca Đur-đe vić ka je ne svr še na stu dent ki nja ar hi tek tu re, pr va ki nja u ma če va nju, upor ni bo rac pro tiv ur ba ni stič kog ha o sa u ru ral nom Be o gra du ko ji se ubr za no gra di i pa si o ni ra na ko lek ci o nar ka eg zo tič nih pri ja te lja. Na slo vi nje nih ro ma na pa ro di ra ju na slo ve ro ma-na ko je je na pi sa la stvar na Mir ja na Đur đe vić: ta ko će mo pre po zna ti Čuvaresvetinjeu na slo vu Nosačibukvara, dok će ParkingsvetogSavatijapo sta ti Tajnakaldrmisaneportea Đakuziuliftuni ma nje ni vi še ne go – Amamnaodžaku!

Be o grad je u ovom ro ma nu re kon stru i san u me sto su sre ta kul tu ra: u nje mu se zdru žu ju Kal mi ci, pri pad ni ci na ro da iz be glog iz Ru si je na kon Ok to bar ske re vo lu ci je ko ji, ra se ja ni po sve tu, sti žu i do Ma log Mo krog Lu ga, do biv ši u Be o gra du čak i svo ju bo go mo lju. U ovom gra du se od i gra va sud bin ski su sret Džo na Dajn li ja Prin sa, biv-šeg di plo ma te naj mla đe svet ske ve le si le, i Ka je, na ho če ta me šo vi tog po re kla; u ovom gra du ot po či nje pri ja telj stvo Sr ba, Ame ri ka na ca i Kal mi ka. Kal mi ci ni su pan dan Ha-za ra ni ti pro jek ci ja Je vre ja, a pri kaz nji ho ve isto ri je ni je in kor po ri ran u ro ma nu s na me rom da se kre i ra pa ra bo la o ne sreć nom na ro du ko ji, sti ca jem isto rij skih okol-no sti i po gre šnih od lu ka svo jih vla sto dr ža ca, gu bi na ci o nal na zna me nja i na ci o nal ni iden ti tet. Sa dru ge stra ne, Ame ri ka nac ni je ni ka kav ste re o tip ni pri kaz lju bo pi tlji vog


90

stran ca ko ji se ne kri tič ki za lju blju je u “eg zo tič nu” kul tu ru; po ro di ca Đur đe vić ni je ni ka kva pa sto ral na pa ra dig ma srp ske po ro di ce. Ta ko je fa ta lan, a “ne u šti man”, su sret kal mič ke de voj či ce Ka je i ame rič kog di plo ma te od mi lo šte zva nog Pi džin pre ra stao u po ro dič nu pri vr že nost, dok je od nos Ka je i Mi ce Đur đe vić pred sta vljen kao že sto ka bit ka za emo ci o nal nu te ri to ri ju na svim fron to vi ma. Ov de se opet su o ča va mo sa ljup-kom in ver zi jom tra di ci o nal nih po ro dič nih od no sa: “pri rod no” raz u me va nje dve ju že na ko je bi mo gle bi ti maj ka i kći za me nje no je lju tim ri val stvom, a pa tri jar hal na fi gu ra auto ri te ta i do bro tvo ra ne iza zi va stra ho po što va nje ne go po sta je pred me tom ljup ke ma ni pu la ci je. Bi ti stra nac ni je su šti na Dru go ga, ka ko to ob ja šnja va Ul rih Bi-le feld, ne go pro iz la zi iz od no sa pre ma dru go me, pro iz la zi iz pre po zna va nja gra ni ce (pro stor ne, du hov ne, kul tur ne, ide o lo ške). Da kle, po sto ja nje gra ni ce pred u slov je da ne ko po sta ne stra nac; ta gra ni ca se u slu ča ju Ka je i ame rič kog di plo ma te-je zi ko slov ca pot pu no bri še.

Ako se na tre nu tak uda lji mo od po ro dič no-gra đan skog for ma ta ovog ro ma na, vi de će mo da je Kaja ve se la isto rij ska me ta fik ci ja ko ja for mal ne uz o re na la zi kod Sve-ti sla va Ba sa re i Mi le te Pro da no vi ća, iako u kre i ra nju ju na ka i za ple ta ne ret ko de lu-je kao me lanž uti ca ja Srem ca i Ste ri je. Mi ci no za dr to re pu bli kan stvo, kri ti ka sva ke vla sti i sva ke dog me vo di ovaj ro man pre ma po lju far se, i pra te ći jo gu na ste re ak ci je glav ne ju na ki nje mi kao da se pre me šta mo u ne ku Ste ri ji nu ko me di ju gde bi Mi ca bi la zlat na (a do bro ka ri ki ra na) sre di na iz me đu kuć ne go ro pad ni ce i fraj li ce ko joj su ne mec ki ro ma ni za vr te li mo zak.

Sve ti slav Ba sa ra je sva ka ko pr vi upo tre bio bur le sku, mit i sa ti ru ka ko bi de kon-stru i sao srp sku isto ri ju a evrop sku fi lo zo fi ju okre nuo na glav ce, dok je Mi le ta Pro da-no vić kroz sve svo je stva ra lač ke me ne ostao tvr do gla vo upo ran is tra ži vač men ta li-tet skih i isto rij skih ano ma li ja. Ro man Mir ja ne Đur đe vić na di la zi okvi re po ro dič ne hro ni ke i re a li stič kog pri po ve da nja bri žlji vom mon ta žom raz li či tih dis kur sa i sti lo va (di plo mat skih de pe ša, no vin skih čla na ka, sve zna ju ćeg pri po ve da nja i do ži vlje nog go vo ra), fo to gra fi ja, fo to mon ta ža i cr te ža. Ovaj ro man je ste mi stič no-sa ti rič na al ter-na tiv na isto ri ja Be o gra da i Sr bi je ko ju bi i Ba sa ra i Pro da no vić ra do “pri svo ji li”, ali je i pri po ved ni eks pe ri ment ko ji ne ma her me tič nost post mo der ni stič ke tek stu al ne igre.

Je da na e sti ro man Mir ja ne Đur đe vić je po sled nji po ziv srp skom ro ma nu da se pre re gi stru je – da pro me ni svo ju oko šta lu for mu i da pro ši ri gra ni ce svo je re cep ci-je. Ide ju da ro man mo ra bi ti te ško pro hod no šti vo o sud bin skim pi ta nji ma dr ža ve i na ci je – re tro grad na ali i da lje ima nent na u knji žev noj na u ci “glav nog to ka” – mo gla bi za me ni ti pre vred no va na sli ka o “epu gra đan ske kla se”. Ova već oko šta la de fi ni ci-ja ne bi u slu ča ju Mir ja ne Đur đe vić po slu ži la kao flo sku la o no voj knji žev noj vr sti kroz ko ju će pro go vo ri ti no va kla sa, no upra vo su prot nom ci lju: pse u do re a li stič ki pro se de da je glas sta rim vred no sti ma i kul tur nom mo de lu u ne sta ja nju. Pro pa da nje gra đan skih vred no sti, etič ka i po li tič ka ero zi ja srp skog dru štva, kao i stal no uru ša-


91

va nje s mu kom po sta vlje nih te me lja ur ba nog o ko ji ma se u ro ma ni ma pi sa ca po put Slo bo da na Se le ni ća pi še s mno go na tu ra li zma, ve ri zma i gor či ne, ov de su pred sta-vlje ni oštri je i di rekt ni je, ali bez ide o lo ških po jed no sta vlji va nja. Upra vo za hva lju ju ći iz ra že nim obe lež ji ma ko mič nog i sa ti rič nog Kaja,BeogradidobriAmerikanac nad-ra sta okvi re isto rij skog i po ro dič nog ro ma na. Mir ja na Đur đe vić u te me lje svo jih ro-ma na iz li va ru ga nje vred no snom si ste mu ko li ko i ru ga nje oka me nje nim knji žev nim for ma ma; sto ga za slu žu je kon ce si ju na pu te ve ko je je tra si ra la Du brav ka Ugre šić u svo joj pr voj fa zi pi sa nja. Igru žan ro vi ma pra ti tran spa rent nost i či tlji vost tek sta, kon-zi sten tan du ho vit i je dak ton, fi gu ra pri po ve da ča ko ji se zbli ža va sa či ta o cem ume sto da mu po sta vlja ne mo gu će za dat ke.

Pa žlji vo kom po no van za plet, ni jan si ra na ka rak te ri za ci ja, ma ne vri sa nje pri po ve-da če vim uvi dom u stvar nost ot kri va ju i bo gat idej ni sklop Kaje: ovo je, iz me đu sve ga osta log, i ro man o slo že nom od no su spi sa te lji ce i nje ne dvoj ni ce ko ja je na po la pu ta iz me đu zle nim fe te, pro to spon zo ru še i pa kle no in te li gent ne špi jun ke. Stal ni ti hi rat Mi ce i Ka je oko na klo no sti mu ška ra ca i ma ča ka od lič no de mon stri ra te zu rod nih stu di ja da se na ve li ko mi sti fi ko va na žen ska so li dar nost ne na sle đu je, ne go uči. Ki ti i Ka ja su dva po la žen skog ko ji se od bi ja ju, ali uče da funk ci o ni šu u tan de mu: već su kri ti ča ri u ovom ro ma nu pre po zna va li pa ra bo lu o pri hva ta nju Dru go ga, ali je Mir-ja na Đur đe vić oti šla i da lje od to ga – srp ska im pe ri jal na te ma (ko ju či ne isto rij ski do ga đa ji – uglav nom aten ta ti, ubi stva i ra to vi) pre o bra će na je u al ter na tiv ni na ra tiv o sit nim su je ta ma, ve li kim br ljo ti na ma, ne ret ko bur lesk nim i tri vi jal nim ob ja šnje nji-ma isto rij skih do ga đa ja.

Po re đe nje sa Ugre šić kom vo di nas i u ni kad ta ko da le ku 1988, kad je hr vat ska spi sa te lji ca osvo ji la NIN-ovu na gra du za ro man Forsiranjeromanarekeu ko jem su ar ti sti i mo de li ju go slo ven ske knji žev ne sce ne pro ve de ni kroz žan rov ski pa kao – od ko me di je na ra vi do kri mi ća, ho ro ra i ro ma na za ve re. U me ša vi ni po e ti ka Um ber-ta eka i Dej vi da Lo dža spi sa te lji ca je kre i ra la ur ne be sni mo ra li tet o ju go slo ven skoj knji žev noj sce ni. Mir ja na Đur đe vić je gra ni ce ta kve ne sta šne igre sa tek stom pro ši-ri la i pro ble ma ti zo va la. I kao što se Ugre šič ka u na slo vu ve se lo po i gra la sa voj nim i knji žev no te o rij skim ter mi ni ma (“for si ra nje re ke” i “ro man re ka”), ta ko je Đur đe vić-ka svoj igro kaz o mul ti kul tur noj pri ro di Be o gra da lu ka vo po zi ci o ni ra la: njen rod ni Be o grad po sta je sud bin sko me sto gde Be o gra đan ka sre će Kal mi ki nju i Ame ri kan ca, pri pad ni ke na ci je u ne sta ja nju, s jed ne, i ve le si le u na sta ja nju, sa dru ge stra ne; pri-tom po sta je i ne volj ni uče snik za ve ra i ta jan stve nih po du hva ta u či jem su sre di štu kal mič ke re li kvi je. Da li to zna či da je Mi ca Đ. ale go rij ska fi gu ra maj či ce Sr bi je ko ja bi ra iz me đu dve sud bi ne: iz me đu mo de la ma le, her me tič ne za jed ni ce ko ja se ga si i eks pan ziv ne si le ko ja go spo da ri i po ko ra va sve pred so bom? Ima go lo ško či ta nje ovog ro ma na to bi sva ka ko do ka za lo.


92

li te ra tu ra

1. Ari sto tel: Opesničkojumetnosti, Be o grad, De re ta, 2002. 2. Bel ler, Man fred and Jo ep Le er ssen: Imagology.TheCulturalConstructionandLiteraryRepre

sentationofNationalCharacters.ACriticalSurvey, Am ster dam, New York, Ro do pi, 2007.3. Đur đe vić, Mir ja na: Čuvarisvetinje, Zre nja nin, Ago ra, 2007. 4. Đur đe vić, Mir ja na: Kaja,BeogradidobriAmerikanac, Be o grad, La gu na, 2009. 5. Ha čion, Lin da: Poetikapostmodernizma, No vi Sad, Sve to vi, 1996.6. Mi tro vić, Mir ja na: EmilijaLeta, Be o grad, Pla to, 2006. 7. Tif fin, Hel len, Ga reth Grif fiths and Bill Ashcroft: PostcolonialStudies–TheKeyConcepts,

New York, Lon don, Ro u tled ge, 2007.

hi story and bi o graphy in wo men’s wri ting

sum mary: The pa per exa mi nes va ri o us cul tu ral pat terns, as well as ima ges of na tio nal cha rac ter and the map ping of the ur ban en vi ron ment, re flec ted in the no vels by Ser bian wo men wri ters Vi da Og nje no vić, Mir ja na Đur đe vić and Mir ja na Mi tro vić. Wo men’s wri ting ex plo res new per spec ti ves of na ti o nal and gen der ste re otypes, whi le the fo cus upon fic ti ti o us me mo irs of fers both the pos si bi li ti es to re read histo ri cal events and to pa rody hi sto ri o grap hic me ta fic tion.

key words: wo men’s wri ting, hi sto ri o graphy, bi o graphy, cha rac te ri za tion


94

ap strakt: Tekst po sma tra sek su al nost ju na ki nja pro ze Ju di te Šal go (roma ni Trag ko če nja, 1987; Put u Bi ro bi džan, 1997; Kraj pu ta, 2004: zbir ka tek sto va Da li po sto ji ži vot, 1995). U nje mu su po nu đe ne ka te go ri je ispo lja va nja te sek su al no sti (od „či sto” he te ro sek su al nih ju na ki nja, pre ko za vod ni ca, pro sti tut ki, fri gid nih že na, pa sve do, uslov no shva će nih, an drogi nih su bje ka ta), ko je će se, u ve ći ni slu ča je va, po ka za ti kao ne sta bil ne i pro men lji ve. Tekst na sto ji da i na pla nu sa me tek stu al no sti, tj. pi sa nja kao mo guć nog vi da is po lja va nja sop stve ne sek su al no sti i ni zom hi brid nih postu pa ka, ko je je mo guć no uoči ti u pi smu Ju di te Šal go, de fi ni še sek su al nost sa mog či na pi sa nja.

ključ ne re či: neo a van gar da, post mo der ni zam, tek stu a li zam, sek su al nost, iden ti tet, ne sta bil ni su bjekt, že na, te lo, he te ro sek su al nost, fem me fa ta le, pro sti tut ka, mu ško ba nja, bi sek su al nost, fri gid nost, an dro gi no

Knji žev nost Ju di te Šal go for mi ra la se u kon tek stu voj vo đan ske neo a van gard ne umet nič ke prak se še zde se tih go di na, ko ja je „bi la i osta la tran sgre siv na u od no su na do mi nant ni ume re ni mo der ni zam u ta da šnjoj Ju go sla vi ji” (Đu rić, 2010: 20), pri če mu je J. Šal go kao pe sni ki nja vi đe na „kao sa mo sve sni autor, upu ćen u umet nič ka zbi va nja i u neo a van gard ne ak tiv no sti u okvi ru dru gih na ci ona lnih kul tu ra” (Ne gri-šo rac, 1996: 26).

Ogla siv ši se naj pre kao pe sni ki nja no vog tek stu a li zma (Đu rić, 2000: 225), Ju di ta Šal go je to kom pe snič ke prak se bi la bli ska i neo a van gar di ti pa „krik”, ko ja, iz me đu

dra ga na be le sli jin, no vi sad

Že na ko ja ne sta jevi do vi is po lja va nja žen ske sek su al no sti u pro zi ju di te Šal go

interkulturalna istraŽivanja udc 821.511.141(497.11)-32.09 salgó j.5

95

osta log, pod ra zu me va i umet nost per for man sa, jav nog iz vo đe nja umet no sti vi đe-ne „kao spek takl, ce re mo ni ja, agre siv no i ve se lo sa mo po ka zi va nje” (Sa bol či, 1997: 129). Nje na ka sni ja ro ma nesk na pro duk ci ja (PutuBirobidžan, Krajputa) pri bli ža va se post mo der ni stič kom pi smu u ko jem

„erot sko vla da raz li či tim za ko ni ma ozna ča va nja od por no graf skog dis kur sa (do slov no po ka za ne, pri ka za ne i iz ra že ne ge ni tal ne sek su al no sti) pre ko este ti zo va nog ero ti zma (po ka za nog, pri ka za nog i iz ra že nog glat kog te la kao ide al nog me sta že lje) do tran scen-den tal nog ero ti zma (po ka za nog, pri ka za nog i iz ra že nog me ta fo rič nog i ale go rij skog go-vo ra o več noj lju ba vi, bo žan skom da ru, ko smič kom po ret ku)” (Šu va ko vić, 1995: 115).

Za raz li ku od avan gar de „ko ja je stvo ri la tip uto pij sko ga mu ško ga su bjek ta, nad-čo vje ka, ko ji je tre bao sru ši ti tra di ci o nal nu kul tu ru i stvo ri ti no vi tip ci vi li za ci je”, Du brav ka Ora ić To lić na sle de ći na čin vi di post mo der nu:

„Po sla bom su bjek tu, po de kon struk ci ji za pad no ga lo go cen tri zma i raz i gra noj zna kov-no sti, po obra tu od zbi lje pre ma sli kov no sti – post mo der na je iz rod ne vi zu re žen ska kul tu ra” (Ora ić To lić, 2005: 161)

Ipak, Ju di ta Šal go u pro znom dis kur su ni je iz ne ve ri la po e ti ku vi še stru kih iden ti-te ta, fluk tu i ra ju ći svoj je zič ki iz raz, dr že ći ga ne pre kid no u me đu pro sto ru na ra ci je i ko men ta ra. Ukr šta ji se re flek tu ju i na te mat skom pla nu, pa su ta ko ju na ki nje i ju na ci ove pro ze kon struk ti raz li či tih sek su al nih ori jen ta ci ja, vo đe ni raz li či tim na go ni ma, že lja ma i stra sti ma. U raz li či tim isto rij skim, kul tu ro lo škim i so ci o lo škim okvi ri ma for mi ra će se nji hov rod ni iden ti tet, sa vi še ili ma nje is po lje nim rod nim cr ta ma. Iako sli ka pol nog či na ni je do mi nan ta u pro zi Ju di te Šal go (naj ek spli cit ni je su sce ne da-te u ro ma nu Krajputa i pri po ve ci Hektorovkonj), mno ge si tu a ci je i opi si ju na ki nja in di ka to ri su za ma pi ra nje nji ho vih sek su al no sti, ko je se mo gu kla si fi ko va ti u ne-ko li ko osnov nih ka te go ri ja. Po de la ko ju pred la žem obu hva ta ve lik broj ju na ki nja, uz na po me nu da su van mo je pa žnje u ovom tek stu, usled raz lo ga eko no mič no sti, osta li mu ški li ko vi, či ja je pri ro da vi še ili ma nje iz ra že no ho mo- ili bi-sek su al na, te bi se oni mo gli po sma tra ti ta ko đe u kon tek stu žen ske sek su al no sti. Na sto ja ću da u tek stu po ka žem da se sek su al nost ju na ki nja če sto ot kri va tek kao po čet ni, rad ni obra zac ko ji se – u kon tek stu struk tu ra li stič kog fe mi ni zma ko ji pod ra zu me va da je ljud ska su bjek tiv nost ka te go ri ja ne sta bil na i pro men lji va, te da je pro iz vod dru štva i kul tu re u ko joj ži vi mo (Đu rić, 2009: 245) – da lje iz ne ve ra va ili pre va zi la zi u ko rist dru ge ka te go ri je, shod no tu ma če nju iden ti te ta ko ji

„pred sta vlja pre sek ra znih ele me na ta či je se kre ta nje ne od vi ja po pra vi li ma, ne go kao no-mad sko lu ta nje.” (Doj či no vić-Ne šić, 1996: 83)


96

1. he te ro sek su al ne ju na ki nje

He te ro sek su al ne ju na ki nje su ju na ki nje ana tom ski pred o dre đe ne za sek su al no op šte nje sa mu škar ci ma1, ko je is po lja va ju na gon ko ji za do vo lja va is klju či vo mu ški part ner. One ne po ka zu ju pro mi sku i tet ne ka rak te ri sti ke, ni su fri gid ne, iako mo gu na gi nja ti ne koj od ovih ka te go ri ja. Naj ti pič ni je pred stav ni ce he te ro sek su al nih že na su: De voj ka i Ve ra iz ro ma na Tragkočenja, te Ol ga Rot i Gre ta iz ro ma na Krajputa. One, ujed no, otva ra ju i te me ma te rin stva, po ro đa ja i bra ka.

Već jed nu od uvod nih re če ni ca u ro ma nu Tragkočenja u ko joj se na ve de ni ro-man na zi va „pr ven cem” i „jed no će lij skim or ga ni zmom” (Šal go, 1987: 11) do vo di u sum nju tekst „Ro man” iz knji ge Životnastolu. Ako bi smo se da li u po tra gu za naj-kra ćim ro ma nom na sve tu, od go vor bi smo pro na šli u ci ti ra nom isto i me nom tek stu, u ko jem, po što naj pre ospo ri mo guć nost na stan ka ro ma na, iz no si ele men te hi po te-tič ke pri če:

„Mla di ća, da kle, ne će bi ti. A tre ba lo je da bu de de voj ka, nje go va, ko ja nje mu u inat ču va trud no ću i spre ma se za bez bo lan po ro đaj, a jed na ko se bi na no si bol, ra ču na ju ći da plod gu ta sve” (Šal go, 1986: 36).

U ovom tek stu in ver zi jom je po re me ćen usta lje ni re do sled te za-an ti te za, a ve šta upo tre ba fu tu ra I i po ten ci ja la pot cr ta va neo stva re nu mo guć nost. Tekst od se dam pa su sa, se dam te mat skih ce li na, kon ci pi ran je ta ko da sva ki pa sus po či nje po sled-njom reč ju pret hod nog pa su sa, da bi se do sled nom upo tre bom ana di plo ze na kra ju do bio za tvo ren krug, ko ji u isti mah i one mo gu ća va da ro ma nesk ni dis kurs is ko ra či iz ste ge ne zna nog fa tu ma: mla dić i de voj ka bi li bi u ve zi, re zul tat nji ho ve ve ze bi la bi ne že lje na trud no ća; de voj ka bi od lu či la da de te sa ču va u inat mla di ću; po ro đaj bi iz ne na da uneo ele men te fan ta sti ke i baj ko vi to sti u pri ču: mla dić bipo stao sne žni kralj, a de voj ka sne žna kra lji ca. Isto vre me no, pod sve sni edi pov ski strah za maj či nu lju bav le ži u de te to vom či ta nju kon ven ci ja baj ke: sta tus kra lja ili kra lji ce obez be đu-je se ven ča njem sa čla nom vla da ju će po ro di ce: ako je otac kralj, a maj ka kra lji ca, po sto ji ne sa mo mo guć nost da ih za ko ni žan ra ve žu jed no za dru go i ti me odvo je maj ku od de te ta, ne go i da ih ista baj ka od ve de u da le ku, se ver nu ze mlju, gde vla da ve či ta hlad no ća, ko ja bi u sim bo lič kom tu ma če nju uka za la na za hla đe nje od no sa maj ke i de te ta. Sle de ća in stan ca u fa bu li bi la biod ra sta nje de te ta, nje go va spo zna ja da se sve pod sun cem to pi, a po tom bi do šlo do sta pa nja si na sa ocem, oca sa že nom, že ne sa ze mljom itd. Ju di ta Šal go će od nu kle u sa „Ro man” iz gra di ti ti pič ni an ti ro-man, ko ji no si u se bi za me tak pra ve, do du še ne re a li zo va ne pri če, ali ko ji bi to je zgro mo gao raz vi ti u slo že ni ju struk tu ru, da se ni je od va žio na od ba ci va nje ka no na du-

1 Pod ovim pod ra zu me vam da ima ju raz vi je ne sve re pro duk tiv ne or ga ne i da se nji ho vi re pro duk tiv-ni or ga ni u me di cin skom po gle du mo gu oka rak te ri sa ti kao zdra vi.


97

ži ne i kon ven ci je ro ma na kao sve o bu hvat nog žan ra. eto jed no će lij skog plo da ko ji je pri po ve da či ca Tragakočenja pre ću ta la, sve sno ili ne sve sno. „Ro man” Ju di te Šal go mo že mo tu ma či ti i kao pe smu; u to me nas ohra bru ju i iz ve sne fi gu re po na vlja nja, pa i sa ma autor ki na re če ni ca:

„Jed na mo ja pe sma u knji zi Životnastolu zo ve se ’Ro man’. Po či nje re či ma ’Ro ma na ne će bi ti’. I ta ko, ro man kao ob lik bor be pro tiv se be, pro tiv vla sti tih gra ni ca, i ogra ni če nja, pro-tiv vla sti te op te re ću ju će sklo no sti ka kon cep tu a li za ci ji stva ri. Jer ro man upra vo omo gu ću-je na ši ro kom pla nu, ma te ri ja li za ci ju, opred me ći va nje čo ve ko vog ose ća nja ži vo ta” (Šal go, 2007: 121).

No, ne ki od nu kle u sa sa mo sve snog ro ma na pri sut ni su u ovom tek stu, ko ji je po mno go če mu an ti ci pi rao Tragkočenja, u ko jem je isto vre me na ne ga ci ja i afir ma ci ja ro ma nesk nog žan ra raz vi ja na te mat sko-mo tiv skim uslo žnja va njem, ri zo ma tič nim upi ja njem spo red nih i no vih li ko va. Ju di ta Šal go, pi sac ro ma na Tragkočenja, isto i-me na je ju na ki nja i na ra tor ka:

„Ko, da kle, pri ča pri ču? Uvek smo to nas dve. Ja i ne ka lič nost ko joj za jed nu pri li ku da jem svo je ime i ko jom bih mo žda že le la da ma ni pu li šem, ali ko ja me obič no nad i gra, nad mu dri i ka že mi o me ni vi še ne go što sam že le la da ču jem” (Šal go, 2007: 137).

Za što se Mi li ca Mi ćić-Di mov ska, či ja je krat ka re cen zi ja in ter po li ra na u sam ro man (tj. u nje go vo po sled nje po gla vlje, „Po stro man“) za la že za pro ši re nje sto ri-je o na ra tor ki noj se stri Ve ri? Kao pred stav ni ca tzv. stvar no sne pro ze (Lu kić, 1995: 161–168) i te mat sko-mo tiv skih is ho di šta ve za nih za žen ske te me, M. Mi ćić-Di mov-ska je i kao či ta telj ka in te lek tu al no-emo tiv no an ga žo va na oko žen skih li ko va. Sa ma Ju di ta Šal go će u ese ju „Po li tič ka pri ča” za pi sa ti:

„Mi li ca M. D. ina če pi še pri če o že na ma ko je su obe le že ne skri ve nim gre hom svo ga po la. O že na ma ras pe tim iz me đu zah te va te la i mut nih za bra na ve sti. Ula zi pod ko žu svo jim ju na-ki nja ma, bo lje re ći nji ho vim ži vim mo de li ma, pra ti ih str plji vo, čač ka nji ho va bol na me sta dok se ne za pa le, a sve što uoči, pre no si na pa pir, u isto ri ju bo le sti, vo de ći svoj lik čvr stom pra ved nič kom ru kom u (za slu že nu) pro past” (Šal go, 2000: 160).

Iako pri zna je da ni je jed no stav no utvr di ti di stink tiv no obe lež je ko je bi kon stru-i sa lo dis kurs žen skog či ta nja, Džo na tan Ka ler pi še:

„Prem da je po tvrd nim, ne za vi snim na zi vi ma te ško raz ri je ši ti što bi to mo glo zna či ti ‘či ta ti kao že na’, mo že mo po u zda no pred lo ži ti po sve raz li kov nu de fi ni ci ju: či ta ti kao že na zna či iz bje ći da se či ta kao mu ška rac, pre po zna ti oso bi te ob ra ne i iz vr ta nja mu ških či ta nja i osi gu-ra ti ko rek ti ve” (Ka ler, 1991: 47).


98

Pot pu no te le sno iš če znu će, bez zem nih osta ta ka, čest je na čin stra da nja Je vre ja u isto ri ji. Ve ra se pla ši da osta vi ma te ri jal ne tra go ve, čak i ta log u šo lji ci ka fe, za zi re od bli sko sti.

„Ve ri na kon cep ci ja sve ta je kon tra cep ci ja, za šti ta uz po moć po sta vlja nja zvuč nih i fi zič kih mem bra na: iz me đu se be i dru gih po sta vlja pre pre ke, ume sto se be, ona zna ko ve se be – lju-štu ru pu ža, školj ku, ko ral ili pak fo sil ko ji li či na ša ku, fo sil ka kav će več no bi ti u nje noj utro bi, bez mo guć no sti da se ro di, bez mo guć no sti da okon ča svoj za u sta vlje ni raz voj. Sve te pred me te Ve ra da je oso ba ma sa ko ji ma raz go va ra, či je mi sli ču je, a re či ne slu ša, da je im te tra go ve ne ka da šnjih ži vo ta, kao da ih se oslo ba đa. Ona se, kao i sa mo ne sve sno, oslo ba đa svih lju štu ra ozna či te lja, pre la zi gra ni ce lap su sa, sno va ili simp to ma ko ji ma se ne sve sno slu ži da bi se be is po lji lo i pri kri lo, ali na ko je ni iz da le ka ne bi va ogra ni če no. Ve ra je oli če nje pro-ce sa, ap so lu ti za ci ja pro ce sa i ve či tog po sto ja nja – bit na je nje na bes ko nač na trud no ća a ne ra đa nje, jer ra đa nje će za so bom osta vi ti ko šu lji cu, trag ko če nja” (Gor dić, 1998: 117).

Sa dru ge stra ne, M. Mi ćić-Di mov ska pred la že ro đe nje be be. Ka ko sa ma na ra tor-ka pri me ću je, „že ne od trud no će uvek oče ku ju ne mo gu će“. Sfe ra in te re sa M. Mi ćić-Di mov ske sve šće se, da kle, na na go vor da se pro du ži ži vot ju na ki nje, za ko ju tek iz di ja lo ga ko ji vo de dve spi sa te lji ce sa zna je mo da bi, naj ve ro vat ni je, ume sto po ro đa ja tre ba lo da ode u smrt. Upra vo ta kva pro past, iš če znu će, de fik ci o na li za ci ja is pri po-ve da nog (pri zna nje autor ke da je Ve ra plod fik ci je, da je iz mi šlje na, a da je njen stvar no sni pro to tip, se stra, stra da la u na ci stič kom lo go ru), pra ti po ten ci jal no dve he te ro sek su al ne ju na ki nje ro ma na Tragkočenja, Ve ru i De voj ku.

Po put Ve re, Ol gu Rot iz Krajaputa (2004), ko ja je iz kr nje po ro di ce (gu bi si na, na pu šta je muž), one spo ko ja va mo guć nost da bi trag ne či jeg ži vo ta mo gao po sto-ja ti u ne čem ma te ri jal nom. Njoj ne sme ta po pr sje na stra da log si na ne go hi po te za da Albus sa pun mo že sa dr ža ti ma te ri jal ne tra go ve i pro lon gi ra ti za bo rav, za ko jim žu di. Nje na pa si o ni ra na strast za pri čom o Ne na du Mi tro vu i nje go voj lju ba vi ko ju slu ša od udva ra ča Gr ko vi ća bi će sa mo je dan mo del po ti ski va nja sop stve nog po ra-za, po ro dič ne i in tim ne ka ta stro fe ko ja je vi še stru ko sna la zi. Ol ga Rot, ko ja je, kao pred stav ni ca pa tri jar hal nog žen skog prin ci pa i je vrej stva, inert na, osta će u No vom Sa du, gde is pra ća (Ste van Rot) i do če ku je (Oskar Rot) ro đa ke i su na rod ni ke s pu ta u Bi ro bi džan. Nje na du bo ka uko re nje nost u no vo sad sko tle, bli skost sa Gr ko vi ćem, Pa vom, pa čak u iz ve snom smi slu i sa Gre tom, pred stav ni ci ma dru gih na ci o nal-no sti, od re di će njen da lji ži vot u smi slu od u sta ja nja od izo la ci je i po ku ša ja da se ostva ri bo lja so ci jal na in te gra ci ja u rod nom gra du. Ol ga kroz osta nak u okvi ri ma he te ro sek su al nog po na ša nja i žud njom za jed nim mu škar cem (Oskar Rot) is ka zu je la tent nu po bu nu pro tiv svo je po tla če ne po zi ci je. Tek na slu tlji va, no kon tek stu al no mo ti vi sa na emo ci o nal na ve za nost za si na pod se ća na od nos Ne na da Mi tro va i nje-go ve maj ke (Či plić, 1951: 195; Šal go, 2004: 40).


99

Dru gi lik iz ovog ro ma na, Ne mi ca Gre ta, iz ra sta iz pa tri jar hal nih na če la (otu da nje ne ti pič no mu ške oso bi ne) u prin cip mo ći i mu ške sna ge ko ji re pre zen tu je. U njoj či ta mo ne ke od cr ta „mu ško ba nje”. Pre ma psi ho a na li ti ča ri ma, ove že ne oda ju

„vr lo po let no po i sto ve ći va nje s oče vim ide a li ma, na dru štve nom, etič kom i in te lek tu al nom pla nu... De ta lji anam ne ze, ko ji su ko ri šće ni u is tra ži va nju od no sa pre ma maj ci, če sto mo ra ju oda ti ulo gu da je ova, na ovaj ili onaj na čin, pri nu đi va la oca na pa siv nu ili ma lo mu šku ulo-gu” (Šas get-Smir žel, 2003: 173).

Ol ga je maj ka, a Gre ta že li sa mo da usvo ji de te, a po tom da osvo ji Ne na da. Ona ga tran spa rent no za vo di, vi de ći u tom či nu ne sa mo mu ško-žen sku igru, ne go i pri-sva ja nje, po sva ja nje, pa i čin na ci o nal nog pre o bra ća nja kroz po ku šaj da ga is pra ti u Ne mač ku, u ko ju je oti šao i njen otac. Gre ta de li mič no is ko ra ču je iz okvi ra za da te he te ro sek su al ne ma tri ce, ali njen bi sek su al ni po ten ci jal osta je u okvi ri ma ta da šnjih (pe riod ne po sred no po sle II svet skog ra ta) dru štve no-pri hva tlji vih kon ven ci ja.

O De voj ci (Tragkočenja) i nje noj sek su al no sti, iz u zev jed ne erot ske sce ne lju-bav ne pred i gre u auto mo bi lu, ne zna mo go to vo ni šta. Pod stak nu ta Ti šmi nom su ge-sti jom, na ra tor ka će pri zna ti sop stve ni pro pust:

„Za i sta sam je bi la za bo ra vi la. Nje na je ulo ga, u stva ri, u to me da pre ko ra či vre men sku gra ni cu i iš če zne. Po beg ne. Njoj uspe va ono što Šan do ru i Ve ri ni je us pe lo” (Šal go, 1987: 111–112).

Alek san dar Ti šma kao či ta lac u „Po stro ma nu” iz no si dve pret po stav ke: da je reč o Ve ri ili da se ra di o sa moj autor ki. Obe pret po stav ke Ju di ta Šal go od ba cu je, pa u jed nom tre nut ku od lu ču je da i ovu ju na ki nju po ša lje u smrt, u pe peo:

„De voj ka je iz go re la u za pa lje nom auto mo bi lu – ka žem. – Ni je us pe la da po beg ne. Ni šta od nje ni je osta lo” (Šal go, 1987: 112).

Ma njak zna nja je po stu pak la žne ne po u zda no sti pri po ve da ča (Ru se, 1995: 97–101), ali i ra ni znak pro ce su al no sti sa mog či na pi sa nja ko ja se ogle da u ne pre kid-nim iz ne ve ra va nji ma, tran sgre si ja ma pret hod no na pi sa nog tek sta. Ipak, de voj či na sek su al nost gra di ra se od po čet ne, ini ci jal ne po zi ci je za vo đe nja Vo za ča, pa sve do po ten ci jal nog nje nog iš če znu ća, ma te ri jal nog ne stan ka (va tra ko ja uki da ma te ri-jal ne tra go ve). Me đu tim, pri vid na si gur nost ko ju na ra tor ka is ti če u ro ma nu, bi će ubla že na dnev nič kom be le škom:

„Gdejedevojka? Pro blem ko ji osta je za pi san na kra ju ma le knji ge? (Tragkočenja, prim. prev.). To je pi ta nje preostalo mi mo na me re pi sca, nje go vom alj ka vo šću ili že ljom, ne sve snom, da ne-što pre ću ti, sa kri je. Da li sam de voj ku ja iz mi sli la ili usa mlje ni vo zač? Je li to bi lo pri vi đe nje?


100

1. Da li je ipak ne ka ko pre šla gra ni cu?2. Ni je li mo žda kri va za sa o bra ćaj nu ne sre ću i vo za če vu smrt?

Od jed nom sam vi de la da iz vi re niz pi ta nja do volj nih za je dan no vi ro man. Za i sta, je li ona ka kav na glo iš če zli, ne gde sa ču va ni iz da nak, kli ca no vog ro ma na, gde će i nje ni i ne ki dru gi pre o sta li pro ble mi bi ti re še ni, do ći na dnev ni red? ” (Šal go, 2007: 65).

Vi ta li stič ka ener gi ja De voj ke, obe lo da nje na u dva na vra ta, osta vlja pro stor za pret-po stav ku da je ona jed no stav no za ko ra či la u dru gi ro man. Ni je li kre nu la upra vo u Bi ro bi džan?

2. fem me fa ta leDok Ol ga za vo di la tent no, čak ne sve sno, do tle Ma ri ja Alek san drov na (PutuBiro

bidžan) i Kla ra (Krajputa), obe stran ki nje, za vo de otvo re no, jav no. U pr vom slu ča ju, reč je o za no su Ne na da Mi tro va fa tal nom Ru ski njom. U dru go me, Kla ri na te le sna pri vlač nost pro vo ci ra će či tav niz do ga đa ja ko ji se ne mo gu kon tro li sa ti. Kla ra je za no-sna, ali be za zle na; no, nje na le po ta do mi ni ra nad osta lim nje nim oso bi na ma; ona je kob na i za to van svih ka te go ri ja etič no sti jer, pre ma Ža nu Bo dri ja ru,

„Za vod ni ca pre tva ra i sa mu že lju u ilu zi ju. Za nju ne po sto ji isti na že lje ili te la, kao ni bi lo ko ja dru ga. Lju bav i sek su al ni čin mo gu po sta ti mo ment za vo đe nja je di no ako se pre o bra ze u eklip-tič nu for mu is kr sa va nja/iš če za va nja, to jest ako za do bi ju dis kon ti nu i tet ko ji od stra nju je sva-ki afe kat, za do volj stvo, od nos, da bi po tvr dio nad moć nu pri ro du za vo đe nja, tran scen dent nu este ti ku za vo đe nja, za raz li ku od ime nent ne eti ke za do volj stva že lje” (Bo dri jar, 1994: 93–94).

Ta kva po zi ci ja ni je ra zu mlji va i pri hva tlji va za Ol gu, ko ja svo ju hi ste ri ju gra di upra vo na kon ven ci ja ma ko je se mo ra ju po što va ti, na pre ćut nom sa gla sju sa de ter mi-ni sa no šću, na pred ra su da ma. Iz tog raz lo ga epi zo du o Kla ri ko ja ula zi u već ne ho mo-ge nu je vrej sku za jed ni cu, na ru ša va ju ći njen ri tam, pri ča Ne nad, dok Ol ga ću ti:

„Ne se ćaš se Kla re? Jed nom si mi go vo ri la da je bi la slat ka, kao re kla ma za deč ji sa pun. Tvo ja se stra je sma tra la da li či na So nju He ni. Ja sam je od u vek za mi šljao kao La nu Tar ner. Jer, bi la je do bra, za no sna i bes po moć na, na iv na. Znam to li ko da je do la zi la. Ni kad je ni si pri hva ti la kao svo ju. Znam da si pre kli nja la svog bra ta da se ne že ni tom udo vi com.Ta ta je, mi slim, bio u nju za lju bljen, ti – otvo re no lju bo mor na, tvo ja se stra bes kraj no za vid na, ro đa ci upla še ni, po zna ni ci i pri ja te lji pre tvor no uvi đav ni. Mo gao sam da ne spu ta no sa nja rim o Kla ri ono li ko ko li ko je do pu šta la dra ma Fe li ci je Rot u ko joj je opi sa no sve re dom: či tav Kla rin ži vot, a po seb no po ka za na sva ubi stva i sa mo u bi stva zbog nje po či nje na” (Šal go, 2004: 142).

Kao što i Kla ra ša lje po lju bac ko ji ubi ja, se je smrt i pat nju, Ma ri ja Alek san drov na je pred met bol ne če žnje, a mo žda i po se ti lac, even tu al ni ubi ca Ne na da Mi tro va. Ona iz ri če mi šlje nje da nje go va du ša ima du bi ne i da stra sno vo li sve što je le po (Šal go,


101

1997: 20; Mi trov, 1927: 10–11). Sa moj se bi u raz go vo ru sa Mi tro vim pri pu su je ga ta-lač ke mo ći i psi ho lo ški njuh, ko ji ma na go ve šta va svoj mi ste ri o zni po ten ci jal. Uop šte uzev, u na rod noj re li gi ji Sr ba, ali i ne kih dru gih na ro da, uoča va se ten den ci ja da že na-ma pri pi šu nat pri rod ne mo ći, ko je su, opet, ve za ne za men stru al ne ci klu se:

„Mi stič ne pred sta ve o že ni kao bi ću ko je je u do slu hu sa ono stra nom, sa kral nom re al no šću ima ju ani mi stič ki ka rak ter. Že na fi gu ri ra kao bi će u ko jem je per so ni fi ko va na ili in kar ni ra na nat pri rod na moć” (Ra du lo vić, 2009: 165).

Is toč ni greh, o ko jem go vo ri Mi trov, po sta će ta ko po u zda ni do kaz kri vi ce za isled-ni ke, a isto vre me no, pre ma ro ma nesk noj fa bu li, od ve šće pe sni ka u smrt.2 Nje na po ja-va za do bi ja ne dvo smi sle no fa tal ni ka rak ter. Ona, po put Kla re, ubi ja na da lji nu, „upu-ću je po lju bac smr ti.” I, na rav no, – ne sta je.

Već je uoče no da

„ro man PutuBirobidžan do no si dva pa ra lel na to ka pri po ve da nja, ko ja se se ku u vr lo za ni mlji-voj tač ki. Je dan tok pri po ve da nja go vo ri o pa ra lel noj je vrej skoj dr ža vi i o po tra zi za njom, dok je u dru gom to ku pri po ve da nja reč o žen skom kon ti nen tu i o sud bi ni žen ske po zi ci je u pr voj po lo vi ni XX ve ka” (Bo žo vić, 1998: 101).

Ma ri ja Alek san drov na, je, sim bo lič ki gle da no, i ve za je vrej stva sa Ru si jom u či jim ru ka ma se Bi ro bi džan na la zio niz go di na. Bi sek su al nom ve zom sa La ri som Rajz ner, ko ja je, bu du ći upo sle na „mu škim”, re vo lu ci o nar no-pu bli ci stič kim ak tiv no sti ma, ve-ro vat no de lom kon stru i sa na kao „buč”, otva ra se pro stor za no vo ma pi ra nje no vog sek su al nog iden ti te ta, ovog pu ta ne kao kod Gre te, u smi slu la tent ne bi sek su al no sti, ne go otvo re ne, jav ne (na vest o La ri si noj smr ti ona ne pri kri va svo ju tu gu).

Ta ko se Ju di ta Šal go u ro ma nu PutuBirobidžan ne pre kid no kre će u za bra nu Dru-gog, opi su ju ći čas sud bi nu je vrej ske na ci je, čas sud bi nu ukle tog i te le sno in fe ri or nog pe sni ka, a čas te me žen ske bo le sti i stra da nja. Po red to ga, Ma ri ja Alek san drov na će svo jom taj nom lju ba vlju pre ma La ri si ina u gu ri sa ti te mu slo bod nog iz bo ra part ne ra, ide ju ko ja bi tre ba lo da bu de jed na od ključ nih u bi ro bi džan skoj ze mlji: da se mo že oslo bo di ti za vi sno sti od mu ška ra ca i da se, po put si fi li stič kih ka ran ti na, mo že iz gra di-ti svet is klju či vo žen ske po pu la ci je i na taj na čin ne go va ti kult sop stve ne žen stve no sti, ko ji Si mon de Bo vo ar vi di kao mo guć ni raz log le zbej stva:

„Že na mo že, pre ko pot pu nih ili de li mič nih is ku sta va, ot kri ti ili pred o se ti ti da ne će ose ća ti za-do volj stvo u he te ro sek su l nim od no si ma, i da je sa mo ne ka dru ga že na mo že usre ći ti: le zbij ski za gr ljaj u naj ve ćoj me ri za do vo lja va na ro či to onu že nu ko ja ga ji kult pre ma svo joj žen stve no-sti” (De Bo vo ar, 1983: 192).

2 Pre ma isto rij skim či nje ni ca ma, raz lo zi stra da nja Ne na da Mi tro va po či va ju u he roj stvu i oda no sti ro đa ku za ko jim je po li ci ja tra ga la.


102


104

3. blud ni ca

Kult pro sti tut ke u li te ra tu ri za čet je u mo der ni, pri hva ta ju ga eks pre si o ni sti, ali ga i znat no mo di fi ku ju. Dok „sim bo li sti i de ka den ti sla ve pro sti tut ku kao sim bol neo gra ni če ne le po te“…kao „tri jumf le po te nad mo ra lom“, do tle

„eks pre si o ni stič ki od nos pre ma njoj uklju ču je erot sku/sek su al nu di men zi ju, ali je ipak naj vi še mo ti vi san so ci jal nim, etič kim i psi ho lo škim raz lo zi ma… Blud ni ca se do ži vlja va kao ne spu ta na, pro mi sku i tet na ljud ska ener gi ja… Ona je ujed no i sa tan sko, zlo kob no bi će i po dat na, po kor na po kaj ni ca, sa svim pod re đe na mu škar cu i nje go vom egu” (Sto ja no vić-Pan to vić, 2003: 78). Za raz li ku od li te rar nih, isto rij ske či nje ni ce go vo re u pri log ugnje ta va nju pro-

sti tut ki, gru bim ob li ci ma „po li tič ke eko no mi je pol no sti” (Pap pić/Skle vicky, 2003: 87–145). No, pre ma De Bo vo a ro voj, ve li ka raz li ka iz me đu uda tih že na i pro sti tut ki je ste

„u to me što je za ko ni ta že na, ugnje ta va na kao uda ta že na, po što va na kao ljud ska lič nost: to po što va nje po či nje da ozbilj no ugro ža va ugnje ta va nje. Do tle je pro sti tut ka kao lič nost obes pra vlje na i u njoj se isto vre me no sa ži ma ju svi ob li ci rop stva” (De Bo vo ar, 1983: 402).

U sli ku pro sti tut ki Ju di ta Šal go upi sa la je još ne ko li ko se man tič kih te ži šta, ko-ja uslo žnja va ju struk tu ru ro ma na PutuBirobidžan. Naj pre, sa mu bi ro bi džan sku hi ste ri ju kao vid spa se nja, či me se ove že ne pri bli ža va ju ka te go ri ji mi sti čar ki (De Bo vo ar, 1983: 538–551), kroz ve ru u do la zak me si ja ne i mo guć nost is ku plje nja gre ho va, ali i be ga u ne po zna te pre de le Bi ro bi dža na.

Sa dru ge stra ne, sli ka bo le snog žen skog te la, te la u ras pa da nju, na do ve za će se na ovaj mi sti ci zam. Ide ja pro gre siv ne, vred no sno bre me ni te bo le sti, do bi će go to-vo te o lo ški po ten ci jal kroz kom bi na ci ju pred o dre đe no sti Je vre ja da budu iza bra ni na rod, kroz ve ru u do la zak Me si je kroz pat nje ko ju ovog pu ta tre ba da po ne su že ne.

„Zna te li, go spo đi ce Pa pen hajm, re kao bih da je me si ja ni zam uhva tio kore na na ovom ode lje nju. Na zvao bih ga lu e tič ki me si ja ni zam. Pro sti tut ke, lu e ti čar ke po seb no, ve ru ju da su one po zva ne da spa su svet. Ili bar žen ski deo sve ta. Kao što mo že te pret po sta vi ti, u vi du Ve li ke maj ke, nji ho va spa si te lji ca tre ba da do đe iz egip ta” (Šal go, 1997: 84).

Za Bi ro bi dža nom tra ga ju Je vre ji ko ji u nje mu vi de mo guć nost da ko nač no pro na đu svo ju ze mlju i iz gu blje na ple me na, po tom Ne nad Mi trov, „obe le žen raz-li kom u fi zič kom iz gle du” (Lu kić, 1998: 94), i, na kra ju, obo le le pro sti tut ke ko je ma šta ju o uto pij skom pro sto ru u ko jem bi bi le ne sa mo li še ne po tla če no sti u sve tu mu ška ra ca, ne go i mu ška ra ca sa mih.


105

Ta ko po ten ci jal na smrt ko ja vre ba bo le šću na če to te lo pa ci jent ki nje po sta je pred me tom raz me ne, svo je vr snog ulo ga ko ji ove že ne raz me nju ju i ši re, kao što se pro pa gi ra ju ve ra ili ide o lo gi ja. Pre ma Ža nu Bo dri ja ru,

„Naj o zbilj ni ja opa snost ko ju bo le snik pred sta vlja, ono po če mu je on za i sta aso ci ja lan i sli-čan opa snom lu da ku, sa sto ji se u nje go voj du bo koj po tre bi da bu de pri znat kao ta kav i da raz me ni svo ju bo lest. Ra di se o iz vi to pe re noj i ne pri hva tlji voj po tre bi bo le sni ka (i sa mrt ni-ka) da ostva ri raz me nu na osno vu svo je dru go jač no sti – ni u kom slu ča ju ne ti me što bi se le čio i po bolj šao svo je sta nje, ne go ti me što bi dao svo ju bo lest, i što bi ona bi la primljena, da kle, sim bo lič ki pri zna ta i raz me nje na, ume sto da bu de ne u tra li sa na teh nič kom bol nič kom smr ću i onim či sto funk ci o nal nim pre ži vlja va njem ko je se još na zi va zdra vlje i ozdra vlje nje” (Bo dri jar, 1991: 208).

Ta ko se u ro ma nu PutuBirobidžan ide ja sve pro ži ma ju ćeg te le snog fe mi ni zma ostva ru je kao mo guć nost da va nja za lo ga, žr tvo va nja te la, nje go vo pu ca nje, ras cep me sa ko je ne ne sta je ne go se uvi ja u se be, ka unu tra šnjo sti i ka spo lja šnjo sti.

„Me so je re ver zi bil nost bi ća, nje go va spo sob nost da se po no vo uvi je u se be, dvoj na ori jen-ta ci ja ka unu tra šnjo sti i ka spo lja šnjo sti, što je Mer lo Pon ti opi sao – u iz ve snoj me ri pro ble-ma tič no – kao in va gi na ci ju ” (Gros, 2005: 150).

Isto vre me no, žu đe na Me si ja na, či je ime već oda je ho mo ni mič nu iden ti fi ka ci-ju sa me som, i sa ma je že na, oda bra na od vi še si le da pred vo di kon voj bo le sni ca u obe ća nu ze mlju. Je di no bi že ni, kao sli ci istog, kao od ra zu u ogle da lu i nar ci stič ki shva će nom za vo đe nju, za vo đe nju istog istim, bi lo da to da od i gra ključ nu ulo gu u pro ce su ot kri va nja bi ro bi džan ske mi ste ri je. Kao hi ste rič na pri ro da, i sa ma na ne ki na čin obo le la, kao „lu da ki nja na ta va nu” (bol nič ki pro stor je ta ko đe za bran, izo li ra-ju ći), sli ka oskud no ob u če ne pro sti tut ke ko ja lu ta ka us po sta vlja nju ma tri jar hal nog po ret ka kao vi du spa se nja od pro pa sti ko ja vre ba u mu škom sve tu uka zu je na nje nu vi ta li stič ko-re ge ne ra tiv nu, go to vo nat pri rod nu ener gi ju:

„Si fi li sti čar ke su ve šti ce dva de se tog ve ka, pro ro či ce. Zdra ve že ne se de kod ku će, gra de svoj dom i ču va ju svo je zdra vlje. Bo le sni ci be že od svo je bo le sti, u stva ri, bo lest u nji ma na go ni ih da se kre ću i ši re bo lest. Zdra vlje je kon zer va tiv no, bo lest je re vo lu ci o nar na ili im pe ri ja li-stič ka, sve jed no, ona je u osno vi sva kog ši re nja, pa i ot kri va nja, svih avan tu ra, čak i na uč ne” (Šal go, 1997: 143).

Na ro či to in di ka tiv na vi ta li stič ko-re ge ne ra tiv na ener gi ja lu e ti čar ke Su ti ne/Su ti-le, ko ja je vi đe na ne sa mo kao blud ni ca u ne pre kid nom po kre tu za obe ća nom ze-mljom ne go i kao ne ho tič ni in spi rant gi ba nja osta lih že na iz bol ni ce, ali i sa me Flo re Gut man. Po ja vlju je se ni ot ku da:


106

„Tih da na, u ra nu zo ru jed nog si vog da na, po li ca jac je uhap sio is pred Upra ve fon do va že nu bez is pra va, ko ja ni je zna la srp ski. Bi la je ob u če na ne pri klad no, oskud no, ogr nu ta pe le ri-nom od ofu ca ne si ve čo je is pod ko je se na zi ra la pr lja va svi le na spa va ći ca. Vi še je iz gle da la kao ku li sa, sli ka, pla kat po sta vljen na uli ci pred ula zom u bur del. Od ve de na u po li ci ju, po što u nje noj tor bi ci po li ca jac osim ne ko li ko kru na ni je na šao ni šta od is pra va, upra vo pred vra ti ma na čel ni ko ve kan ce la ri je, u hod ni ku, plju nu la je krv, pa je od ve do še u bol ni cu gde se po ka za lo da po red tu ber ku lo ze ima i lu es i ta ko je po zvan dok tor Sa vić ko ji je je dva sa znao ne što vi še ne go po li ca jac, sem da se zo ve Su ti na ili Su li na i da u ma lom po ha ba nom okru glom ko fe ru za še ši re ima ne što ru blja, je dan ži pon, ja stuč ni cu i pe škir sa bol nič kom ozna kom na ma đar skom, te je po zvan austro u gar ski kon zul da se oba ve že o pla ća nju bo-rav ka i da se po bri ne o re pa tri ja ci ji” (Šal go, 1997: 127).

Po put stvar ne Ber te Pa pen hajm (Džo uns, 1985: 207) is po lja va svo je neo bič ne mo ći:

„Ona ina če go to vo ne mu šta, pro go vo ri la je na jed nom ne kim je zi kom, vr stom is kva re nog ne mač kog, u po čet ku pri lič no ne ra zu mlji vim, sa znat nim na no som ji di ša, ali se po ste pe no, ka ko je go vo ri la, a go vor te kao kao bu ji ca, ne mač ki sve vi še pro či šća vao, da bi na kon iz-ve snog vre me na, go to vo do sti gao či sto tu naj či sti jeg li te rar nog ne mač kog. Ugle dan i te čan, lep, te kao je pre ko lo ših, po kva re nih zu ba” (Šal go, 1997: 128).

I ko nač no, ne sta je u ne po zna tom prav cu.

4. ka fri gid no sti

„Bi lo bi su vi še jed no stav no re ći: u snu ona je la vi ca, na ja vi – de voj ka. Ili obrat no. Jer i na ja vi i u snu ona je i jed no i dru go: de voj ka la vi ca. De voj ka se u stva ri po ne kad bu di iz sna kao la vi ca, a la vi ca, po go to vu iza du žeg po po dnev nog sna, već pred su mrak, bu di se kao de voj ka. De voj ka se su o ča va sa so bom kao la vi com, a la vi ca, vi de ći s vre me na na vre me svo ju sli ku u ko fi s vo dom ili u ba ri ko ja se za ki šnih da na stva ra sred dvo ri šta, su o ča va se sa so bom kao de voj kom. Ona je i čo vek i zver i za to do volj na sa ma se bi” (Šal go, 1995, 10–11).

Po što uka že na du a li stič ku pri ro du ju na ki nje, na ra tor ka „Pri če o čo ve ku ko ji je pro da vao ki se li ku pus i imao kćer la vi cu” (Dalipostojiživot) kon tra punk ti ra njem me ta tek stu al nih ko men ta ra i sa mom na ra ci jom s ele men ti ma fan ta sti ke (sna) in-si sti ra će na ne vi no sti kao nu žnoj po sle di ci bi po lar no sti. Iako je kraj nje pi to ma, la vi ca ne ma čed nost na go ve šte ne sek su al no sti, ni ti je mo že raz vi ti.

„nje na du bo ka oda nost ocu, strah i isto vre me no žud nja za kom šij skom de com, ka kvu ona – to odav no slu ti – ni ka da ne će ima ti” (Šal go, 1995: 11–12).

Sa dru ge stra ne, po zi ci je kćer ke, ko ja je kod sta rih na ro da i sa ma ero tič na, sve-de na na ulo gu u po ro di ci, i na la vlju, ne do volj no eks po ni ra nu pri ro du, ko jom vi še


107

bi va za pre te na ne go što ko ri sti nje ne po ten ci jal ne pri vi le gi je, a ko ja mo že da ti bla gi na go ve štaj in ce stu o znog od no sa (Mir ko vić, 1999: 114–120), osta vlja do volj no pro-sto ra da se na slu ti da kćer ka pri pa da svom ocu.

Flo ra Gut man (PutuBirobidžan) je žen ska ak ti vist ki nja, ko ja ni je sa svim raš-či sti la sa po ret kom iz ko jeg je po te kla, sa po ret kom u ko jem su ulo ge ja sno po-de lje ne i gde je že ni pri pa lo me sto do ma ći ce, „ču va ra svog sve ta i mo ra la ko ji se ras pa da ju.”

„Kroz su ze je vi de la ze mlju u ko ju sva ka de voj ka be ži to kom ži vo ta. Ta ze mlja me nja ime, do ne kle iz gled, svoj stva i funk ci ju. Pri be ži šte upla še ne de voj ke, skro vi šte po vre đe ne, ze-mlja is pa šta nja. Že na tu obnavlja sna gu, be ži, skla nja se i sa če ku je ne pri ja te lja ili lju bav ni ka. Ne ke od tih ze ma lja su iz mi šlje ne, ne ke ima ju re al nu to po gra fi ju, ne ki ma od go va ra sa mo unu tra šnji pej zaž…

…Svet, zna ona, ne mo že da se de fi ni tiv no po de li, ne mo gu že ne svu da i na du že, ži ve ti bez mu ška ra ca, ali ne ka po sto ji je dan ku tak, jed no od mo ri šte ili či sti li šte, ka ko god da se za mi šlja, u ko jem će – bar iz ve sno vre me – že ne ži ve ti po svom, slo bod ne, po sve će ne na-u ci, mu zi ci i po e zi ji, zdra vlju svom i svo je de ce… I svo joj eman ci pa ci ji. Ze mlja u ko joj će na u či ti da ži ve sa me, da stek nu hra brost za sa mo sta lan ži vot – ako to bu de nji ho va že lja i opre de lje nje” (Šal go, 1997: 124–125).

Dok je u ku ći, Flo ra se na la zi u pa siv noj po zi ci ji, te ne pred u zi ma ak ci ju ko ja bi je od ve la na ko rak bli že is pu nje nju vi zi je. Tek fi zič ko na pu šta nje po ret ka u ko-jem je od ra sla, ali ko ji že li da od ba ci, zna či će i su štin ski pre o kret u nje nom ži vo tu. Osnov ni vid Flo ri ne tam ni ce je su gra đan ski mo ral i po ro dič ni od no si za sno va ni na pa tri jar hal no sti, uzu si ko ji pro pi su ju do ko je gra ni ce se mla da de voj ka mo že an ga žo va ti u hu ma ni stič kom ra du. Flo ri je mo žda sto ga te že da se od lu či za pre su-dan ko rak – nje ne me đe su je dva vi dlji ve, ali ih je ti me te že za o bi ći. Ne re a li zo va na, lju bav pre ma dok to ru Sa vi ću, bi će kon ver to va na u ob lik umi šlje ne bo le sti:

„Bi će da je tih go di na za jed no sa Flo ri nim te lom, ra sla, pu ni la taj unu tra šnji džep nje ne du še ta pod svest, jer dve-tri go di ne ka sni je ka da je u sa lo nu Ha im za pro sio, na jed nom ni je mo gla da pro iz ve de ni gla ska, vi li ce joj se be hu uko či le, je zik odr ve neo, a isto ve če spo pa-do še je neo bič no ja ki bo lo vi na ma loj oso vi ni ko ja spa ja nje nom oku ne vi dlji va tri ma ju šna otvo ra me đu no ga ma. I ona je zna la, upo zo re nje i ka zna, taj bol go vo ri: ni kad se ne će uda ti za Ha i ma, ni ti ima ti de ce. Ako već ne mo že da ima dok to ra Sa vi ća, ima će taj bol me đu no-ga ma, bo lest kao znak i žig svo je ver no sti” (Šal go, 1997: 157).

Bol me đu no ga ma uka zu je, opet, na mo guć no od u sta ja nje od in ve sti ra nja u mu ško-žen sku lju bav, na su bli ma ci ju sek su al ne ener gi je u dru štve no-ko ri sni rad, po sve će nost pri pad ni ca ma istog po la: Flo ra pu tu je da bi pro me ni la po re dak, da bi po ma ga la že na ma, da bi tra ži la Bi ro bi džan. Ona je u fa zi fi zič kog sa zre va nja, ka da žu di za fi zič kom pro me nom, ose ća se ne re a li zo va no, kastrirano. U pi smu ko je pi še


108

dok to ru Sa vi ću is ti če da je ne ka da že le la da bu de mu ška rac, ali „sa da sum njam u uspeh že ni nog ra da, ve ru jem u po raz fe mi ni stič kih ide ja.”

Za to je su sret sa Ber tom pre su dan za nju:

„Ber ta Pa pen hajm i Flo ra Gut man se de je dna na spram dru ge. Da li pu tu ju ili sto je? Ili jed-na od njih pu tu je, a dru ga ne? Praznamatericalutatražećiispunjenje. Hi ste ri ja je lu ta nje u me stu, ne mo guć nost bek stva” (Šal go, 1997: 155).

Ka da že li da na gla si hi ste rič ku pri ro du pu to va nja, na ra tor ka pri be ga va po gre-šnim pred sta va ma o po kre tlji vo sti ma te ri ce.

„Hi po krat je ve ro vao da ovaj or gan neo me ta no pu tu je kroz žen sko te lo, uzro ku ju ći raz ne fi zič ke, mo ral ne i men tal ne smet nje – reč histerija na kra ju kra je va, po ti če od grč kog hystera što zna či ma te ri ca” (en dži er, 2010: 103).

Kao da že li da či ta o cu pre do či da se ra di o fik tiv nom pu to va nju, pu to va nju ko-je je, pre ma Froj du, sa mo iz raz hi ste ri je i ne mo guć no sti za sni va nja stvar ne ak ci je. Ova ko tu ma čen, even tu al ni osta nak Flo re Gut man u Be o gra du, u ve zi sa ko jim se na ra tor ka ko le ba, mo gao bi da uka že na su štin sku uko re nje nost že na, ne mo guć-nost za po či nja nja ak ci je, in hi bi ra nost usled raz li či tih raz lo ga, ali i na po no vlji vost hi ste rič ke pri ro de, ko ja je kao ma pa ucr ta na u psi hu že na, ko ja se mo že za le či ti, ali ni ka da do kra ja iz le či ti, i ko ja se, što je ve o ma va žno, širi me đu že na ma. Ber ta Pa pen hajm se je re vo lu ci o nar ne, me si jan ske ide je, ali i hi ste ri ju. Flo ra se uta pa u taj kon tekst, pre da je mu se bez re zer vno. Raz mi šlja ti o pro sti tut ka ma i lu e ti čar ka ma zna či uhva ti ti ne što od nji ho ve pri ro de, na iz ve stan na čin ih opo na ša ti.

I sa mo pre zi me Flo re Gut man (na ne mač kom: Gut – do bar; DerMann – mu-ška rac, čo vek) su ge ri še da ov de mo že bi ti re či o sim bo lič koj raz me ni po la, sek su al-no sti i po ten ci ja lu za rod nu tran sgre si ju. U nje nim vi zi ja ma, ko je pred sta vlja ju pu-to va nja oslo bo đe ne ma te ri ce, od no sno oslo bo đa nje spu ta va ne sek su al ne ener gi je i njen slo bod ni pre la zak po pro stran stvi ma ma šte, na go ve šte na je sli ka pu ri stič kog kon cep ta žen ske uto pi je, li še ne mu škar če vog pri su stva, ali i po tre be za njim, pa da-kle i po tre be za is pu nje njem pol nih na go na, a ti me i za uki da njem tra di ci o nal nog poj ma po la/ro da kao bi o lo ški ili dru štve no fik si ra ne, sta bil ne ka te go ri je (Ba tler, 2010: 45–107; Vil la nu e va Gard ner, 2006: 98–100).

Za raz li ku od Flo re, Ber tu od li ku je zna ča jan pre tek stu al ni ka rak ter. Ona je po sto ja la i mi mo ro ma na, u nje ga je, ta ko re ći, „uše ta la” iz po ve sti psi ho a na li ze, Froj do vih de la, nje go ve bi o gra fi je i dru gih tek sto va ko je je Ju di ta Šal go ko ri sti la kao gra đu za ro man. Ona je dvo stru ka lič nost već od sa mog star ta (Džo uns, 1985: 206–209), a mo guć nost nje nog op stan ka ve za na je za sim bo lič ku raz me nu bo le sti,


109

kroz po ma ga nje dru gi ma, kroz pro jek ci ju sop stve ne sli ke u dru go me. Bi ro bi džan je ze mlja dru gih (Je vre ja, bo ga lja, pro ka že nih i ne sreć nih, ze mlja od ba če nih, svih ko ji ne od go va ra ju ra si stič kom kon cep tu ide al ne na ci je i ve re, ili kon cep tu fa lu so-kra ti je, i to, pre i to kom II svet skog ra ta be log mu škar ca ari jev ske ra se). Nji ho va je di na ute ha je kre ta nje, pro men lji vost, fluk tu a ci ja, pa bi li oni u me stu ili stvar ni. Iako bi se mo glo oče ki va ti da je Ber ta Pa pen hajm ona fe mi ni stič ka ener gi ja ko ja od re đu je sve ključ ne do ga đa je u ro ma nu, ko ja upra vlja rad njom i – kao že na sa od-lič nom sa mo kon tro lom – sa mom so bom, na ra tor ka po sta vlja sli ku biv še Froj do ve pa ci jent ki nje u sred njim/sta ri jim go di na ma, ko ja če sto ni je ka dra da pred u pre di na pa de hi ste ri je, ko ja svo je po na ša nje svo di na op se siv nu po tra gu za pro sti tut ka-ma, a ak ci ju ve o ma če sto za me nju je kon tem pla ci jom:

„Iako je u svom iz ve šta ju Bro jer na pi sao da je Ana O. ozdra vi la, njoj se bo lest po no vo vra-ća la, i to u vr lo ozbilj nom ob li ku. To je raz log što pri po ve dač iz le če nje sta vlja pod na vod ni-ke i na gla ša va da je reč o ‘pri vid nom zdra vlju’ Ber te Pa pen hajm. U tom po gle du či nje ni ce pro znog i stvar nog, isto rij skog sve ta po kla pa ju se. Me đu tim, na jed nom dru gom me stu u ro ma nu za Ber ti nu bo lest ka že se da je ‘ne iz le či va, neo d go ne tlji va’. U od no su na isto rij ske po dat ke, ov de je reč o bit nom od stu pa nju. Na i me, Frojd je na knad no ana li zi rao slu čaj Ane O. i de talj no ga objas nio, po nu div ši pri tom i raz lo ge zbog ko jih Bro jer ni je us peo da iz le či svo ju pa ci jent ki nju. Šta vi še, Frojd je čvr sto ve ro vao da su ne u ro ze ‘sa me po se bi, iz le či ve’… Ju di ti Šal go je ovo bi lo do bro po zna to. Pa ipak, pri po ve dač na gla ša va da je reč o ‘ne iz le-či voj, neo d go ne tlji voj hi ste ri ji’. Raz u me se, ov de ni je reč o to me da li su Froj do ve ana li ze, ob ja šnje nja i za ključ ci tač ni i pri hva tlji vi sa sta no vi šta na u ke, te ne bi ima lo smi sla tvr di ti da je Ju di ta Šal go sa sta no vi šta na knad nih na uč nih uvi da i sa zna nja od ba ci la Froj do ve po-stav ke. Da je ta ko, o to me bi po sto jao ne ki trag u tek stu. Na pro tiv, pri po ve dač in si sti ra na ‘ne iz le či vo sti i neo d go ne tlji vo sti uop šte.’ I upra vo je to raz log zbog ko jeg su pre ćut no od ba-če ni Froj do vi uvi di” (Ilić, 1998: 112).

Pse u do nim pod ko jim je bi la po zna ta ši rom sve ta, kao Froj do va iz le če na pa-ci jent ki nja, je ste AnaO. Pr vo i po sled nje slo vo al fa be ta u nje nim ini ci ja li ma kao i sa mo slo vo O, uka zu ju na ko nač nost, za o kru že nost Froj do ve te o ri je. I sa ma na ra-tor ka PutauBirobidžan će ova ko od re di ti ime:

„Ime Ana O. je ste si no nim ve li kog, svet skog (Va si on skog) hi ste rič kog kru ga (iz ko jeg ne ma iz la za), hi ste rič kog vi ra, vr tlo ga ko ji uvla či u se be i gu ta svet” (Šal go, 1997: 103).

Go spo đa Gut man, ko ja pred o se ća kćer ki nu na stu pa ju ću hi ste ri ju i njen od la-zak, uz ne mi re na je pri su stvom Ber te Pa pen hajm. Ona je vi di kao stvo re nje ko je se presvlači, od ba cu je sve ga do sti na ko je je na i la zi la to kom obi la ska bol ni ca za lu e tič-ne i jav nih ku ća, te kao ne ko ga ko je do šao da uz dr ma po re dak i gra đan ski mir.

„Na jed nom joj se uči ni da će Ber ta Pa pen hajm pred kraj ve če re u ovu mir nu gra đan sku ku-ću, me đu či ni je i či ni ji ce sa pi le ti nom u aspi ku, aj va rom sa uma kom od kra sta va ca, pa šte-


110

tom od gu šči je dži ge ri ce, iz blju va ti sve đu bre, svu go mi lu pi kan te ri ja o je vrej skim kur va ma, ku ple ra ji ma Pe šte i Ga li ci je. Pred od la zak na jug, ona se ‘pre svla či la’ ” (Šal go, 1997: 122).

Slu čaj Ber te Pa pen hajm ci ti ra i Ilejn Šo u vol ter, ko ja na vo di da hi ste ri ja i fe mi-ni zam po sto je u jed noj vr sti kon ti nu u ma, kao što to po tvr đu je isto ri ja Ber te Pa pen-hajm (Sho wal ter, 1985, 145).

Baš kao što je Ber ta sim bo lič ki ka rak ter, sli ka lu ta ju će, oslo bo đe ne ma te ri ce ili sli ka pro sve će ne evro pe u su da ru sa di vljim Bal ka nom, ta ko je i bol ni ca, kao ste ci-šte bo le snih i po sr nu lih že na u Ber ti nom pi smu pro jek ci ja pod sve sti:

„Bol ni ca je sli ka pod sve sti – (ta ko se pri ku plja gra đa za na uč na iz la ga nja na kon fe ren ci-ja ma – mi sli la je Ber ta) – bol ni ca je zgra da pre po zna tlji ve na me ne, ali sklad na, pri jat nog iz gle da. Okru že na dvo ri štem sa ne što sta ba la pla ta na i di vljeg ke ste na (sa da go lih, ali le pih i zdra vih gra na) i ka me nim klu pa ma. Fon ta na. Dvo ri šte je opa sa no zi dom od le pe, zdra ve ope ke, za šti će ne pu za vi com – kao i mno ge ško le i in ter na ti. Pod se ća la je na sve obra zov ne vas pit ne in sti tu ci je u ko je ula ze zdra va, po ma lo raz u zda na mla da bi ća sa pu no že lja i stra-ho va, ali bez is ku stva, ko ja još ne zna ju ni šta o ži vo tu, a iz la ze očvr sla, sa mo sve sna, ohla đe-na, po ma lo ri gid na, sprem na za do sto jan gra đan ski ži vot ” (Šal go, 1997: 68).

Ako je, na i me, u slu ča ju kli mak te rič ne Ber te ja sno da lu ta ju ća ma te ri ca pred-sta vlja po sled nje sig na le žud nje za oplod njom, u slu ča ju Flo re Gut man po sto ji eks-pli cit no iz ne ve ra va nje žen skog bi o lo škog me ha ni zma, nje go vo de ci di ra no i sve sno na pu šta nje u ko rist se strin stva bo la, ko je mo že osta ti u me đa ma ose ća nja pri pad-no sti Dru gom, ko ja za po sle di cu mo že ima ti ri gid nost, ali i u na go ve šta ji ma le-zbej skih od no sa. Žen ski za bran, gde se le či za vi snost od mu ška ra ca, u nje noj vi zi ji iden ti fi ku je se ta ko sa či sti li štem, na kon ko jeg će že na mo ći da bi ra da li ho će da se vra ti svo joj bi o lo škoj pred o dre đe no sti ili da se pot pu no, po put Ber te, po sve ti ra du sa dru gim že na ma. Na ve de ni od lo mak o bol ni ci kao či sti li štu (iako tek na zna-če no, zbog pe si mi stič kih prog no za u po gle du le če nja si fi li sa i TBc-a), si lo gi stič-ki po jed no sta vljen, uka zu je na mo guć no tu ma če nje sa me pod sve sti kao či sti li šta ko je se lek tu je od re đe ne opa ža je ko je mu svest do sta vlja, ali na či tav psi hič ki ži vot pred stav ni ka, a po seb no pred stav ni ca ljud ske vr ste, ko ji po ku ša va ju da za šti te svo-je stra ho ve, strep nje, hi ste ri je (pu za vi ca ko ja pre kri va bol nič ke zi do ve sim bo li še ne do dir lji vost, kon zer va tiv nost u po gle du is ho da le če nja i pro me na na bo lje), ko ja se, ta ko, tek ka da is plo vi, obe lo da ni i po ka že se sprem nom za pro me nu, mo že pre-u sme ri ti u ko ri snu ener gi ju i pro duk tiv nost. Sto ga ome đe nost i za tvo re nost bol-nič kog kom plek sa te že da bu du pro bi je ne, a že ne žu de da pro dru na po lje, da bi na slo bo di sa če ka le Me si ja nu ko ja bi ih po ve la u obe ća nu ze mlju. Da bi se for mi rao no vi za bran, sta ri se mo ra na pu sti ti. Ipak, obe ća na ze mlja ima i po ten ci jal iz ve sne smr ti (Gor dić Pet ko vić, 2007, 35), ali i fan ta zmat sko ute me lje nje, jer, pre ma Dra-gi nji Ra ma dan ski,


111

„Dru go ime za spa si lač ku so lu ci ju mo glo bi bi ti i fan tom ski ud, ko ji od bo ga lja pra vi vir-tu o ze. Taj no kod ne pro ce nji vog no ma di zma že ne (iz kre ve ta u kre vet, iz bor de la u bor del) i Je vre ja (iz gra da u grad, iz di ja spo re u di ja spo ru) ni je sa mo u pre i me no va nju mu škog Me si je u žen sku Me si ja nu. Bi lo bi to od već jed no stav no. Ugro že no bi će va pi je za re or ga ni-za ci jom su šti ne stva ri” (Ra ma dan ski, 1998).

Pra zna ma te ri ca, bez oplod nje, i ne vi na sta ri ja de voj ka ko ja do la zi u kon takt sa mu škim kon ti nen tom obre me nju ju jed na dru gu svo jim sim bo lič kim po ten ci ja-lom, raz me nju ju ga, za dr ža va ju ći svo je de no ta tiv no zna če nje, ali upi su ju ći i no va, ste če na.

„Odvo je na od sa put ni ka ona lu ta po la vi rin tu pre ću ta nog go vo ra. Kao što ma te ri ca lu ta u te lu že ne, ta ko že na lu ta kroz ži vot. Spre če na da lu ta oko ne kog sre di šta, ona u ži vo tu stva ra fi gu re kao loš kli zač po le du, kao iz gu blje ni u pu sti nji. Že na ko ja lu ta, pu tu je, ne na la zi ni-šta, a ma te ri ca ko ja lu ta po nje nom te lu re dov no ot kri je ne ki no vi kon ti nent. Tre ba sa mo da uspe da pro tu ma či ne ra zu mlji vi je zik na ko jem joj se kon ti nent obra ća” (Šal go, 1997: 77).

Iako se ne ra di o istom ste pe nu men tal ne de vi ja ci je (kod lu e sa je ono dra stič ni-je i or gan skog po re kla, od no sno na sta lo usled or gan ske bo le sti, a u hi ste ri ji uglav-nom ne ma fi zič kog po re me ća ja), evi dent na je ve za ko ja se uoča va iz me đu dva vi da men tal nog po re me ća ja kod že na. Na taj na čin, otva ra ju ći bol na me sta žen ske li te-rar ne pro duk ci je, Ju di ta Šal go ko re spon di ra sa li te ra tu rom lu di la, sa sa mom kul-tu rom u ko joj že na „po tra di ci ji bi va po ve za na sa lu di lom” (Fel man, 1995: 183). Upra vo sli ka lu di la kod že ne ko ja ni je u pri li ci da pro me ni se be, pa ni po re dak iz ko jeg po ti če, uka za će na mo guć nu, bla go pa ro dij ski na stro je nu, ali sva ka ko funk-ci o nal nu pri ro du od no sa iz me đu pro ze Ju di te Šal go i fe mi ni stič ke kri ti ke sa ko jom je sva ka ko bi la upo zna ta. O to me sve do či njen is kaz:

„Što se žen ske knji žev no sti ti če, za nju je, isto rij ski gle da no, če sto ka rak te ri stič na la tent-nost, skri va nje, pre ru ša va nje u for mi lju bav ne ili po ro dič ne pre pi ske, is po ve sti. Žen ski glas u knji žev no sti bio je če sto onaj dru gi glas ko ji je tre ba lo da bu de u od go va ra ju ćem kon-tra punkt skom od no su pre ma onom pr vom, osnov nom... Ko li ko li je že na sup til ne, bri t ke in te li gen ci je, a za ko če ne ima gi na ci je osta lo u sen ci svo je bra će, svo jih oče va, svo je ci vi li za-ci je? Že ne su kla si ci jed ne pa ra lel ne, po ro dič ne isto ri je knji žev no sti” (Šal go, 2007: 133).

5. ka an dro gi nom

An dro gi ni ja u iz vor nom zna če nju pred sta vlja dvo pol nost, ali i do mi na ci ju mu-škog nad žen skim (Bi ti, 1997: 8). Pre ma Mi še lu Fu kou, her ma fro di ti su

„du go sma tra ni zlo čin ci ma ili iz dan ci ma zlo či na, jer su nji hov ana tom ski sklop, sa mo nji ho-vo bi će zbu nji va li za kon ko ji je pra vio raz li ku iz me đu po lo va i pro pi si vao nji ho vo spa ja nje” (Fu ko, 1982: 38)


112

U ši rem smi slu, an dro gi ne te le sne fe no me ne ma pi ra pri po vet ka „Fa raon” (Dalipostojiživot), u ko joj do la zi do or gan skog je din stva i sra slo sti mu škog i žen skog prin ci pa kroz apli ka ci ju/sli ku fa ra o na na ma ji ci ko ja na gru di ma de voj ke Zla te vo di pa ra le lan ži vot, ali ne sa mo stal no, ne go sim bi o tič ki, u mi stič noj ve zi sa vla sni com. Že na po sta je me dij, „otvor, kroz ko ji se za ko ra ču je u ono stra no, za mi šlje ni put ko-mu ni ka ci je dva sve ta.” (Mir ko vić, 1999: 146).

„Pr sa ko ja upra vo ula ze u pro stor mla da lač ki su ja ka, po ma lo i go ja zna, pod vla sti tim te re-tom ne što opu šte na, pa iz gle da kao da su u tam no pu tog fa ra o na, u či jim ži la ma oči gled no te če ja ka nu bij ska krv, obra zi pu ni, me sna ti, a pri ro da ener gič na i sklo na za do volj stvi ma” (Šal go, 1995: 63).


113

Ubr zo se mit o fa ra o nu tran sfor mi še u pa ro dij sku sli ku: ju nak, sim bo lič no, po-sta je za vi stan od ob li ka žen skih gru di, či me se eks pli ci ra sek su al na moć že ne i fe-ti ši stič ki na gon ka gru di ma kao atri bu ti ma žen sko sti, s jed ne stra ne, ali i na slu ću je edi pov ska ve za nost za maj či ne gru di, sa dru ge stra ne:

„Fa raon na žen skim gru di ma ne mo že da umak ne sud bi ni žen skih gru di: nje go vo pra zno li ce, kao i pu no ća, ras ko šna te le snost sa mih gru di, je su dva vi da istog ni šta vi la. To zna ju i žen ske gru di, i pa muč ni fa raon, ali ne i pu nač ko, be lo pu to li ce sa me te že ne, obe le že no ja-kim cr nim obr va ma i okru že no žu tom far ba nom ko som, li ce ko je, na su prot fa ra o nu, sa svim bud no, opre zno i stro go me ri i kon tro li še či tav pi jač ni svet” (Šal go, 1995: 65).

114

De mi to lo gi za ci ju, uru ša va nje sa kral nog, po ja ča va autor kin ko men tar o opreč no-sti iz me đu mi to lo škog, ide a li zo va nog po ret ka i „ži vo ta”, tj. su ro vih stvar no snih či nje-ni ca fa lu so kra ti je:

„Na po greb nim ste la ma kra ljev skih grob ni ca se de kralj i kra lji ca jed no po kraj dru go ga, on tam no put, ona be la, pa že na i ne go va na, rav no prav na dru žbe ni ca i sa vet ni ca svo ga mu ža. U ži vo tu, me đu tim, že na je mu škar če vo ču lo, nje gov je zik. Ona gle da da bi on vi deo, ona slu ša da bi on čuo, ona go vo ri da bi se on iz ra zio. Ona je de da bi on ži veo. Ona se po ga đa oko sit-ni ca, tro ši i tro ši se da bi on tra jao” (Šal go, 1995: 65).

Ka ko pri ča da lje od mi če, ta ko će se lik mu škar ca, fa ra o na, i že ne, zla to ko se de voj-ke sa no vo sad ske Ri blje pi ja ce, po la ri zo va ti, za o štri ti do kraj no sti, opreč no sti u su do-vi ma i pro ce na ma. Ka da de voj ka ose ti mi ris ri be, bi će zga đe na. Fa raon će, me đu tim, u ri ba ma vi de ti sve ta bi ća, ko ja „vo de sun če vu bar ku i upo zo ra va ju čam dži ju na bli-zi nu zmij skog ču do vi šta.” (Šal go, 1995: 68). Ne što ka sni je, ka da ose ti vla gu, po mi sli će da su ri be „pro ždra le Ozi ri so ve ge ni ta li je”. Dok se u mit skom pro sto ru fa ra o na de ša va ka stri ra nje, u Zla ti nom sve tu se ob ja vlju je bre me ni tost. An dro gi ni ja se pre va zi la zi trud no ćom. Du bo ka, eti mo lo ška ve za iz me đu an dro gi ni je i ne plod no sti oči tu je se kod ne kih slo ven skih na ro da u re či kurak, kurač, ko ja je ozna ča va la i ne plod nu sta ri ju že nu, ali i her ma fro di ta (Ка ба ко ва, 2001: 203–204).

Pro ce su al ni ka rak ter sim bi o tič kog za jed ni štva, ko ji oba ma či ni o ci ma omo gu ću je da za dr že svo ja svoj stva (uglav nom men tal na, ali ne i fi zič ka, ona se kod Fa ra o na me-nja ju u za vi sno sti od ve li či ne gru di) po sta je ta ko do mi nan tan, baš kao što fe no men ukr šta ja, spon ta nog spo ja po sta je po e tič ka oso vi na pro zne pro duk ci je Ju di te Šal go. Nje ni pro zni tek sto vi i sa mi li če na an dro gi na te le sa, sa sta vlje na od na ra tiv nog i dis-kur ziv nog de la, sje di nje nih u umet nič kom hi bri du. In se mi na ci ja tek sta ostva ru je se naj če šće žu stro, te iza zi va ot por. Otvor pri če če sto ni je spre man da pri mi tu đe seme (za da ti na slov), on ga na raz ne na či ne ig no ri še i za o bi la zi, katkad ga otvo re no ospo-ra va ju ći,3 te se ta ko an dro gi ni ka rak ter tek sta ot kri va kao tro jan ski konj, ko ji naj pre pri hva ta stra no te lo, da bi ga po tom od ba cio, iz ba cio iz utro be, porodio.

„Hek to rov konj” je, pre ma pri zna nju na ra tor ke, sek su al na se man ti ka ode nu ta u pri po ved no ru ho.

„Mo ja gla va i mo ja vul va kom ple man tar ne su i ka da je u pi ta nju pri ro da ve ze iz me đu H.-a i me ne. Gla va sma tra da je na ša ve za is klju či vo ge ni tal na, a vul va je uve re na da je od nos či sto ce re bra lan. Isti na uklju ču je oba sta va: ta ve za, (kao i sam H-ov jed no i po sob ni stan u ko ji, znat-no če šće od me ne, za la ze i nje go va biv ša že na i nje go va du go go di šnja lju bav ni ca), ta je ve za, u stva ri, jed na sek su al na ra di o ni ca u ko joj se de ta lji li te ra tu re ili čak po ne ka ori gi nal na ide ja str plji vo, bez mno go uz bu đe nja i bez stra ha od ne u spe ha, spro vo de u de lo” (Šal go, 1995: 58).

3 Za jed nič ka je i eti mo lo gi ja: Corpus (lat.) ozna ča va i te lo, ali i gru pu tek sto va.


115

Ova pri po vet ka pred sta vlja svo je vr sni po vra tak te le sno sti, ma pi ra nju fi zi o lo ških gra ni ca, ve žbi iz dr žlji vo sti, pod vr ga va nju te la sa mo di sci pli ni i di sci pli no va nju dru go-ga kroz raz me nu sek su al ne ener gi je. Žen skost se, ko nač no, oslo ba đa: ona tri jum fu je u po zi ko ja sva koj že ni da je ide ju mo ći. Te le sna, sek su al na se man ti ka, ka ko je na ra-tor ka pre zen tu je,

„po la zi od pret po stav ke da je sva ki čo ve kov or gan ose tljiv na od re đe ni krug re či... Ge ni tal no raz u me va nje go vo ra ni je vid lju bav ne pred i gre: on ne slu ži me đu sob nom spo ra zu me va nju se ks u al nih sa go vor ni ka, ne pri bli ža va ih od re đe nom za jed nič kom ci lju, ne go je to al ter na tiv ni vid po i ma nja sve ta, je dan od gra nič nih, eks ce snih ob li ka sa zna nja pri ko jem od re đe ni or gan ili ču lo pre ko ra ču je svo je uobi ča je ne nad le žno sti i uz ve li ki ri zik od po met nje, ha o sa i bo le sti, ule će u neo če ki va ne uvi de” (Šal go, 1995: 58).

Že na u sim bi ot skom sek su al nom za gr lja ju pre u zi ma tra di ci o nal no mu šku ulo gu, ulo gu he ro ja, tro jan skog prin ca ko ji je oli če nje mu ško sti (ali i smr ti, po gi bi je, žr tve), či me tekst su ge ri še su štin sku pro me nu po lo ža ja te la, kli to rič nu žud nju da do stig ne fa lus, pro men lji vost te le snog ko ja se uka zu je čas kao ani mal no, ži vo tinj sko, mo guć-nom pod sve snom ve zom sa ži vo ti njom ka kav je konj4, čas kao ra do zna lo te lo, po sve-će ni uče nik ko ji že li da o dru go me vi še sa zna, čas kao objekt na ko jem se ucr ta va ju no va zna če nja. No, sa ma či nje ni ca da se is po ved ni ka rak ter pri po vet ke u ne kim de-lo vi ma is po lja va u pre vi še sme lom, is po ved nom, dis kur su priznanja, uka zu je na mo-guć ni per for ma tiv ni ka rak ter ove pri po vet ke: ona je do sled no pi sa na u pr vom li cu, go vo ri o či nu pre lju be, kao ta bu te mi, otvo re no i sa do zom la ko će, li še ne gri že sa ve sti ili gra đan skih pred ra su da. Part ner ka u sek su se, oza re na, vra ća u svo je kon ven ci o nal-no po ro dič no gne zdo, u ko jem se sa mo mo že na slu ti ti nje na dnev na ak tiv nost:

„Po sle sat i po-dva, pro ve de nih kod H., ju rim ku ći, pra vo u mu že vljev kre vet. Do du še, sa iz-ve snom pri jat nom za dr škom. Naj pre ve če ra mo svi za jed no, ce la po ro di ca, od i gra mo dve-tri par ti je ta bli ća ili po ke ra u pa sulj, ali sve te obič ne stva ri do ga đa ju se tih da na, na kon mo je po se te H., ko ji san ti me ter iz nad tla: svi smo po ma lo uz bu đe ni, čak uzru ja ni, pri me ću je mo jed ni dru ge ja sni je, iz o štre ni je ne go ina če, ra du je nas što smo na oku pu, ose ća mo se sve ča no bez vi dlji vog raz lo ga” (Šal go, 1995: 61).

Za tim sle di niz ga stro nom skih me ta fo ra ve za nih za seks, ko je ja sno alu di ra ju o pre ne se nim sek su al nim vi bra ci ja ma na uku ća ne, na at mos fe ru ko ja uka zu je na to da uku ća ni zna ju gde, ka ko i sa kim na ra tor ka upra žnja va sek su al ne ak tiv no sti:

„Pri ja nam sve što je de mo, sa sla šću gri ze mo pa ra dajz, pa pri ku, sir, ma žu ći mar ga rin, se či-vom no ža gla di mo hleb, sa za do volj stvom uma če mo pal ce i ka ži prst u so, i u sla ni ku, kao u ka kvoj ma ju šnoj pe šča noj uva li, osta vlja mo me ke tra go ve...” (Šal go, 1995: 61).

4 Ta kav je slu čaj sa pri po vet ka ma „Tungsram!”, „Ka ko se grof od Po i ti er sa pre o di je vao u raz ne ha lji ne ka ko bi ne po znat ku šao ži vot u raz li či tim sta le ži ma i zva nji ma”, „Da li po sto ji ži vot?” i dr. (Dalipostojiživot).


116

De no ta tiv ni po ten ci jal vo ća, ak tiv no sti ko je se od i gra va ju kroz obed sa svim je tran spa ren tan, oli ča va ju ga gla go li: grizemo, gladimo, umačemo, ostavljamo (tra go-ve). Hleb i be li na sla ni ka za dr ža va ju, isto vre me no, zna če nje tek sta ko ji se is pi su je, rav ne po vr ši ne obo ga će ne no vim zna ko vi ma. Ro lan Bart pi še da

„u per ver zi ji (ko ja je re žim tek stu al nog za do volj stva) ne po sto je ero ge ne zo ne (iz raz, uosta-lom, do sta za mo ran). Is pre ki da nost je, ka ko je to do bro za pa zi la psi ho a na li za, ona ko ja je ero tič na. Is pre ki da nost ko že ko ja sve tlu ca iz me đu dva de la (pan ta lo ne i ma ji ca), iz me đu dva obo da (ras kri lje na ko šu lja, ru ka vi ca i ru kav). Sa mo sve tlu ca nje je ono ko je oča ra va, ili pak: do vo đe nje na po zor ni cu jed nog po ja vlji va nja – ne sta ja nja” (R. Bart, 1975: 12).

Per fo rm ativ ni, eg zi bi ci o ni stič ki ka rak ter tek sta uka zu je na spe ci fi čan tret man umet no sti, na mo guć nost shva ta nja sek sa kao uemt nič kog či na, pa i na sim bo lič ku pro jek ci ju umet nič kog ra da sli kom sek sa. Part ne ri u sek su ko a u to ri su u tek stu; oni su pre da vač i uče nik, tu mač ži vo ta i nje gov sled be nik, de mon stra tor i pu bli ka.

„Tekst ko ji pi še te mo ra da mi da do ka za da me že li. Ovaj do kaz po sto ji: to je pi sa nje, pi smo. Pi sa nje je na u ka o na sla da ma je zi ka, nje go va ka ma su tra” (Bart, 1975: 7).

Upra vo pri po ve dač ka in va gi na ci ja (isto vre me na okre nu tost ka po ro di ci, ali i ka lju bav ni ku), kao i ose ćaj da se pri ča kon stru i še od te le snih zna ko va ko li ko i od gra-fič kih, osta vlja nas u li mi nal nom pro sto ru, pod ruč ju dve ju na po red nih eg zi sten ci ja. Sim bo lič ka pro jek ci ja te le snog sje di nje nja sa tek stom uka zu je na mo guć nost kon-stru i sa nja sek su al no-tek stu al nog, an dro gi nog iden ti te ta.

Tekst „Bi ću tro jan ski konj” po či nje neo d re đe nom sli kom že ne ko ja ja še vran ca.

„Na sna žnom vran cu, be dri ma i ko le ni ma pri lju blje na uz konj ski tr buh, že na ko ra ča konj-skim no ga ma. Odvo je na od tla i iz dig nu ta nad vla sti tom vi si nom, u se dlu kao u ko lev ci, uljulj ka na, do di ru je svo je vla sti to dno” (Šal go, 1995: 94).

Ubr zo, me đu tim, na ra tor ka pri da je sli ci apo ka lip tič ne ele men te:

„Ne bo je ve dro, a ipak niz kič mu joj se va mu nja, va tre no sta blo ge ne a lo ške je ze, ta ko slič ne isto rij skoj drh ta vi ci o ko joj go vo re sve do ci se o be vla sti te du še, kao i mno štvo ver ni ka, iz gna-ni ka, bes kuć ni ka i sva ko ja kih put ni ka bez ko re na i spo ko ja u ča su ka da na po kon kre će na je ru sa lim ski ka men, te ban ski pe sak, na tro jan ski pe peo i prah” (Šal go, 1995: 94).

Na ve de ni opis osta vlja či ta o ca pred di le mom ra di li se za pra vo o na go ve šta ju smr-ti ko ja ja še na ko nju do no se ći istorijskudrhtavicu, ili na pro sto o hi ste rič nom na pa du, mi stič nom za no su opi sa nom kao pre te ča hi ste ri je. Jed no od mo guć nih či ta nja, s ob-zi rom na kon tekst pri po vet ke, bi lo bi oslo ba đa nje že ne iz ste ga rop stva, nje na is to rij-ska eman ci pa ci ja, nje no odva ja nje od mu škar ca. Oni ne ko ra ča ju istom sta zom, jer:


117

„Mu ška rac na kri la tom ko nju ci lja da le ko iz nad se be.Že na na tro jan skom ko nju ja še uvek pro tiv se be” (Šal go, 1995: 94).

Po sle na go ve šta ja že ne na tro jan skom ko nju sle di, me đu tim, nji ho vo po i sto-ve ći va nje:

„Sva ka že na je tro jan ski konj, pa kle na ma ši na za pro i o zvod nju bu duć no sti. U njoj iz ra ste sve što um is pro jek tu je. Nje na ma te ri ca, kao Ga li lej, mo že da pro iz ve de fe no me ne ko ji ra ni je ni su bi li po zna ti” (Šal go, 1995: 94).

Isto rij ska ulo ga že ne ti me se iz jed na ča va sa bi o lo škom, že na se po sma tra kao ma-ši na, s ob zi rom na svo ju re pro duk tiv nu ulo gu. Fe mi ni stič ki po če tak, ko ji eks pli ci ra va žnu ulo gu že ne, ta ko se kon tra sti ra sa na ve de nim ci ta tom, u ko jem je na gla še no auto de struk tiv no svoj stvo že na.

„Na sli ka ma iz pet na e stog ve ka sve su že ne pri ka za ne is pup če nog tr bu ha, kao da su trud ne, čak i De vi ca Ma ri ja. Po mi šlje nju isto ri ča ra kul tu re, tim je ma ni rom po kri va no van brač no za trud nji va nje, sve op šta za ra za trud no će ko ja je na iz me nič no s ku gom ha ra la evro pom u to vre me” (Šal go, 1995: 95).

Kao šro se za ra za bi ro bi žan ske uto pi je, udru že na sa epi de mi jom ve ne rič nih bo-le sti, ši ri me đu bo le sni ca ma, po pri ma ju ći di men zi je ko lek tiv ne hi ste ri je, ta ko se i za ra za van brač ne trud no će, opet, kao pri vi le gi ja že na, pri ka za nih u iz me nje nom, drugom sta nju, na du ve nih tr bu ha, ši ri evro pom. Ova po ja va no si sa kral nu, ko smo-lo šku ide ju:

„Po ne kim dru gim pro ce nama sli ka ri, mi stič na bra ća na uč ni ka, pre no si li su na taj na čin, u du bo koj taj no sti, no ve opa sne isti ne o he li o cen trič nom kre ta nju pla ne ta i, šta vi še, i spi ral-nom fe tu su na še ga lak si je ko ja pli va u ko smič koj po ste lji ci” (Šal go, 1995: 95).

Ako ze mlja ni je sre di šte sun če vog si ste ma, ako to ni je čak ni ga lak si ja, sun čev si stem, fe tus, za me tak, čo vek u utro bi osta je sre di štem pa žnje ljud ske mi sli i u na-red nim ve ko vi ma i iz tog an tro po cen trič nog po i ma nja sve ta, iz an tro po cen trič ne spo zna je i mi sli, ni šta ga ne mo že is ti snu ti. Ljud ski, a pre sve ga žen ski or ga ni zam i da lje osta je naj ve ća mi ste ri ja, za go net ni to var tro jan skog ko nja, ne po zna ta po šilj ka kat kad ne po zna tog (van brač nog) po ši lja o ca sa ne po zna tim oso bi na ma. Te lo že ne kao po pri šte ukr šta ja, ge net skih mu ta ci ja i mo di fi ka ci ja, sud bi na upi sa nih taj nim, ne raz go net nim ko do vi ma, do bi ja mi stič nu sna gu. Ni je slu čaj no že na – ru sa lja, ča-rob ni ca, pro ro či ca – me di jum ko ji op šti sa bo žan skim bi ći ma.

„Že ne su po želj ne ka da su sa pe te: to je po ru ka u pa ri skom va ri je teu crazy hor se, či je je de-lo ve emi to va la be o grad ska te le vi zi ja u no vo go di šnjoj no ći, na sa mom pre la zu iz de ve de se te u de ve de set pr vu. Kit nja sto go le že ne ma lih ukra snih gru di, tan kog stru ka i ne go va nih sa pi


118

pre la zi le su, ka sač kim ko ra kom, po cr ve nom te pi hu, iza zov nu gra ni cu iz me đu ve če ri i ju tra dva li ca istog mra ka: šta će bi ti su tra?” (Šal go, 1995: 102).

Na ve de ni od lo mak iz ne na da ot kri va dru gi pol že ne. Kao što je pri ro da tro jan-skog ko nja, pod vla či autor ka u vi še na vra ta, dvo stru ka, kon tra dik tor na, ta ko že ni na ulo ga pre ra sta iz, na iz gled, na po čet ku pri če ne go ve šte ne, maj čin ske, bre me ni te fi-gu re, u bla gu, la tent nu por no gra fi ju: lu di šou, u ko jem se is ti ču obli ne i na go ve šta va „igra uni ver zal ne lju ba vi, bez lič ne stra sti”. Tro jan ski konj po sta je fi gu ra la žne na de, uljulj ka ne mu ško sti ko ja u unu tra šnjo sti te la že ne na la zi sa mo pri vid nu ute hu, ne-spo koj ume sto spo ko ja, pro lon gi ra nje če žnje za la žnom to pli nom i auto ma ti zo va-nim stra sti ma.

„Mi smo, u stva ri, u jed noj oso bi toj sek su al noj si tu a ci ji si lo va nja i na si lja – na si lja ko je raz u la re no žen sko uži va nje vr ši nad sup su i cid nim mu škar cem. Ali, ne ra di se o in ver zi ji isto rij skog na si lja ko je je mu ška sek su al na moć vr ši la nad že na ma. Ra di se o na si lju ne u-tra li za ci je, de pre si je i uru ša va nja obe le že nog čla na pred pro va lom neo be le že nog. To ni je pu no na si lje, ge ne rič ko, ne go na si lje od vra ća nja, na si lje ne u tru ma, na si lje nul tog ste pe na” (Bo dri jar, 1994: 33).

Po put Bi ro bi dža na, ko ji ta ko đe mo že bi ti in di vi du al na ili ko lek tiv na pro jek ci ja, uto pij ska pred sta va, tro jan ski konj kao sli ka an dro gi na, kao utro ba na pu nje na tu-đim te lom, po sta je ši fra za de ko di ra nje sop stve ne nu tri ne.

„Pre o bra žaj” po či nje inmediasres, opi som tek ro đe ne be be:

„Mo je de te je pro zir no: oko nje go vog pe pe lja stog ske le ta leb di iz ma gli ca od ru ži ča stog pra-ha, kao se ća nje na lik i ne ko ne ja sno pred vi đa nje” (Šal go, 1995: 134).

Prah je ja sna alu zi ja na smrt. On ne si mo bi li zu je sa mo kraj ži vo ta ne go, na kon ho lo ka u sta, za Je vre je ima i sim bo lič ku funk ci ju pat nje i stra da nja, ali i pot pu nog fi zič kog iš če znu ća, če sto bez mo guć no sti sa hra nji va nja, na gli pre kid ma ni fe sta ci je te le snog. Na kra ju ro ma na Tragkočenja va tra će sve pre tvo ri ti u pe peo. Za to je i pr vi strah maj ke ve zan za išče znu će de te ta:

„Ako se pro bu di i otvo ri su vi še na glo, pla šim se, okru ni će se, ra su ti u pe peo” (Šal go, 1995: 134).

Pre ra na zre lost, sta rost de te ta, kao i nje go vo na glo otva ra nje, pro me ne po lo ža-ja te la ne ka rak te ri stič ne za pr ve da ne, uka zu ju na ra ne na go ve šta je bor be. U ta kvoj bor bi de te, hra nje no maj či nim mle kom, na pre du je, dok maj ka po sta je pro zir na, gu-bi se i uda lja va:


119

„Hra ne ći svo je de te so bom, po sta ja la sam za i sta sve pro zir ni ja i la ga ni ja, i ka ko je mo ja sna ga od la zi la, ta ko je de te na do la zi lo kao ne ka dru ga sna ga, od vi še te ška za me ne, ko ju ne mo gu po ne ti i ko ja je, ma da je u me ni i od me ne na sta la – tu đa, za me ne po gub na. To no vo i tu đe te lo me je nad vla da va lo, za u zi ma lo, uvla či lo se u me ne kao u no vu ko šu lju, a ja sam oba mi ra la i sa ma se me nja la, mi sli i sve mo je is ti ca lo je, is pa ra va lo se u ve li koj gro zni ci na šeg sje di nja va nja i mog pre o bra ža ja” (Šal go, 1995: 136-137).

Ka da se po gle da ju fi gu ri ne drev nih Dvo stru kih Bo gi nja ko je su, ka ko is ti če Zo-ran Mir ko vić, „ne sa mo udvo je ne trud no ćom, ne go i mu ško-žen sko” (Mir ko vić, 1999, 16), na lik na aku šer sku ru ku ko ja vr ši po ro đaj, ko ja ga, pro do rom u unu tra-šnjost že ne, čak i olak ša va, ja san je smi sao po ro đa ja kao pre o bra ža ja. Že na to kom trud no će ne raz li ku je gra ni ce ko je de le nje no i de ti nje te lo:

„Sve je od sa mog po čet ka vo di lo ovom na šem ko nač nom po ni ra nju jed no u dru go. Sa da se na ša te la je dva raz li ku ju i ni ko, iz u zev me ne, ne mo že da uoči na šu dvo stru kost… Za pra vo, i ne bih mo gla po u zda no re ći da li je to te lo mo je ili nje go vo. Mi slim da pri pa da nje mu, i u to me me učvr šću je či nje ni ca da se moj za mor, ma lak sa lost, mo je na glo sta re nje i sma nji va-nje u stva ri ne po zna ju po me ni” (Šal go, 1995: 137).

An dro gi na, sim bi ot ska ve za, na ro či to is tak nu ta či nje ni com da se ra di o mu škom de te tu, ce pa se po ro đa jem. Ta ko po či nje pro ces ne po vrat nog uda lja va nja ro di te lja i de te ta. Da ka ko, bol nog.

„Ju di ta Šal go, trud na, dvo stru ko bre me ni ta, 22. fe bru a ra 1969.

Dnev nik:

Ka ko se že na pre tva ra u vla sti ti sim bol. Pre o bra žaj fi zič ki i psi hič ki. Vra ća nje kroz isto ri ju, kroz raz li či te ob li ke, po ste pe no oka me nji va nje do ido la plod no sti, na iv nog, pra sta rog, ru-žnog” (Šal go, 2007: 18).

U či nu na stan ka tek sta ključ nu ulo gu ima ju na slo vo da vac i autor ka. Tekst, me-đu tim, ot po či nje ne za vi stan ži vot, za sni va ju ći svo ju sop stve nu sek su al nost, što je, uosta lom, pre ma Ba tle ro voj, i „jed na od naj am bi va lent ni jih im pli ka ci ja de cen tri ra-nja su bjek ta – či nje ni ca da će ono što je ne ko na pi sao bi ti me sto ne iz be žne eks pro-pri ja ci je” (Ba tler, 2001: 295).


120

li te ra tu ra

pri mar na li te ra tu ra:

1. Šal go, Ju di ta: Životnastolu, Be o grad, No lit, 1986.2. Šal go, Ju di ta: Tragkočenja, Knji žev na za jed ni ca No vog Sa da, 1987.3. Šal go, Ju di ta: Dalipostojiživot, Be o grad, Vre me knji ge, 1995.4. Šal go Ju di ta: PutuBirobidžan, Be o grad, Stu bo vi kul tu re, 1997.5. Šal go Ju di ta: Jednokratnieseji, Be o grad, Stu bo vi kul tu re, 2000.6. Šal go, Ju di ta: Krajputa:završetakromanaPutuBirobidžan, Be o grad, Na rod na knji ga, 2004.7. Šal go, Ju di ta: Hronika, No vi Sad, Stu dent ski kul tur ni cen tar, 2007.

se kun dar na li te ra tu ra:

8. Bo žo vić, Goj ko: „Umet nost i stvar nost”, Reč, 1998, V, 46: 98–103.9. Đu rić, Du brav ka: „Ju di ta Šal go: gra ni ca dis kur sa knji žev no sti”, ProFemina, 1997, 9/10: 115-120.10. Đu rić, Du brav ka: „Mno go stru ki iden ti te ti u po e zi ji pe sni ki nja: J. Šal go, Lj. Đur đić, R. La zić”,

ProFemina, 2000, 21/22: 225–235. 11. Gor dić Vla di sla va: „Ju di ta Šal go: pri če o t(e)lu”, Reč, 1998, V, 18: 114–120.12. Gor dić Pet ko vić Vla di sla va: Naženskomkontinentu, No vi Sad, Dnev nik, 2008.13. Ilić, De jan: „O hi ste rič kom me ha ni zmu bi ro bi džan skog fe no me na”, Reč, 1998, V, 18: 104–113.14. Lu kić, Ja smi na: „Bi ro bi džan kao žen ska uto pi ja”, Reč, 1998, 46: 93–97.15. Ra ma dan ski, Dra gi nja: „Je zik pri zi va nja”,Dnevnik, 18403, 22. IV 1998.16. Ro sić, Ta tja na: „Ju di ta Šal go: Da li po sto ji ži vot?”; ProFemina, 1995: 5–6.

ter ci jar na li te ra tu ra:

17. Bart Ro lan: Zadovoljstvoutekstu, pre veo Jo vi ca Aćin, Niš, Gra di na, 1975.18. Ba tler, Džu dit: Telakojaneštoznače:odiskurzivnimgranicamapola, pre ve la Sla vi ca Mi le tić,

Be o grad, Sa mi zdat B92, 2001.19. Ba tler, Džu dit: Nevoljasrodom, pre ve la Adri a na Za ha ri je vić, Lo zni ca, Kar pos, 2010.20. Bje lo gr lić-Gol dsvor ti, Ve sna: „Fe mi ni zam i psi ho a na li za: o re bru ko je se po bu ni lo”, LMS,

1989, 443: 3.21. Bi ti, Vla di mir: Pojmovniksuvremeneknjiževneteorije, Za greb, Ma ti ca hr vat ska, 1997.22. Bo dri jar, Žan: Simboličkarazmenaismrt, pre veo Mi o drag Mar ko vić, Gor nji Mi la no vac, Deč je

no vi ne, 1991.23. Bo dri jar, Žan: Ozavođenju,pre veo De jan Ilić, Pod go ri ca, Ok to ih – Pri šti na, Gri go ri je Bo žo-

vić, 1994.24. Či plić, Bog dan: „Se ća nje na Ne na da Mi tro va“, LMS, 1951, 368, 1–2: 99–106. 25. De Bo vo ar, Si mon, Drugipol, II, pre ve la Mir ja na Vuk mi ro vić, BIGZ, Be o grad 1983 (dru go

iz da nje).26. Doj či no vić-Ne šić, Bi lja na: „Gi no kri ti ka: Is tra ži va nja žen ske knji žev ne tra di ci je“, Ženskestudi

je, 1996, 5/6: 63–85.


121

27. Džo uns, er nest: ŽivotideloSigmundaFrojda, pre veo Vo ja Čo la no vić, No vi Sad, Ma ti ca srp-ska, 1985.

28. Đu rić, Du brav ka: Poezija,teorija,rod:moderneipostmoderneameričkepesnikinje, Be o grad, Orion art, 2009.

29. Đu rić, Du brav ka: Politikapoezije.Tranzicijaipesničkieksperiment, Be o grad, Ažin, 2010.30. en dži er, Na ta li: Žena: intimnageografija, pre ve la Iva na Mak si mo vić-To mić, Be o grad, NNK

In ter na ci o nal, 2010.31. Fel man, Šo ša na: „Že ne i lu di lo”, pre ve la Ana Go ro bin ski, ProFemina, 1995, 2: 173–183.32. Fu ko, Mi šel: Istorijaseksualnosti:voljazaznanjem, pre ve la Je le na Sta kić, Be o grad, Pro sve ta,

1982.33. Gros, eli za bet: Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu, pre ve la Ta tja na Po po vić, Be o grad,

cen tar za žen ske stu di je i is tra ži va nja ro da, 2005.34. Ka ler, Džo na tan: Odekonstrukciji.Teorijaikritikaposlijestrukturalizma, pre ve la Sa nja Čer lek,

Za greb, Glo bus, 1991.35. Lu kić, Ja smi na: „Že ne i mo de li žen sko sti u pro zi Mi li ce Mi ćić-Di mov ske“, ProFemina, 1995,

2: 161–168.36. Mir ko vić, Zo ran: Eros–bol,Žena–Bog, Be o grad, Rad, 1999.37. Mi trov, Ne nad: Dveduše, No vi Sad, Sla vi ja, 1927.38. Ne gri šo rac, Ivan: Legitimacijazabeskućnike.Srpskaneoavangardnapoezija:poetičkiidentiteti

irazlike, No vi Sad, Kul tur ni cen tar No vog Sa da, 1996.39. Ora ić-To lić, Du brav ka: Muškamodernaiženskapostmoderna. Rođenjevirtualnekulture, Za-

greb, Na kla da Lje vak, 2005.40. Pa pić, Ža ra na / Skle vicky Lydia (ur.): Antropologijažene, pre veo Bran ko Vu či će vić, Be o grad,

Bi bli o te ka XX vek / cen tar za žen ske stu di je, 2003.41. Ra du lo vić, Li di ja: Pol/rodireligija:konstrukcijarodaunarodnojreligijiSrba, Be o grad, Fi lo zof-

ski fa kul tet, 2009.42. Ru se, Žan: Narcisromanopisac:ogledioprvomlicuuromanu, pre ve la Je le na No va ko vić, Srem-

ski Kar lov ci – No vi Sad, Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, 1995.43. Sa bol či, Mi kloš: Avangarda@neoavangarda, pre ve la Ma ri ja cin do ri Šin ko vić, Be o grad, Na-

rod na knji ga, 1997.44. Sto ja no vić-Pan to vić, Bo ja na: Morfologijaekspresionističkeproze, Be o grad, Ar tist, 2003.45. Šas get-Smir žel, Ža nin i dr.: Ženskaseksualnost, pre veo Ra do man Kor dić, Be o grad, Za vod za

udž be ni ke i na stav na sred stva, 2003.46. Šu va ko vić, Mi ško: Postmoderna(73pojma), Be o grad, Na rod na knji ga / Al fa, 1995.47. Sho wal ter, ela i ne: ThefemaleMalady. Women,MadnessandEnglishCulture, 1830–1980, New

York,Pant heon Bo oks, 1985. 48. Vil la nu e va Gard ner Kat he ri ne, HistoricalDictionaryofFeministPhilosophy, The Sca rec row

Press, Inc., 2006.49. Ка ба ко ва, Г. И.: Антропологияженскоготелавславянскойтрадиции, Мо сква, На уч но-

из да те ль ский цен тр Ла до мир, 2001.


122

a di sap pe a ring wo man. aspects of fe ma le se xu a lity ex pres si ons in ju di ta Šal go’s pro se

sum mary: The pa per stu di es se xu a lity of he ro i nes in Ju di ta Šal go’s pro se (no vels Trag ko če nja, 1987; Put u Bi ro bi džan, 1997; Kraj pu ta, 2004: col lec tion of es says Da li po sto ji ži vot, 1995). It of fers ca te go ri es for ex pres sing se xu a lity (star ting from «pu rely» he te ro se xu al he ro i nes, thro ugh se duc tres ses, pro sti tu tes, fri gid women to (ten ta ti vely un der stood to be) an drogyne su bjects), who wo uld in most of the ca ses pro ve un sta ble and fic kle. The pa per aims at de fi ning se xu a lity of the very act of wri ting from the aspect of tex tu a lity it self that is wri ting ta ken as a pos si ble form of ex pres sing one’s own se xu a lity and a se ri es of hybrid ac ti ons that are ob vi o us in Ju di ta Šal gos’s let ter.

key words: neoavantgar de, post mo der nism, tex tu a lism, se xu a lity, iden tity, unsta ble su bject, wo man, body, he te ro se xu a lity, fem me fa ta le, pro sti tu te, sworn vir gin, bi se xu a lity, fri gi dity, an drogyne

123


124

ap strakt: Sta ni slav Ig na ci Vit kje vič, zva ni Vit ka ci (Sta ni sł aw Ig nacy Witki e wicz, Wit kacy 18851939), je dan je od naj zna čaj ni jih polj skih stva ra la ca u pr voj po lo vi ni XX ve ka. Bio je sli kar, ro ma no pi sac, te o re ti čar umet no sti i po zo ri šta, dram ski pi sac i fi lo zof. Ba vio se i fo to gra fi jom. U sva koj od pome nu tih obla sti bio je ino va tor. Iako je tvr dio da ne ume i da ne mo že da pi še pi sma, Vit ka ci ih je na pi sao ne ko li ko hi lja da! Pi sa nje pi sa ma je bi lo nje go va pa si ja, a odr ža va nje kon ta ka ta pred sta vlja lo je nje go vu unu tra šnju po tre bu. Do pi si vao se sa ve li kim bro jem lju di, sko ro sa svom in te lek tu al nom i umet nič kom eli tom ta da šnje Polj ske.

ključ ne re či: epi sto lo gra fi ja (epi sto la, pi smo), Vit ka ci i nje go vi sa vre meni ci, Polj ska iz me đu dva svet ska ra ta

Im pre siv na je epi sto lo gra fi ja Sta ni sla va Ig na ci Vit kje vi ča – bro jem epi sto la ko je je upu tio, ali i ugle dom lič no sti adre sa ta. Vit ka ci se do pi si vao sa is tak nu-tim polj skim na uč ni ci ma Ro ma nom In gar de nom (Ro man In gar den), Bro nji sla-vom Ma li nov skim (Bro ni sł aw Ma li now ski), Vla di sla vom Ta tar kje vi čem (Wla di-sł aw Ta tar ki e wicz), kao i sa ne mač kim fi lo zo fom Han som Kor ne li ju som (Hans cor ne li us). Kor ne li ju sa je sma trao svo jim uči te ljem, to kom če ti ri go di ne pre pi ske raz me nio je s nji me vi še od sto pi sa ma na ne mač kom je zi ku (Wit ki e wicz, 1979). Do pi si vao se sa pi sci ma i kri ti ča ri ma, po red osta lih sa Ja ro sla vom Iva škje vi čem (Ja ro sł aw Iwas zki e wiz), Ro ma nom Ja vor skim (Ro man Ja wor ski), Bru nom Šul com (Bru no Schulz) i Ste fa nom Že rom skim (Ste fan Żerom ski). A tu su i mno gi dru gi, po zna ni ci i pri ja te lji.

Ipak, „ško la epi sto lo gra fi je“, ka ko je na zi va Ja nuš De gler (Ja nusz De gler), bi-la je za Vit ka ci ja du go go di šnja pre pi ska sa ocem, ko ji se le čio u Lo vra nu. Oče va

zo ran Đe rić, ba nja lu ka, no vi sad

epi sto lo gra fi ja sta ni sla va ig na ci vit kje vi ča

interkulturalna istraŽivanja udc 821.162.1-6.09 witkiewicz s.i

125

pi sma su osta la sa ču va na i ob ja vlje na (Wit ki e wicz, 1969). Vit ka ci je va pi sma ocu ni su sa ču va na, njih je on sam uni štio po po vrat ku iz ra ta (Pr vog svet skog) u Za-ko pa ne, kao i dru gu, obim nu, pri vat nu pre pi sku, me đu ko jom i onu sa Ire nom Sol skom (Ire na Sol ska), „de mon skom že nom“; sa Ja dvi gom Jan čev skom (Jad wi ga Jan czew ska), pr vom za ruč ni com, ko ja se ubi la; kao i sa Če sla vom Ok njinj skom-Ko že njov skom (cze sł a wa Ok ni ń ska-Kor ze niow ska), svo jom po sled njom lju ba-vlju.

Vit ka ci je bez sum nje bio je dan od naj plod ni jih epi sto lo gra fa svo ga vre me na. Bro je ći pi sma ko ja su se sa ču va la, pri re đi va či su na bro ja li vi še od 3000. Od tog bro ja do sa da je ob ja vlje na oko po lo vi na, ko ja je upu će na na 65 adre sa. U okvi ru Sabranihdela pla ni ra no je če tvo ro tom no iz da nje pi sa ma. Do sa da su iza šla pr va dva to ma, u ko ji ma je pre pi ska sa že nom (Wit ki e wicz, 2005; Wit ki e wicz, 2007). Sa mo ovih pi sa ma ima 1278.

Re cep ci ja Vit ka ci je vog de la usle di la je po sle Sta lji no ve smr ti, 1956. go di ne, ka da je uki nu ta cen zu ra ko ja je po sto ja la pre ma avan gar di. Ta da je do šlo do pra-vih ot kri ća raz li či tih obla sti nje go vog de lo va nja. Po lja ci su po če li da ot kri va ju Vit-ka ci ja naj pre kao dram skog pi sca, po tom kao ro ma no pi sca. Usle di lo je ot kri va nje Vit ka ci ja kao sli ka ra, pre sve ga kao por tre ti ste i kao fo to gra fa, pa te o re ti ča ra umet-no sti i kul tu re. Po tom i kao fi lo zo fa. Pi sma, ka ko to is ti ču pri re đi va či, ot kri va ju Vit ka ci ja kao čo ve ka. Obič nog i vi dlji vog u sva ko dnev nom ži vo tu. Ot kri va ju nje-go vu pri vat nost, če sto naj in tim ni ju, jer ne ka da – na ro či to u pi smi ma že ni – zna da bu de iskren do gra ni ca eg zi bi ci o ni zma. Po ka zu je se u ra znim si tu a ci ja ma, čak i sme šnim, kao i dra ma tič nim, iz mu čen ve o ma ne pri jat nim te go ba ma i na ru še nim zdra vljem, a isto vre me no i he roj ski se bo re ći sa sa mim so bom – svo jim sla bo sti-ma, po ro ci ma i stra sti ma.

Vit ka ci je va epi sto lo gra fi ja omo gu ća va po gled na nje go vu stva ra lač ku ra di-o ni cu i pra će nje pro ce sa na sta ja nja po je di nih de la: ro ma na 622 Bungova padailidemonskažena (622upadkiBungaczylidemonicznakobieta, 1910), Rastanaks jeseni (Pożegnanie jesieni,1927),Nezasićenje (Nienasycenie,1930), Jedini izlaz(Jednewyjśce,1932),ras pra va o eks pe ri men ti ma sa nar ko ti ci ma, od no sno ras pra-va o psi ho lo gi ji i na rod nom ka rak te ru, fi lo zof skih ras pra va, kao i mno go broj nih po le mič kih tek sto va u no vi na ma. Ot kri va te ško će s ko ji ma se su sre tao pri pi sa nju, bor bu sa po vre me nom stva ra lač kom ne mo ći. Ali i da je por tre te svo je oko li ne, ka-ko po ro di ce i rod bi ne, ta ko i po zna ni ka i kli je na ta nje go ve fir me za por tre te, kao i mno štva že na, s ko ji ma su ga ve zi va le pro la zne ili traj ne lju bav ne afe re.

Iz po je di nih Vit ka ci je vih pi sa ma ot kri va ju se pot pu no ne po zna te či nje ni ce i do ga đa ji, po ve za ni sa neo bič nom isto ri jom nje go vog bra ka sa Ja dvi gom Un rug (Un rug), ko ja se po ka za la kao vr lo to le rant na i str plji va, ko ja ga je vo le la i bi la mu pri vr že na.


126

evo pri me ra, iz pi sma ko je je na pi sao 21. mar ta 1923. go di ne:

„Vo lje na Ni neč ko,Iz vo za sam do šao di rekt no ku ći i obri jao se. Žao mi je što to ni sam ura-dio ra ni je, jer mo ra bi ti da sam Ti iz gle dao fa tal no. Pio sam ce lu noć sa dru štvom. Bi lo nam je ču de sno, raz go vo ri su bi li vr lo bit ni. Go spo đi ca L. je dva me po zdra vi la. Ne znam da li je na me ne lju ta, zbog ne če ga. Da nas sam za po čeo No vi Ži vot za u vek. Mo lim Te, ne sma traj me za pi ja ni cu, ka da to, istin ski, ni sam. Bez c2H5OH ne bih se is po ve dao o od re đe nim stva ri ma, što je bi lo de fi ni tiv no u po gle du na uki da nje da-ljih ne spo ra zu ma. Ako Te sve ovo oko me ne bu de mu či lo, mo lim Te da me osta viš bez ima lo sa ža lje nja, ko je mi ni je po treb no. Vi še o to me ne ću pi sa ti (ni go vo ri ti). Si gur no znaš da sam za Te be sud bin ski ve zan, i da bi pre kid sa Tvo je stra ne bio za me ne ka ta stro fa. Ipak, mi sli na se-be. Ve ru jem da me do bro po zna ješ, ma da se či ni da bo lje po zna ješ onu mo ju lo ši ju stra nu. Sa da je s tim ko nač no go to vo. Vo leo bih ka da bi mi ap so lut no ve ro va la i raz u me la me ne sa mo u či sto ži vot nim okol no sti-ma i ne sa mo u pro seč nim tre nu ci ma, ne go u ce li ni. Bez to ga mo žeš Tvo jim po stup ci ma ubi ti u me ni ono što je u od no si ma pre ma Te bi naj-i stin ski je i če ga ne mam za dru ge. Da nas sam spa vao do pet. Sa da ra dim ko rek tu re, a su tra po či njem da sli kam. Pi šem ti u dis kre ci ji (ni ko me ne go vo ri!): Bo bi je iza zvao Gi lev skog i Gu ća na dvo boj i imam uti sak da se od to ga ne mo gu od vra ti ti...

Tvoj Vit ka ci.“ (Wit ki e wicz, 2005: 3)

A u pi smu od 27. ju na 1930. sto ji sle de će:

„Naj dra ža Ni neč ko:To što pi šeš o svom zdra vlju i ne bri zi za sop stve ni ži vot je okrut no. To je za me ne kao nož u sto mak. Ja sam za to kriv. Ja sno mi je, ka da bih mo gao da bu dem nor ma lan muž, da bi bi lo bo lje. Pro blem je u sle de-ćem: po što mi se Ti ne do pa daš do volj no, mo ram da imam dru ge že ne, zbog to ga Ti ne že liš da ži viš. Ti, sa tvo jim tem pe ra men tom i spo sob-no sti ma! Pra viš od me ne ubi cu, a ja znam da bih ži ve ći ta ko, mo rao da Te mr zim, da po lu dim, da bu dem ni ko i, na kra ju, kao naj bo lji iz bor, da iz vr šim sa mo u bi stvo. I to zbog stva ri ko je ne pri pa da ju vo lji – po sled-nja za vi si, ali po ce ni sve ga, jer ne mo gu da ži vim u za tvo ru. Pri tom, ja Te be vo lim, ho ću da bu dem s To bom, če znem za To bom, itd. Mo žeš


127

da za mi sliš mo je sta nje, po sle ta kvog pri zna nja: po ho va ni škem bi ći u ti ga nju. Pre kli njem Te, pro me ni to. Ži vot bez te be za me ne je okru tan. Na sa mu po mi sao da Te be ne ma, ob u zi ma me za pre pa šće nje. Ne mo gu vi še da pi šem.

St.“ (Wit ki e wicz, 2007: 217)

Iz Vit ka ci je vih pi sa ma bo lje će se upo zna ti on sam i raz u me ti, a pri tom će se zna čaj no pro me ni ti nje go va sli ka ko ja po sto ji već du go za hva lju ju ći ne ga tiv noj le-gen di ko ja pra ti nje go vu bi o gra fi ju.

Vit ka ci je va pi sma ima ju sa svim pri va tan ka rak ter. Ni su knji žev na, iz u zev ne ko-li ko fi lo zof skih pi sa ma, ni ka da ni su pi sa na s na me rom da bu du ob ja vlje na. Po mi sao da bi ne ko u bu duć no sti mo gao da ko pa po nje go voj pre pi sci bi la mu je u su šti ni od-boj na i ne pod no šlji va. Svo ju su pru gu je u pi smi ma mo lio da uni šti nje go va pi sma, i s vre me na na vre me pro ve ra vao je da li to ra di. Ne skri va za pre pa šće nje da bi ta pi sma mo gla pa sti ne kom stran cu u ru ke. Po sto jao je još je dan raz log ovom stra hu ko ji po ti če iz nje go vog ne pri ja telj skog sta va pre ma bi o gra fi zmu u kri ti ci i knji žev-nim is tra ži va nji ma, pro tiv ko jih se bo rio u svo jim po le mi ka ma.

Ipak, po sto ji i dru ga, vr lo prak tič na stra na ovih pi sa ma. Vit ka ci je ret ko uzi mao čist pa pir za pi sa nje li sto va, ne go je po se zao za onim što mu je pri ru ci; pi sao je na ne kom ko ma du har ti je, na ne kom slu čaj nom sve žnju, vr lo če sto na dru goj stra ni svog ru ko pi sa ili ma ši no pi sa, na ra ču ni ma i pi smi ma ko je je do bi jao iz raz li či tih slu žbi, itd. De ša va lo se da je ko ri stio raz gled ni ce ko je mu je ne ko po slao, pre pra vljao je adre su, me njao i do pi si vao ne ke re či, pot pi si vao se i slao ih raz li či tim oso ba ma, sma tra ju ći to do brom za ba vom.

Ka rak ter i duh pi sa ma po ka zu ju da Vit ka ci pi še na br zi nu, u gro zni ci, bez ve li-ke bri ge za is prav nost pra vo pi sa i sti la. Ret ko da uop šte ne što pre pra vlja ili me nja; isto vre me no, če sto do pi su je na mar gi na ma. Nje go va epi sto lo gra fi ja sa dr ži ži vot nost i spon ta nost, kao u ne kim for ma ma nje go vog stva ra la štva, po put „ad hoc iz mi šlje-nih pe smi ca, cr te ža na naj čud ni jim raz gled ni ca ma i u dru štvu nad re al nih pot pi sa, fo to gra fi je na ko ji ma je sni mao se be i pri ja te lje, mu zič ke im pro vi za ci je – tzv. plju ske i glu mač ko-pri ja telj ski he pe nin zi“ (Mi ci ń ska, 1992: 74).

Sli čan stil je imao i u knji žev no sti – ne spor no bri žljiv, ma da po ne kad i alj kav, ko ji se od li ku je pri lič no slo bod nim re dom re či, ali kad tre ba i vr lo pre ci znim. To je upra vo ka rak te ri sti ka go vor nog je zi ka, ko ji je po ne kad i do sa dan i emo ci o na lan, pre pun ko lo kvi ja li za ma, kao i vul gar nih re či i gru bih psov ki. Sme nju ju se ozbi ljan ton sa pod sme hom, ozbilj nost s iro ni jom, gro tesk ne je zič ke ša le s in tim nim is po ve-sti ma (Đe rić, 2006)


128

U pi smi ma, kao i u knji žev nom stva ra la štvu, na de lu je neo bič na je zič ka in ven-ci ja, pro na la že nje re či i na klo nje nost eks pe ri men ti ma sa je zi kom. Sklo nost da se na ru ša va ju pra vi la or to gra fi je i re či pi šu fo net ski, kao što su zah te va li fu tu ri sti, ili tra ga za iz go vo rom po je di nih re či na na čin ka ko to či ne de ca. Ko ri sti žar go ne i pse-u do žar go ne (Wit ki e wicz, 1977).

Pred met igre za Vit ka ci ja bi li su svi for mal ni ele men ti pi sma. Bio je pro tiv kon-ven ci o nal no sti, ko ja ga je ner vi ra la, kao i sve što je bi lo obi čaj na nor ma ili ba nal ni ste re o tip. Iz u zev u ofi ci jal noj ko re spon den ci ji, u pi smi ma oso ba ma u ko je je imao po ve re nje, ce re mo ni jal ne for mu le po zdra va i pi sa nja pre pra vljao je, pod sme vao im se, na sto jao je da ih pro me ni, obo ga ti ili cilj no upro pa sti. Po či njao je već od adre se, raz bi ja ju ći usta lje ni po re dak, na sto jao je da joj da in di vi du al ni iz raz.

U svim tim „pre o bla če nji ma re či“, za či nje nih auto i ro ni jom, sar ka zmom i hu-mo rom, ni je te ško pre po zna ti Vit ka ci ja sa fo to gra fi ja, na ko ji ma on pra vi raz li či te gri ma se, po zi ra u ka u boj skom ode lu, ob u čen kao ban dit, su di ja, vam pir ili pre ru-šen u ne ku po zna tu lič nost. Po zna ta je nje go va spo sob nost imi ta ci je i glu ma ta nja (Fran czak; Oko ł o wicz, 1986). Slič nu ulo gu ima la je za Vit ka ci ja i ko re spon den ci ja sa pri ja te lji ma – ona je bi la na sta vak nje go vog te a tra ži vo ta, ko ji je sve vre me oko se be or ga ni zo vao i u ko jem je bio je di ni re ži ser i glav ni glu mac. U Vit ka ci je vom „te a tru ži vo ta“ če sto se bri sa la gra ni ca iz me đu igre i ži vo ta – ta ko da je po ne kad do la zi lo do ne ra zu me va nja, kon fli ka ta i pre ki da nja kon ta ka ta. Za nje ga je to bio obič no test za ose ćaj hu mo ra, pod ra zu me va ju ću lo jal nost ili pri ja telj sku oda nost. Na ta kvu pro bu psi ho lo ške iz dr žlji vo sti adre sa ta su sta vlja la pi sma na mer no uvre dlji va ili ko ja su sa dr ža la di rekt ne alu zi je na nje go vu lič nost.

„Po gre šno bi bi lo tvr di ti“, ka ko je to pri me tio De gler, „da pi sma uka zu ju sa-mo na Vit ka ci je vo bu da la sto li ce – ru ga lač ko, vi ca sto, mi sti fi ka tor sko, ko je uži va u ne pre sta nim auto kre a ci ja ma. Ot kri va se u nji ma i dru go li ce – ma lo zna no ili čak uop šte ne po zna to. Li ce ne sreć nog čo ve ka i onog ko ji tr pi, iz mu če nog onim što ga je po tre fi lo, ko ji dra ma tič no pre ži vlja va gu bi tak sna ge i zdra vlja, ko ji se rve sa pri zem nim ži vot nim pro ble mi ma, ko ji pri re đu je se bi raz li či te sum nje i ose ćaj kri-vi ce pre ma bli skim oso ba ma. To je li ce čo ve ka ko ji i po red to ga što je bio ‘zver ski’ drug, uvek okru žen ro jem pri ja te lja i po zna ni ka, bol no ose ća svo ju sa mo ću“ (De-gler, 2009: 324).

Za to ga fi lo zof Jan Le ščinj ski sme šta me đu „fi lo zo fe me ta fi zič kog ne mi ra“ (Leszczyński, 1957: 93-94). Vit ka ci se go di na ma do pi si vao sa ne kim oso ba ma, a u stra hu da mu one ne od go vo re, ma kar sa mo ne ko li ko re či, slao im je go to ve for mu-la re u pi smi ma-od go vo ri ma, gde je bi lo do volj no sa mo da se pot pi šu i po ša lju mu na zad. Tra žio je raz u me va nje, ljud sku to pli nu, ute hu, do ka ze pri ja telj stva i opro štaj za svo je sla bo sti i stra sti. Bor ba s nji ma je lajt mo tiv mno gih pi sa ma. Ta ko će mo u nji ma pro na ći, vr lo če sto, sa mo o be ća nja o pre stan ku pu še nja i uz dr ža va nju od al ko-


129

ho la. Uz obe ća nje da će na pu sti ti po ro ke, tran spa rent na je Vit ka ci je va sprem nost za ot po či nja nje „No vog Ži vo ta sa Ve li kom Ska lom“ (Wit ki e wicz, 1981: 108).

„To je li ce čo ve ka du bo ko ose tlji vog“, na bra ja da lje De gler, čo ve ka ko ji se skri va pod iro nič nom ma skom i do set ka ma. „Ali če sto uspe va bez ustru ča va nja da tu ma-sku od ba ci, po sti žu ći ta ko iz u zet nu iskre nost i sa svim in tim no pri zna nje“ (De gler, 2009: 325).

Ni je to sa mo „li ce ego i ste“, op sed nu to is klju či vo sop stve nim do ži vlja ji ma i pro ble mi ma. Pi smo, pre ma te o ri ji Ste fa ni je Skvar činj ske (Skwarczyńska), pred-sta vlja pro stor lič ne is po ve sti, „ise čak su sre ta sa ži vo tom, ali i sna gu in te re sa i od no sa sa adre sa tom“ (Skwarczyńska, 1937: 38). U svo joj ko re spon den ci ji Vit ka ci po ka zu je mno štvo ži ve za in te re so va no sti, kao i bri ge za tu đe zdra vlje, ša lje le kar-ske re cep te, itd.

Vit kje vi če va pi sma su ta ko đe iz u zet no sve do čan stvo o nje go voj lič no sti. Sva pi-sma su obe le že na sna žnim ži gom nje go ve in di vi du al no sti. Po put Višestrukogportreta, ura đe nog u ka bi ne tu ogle da la, ko ji po ka zu je ne ko li ko od ra za nje go vog li ca, ta ko i ona od ra ža va ju nje go ve raz li či te unu tra šnje pro fi le, pri bli ža va ju psi hič ke ka rak te-ri sti ke. Ot kri va ju su prot no sti ko je su se ki da le u nje mu, ne spo ko je ko ji su ga mu či li, po sta ja li te žak te ret, uti ca li na pro me nu ras po lo že nja i de pre siv na sta nja. Spa sa vao se od to ga zbi ja ju ći ša le i ru ga ju ći se sa mom se bi. Auto i ro ni ja i auto kri tič nost su jed na od cr ta lič no sti ko ji ma, pa ra dok sal no, pra vi dru štvo ne pod no še nje kri ti ke u ofi ci jal nim i pri ja telj skim kon tak ti ma. Tu je, oči gled no, bio pre o se tljiv i bor be no je re a go vao na ne na klo nje ne oce ne i su do ve; ta ko je ste kao ka rak te ri sti ku me ga lo ma-na. Ali, isto vre me no, u pi smi ma iz la zi na kraj sa bez iz gled nom de he ro ji za ci jom sa-mog se be. Uspe va da bu de iskren, čak „do bo la“, dok se is po ve da o svo jim gre ška ma, po ra zi ma i sram nim sla bo sti ma. Te dvo stra no sti Vit ka ci je ve lič no sti opi sao je Ste fan Šu man (Ste fan Szu man), uka zu ju ći da je gri ma sa bi la je dan od naj ka rak te ri stič ni jih nje go vih ge sto va, a „su šti na ži vo ta – pat nja“ (Szu man, 1973: 79).

Naj ve ću vred nost ima ju upra vo pi sma že ni, ko ja se mo gu či ta ti na vi še na či na. Ona su, pre sve ga, psi ho lo ški do ku men ti, i ne mo gu se po re di ti ni sa čim u polj skoj knji žev no sti (Rad zi won, 2005). Vit ka ci je va ko re spon den ci ja sa že nom, Ja dvi gom Un rug, ob u hva ta 1258 pi sa ma, raz gled ni ca, do pi sni ca i te le gra ma, pi sa nih od 21. mar ta 1923. do 15. sep tem bra 1939. go di ne. Iz u zet na vred nost ove ko re spon den ci-je je i u to me što je Vit ka ci u svo jim pi smi ma ozbi ljan do gra ni ca eg zi bi ci o ni zma i tre ti ra že nu sko ro kao is po ved ni ka, ko jem mo že da pri zna svo je naj skri ve ni je mi sli i naj in tim ni je do ži vlja je. Ova pi sma pred sta vlja ju sve do čan stvo kom pli ko va ne čul ne ve ze dvo je lju di, či ji je brak pre tr peo te ške pe ri o de, ali je is tra jao. To je, isto vre me no, dra go cen iz vor sa zna nja o Vit ka ci je vom ži vo tu i stva ra la štvu, auten ti čan psi ho lo ški do ku ment, ko ji go vo ri o ne u o bi ča je noj lič no sti čo ve ka i umet ni ka. Pi sma se či ta ju kao fa sci nant na auto bi o graf ska po vest, sa iro ni jom i hu mo rom.


130

Šta još pred sta vlja ovaj ogro man epi sto lo gra fič ki ma te ri jal, ko ji je na stao kao re zul tat op šte Vit ka ci je ve skrip to ma ni je? Si gur no ni je znak vi ra fi ni ra ne umet no sti pi sa nja pi sa ma, kao što to bi va u slu ča ju pre pi ske ve ći ne ve li kih pi sa ca. Vit ka ci ni je bio zna ča jan epi sto lo graf. Pi sao je pi sma spon ta no, ne bri nu ći o for mi, i ne sma tra-ju ći ih za knji žev nu pro bu.

„Lak še mi je da na pi šem ras pra vu, ne go pi smo“, ob ja šnja vao je In gar de nu (In-gar den, 2002: 23), a Kor ne li ju su je pro sto pri znao: „U pi smi ma se uvek idi ot ski is po-ve dam, ne mo gu pro tiv to ga“ (Wit ki e wicz, 1979: 145). A ipak – po red ne pro ce nji-vih fak to graf skih i do ku men ta ci o nih ni jan si – Vit ka ci je va ko re spon den ci ja ima još jed nu vred nost. Baš kao i sva ka oblast ko jom se ba vio, pod jed na ko i ova, od li ku je se ori gi nal no šću. Sa dr ži u se bi ne što lič no i iz u zet no, a pre sve ga po ku šaj pre lo ma nor mi ra ne (čak ko di fi ko va ne u pre pi sci) for me pi sma, nje nih ša blo ni zo va nih od-red ni ca, is pu nja va ju ći ih no vim, ne retko šo ki ra ju ćim re še nji ma.

ce la Vit ka ci je va ko re spon den ci ja, bez sum nje, pred sta vlja ve li ko de lo, most iz-me đu nje go vog ži vo ta i knji žev nog stva ra la štva.

li te ra tu ra

1. De gler, Ja nusz: Witkacegoportretwielokrotny, War sza wa 2009.2. Đe rić, Zo ran: VitkacijevaLudalokomotiva:izmeđupozorištaifilma, No vi Sad 2010.3. Fran czak; Oko ł o wicz: PrzeciwNicości.FotografieSt.I.Witkiewicza, Kraków 1986.4. In gar den, R., Wit ki e wicz, S., Korespondencja filozoficzna (red. B. Mic hal ski), War sza wa

2002.5. Leszsczyński, Jan: Filozofiametafizycznegoniespokoju, u: Wit ki e wicz, Sta ni sł aw Ig nacy, Czł

owekitwórca, War sza wa 1957.6. Mi ci ń ska, An na:„Auto por tret ’Al co fo ra do’. O ko re spo nden cji Sta ni sł a wa Ig na ce go Wit ki e-

wic za“, NaGłos, 1992, nr. 8.7. Rad zi won, Ma rek: „Listy do żony, Wit ki e wicz, Sta ni sł aw, Ig nacy“, GazetaWyborcza, 19.09.

2005, http://wyborcza.pl/1,75517,2924205.html.8. Skwarczyńska, Stefania: Teorialistu, Lwów 1937.9. Szuman, Stefan: StanisławIgnacyWitkiewicz, u: Konspiracyjnapublicystykaliteracka1940

1944.Antologia, Kraków 1973.10. Witkiewicz, Stanisław: Listydosina (red. B. Danek-Wojnowska i A. Micińska) Warszawa

1969.11. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: Dziełazebrane. [Tom 19:] Listydożony (19231927), (red.

Anna Micińska i Janusz Degler), Warszawa 2005. 12. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: Dziełazebrane. [Tom 20:] Listydożony(1928-1931), (red.

Anna Micińska i Janusz Degler), Warszawa 2007.


131

13. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: Wiersze i rysunki (red. Anna Micińska i Urszula Kenar), Kraków 1977.

14. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: ListydoBronisławaMalinowskiego (red. T. Jodełka-Burzecki), Warszawa 1981.

15. Witkiewicz, Stanisław Ignacy: „Listy do Hansa corneliusa“(red. H. Kunstmann), PrzeglądHumanistyczny, 1979, nr. 6.

sta ni slav ig nats vit ki e vicz's epi sto lo graphy

sum mary: Sta ni slav Ig nats Vit ki e vicz cal led Vit kaczy (Sta ni sł aw Ig nacy Wit ki ewicz, Wit kacy 18851939), is one of the most out stan ding Po lish ar tists from the first half of the 20th cen tury. He was a pa in ter, a no ve list, a the o re ti cian of art and the a tre, a playwright and a phi lo sop her. He was also a photographer. He was a pi o ne er in every of the men ti o ned fi elds. Alt ho ugh he cla i med that he co uld ne it her wri te let ters nor knew how to do so, Vit kaczy wro te tho u sands of let ters! Wri ting let ters was a pas sion of his, whi le ma in ta i ning con tacts was his in ter nal need. He cor re spon ded with a lar ge num ber of pe o ple, al most every mem ber of the for mer Po lish in tel lec tual and arts ell te.

key words: Epi sto lo graphy (epi stle, let ter), Vit kaczy and his con tem po ra ri es, Poland bet we en the two World Wars


132

ap strakt: Uka zu je se na ra zno vr stan i in ten zi van po zo ri šni ži vot Ve ne ci je, ko ja je u XVII sto le ću bi la po zo ri šni cen tar Evro pe; na nje nog naj po zna ti jeg dram skog pi sca Kar la Gol do ni ja, jed nog od osni va ča gra đan skog po zo ri šta u Evro pi, ko ji je uspe šno re for mi sao ko me di ju del ar te, po što je u svo jim de li ma iz ra ža vao kla snu svest, men ta li tet i eti ku gra đan stva; na uti caj ko ji su grad i pi sac ima li na Ema nu i la Jan ko vi ća, „oca srp ske dra me“.

ključ ne re či: Ve ne ci ja, Kar lo Gol do ni, Ema nu il Jan ko vić, uti caj po zo ri šnog ži vo ta, „Ter gov ci”, ozbilj na ko me di ja

Ita li jan ska knji žev nost, kul tu ra i umet nost uti ca li su na na še pi sce ko ji su bo ra-vi li u Tr stu ili Ve ne ci ji, stu di ra li u Ita li ji, ili pu to va li u ovu ze mlju. Do si tej je imao mo guć nost da pri li kom pu to va nja po Ita li ji, od se ve ra ka ju gu, upo zna i ita li jan-sku ba šti nu i kul tu ru, kao i na čin ži vo ta. Ser đo Bo na ca pre do ča va da je Do si te je va kul tur na za vi snost od ita li jan skog je zi ka tra ja la de se tak go di na, do nje go vog beč-kog bo rav ka (1771-1776), ka da je na u čio ne mač ki i fran cu ski je zik (Bo na ca, 1990: 318). On sma tra da je ita li jan ska kul tu ra ima la pri mar nu ulo gu za du hov ni pre o kret mla dog Do si te ja ka kul tu ri Za pa da (Bo na ca, 1990: 321). Pa vle So la rić kao i Do si tej pre vo di jed no de lo Fran če ska So a ve, nje go vu Zlatnuknjižicu (So la rić, 1813), ko ja, ka ko pod na slov na go ve šta va, sa dr ži gra đan ske i hri šćan ske du žno sti čo ve ka i pra vi-la uč ti vo sti. Vi ćen ti je Lju šti na je 1794. sa či nio gra ma ti ku ita li jan skog je zi ka, ko ja je sa dr ža va la i reč nik, mo li tvu i ne ke dru ge pri lo ge (Lju šti na, 1794). Vi ćen ti je Ra kić, ko ji je du že ži veo u Tr stu, na sto jao je, ta ko đe, da do pri ne se po zna va nju dve ju kul tu-ra i nje nih na ro da, pa je 1810. ob ja vio ilir sko-ita li jan ski reč nik (Ra kić, 1810), na stao

uti sak ve ne ci je

na da sav ko vić, no vi sad

interkulturalna istraŽivanja udc 930.85(450.341)

133

na osno vu knji ge Bar to lo mea Bo ro ni ja. Besedovnikiliričeskoitalianski1 kon ci pi rao je kao prak tič ni pri ruč nik ne sa mo za uče nje ita li jan skog je zi ka ne go i za kul ti vi san na čin go vo ra, le po i pra vil no pi sa nje, kao i uč ti vo po na ša nje, gra ma ti ka obi lu je te-mat ski ra zno vr snim na po me na ma i di gre si ja ma. Mno gi na ši pi sci onog vre me na go vo re ita li jan ski je zik: Do si tej, Mu šic ki, Jan ko vić, Ra kić, So la rić, Do še no vić, Jo a-kim Vu jić, Vi ćen ti je Lju šti na, Jo van Pa čić i dru gi. Sa va Te ke li ja u svo jim me mo a ri-ma s po no som is ti če da je znao i ita li jan ski je zik (Te ke li ja, 1989: 72). Naj u oč lji vi ji uti caj ita li jan ska knji žev nost je ima la na pe sni ka Jo va na Do še no vi ća, pi sca pr vih so-ne ta u srp skoj knji žev no sti. Stu di ra nje u Pa do vi, po tom i bo ra vak u Tr stu, osta vi li su tra ga na for mi ra nje Do še no vi će vog po gle da na svet i na nje go vo li te rar no-estet sko obra zo va nje; do me ti i pe snič ka tra di ci ja ita li jan skog pe sni štva su in spi ra ci ja, uzor i po la zi šte za nje go ve pe sme.

Na ši knji žev ni ci su bi li pod uti ca jem uglav nom se ver no i stoč nog de la Ita li je, od-no sno pod uti ca jem kul tu re ne ka da šnje Mle tač ke re pu bli ke. Ita li ja je u XVI II sto le ću bi la raz je di nje na2 i u pod re đe nom po lo ža ju u od no su na ve li ke si le po put Fran cu ske, Špa ni je i Austri je. Ide je evrop ske pro sve će no sti pro di ru za hva lju ju ći po je di nač nim, lič nim na sto ja nji ma, ve za ma i is traj no sti uče nih po je di na ca, a glav ni za mah do bi-ja ju od sre di ne sto le ća; ostva ri le su sna žan uti caj na ita li jan sku knji žev nost onog vre me na. Ne ke oso be no sti ilu mi ni zma (ita li jan ski ter min za pro sve će nost), po put op ti mi zma, ko smo po li ti zma, isti no lju bi vo sti, uoča va ju se i u de lu Kar la Gol do ni ja. Nje go ve ko me di je su osta vi le upe ča tljiv uti caj na mno ge evrop ske knji žev no sti pa i na na šu. Kar lo Gol do ni je za slu žan za re for mu te a tra u nje go voj Ve ne ci ji, ko ja se pro ši ri la i na dru ge de lo ve Ita li je. Kao je dan od osni va ča gra đan skog po zo ri šta u evro pi, uspe šno je re for mi sao komedijudelarte, po što je u svo jim de li ma iz ra ža vao kla snu svest, men ta li tet i eti ku gra đan stva.

Uti caj Ve ne ci je, ko ja je u XVII sto le ću bi la cen tar po zo ri šnog ži vo ta evro pe ne sa mo na umet nič kom pla nu, ne go i u po gle du or ga ni za ci je po zo ri šnog ra da, kao i

1 Knji ga Bar to lo mea Bo ro ni ja IlDialoghistaitalianotedesco,ossiaRaccoltadimoltidialoghifamigliari..., ob ja vlje na je u Mi la nu 1794. go di ne. Ra kić je upo tre bio ita li jan ski deo iz Bo ro ni je ve „zbir ke uobi-ča je nih di ja lo ga“, ko ji je, go to vo u ce li ni, pre veo na srp ski je zik. Ne mač ki tekst je, na rav no, pot pu no iz ba čen, a od ita li jan skog tek sta ne do sta je sa mo 16 Le sin go vih ba sa na; no, ne zna se da li ih Ra kić ni je pre veo ili ih je So la rić, ko ji je ne za vr še ni Ra ki ćev ru ko pis „po pra vio“ i pri pre mio za štam pa nje, iz o-sta vio zbog obim no sti. Besedovnik ili ti raz go vor nik sa dr ži kom pli men te, od no sne fra ze ko je se upo-tre blja va ju pri li kom po se ta, za tim iz ra ze ko ji se ko ri ste u sva ko dnev nom raz go vo ru ili u uobi ča je nim čo ve ko vim rad nja ma, po slo vi ce, na ra vo u če ni ja, mo ral na pra vi la, pri či ce i aneg do te, uput stva za pi sa-nje pi sa ma, kao i so bra ni je ra znih pi sa ma. Knji ga ne sa mo što je bi la je dan od pr vih na ših pri ruč ni ka za uče nje ita li jan skog je zi ka ne go je isto vre me no bi la i ne ka vr sta bon to na. Ovo obim no de lo od 336 stra na ve ro vat no bi osta lo u ru ko pi su da ni je bi lo za la ga nja Pa vla So la ri ća, ko ji je na pi sao pred go vor i uvod, u ko jem je ob ja vio i od lo mak iz svo je Jeroglifike.2 Bor ba za uje di nje nje Ita li je za vr še na je 1870. go di ne uni šte njem pap ske sred nje ve kov ne dr ža ve i pri pa ja njem Ri ma Ita li ji.


134

teh nič kih mo guć no sti, bio je zna ča jan za na sta nak dram ske knji žev no sti kod nas. Gol do ni na vo di da je u Ve ne ci ji u nje go vo vre me bi lo se dam po zo ri šta; uglav nom su do bi la ime na po sve ci ma iz od go va ra ju će žu pe, od no sno pa ro hi je u ko joj su se na la-zi la. Jo a kim Vu jić u svom Životoopisaniju ta ko đe pi še da Ve ne ci ja ima se dam po zo-ri šta, od ko jih je TeatarFeniće naj zna me ni ti ji i ne ma mu rav nog u ce loj evro pi.

Gol do ni je sma trao da je Ve ne ci ja, ko ja je ima la sna žan gra đan ski sta lež i in-ten zi van po zo ri šni ži vot, je din stven grad ko ji ne li či ni jed no me dru go me. Na Gol-do ni ja je naj sna žni ji uti sak osta vljao ču de san po gled: „vr lo pro stra no pod ruč je oto či ća ko je ta ko li je po pri bli žu ju i sje di nju ju mo sto vi, pa vam se či ni da vi di te kop no po dig nu to nad rav ni com, a sa svih stra na pla če ga bes kraj no mo re ko je ga okru žu je.“ Opi su je ga kao ve o ma živ grad: le ti na Tr gu sv. Mar ka ima sve ta i da nju i no ću, a ži vot ne na mir ni ce mo gu da se ku pe u po noć kao i u pod ne. Grad ima jav-no osve tlje nje, osve tljen je fe nje ri ma no ću, du ća ni su ne pre kid no otvo re ni do de set sa ti uve če, ne ki se za tva ra ju u po noć, a ne ki se uop šte i ne za tva ra ju. Pa vle So la rić Ve ne ci ju opi su je kao ve lik grad, sa 160.000 ži te lja, od ko jih su de set hi lja da Je vre ji. Ve ne ci jan ci ko ri ste gon do le, „la ga ne udob ne ču no ve“, po red „ri mo ka to lič kog pa-tri jar ha u gra du bo ra vi i po je dan grč ki i jer men ski epi skop“. Ve ne ci ja ima 71 cr kvu, 53 ma na sti ra i 23 bol ni ce. Jo a kim Vu jić u svom Životoopisaniju pi še da Ve ne ci ja ima 150.000 ži te lja. Na kon po se te Ve ne ci ji Vu jić je za di vlje no na pi sao da bi ostao u ovoj „удивително-прекрасной царствующѣой вароши и за цѣло течениїе живота мога, да ми само ниїе было Трїеста“ (Vu jić, 1833: 204).

„Kra jem XVII ve ka Ve ne ci ja je ima la ne ma nje od 17 jav nih po zo ri šta. Za še-zde set go di na pri ka za no je vi še od 400 ko ma da: bi la su to de la iz žan ra commediadell’arte, tra ge di je i me lo dra me. S po ja vom virtu ozā i raz vo jem ma ši ne ri je sve vi še je do la zi la do iz ra ža ja sklo nost ka spek ta ku lar no sti.“ (Bek, 1998: 86). Pr vo po zo-ri šte sa lo ža ma otvo re no je za pu bli ku u Ve ne ci ji 1636, to je TeatroSanKasian (S. cas sian), osno van 1629; to je bi lo i pr vo jav no po zo ri šte na Za pa du, ova oper ska ku ća je bi la vla sni štvo po ro di ce Tron. Od 1637. do 1642. otvo re no je pet oper skih ku ća u Ve ne ci ji.TeatroSanMoize bi la je pre sti žna oper ska ku ća; ra di la je od 1640. do 1818. go di ne (na la zi la se u bli zi ni Pa la te Đu sti ni jan); u njoj se igrao oper ski re per to ar, a ka sni je i ope re bu fe (operabuffa). Od se dam ve ne ci jan skih ve li kih po-zo ri šnih ku ća obič no su dva po zo ri šta pri ka zi va la ozbilj na de la, dva su da va la ko-mič ne ope re, a tri su igra la ko me di je (Gol do ni, 1971: 34).

Pre iz grad nje TeatraFeniće (1792), ne ka da pr vo po zo ri šte po zna čaj nom re-per to a ru u Ve ne ci ji bi lo jeTeatroĐovaniKrozostomo (1678) (po zo ri šte Iva na Zla-to u stog), u ko jem je ka ri je ru za po čeo Me ta sta zio sa svo jim dra ma ma i Fa ri ne lo kao pe vač, a Gol do ni je pi sao li bre ta po što su se u ovom po zo ri štu da va le oper ske pred sta ve. Da nas je to TeatroMalibran, po zo ri šte na zva no po ne ka da slav nom so-pra nu Ma ri ji Ma li bran. Za tim pri mat pre u zi ma TeatroSanBenedikto, po zna to po,


135

ta ko đe, ope ra ma. Da nas je to po zo ri šte TeatarRosini. Jed no od naj zna čaj ni jih po-zo ri šta XVI II sto le ća u Ve ne ci ji bi lo je i TeatroSanSamuele, sa ko jim je od 1734. sa ra đi vao Gol do ni u pr vim go di na ma svog knji žev nog ra da i či ji je di rek tor bio od 1737. do 1741. Teatro SanSamuele je bi lo teatar pre po zna tljiv po ko me di ja ma, ko mič nim ope ra ma, ali i tra ge di ja ma, vla snik je bio Mi ke le Ven dra min. Za TeatroSant’Anđelo Gol do ni pi še: „ni je bi lo oso bi to ve li ko pa je ma nje za ma ra lo glum ca, ali je ipak mo glo da pri mi do volj no gle da te lja da se iz nje ga iz vu če pri stoj na do bit“ (Gol do ni, 1971: 205). Gol do ni je od 1748. do 1753. pi sao za TeatroSant’Anđelo, ko-je je bi lo po zna to po ope ra ma i ko me di ja ma, a po tom je 1753. pre šao u TeatroSanLuka(naj pre na zva no ime nom SanSalvadoriliTeatroVendramin); ovo po zo ri šte osno va no je 1622, a re kon stru i sa no 1652; ima lo je dvo ra nu pro stra ni ju od dvo ra ne po zo ri šta Sant’Anđelo, pa Gol do ni sma tra: „sto ga su jed no stav ne i ose tlji ve rad-nje, pro fi nje na glu ma, ša le i uvjer lji va ko mi ka mno go gu bi li od svo je vri jed no sti“ (Gol do ni, 1971: 271). Te a tar je pri pa dao Ven dra mi nu, bio je po znat po oper skim pred sta va ma i ko me di ja ma. Da na šnji TeatarGoldoni u Ve ne ci ji je ne ka da šnje po-zo ri šte SanLuka. Po red stva ra nja no vog po zo ri šta, Gol do ni je na sto jao da po u či „oso be ko je ne vo le či ta ti, i to ta ko da s po zor ni ce ču ju mi sli i opa ske ko je bi im u ka kvoj knji zi bi le do sad ne.“ (Gol do ni, 1971: 226) Sma trao je da ko me di ja mo ra bi ti ško la ži vo ta, da „mo ra pri ka zi va ti ljud ske sla bo sti za to da bi ih is pra vi la i sto ga ne smi je iz vrg nu ti žr tvo va nju ne sret no po tom stvo pod iz go vo rom da ti me na gra đu je vr li nu“ (Gol do ni, 1971: 234).

Ve ne ci jan ske po zo ri šne dru ži ne su je sen i zi mu pro vo di le u gra du, se zo na je po či nja la u ok to bru, za te a tre ko ji su pri ka zi va li ko me di je, dok su u oper skim ku-ća ma pro be po či nja le u no vem bru, a za vr ša va la se kar ne va lom. S pro le ća su glu-mač ke dru ži ne od la zi le u un tra šnjost, gde su igra le i to kom le ta. Obi čaj je bio da ko me di je ima ju tri či na, da pred sta va tra je dva i po sa ta (Gol do ni, 1971: 225). Ne ke uspe šne pred sta ve igra ne su i po tri de se tak pu ta iz ve če ri u ve če (Gol do ni, 1971: 212), pa ne ču di što je Gol do ni za jed nu se zo nu na pi sao čak še sna est ko me di ja. No, upr kos od la sku ve ne ci jan skih po zo ri šnih tru pa, pred sta ve su se igra le i to kom le ta i pro le ća, jer su grad po se ći va le tru pe iz dru gih me sta. Po zo ri šta u Ve ne ci ji su do pri-ne la ši re nju no vih kul tur nih mo de la i do ni žih dru štve nih slo je va. Me đu te a tri ma je po sto ja la ve li ka kon ku ren ci ja; u jed nom pi smu iz 1754. go di ne grof Ste fa no Kar li pi še da se na tr go vi ma, uli ca ma, ka fe i ma, ku ća ma i ka zi ni ma u Ve ne ci ji ni šta dru go ne ču je do „gra ka nje“ ko me di ja. On za pa ža: „c’è una san gu i no sa ga ra fra Sant’An-ge lo e San Lu ca. (Kr va va se tr ka vo di iz me đu po zo ri šta Sant’Anđelo i SanLuka.)“3 Kon ku ren ci ja me đu ve ne ci jan skim po zo ri šti ma uti ca la je na stva ra nje istin skog tr ži šnog od no sa iz me đu njih, a iz me đu pi sa ca, kao i iz me đu po zo ri šnih dru ži na, po sto ja lo je sna žno su par ni štvo.

3TeatroVeneto, a cu ra di G. A. Gi bot to, Gu an da, Par ma 1960, LXI II.


136

U XVI II ve ku Ve ne ci ja je i da lje ži vo kul tur no sre di šte, s ko jim su se je dva mo-gli me ri ti dru gi evrop ski cen tri. Po zo ri šni ži vot u Ve ne ci ji uti cao je na ro do na čel-ni ka no vi je srp ske dram ske knji žev no sti, kao što to u svo jim za pi si ma po tvr đu je ema nu il Jan ko vić, ko ji je pre veo Gol do ni jev ko mad Tergovci. Za hva lju ju ći nje mu u srp sku knji žev nost je u XVI II sto le ću uve den i ža nr ko me di je. On je bio od onih Sr ba za ko je je pu to va nje bi lo i kul tur ni čin, ko ji su pu tu ju ći i bo ra ve ći u dru gim, kul tur no raz vi je ni jim sre di na ma ima li pri li ke da se upo zna ju i sa mo guć no sti ma ko je su svoj stve ne po zo ri štu. ema nu il Jan ko vić, ko ji je stu di rao u Ne mač koj, pu to-vao i bo ra vio u Fran cu skoj, Švaj car skoj i Ita li ji, imao je pri li ku da ose ti u ko joj me ri je XVI II vek - vek po zo ri šta u evro pi, ka ko je to sma trao te o re ti čar po zo ri šta Sil vio D’Ami ko (D'Ami ko, 1972: 238).

ema nu il Jan ko vić (1758-1791)4, ko ji je 1786. go di ne oti šao da stu di ra me di ci nu u Ha leu5, jed nom od naj po zna ti jih uni ver zi tet skih gra do va u evro pi, ras pust 1786. go di ne pro vo di na pu to va nju po Ita li ji, o če mu sve do či za be le ška6 u nje go voj bro-šu ri Fizičeskoesočinenije (Jan ko vić: 1787). Ob i šao je alp ske pre de le Austri je, Ita li je i Švaj car ske, po mi nje Sre do zem no mo re, Li vor no, Fe ra ru i Mi la no7, a naj vi še ga se doj mi la Ve ne ci ja,8 Gol do ni jev rod ni grad. Pu to va nje u Ita li ju i pret hod no po zna va-nje je zi ka omo gu ći li su Jan ko vi ću da ose ti pra vi puls ži vo ta gra da u la gu ni i do pri-ne li da se još kao stu dent za in te re su je za dram sko-po zo ri šnu umet nost, da poč ne da pre vo di dram ska de la. Oda brao je ko ma de svo jih sa vre me ni ka, ko ji su mo gli

4 Bio je sin no vo sad skog tr gov ca Sa ve, po re klom iz Her ce go vi ne, ko ji je u No vi Sad do šao pre ko Du brov ni ka, Ri je ke i Sa ra je va, pa su Jan ko vi će, kao i dru ge do se lje ni ke, naj če šće zva li „Sa raj li ja ma“. Maj ka Sa ra, kći Ra faj la Mi lo ra do vi ća, po ti če iz „ku će bo ga tih i le po vas pi ta nih lju di“. ema nu il je imao pe to ro bra će i se sta ra: Jo va na, Ga vri la, Va si li ja, Pe tra i Je li sa ve tu. De cu, njih tri na e sto ro, ima li su Jo-van, naj sta ri ji brat, po zna ti štam par, Je li sa ve ta i Pe tar, naj mla đi brat. Od ove ge ne ra ci je Jan ko vi ća de cu će ima ti sa mo Jo va no va kći Je le na, uda ta Man dić. Ta ko se i po ro di ca Sa ve Jan ko vi ća ubr zo uga si la, po put mno gih srp skih gra đan skih po ro di ca XVI II i XIX ve ka, ko je su br zo ne sta ja le jer ih je ne zdra va, mo čvar na rav ni ca ko si la za ti ru ći nji ho vo po sto ja nje u za bo rav. Je di ni ko ji je osta vio ne iz bri siv trag svo je pri sut no sti bio je pre ra no pre mi nu li ema nu il Jan ko vić.5 Pr vi srp ski le kar bio je Jo van Apo sto lo vić, ro đen u Bu di mu; di plo mi rao je 11. ok to bra 1756. go di ne na Uni ver zi te tu u Ha leu, od 1763. do 1765. ra dio je kao op štin ski le kar u No vom Sa du, ali je mo rao da ode jer su pro tiv nje ga, kao Sr bi na, bi li no vo sad ski Ma đa ri i Nem ci. Dru gi Sr bin le kar bio je No vo-sa đa nin Pe tar Mi lo ra do vić, ko ji je 1769. di plo mi rao ta ko đe u Ha leu.6 „Ja pri mom pu to va nju u Ita li ju i iz Ita li je 1786. s mo jim vi so ko po či ta telj njej šim uči te ljem, go-spo di nom Ti me, dok to rom me di ci ne... “(ema nu il Jan ko vić: Fizičeskoesočinenije,Lajb nic, Taj be lo va štam pa ri ja, 1787: 15).7 Gol do ni pi še u Memoarima da je „...Ope ra u Mi la nu jed na od naj zna čaj ni jih u Ita li ji i evro pi“, kao i da je mi lan sko po zo ri šte po sle na pulj skog bi lo naj ve će u Ita li ji.8 Jan ko vić pi še o obi ča ju tr go va ca u Ve ne ci ji ko ji pri jed noj ve li koj ću pri ji (mi sli na Pon te Ri al to, naj-ču ve ni ji most u gra du) ima ju u jed noj ku ći svo ju ban ku „gdi oni svo je kre di to re sva ki dan pred pod ne is pla ći va ju, ili, ako im ko šta is pla ći va ti ima, ta mo im do ne se“. (ema nu il Jan ko vić: Trgovci, Be o grad, Slu žbe ni gla snik, 2008: 30).


137

da udo vo lje po tre ba ma či ta lač ke pu bli ke. Ako ne ki sma tra ju9 da je Jo a kim Vu jić otac srp skog po zo ri šta, on da ema nu il Jan ko vić mo že da se sma tra ocem srp ske dra me (Ma rin ko vić, 1971: 273). Jan ko vić je oči gled no bio že ljan no vih sa zna nja, do bro je znao la tin ski, grč ki, ru ski, ne mač ki, ita li jan ski i fran cu ski je zik, a imao je i iz ve sna sa zna nja o he brej skom je zi ku. Bo ra vak u Ve ne ci ji uti cao je na nje ga da oda be re, pre ve de i 1787. go di ne štam pa ko me di ju Tergovci (Imercanti,1753) Kar la Gol do ni ja (1707-1793). Bio je to „pr vi pri je vod iz svjet ske dram ske knji žev no sti obje lo da njen na srp skom je zi ku“ (Ba tu šić, 1961: 244), kao i pr vi srp ski pre vod de la iz sa vre me ne ita li jan ske knji žev no sti. Na po mi nje da je iza brao Gol do ni je vu ko me-di ju Tergovci, oče ku ju ći da će ima ti iz vr stan uti caj na nje go ve su na rod ni ke. Pred-go vor Tergovcima uka zu je na slič nost Jan ko vi će vog sa Gol do ni je vim sta vom u ve zi sa dram skom li te ra tu rom i po zo ri štem. Jan ko vi ćev stav se, da ka ko, ne raz li ku je od vi đe nja zna ča ja knji žev no sti uop šte u ta da šnjoj srp skoj kul tu ri i dru štvu: sma-trao je da i dram ska de la tre ba da ima ju pro sve ti telj sku mi si ju. Oda brao je ko mad u skla du sa obra zov nim i kul tur nim mo guć no sti ma svo je či ta lač ke pu bli ke, a one su bi le na ni skom stup nju. Ko mad Tergovci je za Jan ko vi ća pri mer pra ve, ozbilj ne i ko ri sne ko me di je ko ja bi tre ba lo da raz u ve ri nje go ve su na rod ni ke, ko ji su ima li ne ga ti van stav o „švap skim ko me di ja ma“, iako ih ni su ni gle da li; on ka že da ih že-li „iz nji o vog ne zna nja oslo bo di ti i ko me di je do bre kod nji u bo lji kre dit me tu ti“ (Jan ko vić, 2008: 9).

Gol do ni je uspe šno re for mi sao komediju del arte i bio je je dan od osni va ča gra đan skog po zo ri šta u evro pi; u svo jim de li ma je iz ra ža vao kla snu svest, men ta li-tet i eti ku gra đan stva. De la Kar la Gol do ni ja su se če sto pre vo di la i još če šće igra la na evrop skim sce na ma, no ko mad ko ji je oda brao Jan ko vić bio je pre ve den, pre srp skog, sa mo na ne mač ki i špan ski je zik. Ovo de lo se ne ubra ja u naj zna čaj ni ja Gol do ni je va ostva re nja, no Jan ko vi ću, ko ji je po ti cao iz tr go vač ke po ro di ce i ko ji je do bro po zna vao taj mi lje, te ma ti ka je bi la bli ska. In te re sant no je da se iste go-di ne kad i Jan ko vi ćev po ja vio i pre vod Gol do ni ja, ali ne ovog ko ma da, na grč kom je zi ku. Gol do ni scen ski pri ka zu je ži vot jed ne tr go vač ke ku će, su kob iz i gra nog oca i ras pu snog si na i isto vre me no, kroz rob no-nov ča ne od no se tr go vač kog sta le ža, dru štve nu stvar nost Ve ne ci je sre di nom XVI II ve ka i ne u mit no pro pa da nje Mle-tač ke re pu bli ke. Kao što je Gol do ni ko ri stio go vor ni je zik svo je rod ne Ve ne ci je, ta ko Jan ko vić ko ri sti go vor ni je zik No vog Sa da. Pi sa njem dram skih tek sto va na na rod nom je zi ku po či nje u Ita li ji; pod se ća mo da je de lo Mandragola (1520) Ni ko la Ma ki ja ve li ja bi lo vr hu nac re ne san sne ko me di je.

9 Pa vel Jo zef Ša fa rik 1833. go di ne upo re đu je Vu ji ća sa Te spi som, pr vim glum cem, pi scem i re di te-ljem; on za Vu ji ća ka že: „то е сербски θесписъ“. (П. І. Шаффарік, Прегледъ найновіег кныжества Ілліриски Славяна, Сербскиј летопис, частица четверта, Будим 1933, 4). Ka sni je se uobi ča ji lo vi đe nje Jo ka i ma Vu ji ća kao oca srp skog po zo ri šta.


138

Da bi se shva ti lo da to ni je go la iz mi šljo ti na ne go pra vi ži vot, stvar ni do ga đa ji, „slu čaj i bi ti ja ko ja se sva ki dan međ lju di ma na la ze“ (Jan ko vić, 2008: 10), Jan ko-vić pre po ru ču je da se Tergovci pro či ta ju u ce lo sti. Uka zu je da će ko rist ima ti na ro-či to za na tlij ski i tr go vač ki mom ci, jer će ima ti šta da či ta ju ne de ljom i pra zni kom, pa ne će tro ši ti ulu do svo je slo bod no vre me za to što ne ma ju ko ri snih i za bav nih knji ga za či ta nje. Po put pi sa ca pro sve će ne evro pe, i Jan ko vić sma tra da su ko me-di je ve o ma pri jem či ve za pri mi tiv nu sre di nu da bi se za po če lo s pre va spi ta njem nje nog uku sa i ne go va njem mo ra la.

Jan ko vić se tru dio da pri lič no ver no pre ve de Gol do ni jev tekst; mi ni mal na od-stu pa nja od ori gi na la uka zu ju da je pre vod na me njen či ta nju a ne sce ni, jer je sve-stan da još ne ma mo uslo va za to, ne ma mo po zo ri šte. Iz ba cio je re či, fra ze i re pli ke ko je, kao što je to u Gol do ni je vim ko me di ja ma uobi ča je no, do pri no se uspe šnom scen skom go vo ru, a ko je ni su bi le u funk ci ji osnov ne ide je ovog na gla še no po uč-nog ko ma da. Isto vre me no, bio je pri nu đen da do pi su je ori gi nal ni tekst ne sa mo da bi svo jim ne do volj no obra zo va nim či ta o ci ma ob ja snio po je di ne tr go vač ke ter-mi ne ili kur to a zne fra ze ko ji ma ita li jan ski je zik obi lu je, ne go i za to što se od u čio da pi še na na rod nom je zi ku, ko ji pre nje ga ni je ni ko ri šćen za dram ske tek sto ve. Ne sum nji vo je da je Jan ko vić imao ta len ta za pre vo đe nje, tru dio se da sli ko vi to pre ve de ne ke iz ra ze ko ri ste ći iz ra ze usta lje ne u na ro du, pa je ta ko Be a tri či ne re či „per ca u sa del la vos tra in so len za“ (zbog va še dr sko sti) pre veo sa „ću tlji vog ko-nja lu pa ju ba ti nom pre ko le đa“ (Jan ko vić, 2008: 55), a kon sta ta ci ju Pan kra ci ja „sem pre peg gio“ (sve go re) sa „sve go re i za cr njeg“ (Jan ko vić, 2008: 76). Ve o ma du ho vit je i pre vod ime na ko je je Le lio iz mi slio (Jan ko vić, 2008: 60), pa je ta ko Mal me na ti (zlo sta vlja či) po stao Zlo zva ti, Asdru ba le Ta gli a bor se (se ci ke sa, dže pa-roš) je Ži van Ke so drp, a Pan cra zio Spac ca te sta je ce po glav (Sta no je vić, 1994: 32). U ano nim noj re cen zi ji jen skih AllgemeineLiteraturZeitung (12. de cem bra 1787) pi še da je knji ga ob ja vlje na na „pro stom na rod nom je zi ku Ra ca“ i da je pre ve de na „ne sa mo tač no ne go i teč no“, kao i da je Jan ko vić u ne kim sce na ma me njao tekst da bi ga pri la go dio „du hu svog ma ter njeg je zi ka“ (Ma rin ko vić, 1971: 281).

Po zo ri šni pro gra mi po zo ri šta u Tr stu uka zu ju na ve lik uti caj ve ne ci jan skog po zo ri šta, pa se imao uti sak da je naj sta ri je po zo ri šte u gra du, Teatar SanPjetro, osno va no po čet kom XVI II sto le ća, 1705. go di ne, po dru žni ca ve ne ci jan skih: Teatro SanMoize ili TeatroSanSamuele. Nje go va skrom na sce na ni je mo gla da za do-vo lji sve ve će in te re so va nje za po zo ri šnu umet nost, te je od 1798. do 1801. sa gra-đen tzv. Noviteatar, od no sno, ka ko se i da nas zo ve, TeatroVerdi; sta ro PozorišteSanPjetro je za tvo re no. Za TeatroVerdi Jo a kim Vu jić ka že da je nov pre kra sno ukra šen ita li jan ski te a tar u ko jem se igra ju „dir no um ne i slat ko pe va ne ita li jan ske ope re“ (Vu jić, 1833: 157). U no vom te a tru su go sto va li po zna ti umet ni ci i do bre evrop ske po zo ri šne tru pe, igra ni su ko ma di Gol do ni ja, Go ci ja, Vol te ra, Bo mar šea,


139

ali i Ge tea i Ši le ra. Ve o ma če sto su odr ža va ne oper ske pred sta ve. Bo ra vak u Tr stu je bio pre su dan za in fi ci ra nje po zo ri šnom umet no šću Jo a ki ma Vu ji ća, on je „sam so bom pret sta vljao po zo ri šte; bio je di rek tor te a tra bez glu ma ca, pu tu ju ći po zo ri-šni di rek tor bez pu tu ju će tru pe“ (Šu ma re vić, 1939: 97). Us peo je da pri re di tri de-se tak po zo ri šnih pred sta va, ko je su ima le po se ban na ci o nal no-isto rij ski i kul tur ni zna čaj, ma da su ra đe ne, uglav nom, u uslo vi ma ne pri me re nim za rad.

Sr bi su u XVI II sto le ću bi li i bez svog pro fe si o nal nog po zo ri šta i bez ori gi-nal ne dram ske knji žev no sti. Za Sr bi ju, kao i za dru ge bal kan ske ze mlje i za još po ne ke unu tar Hab zbur ške mo nar hi je, XVI II vek ni je bio vek po zo ri šta kao što je sma trao te o re ti čar po zo ri šta Sil vio D’Ami ko. Tek će kraj XVI II i po če tak XIX sto le ća zna či ti stva ra nje na ci o nal nog po zo ri šta za ze mlje ko je su po put na še te ži le na ci o nal nom oslo bo đe nju. U pro ce su stva ra nja na še no vi je dram ske knji žev no sti i po zo ri šta uti caj Ve ne ci je, ne ka da šnje evrop ske te a tar ske pre sto ni ce, je zna ča jan. Raz voj dram ske knji žev no sti i po zo ri šta u Sr bi ji bio je deo op šteg kul tur nog raz-vo ja, ko ji se de ša vao za hva lju ju ći mla dim in te lek tu al ci ma, ško lo va nim na evrop-skim uni ver zi te ti ma i, da ka ko, gra đan skom sta le žu.

li te ra tu ra

1. Ba tu šić, Slav ko: „Kar lo Gol do ni na ju go slo ven skim po zor ni ca ma“, u: Zbornikprilogaistorijijugoslovenskihpozorišta18611961, No vi Sad, Srp sko na rod no po zo ri šte, 1961.

2. Bek, Kri sti jan: IstorijaVenecije, Be o grad-Ze mun, Pla to XX vek, 1998. 3. Bo na ca, Ser đo: „Do si tej Ob ra do vić i ita li jan ska kul tu ra“, u: DositejObradović–čovekide

lomeđunarodima, Be o grad, Me đu na rod ni sla vi stič ki cen tar, 1990: 318.4. Bo ro ni, Bar to lo meo: IlDialoghistaitalianotedesco,ossiaRaccoltadimoltidialoghifami

gliari..., Mi la no 1794.5. Vu jić, Jo a kim: Životoopisanije, Karlš tadt, štam pa ri ja Joana Pret ne ra, 1833.6. Gol do ni, Kar lo: Tergovci, Laj pcig, Taj be lo va štam pa ri ja, 1787.7. Gol do ni, Kar lo: Memoari, Za greb, Zo ra, 1971.8. D’Ami ko, Sil vio: Povijestdramskogteatra, Za greb, Na klad ni za vod Ma ti ce hr vat ske, 1972.9. Jan ko vić, ema nu il: Trgovci, Be o grad, Slu žbe ni gla snik, 2008.10. Jan ko vić, ema nu il: ФизическоесочиненїеоизсишенїюираздѢленїюводеувоздухьи

изясненїеразливанїаводеиз’воздуханаземлю, Laj pcig, Taj be lo va štam pa ri ja, 1787.11. Lju šti na, Vi ken ti je: Gramatikaitalijanskaradiupotrebljenijailiričeskijajunosti, Beč, štam-

pa ri ja Ste fa na No va ko vi ća, 1794.12. Ma rin ko vić, Bo ri vo je: «ema nu il Jan ko vić s one stra ne ne po zna tog“, GodišnjakFilozofskog

fakultetauNovomSadu, No vi Sad, Fi lo zof ski fa kul tet u No vom Sa du, 1971: 273.


140

13. Ra kić, Vi ćen ti je: БесѢдовникиллырическоиталианскій, Ve ne ci ja, štam pa ri ja Te o do si-je va, 1810.

14. So la rić, Pa vle: Zlatnaja knižica soderžestaja dolžnosti čeloveka graždanska i hristianska, Ve ne ci ja, štam pa ri ja Te o do si je va, Ve ne ci ja 1813.

15. Sta no je vić, Pre drag: „Srp ski pre vo di Gol do ni je vih ko me di ja u XVI II i XIX ve ku“, Teatron, br. 87, Be o grad, Mu zej po zo ri šne umet no sti, 1994: 32.

16. Te ke li ja, Sa va: Opisaniježivotamoga, Be o grad, No lit, 1989.17. Шаффарік, П. І.: «Прегледъ найновіег кныжества Ілліриски Славяна», Сербскиј ле-

топис, частица четверта, Будим 1933: 4.18. Šu ma re vić, Sve ti slav: PozorištekodSrba, Be o grad, Lu ča, bi bli o te ka Za dru ge pro fe sor skog

dru štva, 1939.

per cep tion of ve ni ce

sum mary: As re gards the hi story of the Ser bian dra ma tic li te ra tu re, in flu en ces of Gol do ni and the the a tre li fe of Ve ni ce on Ema nuil Jan ko vić, who tran sla ted and pu blis hed Gol do ni’s co medy “Mer chants” (I mer can ti, 1753) in 1787, af ter a bre ak he had spent to u ring Italy in 1786 are sig ni fi cant and no ti ce a ble. Car lo Gol do ni in flu en ced the the a tre re form in Italy, which par ti cu larly re flec ted on his Ve ni ce that had a strong mid dle class and in ten si ve the a tre li fe. At the end of 17th century, Ve ni ce had at le ast 17 pu blic the a tres. Over the pe riod of 60 years, the re we re mo re than 400 plays on sta ge, mostly works be lon ging to the gen res of comme dia dell’ar te, tra gedy and me lo dra ma. The de ve lop ment of dra ma tic li te ra tu re and the a tre was a seg ment of the ge ne ral cul tu ral de ve lop ment, which was un der way at the ti me owing to young in tel lec tu als, who had been edu ca ted at Euro pean uni ver si ti es and of co ur se, the mid dle class.

key words: Ve ni ce, Car lo Gol do ni, Ema nuil Jan ko vić the in flu en ce of the a tre li fe, Mer chants, se ri o us co medy


141


142

ap strakt: Ve za iz me đu Emin se ku o vog stva ra la štva i Šo pen ha u e ro ve fi lo zofi je je ar gu men to va na to li ko pu ta da se tre nut no sma tra op štom kul tu rom. Mno gi te o re ti ča ri Emi ne sku o vog de la su do ka za li po sto je će uti ca je, ali ma lo njih je pro ba lo da pri ka že i raz li ke ko je po sto je iz me đu pe sni ka i fi lo zo fa.

Iako ne po sto ji sum nja da je Emi ne sku stva rao pod uti ca jem fi o zof skih i reli gij skih ra do va, po seb no pod uti ca jem Šo pen ha u e ra i is toč njač kih re li gi ja, po sta vlja se pi ta nje da li je Emi ne sku sa mo re pro du ko vao u sti ho vi ma ra ni je po sto je će ide je ili nje go vo stva ra la štvo ima i auten tič no sti.

Ovaj rad po ku ša va da po ka že da uti caj Šo pen ha u e ro ve fi lo zo fi je, sva ka ko pri sut ne, ne ob u hva ta ce lo kup no Emi ne sku o vo de lo i da ono ni je oba ve zno ve za no za fi lo zo fi ju pe si mi zma, kao i da ni je neo p hod no da po zna je mo filo zof ske ide je XIX ve ka da bi smo vi de li ve li či nu ru mun skog ro man ti ča ra.

ključ ne re či: Emi ne sku, Šo pen ha u er, pe si mi zam, ge ni je, ko smo lo gi ja

O uti ca ju Šo pen ha u e ro ve fi lo zo fi je na emi ne sku o vo stva ra la štvo se mno go pi-sa lo, naj vi še me đu ru mun skim te o re ti ča ri ma i kri ti ča ri ma, a ve ći na njih se osla nja la na ana li zu ko ju je po nu dio Ka li ne sku, ne po ku ša va ju ći da du blje za đe u sa mu te ma-ti ku. Ka li ne sku je po nu dio sli ku pe sni ka ko ji je „pre pe vao“ Šo pen ha u e ra, pe sni ka ko ji ni je imao lič nu, sta bil nu fi lo zo fi ju, ne go je pri hva tio jed nu ide o lo gi ju i po ku šao da je pri la go di lič nim vi đe njem stva ri, pe sni ka ko ji je pi sao ko men ta re na mar gi-na ma Šo pen ha u e ro ve fi lo zo fi je (Ka li ne sku5, Vol. II: 8). Sa dru ge stra ne, še zde se tih go di na pro šlog ve ka Li viu Ru su je po ku šao da po ka že da je uti caj ne mač kog fi lo zo fa bio na po vr ši ni i da nje go va dok tri na ni kad ni je do pr la do naj du bljih sfe ra umet nič-kog stva ra la štva ovog ro man ti ča ra. Da bi pot kre pio svo ju te o ri ju, Ru su je po de lio

ma ri ja ne na dić, bu ku rešt

uti caj Šo pen ha u e ro ve fi lo zo fi je na emi ne sku o vo stva ra la štvo

interkulturalna istraŽivanja udc schopenhauer 821.135.1.09 emínescu m.

143

pe snikovu senzibilnost na tri de la, tvr de ći da je na naj du bljem i pr vom ni vou pe snik pun en tu zi ja zma, vi di svet kao lep i do bar, pun lju ba vi i har mo ni čan, op ti mi sti čan i ni ne po ku ša va da vi di ni šta ru žno na ovom sve tu. Dru gi ni vo sma tra ni vo om kon struk tiv ne kri ti ke, kad pe snik uoča va zlo ko je ga okru žu je, ali ko je ve o ma oštro kri ti ku je; sa mim tim ga sma tra ni vo om sa od re đe nom do zom op ti mi zma, jer po-sto ji že lja da pro me ni svet i uklo ni zlo. Tre ći i po vr šin ski ni vo Ru su na zi va ni vo om pe si mi zma, na ko jem pe snik, kon sta tu ju ći zlo u sve tu, pri hva ta ob ja šnje nje da to od stra ne fi lo zo fi je de vet na e stog ve ka, da je zlo pri mar ni deo sve ta, da je ap so lut no i sve po sto je će i da je bi lo ka kav po ku šaj da se ne što pro me ni kraj nje bez na dan (Ru su, 1966: 22).

Ne ma sum nje da je Šo pen ha u e rov uti caj na emi ne skua bio ve lik. U svo jim za pi-si ma, bi lo knji žev nim bi lo po li tič kim, tra go vi ve li kog fi lo zo fa su vi dlji vi na sva kom ko ra ku. No, sma tra ti ga sle pim pra ti o cem ne mač ke fi lo zo fi je, ili ići u dru gu kraj nost i tvr di ti da je uti caj bio po vr šin ski, ne mo že bi ti ap so lut no pot kre plje no do ka zi-ma. emi ne sku se na la zio ne gde iz me đu, pri la go div ši od re đe ne te o ri je svo jim lič nim ube đe nji ma, stva ra ju ći sop stve nu fi lo zo fi ju na već po sta vlje nim te me lji ma.

Ako po gle da mo ba zič ne ide je Šo pen ha u e ro ve te o ri je, mo ra mo pri me ti ti da su one ima le po god no tle na na šem pod ne blju. Dok se ten den ci ja pre ma ka pi ta li zmu raz vi ja la na za pa du i iz ne dri la sa vr še no me sto za „bo lest ve ka“ i pe si mi stič no vi đe-nje, i so ci jal ni ži vot u Ru mu ni ji bio je po go dan za sve vr ste za blu da. No vi po re dak je bo le stan, raz o ča re nja ve li ka, sa nja ni ide a li su da le ko od ostva re nja. Ve li kom sen-zi bil no šću emi ne sku po sta je re fleks ak tu e lnih so ci jal nih ko me ša nja, ose ća ju ći ih na naj bol ni ji mo gu ći na čin. Us pro ti vi će se zlu ko je pro go ni, ali ti me otva ra i se be ta la si ma pe si mi zma ko ji po tre sa ju umo ve tog vre me na. Sa mim tim ne mo že mo se za ču di ti što je Šo pen ha u e ro va fi lo zo fi ja, ma da je emi ne sku znao i za Kan ta, Spi no-zu, Pla to na, Lajb ni ca, is toč ne re li gi je i fi lo zo fi je, ima la naj ve ći uti caj na nje ga.

Kre nuv ši od pe si mi zma, to li ko iz ra že nog kod ne mač kog fi lo zo fa, emi ne sku po la ko pri hva ta i osta le ide je, stva rajući ta ko se bi sli ku sve ta, gra de ći ne ve ro va tan pa ra le li zam: od sve ta u ko jem je sve cr no, pre ko že lje da to pro me ni, pa sve do ide al nog sve ta.

Od svih pe sa ma ko je je emi ne sku na pi sao, Glosa osta je pe sma u ko joj je Šo pen-ha u e rov uti caj naj vi dlji vi ji. Te mom mo že mo sma tra ti po zi ci ju čo ve ka-ge ni ja u od-no su na vre me, ali je u prin ci pu ipak reč o etič kom ko du su per i or nog čo ve ka, ko ji lju di ma nu di na uk, na osno vu sve zna nja i svog fi lo zof skog is ku stva. Ži vot je sce na, svet je pred sta va ko jom upra vlja vo lja, vre me je pro la zno i ne po vrat no; da bi iz be gao ilu zi je, mo raš po zna va ti ne ko li ko osnov nih ta ča ka ko je pri pa da ju či stom ra zu mu, hlad nom ra su đi va nju:


144

„Ako te ga nu – be ži od lju di,Hu le li, nek ti za ne mi glas;”

emi ne sku ra su đu je iz per spek ti ve ge ni ja ko ji tre ba da od u sta ne od ma te ri jal nog sve ta u ko rist du hov nog tre ba da se izo lu je od efe mer no sti obič nog čo ve ka.

”Od ba ci na du, od ba ci strah,Što je vak ko val pro la zi;

Ka da te ma mi i znak ti da,Na rav no du šnost svo ju pa zi.”

Ge ni je mo ra od u sta ti od ljud skih ose ća nja na de i stra ha, dis tan ci ra ti se od sve ta ko ji ga okru žu je, gde „hla dan“ ozna ča va in di fe ren tan.

„U kut ku svom se ne daj sme stiU nji noj ve šti ni pro ce ni pre

Štajedobroaštane.”

I ne po zi va za lud pe snik na in di fe rent nost. Kraj ni je ni šta dru go ne go po zi ti van: od bi ja nje la ži, odva ja nje od tri vi jal nog i ap so lut na po sve će nost umet no sti, bo lje po-zna va nje se be kroz pri zmu dru gih. Ge ni je će osta ti žr tva du hov nog du a li zma – ima-ju ći ten den ci je pre ma ljud skim sla bo sti ma. On for mi ra te o ri ju na gi nja nja ka smi slu, ne uzi ma ju ći u ob zir svo ju du bo ku ve za nost za čo ve ka, tu is kre nu lut ku ko ja za sme-ja va svo jim ne zna njem, a ko ja pro iz i la zi upra vo iz sop stve nog pri pa da nja nji ma.

eminesku pri hva ta Šo pen ha u e ro vu pred sta vu vre me na, kao su bjek tiv no vi đe-nje, ži vot ko ji ni je ni šta dru go ne go pri vid ni ob lik vo lje, ka rak te ri sti čan za več nu pri sut nost, a pro šlost i bu duć nost po sto je sa mo na pla nu na ših mi sli. Da bi kon-kre ti zo vao ovu ide ju, Šo pen ha u er je pra vio po re đe nje sa sun cem ko je, kad za đe, ono i sva ne, a van na še ogra ni če ne in di vi du al no sti, ži vot osta je u svo joj ne pre ki-nu toj sa da šnjo sti. Isto ri ja, kao na u ka o pro šlo sti, pot pu no je ne kon struk tiv na jer, pre ma Šo pen ha u e ru, smi sao ljud skog ži vo ta i pri ro de se mo že na ći svu da i u bi lo kom tre nut ku i ne tra ži da bu de pri zna ta, ni zbog če ga dru gog ne go zbog du bi ne kon cep ci je (Scho pe nhau er 1995: 396):

„Iz vi re vre me i ušću hi ta,Sve je sta ro, no vo sve je;“


145

Ili:

„Le ta pro šla, bu du ća le ta,Isto ga li sta li ca su dva,

U kra ju ja sno vi di po če tak“

Ili:

„Do ba su bu du ća i vi ša u to meDa na šnjem da nu da ta i skri ta“

Svet kao za u sta vlje ni tre nu tak iz me đu pro šlo sti i bu duć no sti je mo tiv ko jem će se emi ne sku stal no vra ća ti:

„U bes kra ju za lu ta li, vr ti mo se svi bez sme raI bez zna nja da je ze mlja iz gu blje ni trep taj sa mo,

U kra ljev stvu mra ka ko jem, pre i po sle, pri pa da mo. (Prvopismo)

Po red ide je o vre me nu kao su bjek tiv nom ose ća nju, emi ne sku od Šo pen ha u e ra pre u zi ma i mo tiv ge ne ze sve ta, a ko ji pri pa da is toč njač kim re li gi ja ma. Prvopismo nam nu di naj bo lju vi zi ju na stan ka sve ta u pe sni ko voj in ter pre ta ci ji:

„Na po čet ku, ka da ni je bi lo bi ća i ne bi ća, Kad sve je sa mo bi lo ma njak vo lje, ma njak ži ća, 1

Kad ne be še ni šta skri to ma da taj na sve be ja še... Kad se onaj iz lju štu re sa mim so bom pro bi ja še.

Be še po nor? Am bis be še? Il ogro man nad vo dom smet? Ni je bi lo mi sli sve ta, ni uma da poj mi svet,”

Ha os, pre ma emi ne skuu, je ne de fi ni san, ne vi dljiv (“Jer sve be še mrak pre du bok i bez sve tla zra ke mo re”), bez ži vo ta i vo lje, bez sve sno sti o se bi (“ni je bi lo mi sli sve-ta, ni uma da poj mi svet”), do mi ni ran ap so lut nim mi rom: “i sa so bom po mi re na, več nim mi rom ca re va la”. Več ni mir je pre ki nut in ici jal nim po kre tom tač ke-stva ra o-ca, ko ja od ha o sa či ni ma jku, a ona sa ma po sta je otac:

„Kad na jed nom, po me ri se tač ka jed na, pr vo ok ce... I evo ga, iz ha o sa, maj ka se bi po sta Ocem... Ovaj zr nac što se mi če, sla bi ji od zr na pe ne,

1 Ne po sto ja nje ži vo ta se ob ja šnja va ne po sto ja njem vo lje po Šo pen ha u e ru.


146

Sad je vla dar bez gra ni čan i gra ni ca va se lje ne….”

Več no cr ni lo se pre tva ra u ga lak si je, (“za lu ta le ko lo ni je svih sve to va što ih ima”), zve zde, sun ce, ze mlju, me sec:

„Od tog ča sa več na ta ma otva ra se u fa za ma, Svet se ra đa, me sec, sun ce, sme nju ju se sti hi ja ma...”

Vi đen kroz okre nu ti oke an bes kraj no sti, svet je sa sta vljen od mi kro skop skih na-ro da po sta vlje nih na ze mlju kao pra ši na, a lju di su mu ve – eks po nen ti sle pe vo lje za ži vo tom, ego i stič nih me ha ni za ma, me ga lo ma ni:

„Da u sve tu ogrom no me, ma li po put de ce sva ke Ma log sve ta, po di že mo ši rom ze mlje mra vi nja ke; I na ro di mi kro skop ski, car stva, voj ske, uče nja ci,Uve re ni da su sjaj ni, sme nju ju se k’o na tra ci; Jed no dnev ne mi smo mu ve sve ta kom je pe dalj me ra, U bes kra ju za lu ta li, vr ti mo se svi bez sme raI bez zna nja da je ze mlja iz gu blje ni trep taj sa mo, U kra ljev stvu mra ka ko jem, pre i po sle, pri pa da mo.”

Šo pen ha u er je i sam go vo rio o mr žnji me đu lju di ma, ego i zmu ko ji ih te ra de se pro ždi ru, a od raz ove ide je na la zi mo u MolitvijednogDačana:

Da u ljud skom stvo ru imam svog krv ni ka,I da ni kad svo ga ne pre po znam li ka,

Ipak, od svih te ma naj kon tra dik tor ni ja je te ma že ne. Šo pen ha u er sma tra cen-tral nom osom ži vo ta in stinkt gla di i in stinkt re pro duk ci je, o ko ji ma go vo ri sa oma-lo va ža va njem kao o pro stim sred stvi ma za odr ža va nje i pro du že tak vr ste.

O lju ba vi, kroz ko ju se ne ma ni fe stu je čo vek kao lič nost, ne go pri ro da, vr sta, u Četvrtompismu emi ne sku pi še:

„Da je va ša lju bav tu đa? Ne zna te li – vi ste lu de!Poj mi te li, ose ća te da vas pro ste stva ri ču de?

Da ta lju bav se bi slu ži, da pri ro dan svoj tok ima?Da je ona se me mr žnje ne kim no vim ži vo ti ma?”


147

A ti me sti že mo i do objek ta lju ba vi, že ne, o ko joj Šo pen ha u er ima sa mo re či pu-ne pre zi ra. Ova kve de lo ve na la zi mo i kod emi ne skua, u Drugompismu:

„Da na šnja je že na če sto, kao i svet, sa mo ško la U ko joj se pe če za nat po ni že nja, la ži, bo la; U na uč noj usta no vi ove Vi le ras pu šte neBr zo mla de uče ni ke mno go mla đi đa ci sme ne, Ti po zna ješ po ha đa če bez bra de, iz svo je kla se, A od ško le le po ti ce, ru i ne se sa da gla se.” Nje na ne stal nost nam je pri ka za na u Četvrtompismu:„I? Dok me sec za obla kom nad pu sti njom ne mo plo vi, Ti umi šljaš da ga pra ti tvoj svet mi sli, tvo ji sno vi? Da kli zneš na po le di ci niz uli cu sne žnu gra dom, Kroz pro zo re on da nje ne osve tlje ne vir neš kra dom,Da je vi diš okru že nu zgu bi da na sil nim ro jem, Dok nje zi na krat ka pa met osme he im de li svo je? Da oslu šneš zvuk ma mu za i ha lji ne ka ko šu šte, Dok go spo da br ke su ču, a trep ću im na mi gu še? Baš dok ona do go va ra lju bav taj nim mi gom jed nim, Ti pun či stih ose ća nja pred vra ti ma da se sle diš? Da je vo liš uz sve mu ke i sle pi lo što s tim bi vaDok je ona mr tva hlad na, kao april pro men lji va? Je si li je za gr lio već si smu šen, gu biš pa met? Nju od gla ve pa do pe te obo ža vaš, sle po za netK´o mra mo rom sa Pa ro sa ili sli kom od Ko re đa, Dok je hlad na i ko ket na? Raz u mej je, i ne vre đaj...”

Kao i u Petompismu, sa pod na slo vom Dalila:

„Gle za blu de! Zar ne vi diš, iz po gle da i iz ge sta, Da njen osmeh, po na vi ci, za gri ma su či ni me sta, Da je ova le po ti ca na svet do šla za ba da va, Da se ona ne po treb no tvo jom du šom po i gra va?”

Da bi ka sni je na pi sao, pod uti ca jem Šo pen ha u e ro ve tvrd nje da je že ni na in te lek-tu al nost mi ni mal na, ali, za uz vrat, njo me do mi ni ra ju mno go broj ne od boj ne oso bi-ne: la žlji vost, ne ver nost, iz da ja, ne za hval nost, ne pra ved nost. Zbog sma nje nog in te-lek ta, ona uži va u stva ri ma sa be zna čaj nim aspek ti ma, ume sto onih bit nih:


148

„Ti mla di ću, što pun sno va ne ku že nu pra tiš, gle daš, Do kle me sec, štit od zla ta, si ja iz nad dr vo re daI ču de sne ša re ba ca na ze le nu sen ku šum sku, Se ti se da go spa ima krat ku pa met, du gu suk nju.”

Ova kve pri me re mo že mo na ći i u dru gim emi ne sku o vim pe sma ma, ali naj zna-čaj ni ji je ipak u nje go vom naj po zna ti jem de lu, Svetlonoši, gde je že na pred sta vlje na kao la ka, ne ver na i nje na sli ka je sim bol po kva re no sti sve ta:

„Al´ ne pa da iz vi si neU mo re, k´o ra ni je:- “Baš te bri ga, ki pe gli nen,Ja a dru gi, isto ti je?”

O Svetlonoši je sam emi ne sku re kao da je imao na me ru da pri ka že dra mu usa-mlje nog i ne sreć nog ge ni ja. Po sle 1880. go di ne ova pe sma će bi ti ob ra đe na u pet va ri ja na ta, a ko nač na ver zi ja po sta je lir ska pe sma u ko joj je pri ča ale go rij ski iz go vor za ro man ti čar sku, fi lo zof sku me di ta ci ju o ge ni ju, ali i o čo ve ku kao bi ću ras tr za nom kon tra dik ci ja ma. Ov de je asi mi lo vao i tran sfor mi sao Šo pen ha u e ro ve ide je o ge ni ju i obič nom čo ve ku, ko ji se na la ze u raz li či tim sfe ra ma.

Ge ni je je spre man da žr tvu je več nost u ko rist tre nut ka lju ba vi, či sto ljud skog ose ća nja:

„O, Go spo de, šta me sta je,Dru ga sud ba, sa mo išti;Ti je di ni ži vot da ješI smrt da ješ, da uni šti;

Be smrt nost odu zmi me niI iz oka pla men le dan,Ja bih sve to da za me nimZa lju ba vi ča sak je dan...”

Na ža lost, nje gov gest ne će bi ti pri mljen ka ko je oče ki vao, bu du ći da je ge ni je ne sre ćan i ne spo so ban da usre ći iko ga na ze mlji:

Vaš ži vot sred uskog kru gaNa sit noj je sre ći sa zdan,A ja go re ne mam dru ga

Be smr tan sam ta mo, hla dan.“


149

Ali, ne sme mo za ne ma ri ti ni ra do ve ko ji ni su u skla du sa Šo pen ha u e ro vom fi lo zo fi jom.

Mo že mo pri me ti ti dva prav ca u pe sni ko voj kre a ci ji: je dan ko ji ga ve zu je za na-pre dak i do la zi iz du bi na sop stve nog ja, iz kre a tiv no sti, i dru gi, ko ji se na me će kao ide ja pri hva će na na te o ret skom ni vou. Ova dva prav ca se mo gu ja sno pra ti ti u nje-go vom de lu.

Po seb no je Trećepismo pu no ose ća nja re vol ta pre ma sta nju u dru štvu i po sto je-ćim obi ča ji ma. Po gre šna je ide ja da pe snik, osu đu ju ći sa da šnjost, pred la že vra ća nje u pro šlost:

Zar nam stvar nost ni je sil na? Ne će da ti što joj tra žim?Ne pro ce njiv dra gi ka men ne ću na ći me đu na šim?

Zar ni smo u Si ba ri su i u sr cu svih raz vra ta?Ne ra đa li sve po be de uli ca i krč me vra ta,Ne ma mo li lju de ko ji lo me ko plja re to ri keNa sred tr ga uz apla uz na še ru lje sve ko li ke,

No si o ce len ti, tra ka, pe li va ne što se vi juS ma skom sla ve, da ukra se ove la ži ko me di ju?

Ov de pro šlost slu ži pe sni ku da pri ka že mo del ži vo ta ko jem tre ba te ži ti: sla van, pun lju ba vi pre ma slo bo di i do mo vi ni, he roj stvo, žr tvo va nje, po nos, do sto jan stvo. Isto ri ja po sto ji kao si mbol za sve ove ide je, vr li ne, ko je bi tre ba lo da bu du i da nas i ubu du će.

O tom do bu pri ča ju nam hro ni ča ri i rap so di;Na šim do bom ovla da le bu da li ne i iz ro di...

U sta rin skim iz vo ri ma mo žeš na ći još he ro je;Blu de ći uz svo ju li ru ili zvu ke fru le svo je

Da nas sre ćeš pa tri o te, šta li snu ju, o čem zvo ne?Pred ta kvi ma oči do le i sa krij se, Apo lo ne!

O, he ro ji iz pro šlo sti!, u mit slav ni dav no pre šli,Vi ste spa li da vas da nas iz vla če iz pri po ve sti,

Skri va ju ći svo ju nu lu da vas lu de ci ti ra ju,Va še zlat no do ba s bla tom muč ne pro ze da me ša ju.

Ostaj te u sve toj sen ci, Ba sa ra bi, Mu ša ti nin ci,Slo bod ni na svo joj ze mlji, obi čaj ci, pra ved ni ci,Što ste plu gom i sa sa bljom pro ši ri li va ša pra vaOd pla ni na sve do mo ra i Du na va ne bo pla va.


150

Sa svim je ja sno da se emi ne sku ov de uda ljio od Šo pen ha u e ra: ni re či o ne bi ću, nir va ni, od u sta ja nju od bor be. Na pro tiv:

Sad vas kr sni, Vlad ce pe še, tvo ja nek se spu sti ru kaI svr staj ih – te iz ro de i lu da ke – u dva pu ka,

Dva za tvo ra da na pu niš, u njih si lom da ih sva liš,I tam ni cu i lud ni cu, istog ča sa, da za pa liš!

No, bit no je na gla si ti da se u pe sma ma na sta lim pod Šo pen ha u e ro vim uti ca jem, u ko ji ma je pe si mi zam tač ka po la ska ili za klju čak, mo že vi de ti ose ćaj po zi tiv nog u sve tu. Ti pič na pe sma je Mementomori, u ko joj pe snik že li da nam pri ka že sve moć-nost zla u sve tu: ko li ko god uspe ha je ima lo čo ve čan stvo u svo joj evo lu ci ji, to je u stva ri pad ka ni če mu. Ipak, opi su ju ći eta pe iz isto ri je i pri ka zu ju ći slav ne tre nut ke iz pro šlo sti, emi ne sku je odu še vljen re al no sti ma ko je opi su je, da ju ći le po tu ko ja je kon tra dik tor na ide ji do mi na ci je zla. Na pri mer, opi su je nam le po te egip ta i pi ra mi-da, ali ne spo mi nje mu če ni ke ko ji su ih gra di li pod bi če vi ma.

Po re de ći s le po ta ma ko je nam opi su je, bor ba iz me đu Da ča na i Ri mlja na je opi-sa na pre vi še ble do. Isti na je da nam se da ju ve li ka ne vre me na, ali ova se de ša va ju sna ga ma pri ro de, bez ika kvog uče šća lju di. Bit ka se vo di iz me đu da čan skih i rim-skih bo go va, a da ne po ka zu je ni šta od bru tal no sti ko je su iz vor pat nje.

U ce loj po e mi pe snik nam je pred sta vio ži vot pun sve tlo sti, pri vla čan. Šo pen-ha u e ro va te o ret ska ide ja je pri hva će na na ap strakt nom pla nu, pre o kre nu ta lič nom pri ro dom, ko ja se upor no pro vla či kroz ce lu po e mu.

Za emi ne skua je pri ro da naj o da ni ji pri ja telj, pra vi brat čo ve kov (Ru su 1966: p. 70). Pri me ri ko je da je u Mementomori su ve o ma bit ni: i u naj u da lje ni joj pro šlo sti, on pri me ću je le po te pri ro de. Oča ran je ko smo som, ali i pri ro dom ko ja ga okru žu je.

Ako emi ne sku i da je sve tu mra čan po če tak, isto vre me no či ni da se iz po čet nog ha o sa po ja vlju ju sve tla:

„Zve zde nad njim, ja to ce lo,Zve zde pod njim, roj bez kra ja,

On iz me đu plo vi sme lo,On ih po put mu nje spa ja.

Oko nje ga iz du bi na,Iz ha o sa, iz bez da naBi je pla ma sva si li na

Kao onog pr vog da na;”(Večernik)


151

Ako po gle da mo te ma ti ku že ne u emi ne sku o vim pesmama, po red eks pre si je iza zva ne fi lo zo fi jom Šo pen ha u e ra, na la zi mo da je pe snik imao kraj nje sen zu al no vi đe nje lju ba vi. Njen nu kle us je to plo sr ce, krv ko ja klju ča, ali kad lju bav ni je uz vra-će na pe snik opet be ži ka Šo pen ha u e ro voj de fi ni ci ji že ne. Iz ova ko iza zva nih ose ća-nja na sta ju ele gij ske pesme, u ko ji ma pe snik opla ku je svo ju ne sreć nu lju bav (Plavicvet,Jezero,Dalekosamodtebe,Izvalovavremena...). U Drugomsonetu na la zi mo:

O, opet do đi! Na dah ni me reč ju slat kom,Po gled tvoj nek opet u me ne pro di re,Pu sti me opet pod nje go vom zra kom

I pe sme no ve iz ma mi iz mo je li re.

Kao i:

A ka da vi dim lik tvoj na sme še niBol mi ži vo ta ne sta je u tmi ni,

Po gled mi go ri, i mo ja du ša ra ste.

I Trećisonet na sta vlja u istom sti lu:

Tre pa vi com ka pak do tak ni mi, krh ka,Da ose tim opet za gr lja ja drh taj,

Ne sta la za u vek, obo ža va na, več no!

Oči gled no je da je pe snik u svo jim že no mr zač kim iz li vi ma kre nuo od em pi rij-skog stava, ko ji po ti če od ne mač kog fi lo zo fa, dovodeći se be u su prot no st sa svo jim po et skim bi ćem.

emi ne sku je na po čet ku svog stva ra lač kog ži vo ta po ka zi vao za bri nu tost za svet ko ji ga okru žu je, za dru štvo u ko jem ži vi, za ge ne ra ci ju ko joj je pri pa dao. Oštro kri ti ku je, ali iz že lje da is pra vi dru štvo, da kre ne pu tem ide a la ko ji su iz da ni. Ne-za do volj stvo sve tom u ko jem ži vi je još uvek pri sut no, pi še pe sme pu ne re vol ta, ali iz ne na da mu se ja vlja no va ide ja: od u sta ja nje od bor be, kon cept sve ta kao san ne bi-ća, ide ja da sve sto ji, bi lo ko ji na por je uza lu dan. Bi lo bi po gre šno sma tra ti uti caj ne-mač kog fi lo zo fa po vr šnim: pe snik tra ži ide o lo šku po tvr du za raz o ča re nja iza zva na ne do sta ci ma dru štva. On ni je mo gao da ig no ri še po riv za re vol tom, jer ni je mo gao a da ne pri me ti is ko ri šća va nje, ne sre ću. Ovo me mo že mo do da ti i lič na is ku stva iz mla do sti, ka da je pu to vao po raz li či tim kra je vi ma Ru mu ni je.

eminesku tra ži ob ja šnje nje zla u sve tu i ta ko bi va uhva ćen talasom pe si mi zma epo he, po vla če ći se u ide o lo gi ju ko ja oprav da va zlo kao pri mar ni prin cip sve ta, pre-


152

u zi ma ju ći ide ju uza lud no sti bor be. Ru su ka že da je bez sum nje ovaj te o ret ski pe si-mi zam, ko ji pre kla pa pe sni ko vu pri ro du, isto ta ko po ziv upo moć, po tez pro te sta, re fleks epo he iz mu če ne naj ve ćim kri za ma (Ru su 1966: 54).

Da bi se naj bo lje spo znao sen zi bi li tet ru mun skog ro man ti ča ra ni je do volj no pri-klo ni ti se jed noj te o ri ji (bi lo Ka li ne sku o voj bi lo Ru su o voj) i tim pu tem ob ja sni ti kom plet nu kre a ci ju pe sni ka. Fi lo zof ske ide je pre u ze te od Šo pen ha u e ra bi le su od ne pro ce nji vog zna ča ja u emi ne sku o vom de lu, ali one ni u če mu ne uma nju ju ori gi-nal nost pe sni ka, ko ju tre ba tra ži ti u isti ni i ener gi ji li ri zma, ko ji ma je udah nuo ži vot ap strakt nom.

Ako je emi ne sku i bio sma tran is klju či vo pe si mi stom pod uti ca jem Šo pen ha u e-ra, bio je to za hva lju ju ći svojim ide ja ma for mu li sa nim pre ma već po sto je ćoj fi lo zo-fi ji; međutim, nje go vu po e ti ku, ono što je stvar alački auten tič no, tre ba lo bi de ši fro-va ti pre ma skri ve nom zna če nju sli ka u njegovoj poeziji.

Ja sno je da je u is tra ži va nju uti ca ja u knji žev no sti ve o ma bit no da ot kri je mo da li je reč o po vr šin skom uti ca ju ili je uti caj sti gao do sa mih temelja po et skog izraza.

Oči gled no je da je stva ra lač ki pro ces kod emi ne skua slo žen, da po sto je kon tra-dik tor no sti u nje go vom misaonom središtu i ve ru je mo da nam de ši fro va nje ovih kontrdiktornosti mo že ukazati na pra vi od nos iz me đu pe sni ka i ne mač kog fi lo zo fa.

li te ra tu ra

1. că li ne scu, Ge or ge: ViataluiMihaiEminescu, chi si nău, edi tu ra Li te ra, 1998. 2. Idem: Istorialiteraturiiromâne, chi si nău, edi tu ra Li te ra, 1998.3. Idem: Principiideestetică, Iaşi, edi tu ra Ju ni mea, 1996.4. Idem: OperaluiMihaiEminescu , Vol. I–II, Bu cu re ş ti, edi tu ra Mi ner va, 1969-1970.5. ca ra co stea, Du mi tru: ArtacuvântuluilaEminescu, Bu cu re ş ti, In sti tu tul de is to rie li te ra ră şi

fol clor, 1938. 6. emi ne scu, Mi hai: Opere, chi si nău, edi tu ra Li te ra, 1997.7. Ibră i le a nu, Ga ra bet: StudiiLiterare, stu diul Eminescu, Bu cu re ş ti, car tea Românească, 1931.8. Kant, Im ma nuel: Criticaratiuniipractice, Bu cu re ş ti, edi tu ra Sti in ci fi că, 1972.9. Idem: Criticaratiuniipure, Bu cu re ş ti, edi tu ra Sti in ci fi că, 1969.10. Ru su, Li viu: EminescuSchopenhauer, Bu cu re ş ti, edi tu ra pen tru li te ra tu ră, 1966.11. Scho pen ha u er, Art hur: Lumeacavoinţăşireprezentare, Vol. I – II,Bu cu re ş ti,edi tu ra Mi-

ner va, 1995. 12. Sla vi ci, Ion: Amintiri, Bu cu re ş ti, cul tu ra Na ti o na lă, 1924.13. Vi a nu, Tu dor: Istorialiteraturiiromânemoderne, Bu cu re ş ti, edi tu ra di dac ti că şi pe da go gi că,

1971.


153

Na po me na: pre pe ve emi ne sku o vih sti ho va pot pi su ju Aurel Ga vri lov i Lju bo mir Si mo vić (Glo sa i So ne ti) i Ile a na Ur su i Mi lan Ne na dić (Pi sma, Ve čer nik, Mo li tva jed nog Da ča ni na)

the influence of schoppenhauer’s philosophy on eminescu’s creative work

sum mary: The con nec tion bet we en Emi ne scu’s cre a ti ve work and Scho pen ha u er’s phi lo sophy has been proven so many ti mes that it ca me to be de e med. Many the ore ti ci ans of Emi ne scu’s work pro ved the existence of the in flu en ces, but only a few tried to lay out dif fe ren ces that exi sted bet we en the po et and the phi lo sop her.

Alt ho ugh the re is no do ubt that Emi ne scu’s work was influence by phi lo sop hi cal and re li gi o us works, espe ci ally tho se of Scho pen ha u er and Eastern re li gi ons, a que sti on ari ses if Emi ne scu only re pro du ced pre vi o usly exi sting ide as in his ver ses or if the re is aut hen ti city in his cre a ti ve work.

This pa per at tempts at sho wing that the in flu en ce of Scho pen ha u er’s phi lo sophy, which indeed is present, do es not encompass the en ti re work of Emi ne scu and that the lat ter do es not ne ces sa rily re la te to the phi lo sophy of pes si mism, just as one does not need to be fa mi li ar with the 19th cen tury phi lo sop hi cal ide as in or der to grasp the gre at ness of the Ro ma nian ro man ti cist.

key words: Emi ne scu, Scho pen ha u er, pes si mism, ge ni us, co smo logy


154

ne ma nja sov tić, no vi sad

lik pe tru ške igo ra stra vin skog - pe tru ška i/ili pje ro?

ap strakt: Stu di ja „Pe tru ška Igo ra Stra vin skog iz me đu fol klor nog Pe tru ške i Pje roa“ usme re na je na ana li zu Pe tru ški nog li ka glav nog pro ta go ni ste isto i me nog ba le ta Igo ra Stra vin skog – sa ci ljem da se me đu nje go vim karak ter nim oso bi na ma iden ti fi ku ju one ko je se mo gu po ve za ti sa oso bi nama li ka tra di ci o nal nog Pe tru ške iz ru skog lut kar skog po zo ri šta, sa jed ne, i Pje roa iz Com me dia dell’ar te, sa dru ge stra ne. Osim iz ugla kom pa ra tiv ne sa mer lji vo sti, ovaj rad pro ble ma ti ku „kom po no va nja“ Pe tru ški nog li ka nasto ji da za hva ti uz po moć re kon struk ci je na stan ka ba le ta ko ja ot kri va, i kao kon tekst na stan ka sin kre tič ne pri ro de Pe tru ški nog li ka us po sta vlja ka ko ko a u tor sku ulo gu Alek san dra Be no aa (Be no is) u za mi šlja nju i re a li za ci ji ba le ta, ta ko i zna nje Igo ra Stra vin skog o tra di ci ji iz ko je po ti če (ru skoj) i o onoj u ko joj je na knad no na sto jao da se le gi ti mi še (za pad no e vrop skoj). Isto ri o graf ska gra đa pre u ze ta je iz mo no gra fi je „Stra vin ski and the Rus sian Tra di tion“ Ri čar da Ta ra ski na, a dat je i po se ban osvrt u ve zi sa od re đe nim in ter pre ta ci ja ma te gra đe od stra ne po me nu tog auto ra kao pa ra dig mat skim u kon tek stu či ta nja Pe tru ški nog slo že nog iden ti te ta i mo ti va Stra vin skog za nje go vo in ter kul tu ral no i in ter tra di ci o nal no po zi ci o ni ra nje.

ključ ne re či: Pe tru ška, Pje ro, iden ti tet, re kon struk ci ja, isto ri o gra fi ja, Stra vin ski, Be noa, Ta ra skin, ka non

Ba let Petruška (1911) če sto se od re đu je kao pre kret ni ca u stva ra lač kom opu su Igo ra Stra vin skog i pred sta vlja de lo ko je se, za jed no sa još ne ko li ci nom dru gih na-sta lih po čet kom XX ve ka, da nas svr sta va me đu pr ve i naj u ti caj ni je pri me re mu zič-kog mo der ni zma. Pre ma mi šlje nju nje go vih tvo ra ca, kao i mno gih ka sni jih na ra šta-ja, ovaj ba let ka rak te ri še vi sok ste pen si ner gi je umet nič kih me di ja, o če mu go vo ri i po re đe nje sa ide a lom „ce lo vi tog umet nič kog de la“ - kon cep ta či je je te o rij ske te me-lje pr vi po sta vio Ri hard Vag ner (Wag ner), a ko ji je na kon Vag ne ra če sto slu žio kao

interkulturalna istraŽivanja udc 78.071.1:929 stravinskij i.f.

155

re fe rent ni okvir za od re đi va nje ste pe na i ob li ka sa po sto ja nja raz li či tih umet no sti u mu zič ko-scen skim de li ma. Mu zi ka, ples i sce no gra fi ja Petruškeni su, ka ko Vag ne-ro va ide ja Gesamtkunstwerka na la že, de lo jed nog umet ni ka, ali je me ra in te gri-sa no sti ovih me di ja u ba le tu naj če šće pri pi si va na stva ra lač kom ge ni ju Igo ra Stra-vin skog – kom po zi to ru i jed nom od tvo ra ca si žea – či ji sta tus auto ra i do mi nant ni kre a tiv ni udeo u Petruški du go ni je do vo đen u pi ta nje. Ka da je u pi ta nju mu zi ka to i ni je mo gu će, ali po zna to je da je u osmi šlja va nju rad nje ba le ta po red Stra vin skog uče stvo vao i Alek san dar Be noa, pri če mu je, sma tra lo se, auten tič no sve do čan-sta vo o nji ho voj sa rad nji dao upra vo Stra vin ski u svo joj Autobiografiji, u ko joj je se be od re dio kao tvor ca oko sni ce rad nje ba le ta ka kvu na la zi mo u za vr šnoj ver zi-ji. Me đu tim, u sve tlu ne ko li ci ne isto ri o graf ski de talj no po dr ža nih mo no gra fi ja o Stra vin skom, me đu ko ji ma is tak nu to me sto za u zi ma Stravinskiand theRussianTradition Ri čar da Ta ra ski na (Ric hard Ta ru skin), ulo ga Be no aa u osmi šlja va nju i re a li za ci ji si žea Petruškepo ka zu je se zna čaj ni jom od one ko ju mu je Stra vin ski ka sni je do de lio. Na kon Ta ra ski no ve mo no gra fi je ja sno je da se ko a u tor stvo Stra-vin skog i Be no aa nig de u ve ćoj me ri ni je is po lji lo kao u li ku sa mog Pe tru ške či ji je kom plek sni sklop ka rak ter nih oso bi na, dra ma tur ški ostva ren u sa dej stvu sa dru-gim li ko vi ma i u kon tek stu ce li ne rad nje, je dan od raz lo ga što je ovaj ba let, osim kao estet ski vred no, us peo da se po zi ci o ni ra i kao de lo ko je auten tič no pro go va ra o du hu vre me na u ko jem je na sta lo.

Iako isto ri o graf ska gra đa – pre sve ga pre pi ska Stra vin skog i Be no aa – to omo-gu ća va, po sta vlja se pi ta nje re le vant no sti ana li ze i „pre bro ja va nja“ kre a tiv nih ini-ci ja ti va i kon kret nih ide ja Petruškinih tvo ra ca. Re kon stru i sa nje ge ne ze ba le ta ne tre ba i ne mo že uti ca ti na sta tus nje go ve umet nič ko-estet ske aure, ali za mu zi ko lo-gi ju je zna ča jan u onom po gle du u ko jem je mu zi ko lo gi ja na u ka ko ja, osim tek sta i kon tek sta mu zič kih de la (i prak si) iz pro šlo sti i sa da šnjo sti, pro u ča va i znanjao po me nu tim fe no me ni ma. Da kle, kao na u ka sve sna pro men lji ve i raz voj ne pri ro de svo jih me to do lo gi ja, mu zi ko lo gi ja se sa Petruškom „su sre će“, osim kao sa mu zič ki scen skim de lom nad ko jim stal no iz no va spro vo di „bli sko či ta nje no ta“ i kon tek stu-a li za ci ju, i kao sa fe no me nom ko ji je već bio ana li zi ran, in ter pre ti ran i po sta vljan u raz li či te kon tek stu al ne od no se od stra ne mno gih auto ra ko ji su na taj na čin for-mi ra li od re đe ni kor pus zna nja o nje mu. Is tak nu to me sto me đu ta kvim auto ri ma ima i Te o dor Ador no, ko ji je u svo joj Filozofijinovemuzikedao jed nu od naj ra ni jih in ter di sci pli nar nih in ter pre ta ci ja ovog ba le ta u skla du sa fi lo zof skim dis kur som u okvi ru ko jeg raz ma tra stva ra la štvo Stra vin skog u ce li ni. U tom dis kur su Petruška pred sta vlja jed nu od čvr šćih „ka ri ka u lan cu“ de la I. Stra vin skog iz ko jih Ador no iš či ta va po ste pe no uki da nje su bjek ti vi stič kog na če la u umet no sti i uod no ša va ga sa re pre siv nom ten den ci jom vla da ju ćeg dru štve nog po ret ka. U ni zu ma njih na ra ti va ko ji se uli va ju u po me nu ti dis kurs, je dan od va žni jih u slu ča ju Petruške pred sta vlja


156

po re đe nje tret ma na Pe tru ški nog li ka kao no si o ca „je di ni ce su bjek ti vi te ta“ sa Šen-ber go vom (Scho en berg) mo no dra mom PjeroMesečar(Pierotlunaire), u ko joj istu ulo gu ima lik Pje roa.

Uod no ša va nje Petruške i PjeroaMesečara, u ovom ili ne kom dru gom kon tek-stu, pred sta vlja je dan od pri me ra znanjana ko je se mu zi ko lo gi ja po vre me no osvr će. Kom pa ra ci ja sti lo va i po e ti ka od re đe nih de la, pa i či ta vih opu sa, ni je ni šta no vo ni ti po se bi pro ble ma tič no, ali Ador no va po la zna osno va za opi sa nu kom pa ra ci ju je ste či nje ni ca da su Pjero i Petruška isti lik pod raz li či tim (a slič nim) ime nom, od no-sno da oba ima ju po re klo u tra di ci ji Commediadell’arte kao za jed nič kom ime ni te lju evrop skog kul tur nog pro sto ra. Pri tom, ka ko sle de ći na vod po ka zu je, Ador no i sam po sred no ci ti ra „uve za nost“ Petruške i Pjeroa Mesečara ka da pi še sle de će: „egon Wel lesz ni je sa svim po gri je šio kad je Petrušku upo re dio sa Schönbergovim Pierrotom. Si žei, pod istim ime nom, do ti ču se u ide ji, ta da već po ma lo usta ja le, neo ro-man ti čar ske tran sfi gu ra ci je klov na, či ja tra gi ka na go vje šta va da će su bjek ti vi tet po-sta ti još ne moć ni ji i, iro nič no za dr ža va pri mat su bjek ti vi te ta osu đe nog na pro past“ (Ador no, 1968: 162).

Lo gič na po sle di ca iz jed na ča va nja Pje roa i Pe tru ške, od no sno „pre vo đe nje“ Pe-tru ške kao Pje roa, je ste pret po stav ka da umet nik ko ji lik Pje roa/Pe tru ške uzi ma za osnov svog de la to ne mo že či ni ti ne sve stan užeg ili ši reg okvi ra Pje ro o ve sim bo lič-ke rav ni ko ja se pro te že od Commediadell’arte do ka sni jih me ta mor fo za nje go vog li ka u raz li či tim umet nič kim de li ma. Ador no je oči gled no imao ta kvu pret po stav ku u vi du jer je prin cip su bjek tiv no sti - ima nen tan te ma ti ci Pje roa u umet no sti XIX i XX ve ka - po sta vio kao kon tekst za in ter pre ta ci ju PetruškeI. Stra vin skog1 Me đu tim, ka ko Ta ra skin po ka zu je u svo joj mo no gra fi ji, Pe tru ška i Pje ro iz vor no ni su isti lik. Tra di ci o nal ni Pe tru ška ne vo di po re klo iz Commediadell'arte i sa Pje ro om de li ma li broj ka rak ter nih slič no sti. „Pre vo di vost“ ime na je ve ro vat no ko in ci den ci ja. Upr kos Dal ha u so vom sta vu da na lo gič ki sta tus Ador no ve te o rij ske mi sli ne uti ču pri med be

1 Dve Ador no ve ra ni je ci ti ra ne re če ni ce su bli mi ra ju pre seč ne tač ke iz me đu Petruškei PjeroaMesečara. U da ljem tek stu Ador no, na rav no, uka zu je i na nji ho ve raz li ke: „Ali li ni je hi sto rij skog raz-vo ja no ve mu zi ke odva ja ju se već pre ma to me ka ko se tre ti ra lik tra gič nog klov na. Schönberg je sve sta vio na usa mlje nu su bjek tiv nost ko ja se po vla či u se be sa mu“... „Ta kav pa tos je sa svim stran Stra winskyje vom Petruški. Na rav no, nje mu ne ne do sta ju su bjek ti vi stič ke cr te, ali mu zi ka pre la zi pri je na stra nu onih ko ji ismi ja va ju zlo sta vlja nog čo vje ka ne go na nje go vu vla sti tu, a na kra ju se, do sljed no, klov no va be smrt nost ne pre tva ra za ko lek tiv u po vod da se s njim iz mi ri, ne go da mu zlu ra do pri je ti. Kod Stra win skog su bjek tiv nost po pri ma ka rak ter žr tve, ali – i u to me se on po dru-gu je tra di ci o nal noj hu ma noj umjet no sti – mu zi ka se ne iden ti fi ci ra sa žr tvom, ne go s uni šta va lač-kom in stan com“. (Ador no, 1968: 168).


157

o či nje nič nim, fak to graf skim gre ška ma,2 ne dvo smi slen mu zi ko lo ški za klju čak bio bi da Ador nov od nos iz me đu tek sta i kon tek sta ni je em pi rij ski ade kva tan, jer lik Pe tru ške u ba le tu Stra vin skogpo sma tra u sve tlu tra di ci je ko ja mu ni je ima nent na. Sa dru ge stra ne, Ador no ni je po gre šio (ka ko opet ot kri va Ta ra skin) što je Pe tru šku po sma trao iz per spek ti ve zna čenj skih slo je va Pje ro o vog li ka, jer je sam Stra vin ski to isto ura dio u svo joj Autobiografiji znat no pre Ador na.

Na pi ta nje ka ko je do šlo do ove „is kri vlje ne per cep ci je“ Pe tru ški nog iz vor nog iden ti te ta, da li je uop šte is kri vlje na i ko je za nju za slu žan, od go vor mo že da ti isto-ri o graf ska re kon struk ci ja na stan ka ba le ta, opet po na vljam, ne pre ten du ju ći da ti me ne što bit no sa op šti o stva ri ma ve za nim za estet sku vred nost ovog de la. Di gre si ja pre ma Ador no voj Filozofijinovemuziketre ba lo je da po ka že iz ko jih pra va ca ta kva pi ta nja mu zi ko lo gi ji mo gu bi ti upu će na i zbog če ga su re le vant na, a na red no „iz vo-đe nje do ka za“ po ka za će pred ka kvim se iza zo vi ma ova na u ka su sre će ka da na njih na sto ji da od go vo ri.

Na sa mom po čet ku is tak nut je sta tus ba le ta Petruškau okvi ri ma (post)vag ne-rov skih ide ja o sin te zi umet no sti u jed nom de lu. Ono na šta Ri čard Ta ra skin upu-ću je, pre even tu al ne ras pra ve o za slu že nom ili ne za slu že nom ka no ni zo va nju ovog ba le ta kao „bli skog“ ide ji Gesamtkunstwerk-a, je ste „pri lič no zbu nju ju će pod se ća nje na pa ra dok sal ne okol no sti Petruškinog na stan ka“ (Ta ru skin, 1996: 662). U kon tek-stu tih okol no sti kom ple men tar nost umet nič kih do stig nu ća mu zi ke Stra vin skog, po stav ke i ko sti ma Be no aa i Fo ki no ve ko re o gra fi je za i sta osta vlja uti sak „neo če ki-va no sreć nog ras ple ta“. Na i me, ori gi nal na kon cep ci ja mu zi ke ko ja će ka sni je po sta ti Petruška ni je bi la za mi šlje na kao ba let ska. Za raz li ku od Žarptice, ba le ta u ko jem je ko re o gra fi ja još uvek mu zi ci da va la po čet ni im puls, u Petruškije Stra vin ski, po re či ma Lin kol na Kir štaj na (Kir stein) „stvo rio mu zi ku, ne da slu ži ple su, ne go da ga kon tro li še“ (Kir stein, 1970: 194). Ka ko Ta ra skin na vo di, ovaj ra di ka lan, čak istin ski sub ver zi van po tez, za u vek je pro me nio ba let (Ta ru skin, 1996: 662). Na sta nak Petruškeumno go me ot kri va i put kom po zi to ro ve po e tič ke sa mo spo zna je, a ve li ku ulo gu i u jed nom i u dru gom pro ce su, pre ma Ta ra ski nu, imao je Alek san dar Be noa, či ji je ogro man kre a tiv ni do pri nos Stra vin ski ka sni je upor no ne gi rao.

Na kon ve li kog uspe ha Žarptice, da lja sa rad nja iz me đu Stra vin skog i Ruskogbaleta bi la je pot pu no iz ve sna, a kom po zi to ro va po zi ci ja osi gu ra na u pa ri skom mu zič-kom sve tu. Iz pre pi ske ne ko li ci ne pri ja te lja i sa rad ni ka I. Stra vin skog sa zna je se da je Dja gi ljev (Di ag hi lev), to kom 1910, na me ra vao da Stra vin skom pred lo ži sa rad nju na

2 Dal ha us na vo di da bi „kri ti ka ko ja bi Ador no voj mu zič koj este ti ci za me ri la ne ku či nje nič nu gre-šku bi la ne sa mo su bal ter na, ne go i prin ci pi jel no pro ma še na, po što lo gič ki sta tus fi lo zof sko-isto rij ske te o re me ni je sta tus em pi rij ske hi po te ze ko ja se mo že fal si fi ko va ti pro tiv reč nim či nje ni ca ma“. Karl Dal ha us, Problemvišekritike, Mu zič ki ta las br. 26, Be o grad 2000, str. 166.


158

jed nom ba le tu po mo ti vi ma ed ga ra Ala na Poa (Poe), ali je sa znao da ovaj već ra di na no vom pro jek tu. U pi smi ma sli ka ru Ni ko la ju Re ri hu (Ro e rich), svom pri ja te lju i sa rad ni ku, Stra vin ski je pro je kat u to vre me na zi vao Velikoposvećenje (The Gre at Sac ri fi ce). Do dru ge po lo vi ne 1910. na sta lo je ne ko li ko ski ca bu du ćeg Posvećenjaproleća, ali je Stra vin ski iz ne na da pre ki nuo rad na ovom de lu. Raz lo ge za to kom-po zi tor na vo di u svo joj Autobiografiji: „Pre ne go što sam se la tio Posvećenjaproleća, za šta sam pro ce nio da će bi ti dug i te žak za da tak, že leo sam da se osve žim kroz rad na or ke star skom de lu u ko jem bi kla vir imao naj va žni ju ulo gu – ne što ti pa Koncertnogkomada(Konzertstück)... Pri kom po no va nju imao sam na umu lut ku u ko ju je iz ne na da udah nut ži vot, i ko ja svo jim di ja bo lič nim ka ska da ma i ar pe đi ma is ku ša va str plje nje or ke stra“ (Stra vin ski, 2005: 30). Me đu tim, u jed nom in ter vjuu ob ja vlje-nom u Lesnouvelleslittéraires, o če mu se sa zna je od Ta ra ski na, Stra vin ski na dru-ga či ji na čin opi su je ini ci jal nu vi zi ju svog Konzertstück-a: „Mo ja po čet na kon cep ci ja pod ra zu me va la je čo ve ka u ve čer njem ode lu i du ge ko se: reč je o ro man ti čar skom mu zi ča ru ili pe sni ku. On bi seo za kla vir i svi rao ’ne po de snu’ mu zi ku, na šta bi mu or ke star od go va rao ne pre sta nim pro te sti ma. Sve ukup no, efe kat bi se mo gao upo-re di ti sa do brim pe sni ča njem“ (Ta ru skin, 1996: 664). Po čet na kom po zi to ro va ide ja bi la je da ovaj sa ti rič ni ko mad na zo ve Pièceburlesque, ali ka sni je ni je bio za do vo ljan ta ko „ne u tral nim“ na slo vom. Raz mi šlja ju ći o te ma ti ci ko ja mu je pod sta kla in spi-ra ci ju, Stra vin ski je shva tio3 da je pr vo bit no za mi šlje ni pi ja ni sta u stva ri sme šna, ru žna, sen ti men tal na i pla ho vi ta oso ba, ko ja ga je ve o ma pod se ća la na jed nog od glav nih li ko va iz ru skog na rod nog lut kar skog po zo ri šta (pre ma ko jem je to po zo ri-šte i no si lo ime) – Petrušku.4

Ve za iz me đu Petruške, ko ji je bio ne iz o stav ni deo de tinj stva go to vo sva kog de-te ta u de vet na e sto ve kov noj Ru si ji, i sta rih pa gan skih kul to va na ro či to je oži vlja va la to kom tra di ci o nal nog ru skog va ša ra za Po kla de (Ma sle ni ce), ko jeg ka rak te ri še i ve-lik broj dru gih „ata vi za ma“. Me đu tim, do XIX ve ka mno gi ru ski na rod ni obi ča ji do-

3 Pre u ze to iz: Ric hard Ta ru skin, Programnotes (Lon don 1927) forAcollianpianolarolls; ti pe script in the Stra vinsky ar chi ve: qu o ted from the tran sla tion in P&D: 67.4 Lut kar ska po zo ri šta po sto ja la su još u vre me pret hri šćan ske Ru si je, a pr vi put se po mi nju u jed noj knji zi cr kve nih ka no na sa kra ja XI II ve ka. Obi čaj je po ve zi van sa svet ko vi na ma pa gan skih kul to va i po mi njan kao prak sa vra če va ko ju su ka sni je, u hri šćan skoj eri, pro du ži li sko mra si. Je dan od pr-vih pi sa nih tra go va o ono me što će ka sni je po sta ti lut kar sko po zo ri šte Petruškaje ste knji ga dan skog am ba sa do ra na ru skom dvo ru Ada ma Ole a ri u sa, ob ja vlje na 1636. go di ne. Ole a ri us go vo ri, iz me đu osta log, o lut kar skim pred sta va ma, ko ji ma, uz mu zič ku prat nju in stru me na ta guslii gudok, ru ko vo di sa mo je dan čo vek, dok se u „dru gom pla nu“ nje go vog opi sa na la ze me dved ko jeg igra i nje gov uči telj. ce lo ku pan pri zor osta vio je na dan skog po sla ni ka ni ma lo lep uti sak, jer je „re pre zen to vao njihovu (onih lju di ko ji su uče stvo va li u svet ko vi ni, prim. aut.) bru tal nost i so do mi ju pre tvo re nu u za ba vu za de cu, ko ja su ta ko nu žno gu bi la sva ko ose ća nje sti da i če sti to sti“. Pre u ze to iz Ta ra ski na: Adam Ole a ri-us, TheVoyagesandTravelsoftheAmbassadorsSentbzFredrickDukeofHolstein,totheGreatDukeofMuscovy,andthekingofPersia, trans. J. Da vi es (Lon don 1662), 3:81; ci ti ra no u: eli za beth A. War ner, TheRussianFolkTheatre (The Ha gue: Mo u ton, 1977), 109-110.


159

ži ve li su mno go broj ne tran sfor ma ci je kao po sle di cu pro ži ma nja sa za pad no e vrop-skom kul tu rom, ta ko da ne ki auto ri po ja vu lut kar skog po zo ri šta u Ru si ji po sma tra ju kao tran splant ita li jan ske Commediedell’arte. Jed na od ovih auto ra, Ka tri o na Ke li (Kelly), na vo di sle de će: „Lut kar ska ko me di ja sti gla je iz Ita li je iz me đu 1810. i 1840. go di ne, br zo je na tu ra li zo va na, i do 1870. svu gde je pri hva će na kao iz raz pot či nje ne (sub or di na te) gra đan ske kla se, ta ko da već do 1880. lju di vi še ni su ve ro va li u nje no stra no po re klo“ (Kelly, 1990: 212).

Bez ob zi ra da li je ovo pra va ge ne a lo gi ja ru skog lut kar skog po zo ri šta ili ne, ako se Pe tru ška upo re di sa li ko vi ma iz Commediedell’arte naj vi še slič no sti uoča va se iz-me đu nje ga i Pul či ne la (Pul ci nel la). Stra vin ski, ko ji je pred sta vu Commediedell’arte gle dao za jed no sa Pi ka som u Na pu lju 1917, Pul či ne la opi su je kao „ve li kog pi ja nog lut ka či ji je, ko li ko sam ja (Stra vin ski, prim. aut.) mo gao da raz u mem, sva ki gest, i ve ro vat no sva ka reč, ne pri stoj na (ob scu re)“ (Ta ru skin, 1996: 666). Nje go va en gle ska ver zi ja je ste Pan či ne lo (Pun chi nel lo), skra će no Panč (Punch), fran cu ska je Po li ši nel (Po lic hi nel le), ne mač ka Hans Vurst (Hans Wurst), če ška Ka špa rek (Ka špa ř ek), ma-đar ska Vi tez La sko (Vi tez Las zko), tur ska Ka ra guz (Karagöz).


igor stravinski

160

Sve ove lut ke ima ju slič ne ka rak te ri sti ke: gr bu, kriv nos, kre štav glas, no se štap, zvo no, ši lja ti še šir i vre ća ste pan ta lo ne. Uza sve ovo, Pe tru ška ima i cr ne či zme i ru-ba šku (rubashka), ru sku se ljač ku ko šu lju. U svo joj ko mič no-gro tesk noj po ja vi Pe-tru ška po ka zu je ne žnost i bri gu je di no pre ma svo joj ne ve sti, mle ka ri ci Pra sko vji Pe le gre jev noj (skra će no Pa ra ša ili Pa ran ka), dok je sa svim dru gim li ko vi ma u ve či-toj sva đi. Me đu nji ma se na la ze: ci ga nin Mo ra, tr go vac ko nji ma, i nje go vo islu že no sta ro klju se ko je pro da je Pe tru ški; šar la tan ski dok tor; dva Ara pi na – je dan pan to mi-mi čar, a dru gi žon gler; Ne mac, od no sno „stra nac“ ko ji ku pu je sta ru i iz no še nu ode-ću, a pro da je no vu; voj nik sa či nom de se ta ra i, na kra ju, pas me ša nac ko ji u fi nal noj sce ni od vla či Pe tru šku sa po zor ni ce.

Jed na od naj ka rak te ri stič ni jih Pe tru ški nih oso bi na je ste nje gov kre štav glas, ve-o ma raz li čit od ljud skog gla sa. Pro iz vo dio se uz po moć ma le me ha nič ke na pra ve ko ja se sta vlja la na kraj je zi ka, bli zu re si ce, a osim ozna či telj ske funk ci je sa mog Pe-tru ški nog li ka ne pri ja tan kre šta vi zvuk imao je sig nal nu ulo gu u lut kar skoj pred sta-vi - an ti ci pi rao je pr vo Pe tru ški no po ja vlji va nje, a svo jom pro dor no šću i upa dlji vo-šću skre tao je pa žnju lju di ma ko ji, u va šar skoj gu žvi, bu ci, i obi lju dru gih sa dr ža ja, ve ro vat no ne bi pri me ti li de ša va nja na ne ve li koj lut kar skoj po zor ni ci. Po red to ga, ne pri jat ni kre šta vi glas bio je lajt-mo tiv Pe tru ški nog fi zič kog bo la - cen tral nog dra-ma tur škog mo men ta mno gih si tu a ci ja u to ku pred sta ve.5 Zbog sve ga to ga ne iz-ne na đu je či nje ni ca da je Stra vin ski svoj Konzertstück pre i me no vao ne u Petruška, ne go u Petruškinkrik. Krik, u na slo vu „rad ne ver zi je“ Stra vin skog, ka ko Ta ra skin za-klju ču je, ni je bio me ta fo ra emo ci o nal nog pa to sa sa ko jim se lik Pe tru ške su o ča va u kom po zi to ro vom ba le tu. Šta vi še, oso bi ne Pe tru ški nog li ka iz ru ske tra di ci je Stra vin-ski je ver no pre neo u svog kon flikt nog pi ja ni stu, a po tom ih i na knad no pre po znao u nje mu. Me đu tim, te oso bi ne ni ka ko ne od go va ra ju Pe tru ški u ba le tu Stra vin skog – „be smrt nom i ne sreć nom he ro ju sva kog va ša ra u sva koj ze mlji“ – ka ko ga je kom-po zi tor opi sao u Hronicimogaživota. Jer, ka ko Ta ra skin na gla ša va, to ni je Pe tru ška, to je Pje ro (Ta ru skin, 1996: 667).

Da lji rad na Konzertstück-u Stra vin skom je bio olak šan sreć nim pro na la skom vi zu el no-li te rar ne in spi ra ci je u vi du fol klor nog Pe tru ške. Re še nja ko ja je Stra vin ski pri me nio u od re đe noj me ri pod se ća ju na dra ma tur gi ju fol klor ne lut kar ske pred sta-ve. Na pri mer, na kon po zdra va pu bli ci Pe tru ška bi za po čeo raz go vor sa svi ra čem na har mo ni ci (har mo ni ka je in stru ment ko ji je do XIX ve ka go to vo u pot pu no sti po ti snuo tra di ci o nal ne gusli) i tra žio od nje ga da mu svi ra. U po čet ku bi ple sao sam, po tom sa svo jom že nom, da bi je na kra ju iz gu rao sa sce ne (Ta ru skin, 1996:

5 Pri me ri su sce na u ko joj Pe tru šku iz se dla iz ba cu je ko bi la ko ju mu je pro dao ci ga nin tr go vac, kao i sce na u ko joj Ne mac svo jim šta pom uda ra Pe tru šku po gla vi. Uz to, Pe tru ški no ne ljud sko kre šta nje je ste i sig nal za vr šet ka pred sta ve, u ko jem ve li ki cr ni pas od vla či Pe tru šku sa po zor ni ce dok ovaj vi če: - Do vi đe nja, de co! Do vi đe nja, su ro vi sve te! Viu, viu, viu....! Sve naj bo lje do sle de ćeg vi đe nja!


161

669). Mu zi ka Pe tru ški nog ple sa pod se ća na Kamarinsku, ru sku na rod nu igru či ja se ka rak te ri stič na me lo di ja mno go stru ko po na vlja. U umet nič koj ru skoj mu zi ci Kamarinskaja se pr vi put sre će kod Glin ke, a ka sni je su je i dru gi ru ski kom po zi to ri ko ri sti li to kom ce log XIX ve ka, uglav nom u sim fo nij skim fi na li ma (npr. Čaj kov ski u Dru goj sim fo ni ji). Iako Ruskaigra, u pr vom či nu Petruške, ni je u pra vom smi slu „ka ma rin ska ja“, ona je ste bri ljant ni mo to per pe tuo ko ji po svom ka rak te ru, i me stu na ko jem se na la zi, dra ma tur ški od go va ra ulo zi ko ju „ka ma rin ska ja“ ima u na rod-noj lu kar skoj pred sta vi.

po če tak Ru ske igre iz ba le ta Pe tru ška


162

Da kle, dva mu zič ka ko ma da ko ja će ka sni je po sta ti deo ba le ta na pi sa na su kao deo Konzertstück-a, a ide ja o to me da bi ova mu zi ka mo gla po sta ti ba let pa la je na pa met Dja gi lje vu na kon što ju je pr vi put čuo pri li kom jed ne po se te Stra vin skom. Sa Dja gi lje vim je ta da bio i Ni žin ski i sva tro ji ca su se slo ži li da bi rad na sce na ri ju tre ba lo po ve ri ti Alek san dru Be no au, ko ji je, me đu tim, ne što ra ni je od lu čio da vi še ni ka da ne će uze ti uče šće u bi lo kom pro jek tu po zna tog im pre sa ri ja. Me đu tim, ka-ko je Stra vin ski in si sti rao na sa rad nji sa Be no a om, de lom zbog uspe ha ko ji su po-sti gli sa Žarpticom, a de lom i zbog to ga što je Be noa bio lju bi telj i do bar po zna va-lac ru skih na rod nih obi ča ja i ob re da, Be noa ni je du go odo le vao i nje gov do pri nos scen skom i dra ma tur škom osmi šlja va nju ba le ta bio je ogro man, upr kos ka sni jim po ku ša ji ma Stra vin skog da to po rek ne. Ta ra skin is ti če da se do ka zi o ulo zi ko ju je Be noa imao pri li kom stva ra nja Petruške mo gu pro na ći ka ko u do ku men ti ma iz tog do ba, ta ko i u sa mom sce na ri ju. Spro vo de ći svo je vr snu re kon struk ci ju sce na ri-ja, Ta ra skin u nje mu „ras kri va“ Stra vin skog i Be no aa sa že ljom da po ka že ka ko je Stra vin ski te žio ka ru skom Pe tru ški, a da je pri bli ža va nje Pje rou, ve ćim de lom, u stva ri, Be no a o va za slu ga.

Iden ti tet i sim bo lič ki sa dr žaj Pje ro o vog li ka u evrop skom kul tur nom pro sto ru ne pre kid no se tran sfor mi sao od nje go vih po če ta ka u fran cu skoj Comediedellarte pa do pred sam kraj eks pre si o ni zma. Ne ma li broj umet ni ka uče stvo vao je u pro ce su kom po no va nja i re kom po no va nja Pje ro o vog iden ti te ta u skla du sa sop stve nim sve-to na zo ri ma i du hom vre me na u ko jem su stva ra li. Me đu tim, ka ko mu zi ko lo gi nja Ana Ste fa no vić na po mi nje, „no va ge ne za Pje roa iz Ber ga ma kra jem XIX i po čet kom XX ve ka či ni se mno go slo že ni jom od ce log pu ta ko ji je nje go va be la fi gu ra pre šla od com me die dell’ar te pa do ta da“ (Ste fa no vić, 1994: 35). Ta ra skin sma tra da je „pred kraj XIX ve ka fi gu ra tu žnog klov na u vre ća stom be lom ode lu sa ve li kim dug ma di-ma, na pu de ri sa nog li ca i na cr ta nog osme ha po sta la istin ski si no nim za ro man ti čar-sku umet nost i li te ra tu ru, če sto za stu pa ju ći sa mo dra ma ti zu ju ću per spek ti vu sa mog umet ni ka“ (Ta ru skin, 1996: 674). Je dan od pre lom nih mo me na ta XIX ve ka, na kon če ga je ro man ti čar ska re cep ci ja Pje roa po če la da po sta je po gled u sop stve ni od raz u ogle da lu, je ste ro man bra će Gon kur (Gon co urt) iz 1867. go di ne o sli ka ru op-sed nu tom Pje ro o vim tu žnim li kom. Ova fan ta zi ja je po sta la re al nost u stva ra la štvu ilu stra to ra Vi je ta (Wil let te), u či jim je ra do vi ma Pje ro „ne ka vr sta bo em skog umet-ni ka, set nog i ide a li stič nog...“ (Ta ru skin, 1996: 674). Li te rar ni pan dan ovom auto ru je ste bel gij ski pe snik Al ber Ži ro (Gi raud), na či je je sti ho ve iz 1884. Šen berg kom-po no vao svog PjeroaMesečara, a ne tre ba iz o sta vi ti ni Le on ka va lo ve (Le on ca val lo) Pajace na nje gov sop stve ni li bre to.

Sa za o štra va njem okol no sti ko je će do ve sti do bol nog is ku stva finde siècle-a, pre po zna va nje Pje roa pre sta je da se od vi ja is klju či vo u okvi ri ma ro man ti čar skog


163

umet nič kog sen zi bi li te ta i za po či nje da lja me ta mor fo za nje go vog li ka u skla du sa sim bo lič kim po ru ka ma eks pre si o ni zma. Findesiècle bio je vre me de struk ci je este-tič kih i etič kih nor mi kroz is ku stvo do tra ja le, de ka dent ne ro man ti čar ske umet no sti i ni če an skog sve ta bez bo ga. Slom dru štve nih vred no sti po go dio je sve so ci jal ne in sti tu ci je, od dr ža ve do po ro di ce, a umet nik findesiècle-a gu bit kom dru štve nog oslon ca i tra di ci o nal nih vred no sti okre nuo se de vi jant nim ob li ci ma per cep ci je sve-ta – este ti za ci ji, he do ni zmu, eg zi sten ci jal noj ne an ga žo va no sti i de ka den ti zmu. Pje ro je ta da, ka ko na vo di Karl Šor ske (Schor ske), iden ti fi ko van sa „dra stič nom, ar he tip-skom for mu la ci jom is ku stva gu bit ka“ (Šor ske, 1998: 345) eks pre si o ni zma, i to „ka-ko sa po čet nim uda rom i kri kom, ta ko i do kraj no sti do ve de nog su o če nja su bjek-ti vi te ta sa Tha na to som, pa sve do po zne objek ti vi za ci je, do po ku ša ja us po sta vlja-nja rav no te že... kao di rek tan iz da nak de ka dent ne ob ne vi de lo sti pred pro ble mom, Pje ro, po čet kom dva de se tog ve ka, po sta je cen tar pa žnje čo ve ko vog, umet ni ko vog su o ča va nja sa njim“ (Ste fa no vić, 1994, 36). Ana Ste fa no vić sma tra da se u ta kvom Pje rou po ma lo na la ze i Vi sme nov (Whi smens) De za sen, Vajl dov (Wil de) Do ri jan Grej i Pru stov (Pro ust) Sen-Lu (Ste fa no vić, 1994, 36). Fa sci na ci ja Pje ro o vim tu žnim li kom, u tom kon tek stu, ni je mi mo i šla ni Džej msa en so ra (en sor), Pa bla Pi ka sa (Pis sa so) i An drea De ra na (De rain).

džejms en sor: Oža lo šće ni Pje ro


164

Svo je vr sno „pre vo đe nje“ Pe tru ške u Pje roa pod ra zu me va lo je pre u zi ma nje Pje-ro o vih oso bi na, kao i za ple ta u ko jem te oso bi ne do la ze do iz ra ža ja, jer su, kao što je po ka za no, iz vor ni ka rak te ri ova dva li ka iz ra zi to ne po du dar ni. Kao svo je vr sni do da tak, „pje ro li ki“ Pe tru ška pre u zeo je sim bo lič ki sa dr žaj ko ji je umet nost XIX i po čet ka XX ve ka ve zi va la za Pje roa. Pre ma Ta ra ski nu, ovo je bio maj stor ski po tez ko ji je ba le tu Petruška omo gu ćio „da pre va zi đe svoj pr vo bit ni te mat ski, vre men ski i pro stor ni kon tekst i stek ne sta tus de la ko je go vo ri o sve vre me nim pi ta nji ma ve za-nim za čo ve ka i ljud sko dru štvo“ (Ta ru skin, 1996: 673).

Be noa je osmi slio dvo stru ku rad nju Petruške u ko joj „spo lja šnja“ sce na pri ka zu-je „sim fo ni ju uli ce“ u vre me ve li kog po klad nog va ša ra, dok se unu tra šnja za sni va na za ple tu lju bav nog tro u gla iz me đu Pe tru ške, Ba le ri ne i Ara pi na. Pri ča o lju bav nom


pa blo pi ka so: Pje ro

165

tro u glu ne ma upo ri šte u tra di ci o nal nim te ma ma fol klor nog Petruške ne go pred sta-vlja asi mi la ci ju sta rog lju bav nog za ple ta iz me đu Pje roa, Ko lum bi ne i Ar le ki na. Hof-ma nesk ni lik Ča rob nja ka (ka ko ga na zi va Ta ra skin) ko ji lut ka ma da ru je ži vot opet pred sta vlja Be no a o vu ide ju i ta ko đe ne ma po re klo u tra di ci o nal nim Petruškapred-sta va ma. Lik Ba le ri ne kraj nje je ne ti pi čan za fol klor nog Petrušku i di rekt no uka zu je na trans for ma ci ju li ka Ko lom bi ne. Sa dru ge stra ne, Ara pin je ste tra di ci o nal ni lik, ali ne tra di ci o nal no in ter pre ti ran.6

Ta ra skin pret po sta vlja da je jed na od sli ka ve za nih za od nos Ara pi na i Pe tru ške bi la u Be no a o vom se ća nju, jer je on že leo da se ras plet lju bav nog tro u gla u ba le tu za-vr ši ubi stvom Ara pi na od stra ne lju bo mor nog Pe tru ške. Ta kav ras plet bio bi u du hu tra di ci o nal nog Petruške,jer su na sil ni štvo i ubi ja nje bi li deo Pe tru ški nog „re per to a-ra“, dok su Ara pi bi li bez o pa sni za ba vlja či. Ide ja o za me ni ulo ga pa la je Stra vin skom na pa met, a ova či nje ni ca, pre ma mom mi šlje nju, ne kon ver gi ra sa Ta ra ski no vom ine tr pre ta ci jom po ko joj je sa mo Be noa taj ko ji je Pe tru šku „oslo bo dio ste ga“ svo jih tra di ci o nal nih oso bi na i omo gu ćio mu da se „ugra di“ u Pje ro ovu sim bo lič ku ra van. Ključ ni ot klon od tra di ci o nal nog Pe tru ške i pri bli ža va nje Pje rou do go dili su se u tre nut ku u ko jem je Pe tru ška po stao žr tva, jer sa ma ana lo gi ja sa lju bav nim tro u-glom Commediedell’arte ne bi Pe tru škin lik ta ko sna žno po ve za la sa Pje ro o vim da je ras plet vra tio Pe tru šku svo jim iz vor no ru skim ko re ni ma.

Ne že lim da su ge ri šem ka ko ele men ti po ste pe nog raz vo ja ba le ta Stra vinskog tre ba ili mo gu da bu du „ko rek tiv no ogle da lo“ za bi lo či ju in ter pre ta ci ju nje go ve za vr šne ver zi je, pa ta ko ni za Ador no vu. Ipak, po što se Stra vin ski, kroz Petrušku, uklju čio u in ter tek stu al nu ko mu ni ka ci ju sa ka no nom za pad no e vrop ske mu zi ke, sma tram da okol no sti i uslo vi na stan ka ba le ta kon struk tiv no do pu nju ju kon tekst u ko jem se ta ko mu ni ka ci ja od i gra va. Bez ob zi ra či ji je kre a tiv ni im puls imao ve ćeg ude la u nje go vom stva ra nju, lik Pe tru ške pred sta vlja svo je vr sni ka rak ter ni hi brid - re zul tat pro ži ma nja li ko va Pje roa i iz vor nog, fol klor nog Pe tru ške. Sma tram da tre ba pri me ti ti da je Ador no va in ter pre ta ci ja po ko joj Pe tru škin lik ima su bjek ti vi stič ke cr te, ali „mu zi ka pre la zi na stra nu smi ja ča“, na je dan po sre dan na čin kom ple men-tar na sa Ta ra ski no vim na sto ja njem da „pje ro ov sku“ stra nu Pe tru ški nog li ka pri pi še Alek san dru Be no au, a ru sku, fol klor nu i „na sil nič ku“ Stra vin skom, ko ji je, po red

6 U fol klor nom Petruškinaj če šće su se mo gla sre sti dva Ara pi na, ko ji su vr lo ret ko uče stvo va li u sa-moj rad nji. Uglav nom su iz vo di li ple snu in ter me co tač ku, ko ja je lut ka ri ma da va la pri li ku da po ka žu svo ju ve šti nu. Ka ko sa zna je mo od Ta ra ski na, ko ji o to me ci ti ra Ku znje co va (Ye. Ku znet sov), od re đe na in ter ak ci ja iz me đu Ara pi na i Pe tru ške de ša va la se vr lo ret ko: „Pe tru ška bi se po ja vio na kon arap skog ple sa, u tre nut ku ka da je je dan Ara pin već oti šao se po zor ni ce. Pe tru ška bi za po čeo raz go vor sa dru-gim Ara pi nom, ko ji bi, po tom, pe vao arap sku pe smu, a Pe tru ška bi po ku ša vao da ga na u či da pe va ru sku. Na kon raz li či tih ko mič nih ne spo ra zu ma, Pe tru ška bi naj u rio Ara pi na sa po zor ni ce svo jim šta-pom“. Ye. Ku znet sov, Russkiyenarodnїyegulyaniya, str. 60, pre u ze to iz: Ta ru skin, 1996, 679.


166

Be no aa, uče stvo vao u ob li ko va nju li te rar nog sa dr ža ja ba le ta i u či joj se is klju či voj stva ra lač koj kom pe ten ci ji na la zi la mu zi ka. Na taj na čin Ta ra skin, do du še iz pot pu-no dru ga či jeg me to do lo škog ugla, Ador nu da je za pra vo što Stra vin skom pre ba cu je da se, iz kon tek sta pred su bjek ti vi stič ke ru ske tra di ci je, uklju ču je u to ko ve za pad no-e vrop skog mo der ni zma i „le gi ti mi ra ras pad su bjek ta“, od no sno su bjek ti vi sti čkog prin ci pa do ko jeg je, u nje go voj fi lo zo fi ji, za pad no e vrop ska umet nost du go i te ško do la zi la. Za raz li ku od Ador na, vo đe nog ide ja ma di ja lek ti ke i he ge lov ske isto ri je, Ta ra skin se, post mo der no mu dar, klo ni „ve li kih na ra ti va“ i po ku ša va da, kroz pre-u ve li ča va nje uti ca ja Stra vin skog na evrop ski mu zič ki mo der ni zam, us po sta vi pro-ži ma ju će, ali ipak dis tan ci ra no sa po sto ja nje iz me đu Stra vin skog, kao pri pad ni ka ru ske tra di ci je, i za pad no e vrop skog mu zič kog ka no na. Bez že lje da ba nal no po jed-no sta vim po zi ci ju iz ko je ovaj mu zi ko log na stu pa, sma tram da po jam tradicije, u nje go voj upo tre bi, po ka zu je iz ve sne slič no sti sa ide jom sudbine od ko je Stra vin ski po ku ša va da po beg ne (ali ga ona ipak su sti že, mo žda upra vo u vi du Ta ra ski no vog, i slič nih tek sto va).U na sto ja nju da „ras krin ka“ Stra vin skog, ko ji je, u auto bi o gra fi ji i dru gim na pi si ma, če stim kri vo tvo re njem po da ta ka iz svo je i ru ske pro šlo sti, po ku-šao da se le gi ti mi še u za pad no e vrop skom mu zič kom ka no nu, Ta ra skin se, ot kri va-njem ono ga što je Stra vin ski že leo da sa kri je, im pli cit no po ka zu je kao ne ko ko taj ka non „ču va“ od Stra vin skog. Me đu tim, ka ko se stva ra lač ka ve li či na i uti caj Stra-vin skog na to ko ve mu zi ke XX ve ka ne mo že ogra ni či ti sa mo na mu zič ku tra di ci ju iz ko je je po te kao, za pad no e vrop ski mu zič ki ka non u Ta ra ski no vom tek stu „pro pu šta“ Stra vin skog, ali sa mo kao „rus skiy slog“, sa mo kao svo je Dru go. Kon kret na Ta ra ski-no va me to da za sno va na je na po tra zi za „pr vim po če li ma“ kom po zi to ro vih de la i nji ho vim po zi ci o ni ra njem u ru skoj umet nič koj mu zi ci, fol klo ru, kul tur nom am bi-jen tu, ili ne kim dru gim bi o graf skim pret po stav ka ma. Kao dru ga pre mi sa u Ta ra ski-no voj ar gu men ta ci ji po ja vlju ju se kom po zi to ro vi na vo di, naj če šće pr vo oni ra ni, u ko ji ma Stra vin ski is ti če svo ju pri pad nost ru skoj tra di ci ji, a po tom i oni iz ka sni jih auto bi o graf skih knji ga u ko ji ma je Stra vin ski na mer no „re kon stru i sao“ od re đe ne ži vot ne, pa čak i okol no sti iz ru ske isto ri je mu zi ke, ne bi li tu pri pad nost opo vr gao. Ra di ka li zo va no tu ma če nje Ta ra ski no vog pri stu pa, iz ugla po ten ci jal nog auto ra ko ji ne pri pa da za pad no e vrop skom ka no nu, sto ga mo že da iz gle da ova ko: Ta ra skin Stra-vin skom pri pi su je svest o to me da ni su sve tra di ci je jed na ke, uz pre ćut no oda va nje pri zna nja što je do tog za ključ ka ipakdo šao na kon mla da lač kog sa mo o dre đe nja kao „po bu nje ni ka“ pro tiv za pad no e vrop ske mu zi ke.

li te ra tu ra

1. Ador no, Te o dor: Filozofijanovemuzike, Be o grad, No lit, 1969.2. Dal ha us, Karl: „Pro blem vi še kri ti ke“, Muzičkitalas, Be o grad, clio, 2000, br. 26.


167

3. Kelly, ca tri o na: TheRussianCarnivalPuppetTheatre,cam brid ge, cam brid ge Uni ver sity Press, 1990.

4. Kir stein, Lin coln: MovementandMetaphor: FourCenturiesofBallet, New York, Pre a ger, 1970.

5. Ste fa no vić, Ana: „Pi er rot lu na i re Ar nol da Šen ber ga“, Muzičkitalas, Be o grad, clio, 1994, 1. 6. Stra vin ski, Igor: Hronikamogaživota:autobiografija, Be o grad, Za vod za udž be ni ke i na-

stav na sred stva, 2005.7. Stra vin ski, Igor & craft, Ro bert: MemoariirazgovoriIII, Za greb, Zo ra, 1982.8. Ve se li no vić-Hof man, Mir ja na: Pred muzičkim delom, Be o grad, Za vod za udž be ni ke,

2007.9. Šor ske, Karl: Findesiecle uBeču, Be o grad, Ge o po e ti ka, 1998.10. Ta ru skin, Ric hard: StravinskyandtheRussianTradition, Ber ke ley, Los An ge les: Uni ver sity

of ca li for nia Press, 1996.11. Whit tall, Ar nold: „Stra vinsky in con text – Stra vinsky as con text“, u: TheCambridgeCom

paniontoStravinsky, Jo nat han cross – edi tor, cam brid ge, cam brid ge Uni ver sity Press, 2003.

igor stra vinsky’s cha rac ter of pe trus hka – pe trus hka and/or pi er rot?

sum mary: The study “Igor Stra vinsky’s Pe trus hka bet we en the fol klo re Pe trushka and Pi er rot” is fo cu sed on the analysis of the cha rac ter of Pe trus hka the main pro ta go nist of the sa meti tled bal let by Igor Stra vinsky – aiming to, among his cha rac ter tra its, iden tify tho se that can be lin ked to the cha rac te ri stics of the tra di ti o nal cha rac ter of Pe trus hka in the Rus sian pup pet the a ter on the one hand, and Pi er rot from Com me dia dell’ar te on the ot her. Apart from fo cu sing on the aspect of com pa ra ble me a su ra bi lity, this pa per at tempts to ad dress the is sue of “com po sing” the cha rac ter of Pe trus hka thro ugh re con struc ting the ori gins of bal let, which not only re veal, but al so, as a con text for the cre a tion of the syncretic na tu re of the cha rac ter of Pe trus hka, set the coaut hor ship ro le of Ale xan der Benoîs in the con cep tion and re a li za tion of the bal let, as well as Stra vinsky’s know led ge abo ut the tra di tion of ori gin (Rus sian) and abo ut the one in which he sub se qu ently so ught to le gi ti mi ze him self (We stern Euro pean). Hi sto ri o grap hi cal ma te rial is ta ken from the “Stra vinsky and the Rus sian Tra di tion” mo no graph by Ric hard Ta ru skin, and the re is al so par ti cu lar emp ha sis on cer tain in ter pre ta ti ons of this ma te rial by the afo re men ti o ned aut hor as pa ra dig ma tic in the con text of re a ding the com plex iden tity of Pe trus hka, and Stra vinsky’s mo ti ves for its in tercul tu ral and in ter tra di ti o nal po si ti o ning.

key words: Pe trus hka, Pi er rot, iden tity, re con struc tion, hi sto ri o graphy, Stravinsky, Benoîs, Ta ru skin, ca non


168

ap strakt: Je dan od ma nje is tra ži va nih, a ve o ma pri sut nih uti ca ja minhen ske sli kar ske Aka de mi je na sli kar stvo sred nje Evro pe, sa aspek tom na sli kar stvo ju žno slo ven skih na ro da i srp sko sli kar stvo na pre la zu iz XIX u XX vek, je ste uti caj sim bo li stič ke po e ti ke. Zna ča jan broj min hen skih sli ka ra, a na ro či to pro fe so ra Aka de mi je, re le vant nih za na ve de nu te mu, na raz li či te na či ne je u svo je sli kar stvo uklju či vao sim bo li stič ku prak su. Sli ka ri sred nje Evro pe, a na ro či to stva ra o ci ko ji vo de po re klo iz raz li či tih de lo va Austrou gar ske mo nar hi je kao u to vre me je din stve nog i spe ci fič nog mul ti na ci onal nog i mul ti kon fe si o nal nog pro sto ra, pri hva ti li su sim bo li stič ki iz raz u mno go ve ćoj me ri ne go što se to do sa da sma tra lo. S ob zi rom na nji ho vu broj nost, Mar ko Mu rat i Ste van Alek sić su oda bra ni kao pri pad ni ci dve ju ge ne ra ci ja, raz li či tih ži vot nih pu te va i ži vot nih okru že nja, raz li či tih kon fesi ja, a da nas i raz li či tih dr ža va. Nji ho vo de lo ipak od ra ža va je din stven duh ko ji je za cr ta la min hen ska Aka de mi ja, ko ju su obo ji ca po ha đa li, i u tom sve tlu ga tre ba po sma tra ti. Kroz ana li zu sim bo li stič kog dis kur sa u nji ho vom sli kar skom opu su bi će osve tljen seg ment ovog umet nič kog prav ca ve zan za sli kar stvo min hen ske ško le u hr vat skom i srp skom sli kar stvu, a isto vre meno će bi ti raz mo tre ne i spe ci fič no sti in di vi du al ne sim bo li stič ke po e ti ke kod sva kog od na ve de nih auto ra.

ključ ne re či: Min hen, Kra ljev ska aka de mi ja li kov nih umet no sti, sim bo lizam, Mar ko Mu rat, Ste van Alek sić

Sre di nom XIX ve ka Min hen kao grad do ži vlja va na gli pro cvat (Schat ten ho fer, 1979: 9–19; Ленц, 1988: 7–8) i pre ra sta u zna čaj no uni ver zi tet sko sre di šte, a Mak-si mi li jan II (Ma xi mi li an II) za po či nje vla da vi nu (1848) za ve tom da će „od Min he na

ja sna jo va nov, no vi sad

min hen kao iz vo ri šte sim bo li zma u srp skom sli kar stvu

interkulturalna istraŽivanja udc 75.071.1:929 murat m. 75.071.1:929 aleksić s.

169

na pra vi ti ta kav grad, da ni ko ne će mo ći da ka že da je upo znao Ne mač ku, ako ni je vi deo i Min hen“ (Schat ten ho fer, 1979: 9). Mak si mi li jan štra se i Mak si mi li ja ne um sa-mo su deo ras ko ši i na pret ka do ko jeg je do šlo u to vre me, uz in du strij ski raz voj ko ji je omo gu ćio pro cvat umet no sti, stva ra nje zna čaj nih umet nič kih ko lek ci ja i sve ve ći zna čaj min hen ske umet nič ke Aka de mi je osno va ne 1808. go di ne. Ne pre kid no uve-ća va nje kra ljev skih umet nič kih zbir ki re zul ti ra lo je nji ho vim otva ra njem za jav nost – Glip to te ke 1830. i Sta re pi na ko te ke 1836. go di ne. Ko nač no, 1853. go di ne osno va-na je i No va pi na ko te ka kao in sti tu ci ja ko ja tre ba da pra ti ak tu el nu umet nost i ko ja je oko 1900. go di ne u svom fon du već ima la za vi dan broj ra do va sa vre me nih min-hen skih sli ka ra, kao što su: Lu dvig Lefc (Lud wig Lo eftz), Vil helm Lajbl (Wil helm Le ibl), Franc fon Len bah (Franz von Len bach) i Franc fon Štuk (Franz von Stuck). Ta ko đe, 1853/54. go di ne po na lo gu Mak si mi li ja na II sa gra đen je mo de ran iz lo žbe ni pa vi ljon od če li ka i sta kla sa od go va ra ju ćim ime nom – Sta kle na pa la ta (Gla spa last), na me njen in du strij skim, a od 1858. go di ne i go di šnjim In ter na ci o nal nim umet nič-kim iz lo žba ma. Uz No vu pi na ko te ku, naj ve ći zna čaj me đu zbir ka ma sa vre me ne li-kov ne umet no sti ima la je i zbir ka Adol fa Fri dri ha fon Ša ka (Adolf Fri e drich von Schack). Opre de lje njem da sa ku plja sli ke ne mač kih umet ni ka, kao i na me rom da sa či ni ko lek ci ju ko pi ja ču ve nih de la ita li jan skih maj sto ra re ne san se, ma ni ri zma i ba ro ka, oku pio je oko se be ge ne ra ci ju iz u zet no zna čaj nih sli ka ra ko ji su za cr ta li pu te ve min hen skog sli kar stva to ga do ba, kao što su: Mo ric fon Švind (Mo ritz von Schwind), Ar nold Be klin (Ar nold Böcklin), Franc fon Len bah, An selm Fo jer bah (An selm Fe u er bach), Hans fon Ma re (Hans von Ma re es) i dru gi.

No ve okol no sti na umet nič koj po zor ni ci Min he na od sre di ne XIX ve ka de lo va le su pod sti caj no i na sli kar stvo u ju žno slo ven skim ze mlja ma isto vre me no usme ra va-ju ći umet ni ke ka no voj me tro po li evrop skog sli kar stva. Sli kar stvo ko je u to vre me na sta je i kon ti nu i ra no se raz vi ja u Min he nu sve do po čet ka Pr vog svet skog ra ta po zna to je pod za jed nič kim ime ni te ljem „min hen ska ško la“.1 Me đu osta lim sli-ka ri ma iz mno gih evrop skih i va ne vrop skih ze ma lja u Min he nu se, upra vo u tom pe ri o du, ško lu je ve lik broj bu du ćih sli ka ra i va ja ra slo ven skog po re kla, s te ri to ri je Austro u gar ske mo nar hi je i iz Sr bi je (Јо ва нов, 1985). Oni na Aka de mi ji, u ne kom od pri vat nih ate ljea ili iz lo žbe nih pro sto ra, us po sta vlja ju pr ve kon tak te sa re a li zmom, upo zna ju opus Gi sta va Kur bea (Gu stav co ur bet), sti ču sa zna nja o ple ne ri zmu, im-pre si o ni zmu, kao i sli kar stvu se ce si je, eks pre si o ni zma i sim bo li zma.

Spe ci fič nom iden ti te tu ostva re nja min hen ske ško le do pri no se i ra zno rod ni uti-ca ji sta ri jih evrop skih umet nič kih ško la, kao i ne mač ke ro man ti čar ske ško le. Ne is-

1DieMünchnerSchule(1850–1914), katalog izložbe održane 1979. godine u Haus der Kunst u Min-henu. Izložba je prikazala radove nemačkih slikara pripadnika ove slikarske škole, kao i drugih autora iz ostalih evropskih zemalja i Amerike koji su se školovali u Minhenu i tamo formirali svoj likovni izraz; Минхенскашкола1850–1900 [katalog], Београд, Народни музеј, 1988.


170

cr pan iz vor in spi ra ci je u to do ba pred sta vlja la je i umet nost Ita li je, od an ti ke do sa-vre me nih da na, po seb no sli kar stvo ko je su iz Ri ma do no si li stva ra o ci Na za ren skog kru ga. Ne tre ba za ne ma ri ti ni či nje ni cu da Min hen sre di nom de vet na e stog ve ka po sta je zna ča jan evrop ski cen tar fo to graf skih is tra ži va nja (Wic hmann, 1973), a, po-red to ga, u nje ga do la ze mno gi po zna ti na uč ni ci ko je oku plja ba var ski dvor. Uti caj sa vre me nog po zo ri šta – na ro či to ope re i pre sve ga stva ra la štva Ri har da Vag ne ra (Ric hard Wag ner) – ta ko đe je ve lik: ''Tri stan i Izol da'' su u Min he nu do ži ve li pra i-zvo đe nje 1865, a pr va dva de la ci klu sa o Ni be lun zi ma, ''Rajn sko zla to'' i ''Val ki re'', 1869. i 1870. go di ne. Po če tak osme de ce ni je, kao raz do blje ka da Min hen po sta je po-seb no ak tu e lan za već po me nu te umet ni ke, pred sta vlja i vre me ve li kih i pre sud nih pro me na na min hen skoj sli kar skoj sce ni. Sjaj isto rij skog sli kar stva ble di pred odu-še vlje njem no vim sa dr ža ji ma ko ji obe le ža va ju po nov ni po ku šaj po vrat ka ono me što se sma tra lo za pra vu, ak tu el nu stvar nost.

Otvo re ni ji ra zno rod nim uti ca ji ma i du hov no bli ži Pa ri zu ne go kon zer va tiv nom Be ču, Min hen je na In ter na ci o nal noj iz lo žbi 1869. go di ne u Gla spa la stu, iz la ga njem de la Gi sta va Kur bea, kao i edu ar da Ma nea (edu ard Ma net) i bar bi zon skih pej za ži-sta (Jo va nov, 1988/89: 199) pre sud no uti cao na sli kar sko opre de lje nje ka re a li stič-kim te ma ma. Pri ja telj ske i sli kar ske ve ze Kur bea i jed nog od vo de ćih ''min he na ca'' to ga do ba Vil hel ma Laj bla (Ruh mer, 1984) od ra zi le su se i na Laj blo vo de lo, a uti ca le su i na for mi ra nje gru pe sli ka ra ko ji su već u to vre me po če li da se oku plja ju oko Kur be o vog min hen skog sled be ni ka. Te sna ve za iz me đu min hen skog i pa ri skog sli-kar stva omo gu ći la je iz o štra va nje po e tič kih vred no sti jed ne no ve, spe ci fič no min-hen ske umet no sti, ko ja je sve do po čet ka dva de se tog ve ka za do vo lja va la umet nič ku ra do zna lost ve ći ne sli ka ra na ško lo va nju. Isto vre me no ne pre sta no (če sto uza lud) stre me ći ka ita li jan skom is ku stvu, a uzi ma ju ći od umet no sti Min he na ono što je nji ho vom sen zi bi li te tu i tra di ci o nal nom uku su u do mo vi ni bi lo bli sko, oni su tek po čet kom dva de se tog ve ka po če li u ve ćoj me ri da skre ću di rek tan po gled put Pa-ri za, in te re su ju ći se vi še za pi ta nja sve tlo sti u sli ci ne go za kom po zi ci o ne vred no sti isto rij skog sli kar stva, za te o ri je Vil hel ma Di ca (Wil helm Di etz) da „sli kar mo ra sli-ka ti, od no sno iz ra ža va ti se bo jom“ ili za „či sto sli kar stvo“ Vil hel ma Laj bla (Јо ва нов, 1985: 11). Sa dru ge stra ne, na iz ve stan na čin po ti snut i za gu šen svim na ve de nim ka rak te ri za ci ja ma umet nič kog iz ra za min hen skih đa ka, da nas sve vi še na po vr ši nu iz ra nja ter min ko ji ob u hva ta mno go, na di la zi stil ske pe ri o de i omo gu ća va sa gle da-va nje stva ra la štva sa no vog sta no vi šta: sim bo li zam. Ma da se sim bo li stič ki pro se-de pre po zna je u de li ma mno gih srp skih min he na ca, zbog od re đe nih okol no sti kao pri mer za po re đe nje, na me će se stva ra la štvo dvo ji ce sli ka ra: Mar ka Mu ra ta i Ste va na Alek si ća. Nji ho vi ži vot ni pu te vi i nji ho va umet nost, vi še ne go kod mno gih dru gih sa vre me ni ka iz okru že nja, no se pe čat spe ci fič nih kul tur no i sto rij skih okvi ra, re gi o-na u ko ji ma su ži ve li i stva ra li, vre me na i sa mih okol no sti ko je su ih pra ti le.


171

mar ko mu rat (lu ka Ši pan ska, 1864 – du brov nik, 1944)

Mar ko Mu rat je ostva rio zna tan opus isto vre me no zna ča jan i za hr vat sku i za srp sku umet nost kao i za sve op šta kul tur na kre ta nja u re gi o nu. Pr vo bit no opre de-ljen za sve šte nič ki po ziv, pr ve po u ke o sli kar stvu ste kao je u ate ljeu fra Jo si pa Ro si ja u Za dru. U Min hen je sti gao 1886. go di ne, da bi se do 1887. pri pre mao za Aka de mi-ju i, sa 23 go di ne, u ok to bru upi sao na Na tur kas se (Се ку лић, 1958: 270; http://ma-tri kel.abdk.de/), ko ju te go di ne pri ma pro fe sor Karl Ra up (Karl Ra upp). U pr ve tri go di ne ško lo va nja uži vao je sti pen di ju ba ro na Lu ja Vra ni ca ni ja, da bi po tom na šao no vog me ce nu u lič no sti Ve li mi ra To do ro vi ća, ko ji je u Min he nu sti pen di rao ne ko-li ci nu srp skih đa ka. U Min he nu je sa stu den tom pra va Mi len kom Ve sni ćem, ka sni-jim srp skim po li ti ča rem i di plo ma tom, us po sta vio pri ja telj stvo, ko je je re zul ti ra lo sa dva Ve sni će va por tre ta, iz 1894. i 1902. go di ne i, za du gi niz go di na skre ta njem Mu ra to vog ži vot nog pu ta od Du brov ni ka ka Be o gra du (Ри стић, 1969: 8, 10).


marko murat, Cveti u Dubrovniku, 1893.nacionalna galerija, skopje

172

I sam od ra stao po red vo de nog pro stran stva, Mu rat je sa svim iz ve sno u Ra u-pu, po zna tom po lju ba vi pre ma je ze ru Him ze, ko je se na la zi ne da le ko od Min-he na, i sklo nom sli ka nju do ga đa ja na vo di, imao je dan od uzo ra ko ji su usme ri li nje go vo umet nič ko for mi ra nje. Šta vi še, Ra up je u nje mu mo gao da pod stak ne sklo nost ka pri ka zi va nju fi gu re u pri ro di, pod ve drim ne bom, ob li ko va ne uti ca ji-ma at mos fer skih pro me na. Sli ka nje pre de la sa raz li či tim zna če nji ma osta će u toj me ri čvr sto ute me lje no u sli ka re voj sve sti, da će ovaj ža nr, u ob li ku ci ta ta, na ći svo je me sto i u dru gim kom po zi ci ja ma, po put Ženskogakta (1890–1940; Na rod ni mu zej, Be o grad) ve ro vat no osmi šlje nog na ča so vi ma ve čer njeg ak ta kod pro fe-so ra Lu dvi ga fon Her te ri ha (Lud wig von Her te rich) (htt p: // ma trikel.ab dk.de/). U pozadin i komp ozici je, n a z idu iz a divana na koj em l eži na ga devo jka , jasn o s e vidi uramljeni predeo , n aslikan ka snije , oko 1940 , to kom priprem a za veliku izložb u u B eo gr adu 1941 ( Сим ић, 19 54: 81), koji po vezuje d va pri rodna e lemen-t a: nagos t tela i jed no st avnu lepotu prirode. Mu rat je u H ert eri hu, a j oš više u Vilhelmu fon Lindenšmitu (Wilhelm Lindenschmidt) (http://matr ike l.abdk.d e/ ) koji je drž ao kurs is torijskog slikarstv a, imao d obr og uči te lja kod k ojeg j e mo ga o da sav lad a složen e principe kompon ovanja is to rijski h prizora . Ipak , u s ve tlu na j-novijih čitanj a opusa Ma rk a Mu rata, kada j e reč o složenoj i v išeznačnoj vezi uč i-telj-u če nik, očigl ed no je da su značaj na usmer en ja ka slojevi to m znač enju slik e i


marko murat, Akt, 1890 – 1940.narodni muzej, beograd

173

simb olističk om prosedeu m og la u najvećoj meri da poteknu od p ed ag oga ko ji im je i s am bio skl on, pr ofeso ra slikarske tehnike Ota Zajca (Otto Seitz) (http://matr-ik el.abdk.de/) – „izg led a d a mu je p ro fesor Ot o Zajc bio najblis ki ji kao pe dagog “ ( Симић, 1954: 74) . N ekolik o godina ka snije, 1 893, na sl ikarsk i od sek kod Z ajca upisaće se i Rista V uka nović (Секулић, 1 954: 271; http: //matr ikel.a bd k. de/), č ij e će sli ke , pop ut nekih Mu ra tovi h, tak ođe poprimi ti izves ne sim bolisti čke elemen-te , utka ne u e ks pl icitnu i storij sku pod logu. Pored p om enute studije ž en sk og akt a, među Mu rat ove sl ik e sa Aka de mije spad aju i p or treti ra zličit ih m odela, uglav-no m slikani u klasi pro fesora Z ajca, izv ede ni u ta mn om , „muz ejskom“ t on u, sa nag lašeno natural ističkim pr imesama. K on ačno, sli ko m Starac u narodnom izokoline Dubrovnika (1 892 ; privatna kolekcij a) sl ikar se pre dst av lja kao v rstan portreti sta, a i st ov remen o i umetnik ko ji ne može da zanema ri živopi sn ost i bo-g at stvo na rodnih pr edanja oli če nih u r ask ošno j nošn ji mode la. O vi radovi pred-sta vljaj u primere k oj i mogu da na m ilustruj u kako su se talena t Marka Mu ra ta i zn anje sa k oj im je s tu pi o na Ak ad emi ju t okom šk ol ovanja ra zvijali i n adogra-đivali. Studij e i bora vak u Min henu traju do 1 893. god ine , kada se Ma rko Mur at s uspehom pr edstavlj a na izložb i m in henskog Umet ničkog udružen ja u G laspal-as t u, sa s li ko m CvetiuDubrovniku (Nacionalna gale rija, Skop lj e) (Ри стић, 19 69). Ub rzo p os le ove iz ložb e Murat izvesno v reme boravi u ro di teljskom do mu na Šipanu i u zn ak uspo mene na pr eminul og oca s lika nje gov portret. Ostatak l eta provodi u Orašcu, gde mu j e brat And ro bio sv eštenik . „Čar obni mo tiv rasc ve-ta log letnjeg vrta, bo gat suncem i kolor itom, t aj predeo u kojem je slikar sta lno boravio, i onda kad j e bio u Be og radu ili na n ekom dr ugom mes tu, in spi risao je tog l eta Murata za dobro pozna tu sliku Proleće. Kao mo de l za mlad u de vojku u ruži častom po služila je slikareva sestra Pave, z a koju j e on, k ao i uo stalom za sv e član ov e svoje p orodice gajio najne žnija osećanja.“ (Ристић, 1969: 1 1). Peri od od 1894. do 1898, kada se k onačno n ast anio u Beo gr adu, Mu rat pr ovodi u Beo gr adu, D ub rovniku i No vom Sadu; z a ume tn ikov bora va k u Beogr adu tih g odina ve zuj u se ofi ci je lni port re ti kralja Al eksandr a Obre nov ić a i n jegovog oc a Mi lana. Mno go zna ča jnija d ela pr edstavljaju p or tr et i slikani u Dubrov niku, k ao i kompozi cij a PredcrkvomsvetogVlaha (1896; Nar odni muz ej, Be ograd) zami šl jena kao panda n pla tnu CvetiuDubrovniku. U N ovom Sadu M ura t bor avi 189 7. go di ne, ka da rad i portr ete dobrotvorke Ma ti ce sr pske So fi je Pasko vi ć, ka o i knji žara A rse Paje vića i nje gove supr ug e Anke. Viš e od sa mih portreta, na koj ima autor n ij e doseg ao čak ni svoja p rosečn a ostva re nja, z animljiva j e prep iska i zm eđu Ma t ice sr pske i s likara U roša P re dića. N aime, nakon odl uk e Upr av nog od bora Ma ti ce sr psk e da Mura tu pove ri po rtret S ofije Pa skovi ć, a d aleko po znatij em Uro šu P rediću samo p ortret nj en og ra no premin ulog s ina, Pre di ć se Milanu Saviću obr atio pis mo m, želeći d a se up ozna sa „M urat e fendijom , t om novom z vezdom na nebu srpskog slikarst va“ (Шел мић, 20 01: 56) .


174

Od 1898. do po čet ka Prvo g svetsko g rata Murat je nameštenj em v ezan z a Beograd (d o 190 5. je bi o na stavnik crtanj a u I beogr ad skoj gim na ziji, a zat im jedan od osnivač a i pro fesor na Umetni čko- za natsko j škol i) . Leta provo di u Dubr ovniku odak le donosi sv oje najbol je sl ike, ko j e i zlaže na samostalnim izlož ba ma u Beogradu 1894, 1898. i 1904. (Коларић, 1 985: 63, 64, 10 2–107, 1 43– 154), u S omb oru na Pr voj srpskoj sli ka rskoj i va jarskoj i zložbi 1 910. i , t akođe u So mboru, na Prvoj iz lo žb i li-kovnih u metnika 19 21, na Internac ionalno j izložbi u Parizu 1900, na Sv et skoj i zl ožbi u Li je žu 190 5, te kao re dovan iz lag ač na jugoslovenskim ume tn ičkim iz ložb ama (od 1904. do 1922. g odine). Uče st vovao je i na i zlož bi u Ri mu 1911. go dine, u sklopu po-st avke u dr uže nja „Medulić “, kao i na izložbi ju go slovens ki h umet nik a u Pa rizu 1919.


marko murat, Pred crkvom svetog Vlaha, 1896.narodni muzej, beograd

175

godin e. Značajan d oprinos M ur at je da o i učešće m u osnivan ju različ itih umet ni-čkih druš tava : Udruž en ja srpsk ih umetnika z a p lastič ne ume tn os ti i muz iku 1898, Likovn e grupe sedmo ri ce početko m XX veka, „ La de “ 1904, „ Med ulić-a “, Odbor a za orga ni zac ij u umetničkih poslova Srb ij e i Ju gos lavije 1 91 1–1913, kao i Udruženj a likovnih u met nika u Beogra du 1919 . go dine. Z a va nredno g člana Srpske kralje vsk e akademije iz abran je 1920, a za redo vnog 1940 . go dine, k ad a su sli kareva bo lest i na goveštaj iz bij anja rata s preč ili o tv aranje v eć p ripremljene samostalne izložb e (Трифу новић, 1972: 475–501 ). Nakon Prvog s vetskog ra ta , 1919. im eno van je za glavnog konz ervatora d ub ro vačkog Na dleštv a za umjetn os t i spom enik e i ostatak ž ivota će p rovesti u Dubr ov n ik u. Ovim poslom se bavio sve do pe nzionisa nja, 19 34. g odine, kao i slikar stv om koje do bi ja n ov i tok: iz ve st a n mist iciza m i int eresovanj e z a religiozne t em e zaoku plj aju ga pod jed nako k ao i pr edeli, po rtreti u du brovač-k im amb ij entima i fi gura u pro storu. Sve tla pal eta, koja nak on stud ijsko g bor avka u Rimu 19 01/2. god ine biva dop unjena b ogatom ska lom nar an džasti h i žu tih tonova i pastozni m namazo m boje, pov lači se u korist ta mn ijih to no va, a sv etlost z ami-re na nj eg ov im slikam a. U po znim p rimors k im pr edeli ma iz okoline Dubro vnika preovlad av a n eš to „ što j e s am slik ar nazvao sp iritu al izova na daljina, ta čnije um et-nička v izi ja nastal a tih godin a ’u č ude snoj dubrovačkoj samoći’ .“ (Ма мић-Петрo-вић, 20 07: 126) T o je pe rod ka da se M ura t obraća i p riro di i s am om sebi u nasto-janju da i lu struje r azl ičite izraze lica , raspolo že nja i duh ovn a stan ja , što mo žemo s hv at iti ka o kon ačno svođen je rač una, i zv edeno onako k ako je to M urat celog života radio – bojom na platnu. Sa dr ug e str ane, r ačun o sl ikarst vu Mark a Murata n ikad nije d o kraja s ve den. Rasu te na razni m str a nama, od Sofije d o Zag re ba, a neke za-uvek ne stale u r atnom vihoru Prvog sv etskog rata , nj egove s li ke i dalj e čekaju svog strplji vo g hron ič ara.

Mada je b io sklon da rečima ra zjašnjava sv oja načela o sušti ni ume tnosti i sl i-k ar stva, sam Marko Mu rat nika d nije n ar oč ito d ržao do sli karsk ih prava ca . Nekol ik o puta, i ne s amo kada je i zričit o govorio o s vom sli karstvu, bi ranim rečima je o pisi-v ao uti ske i oseć anja k oja je u njemu budio pogled na n eki prede o. Na taj način je ipa k i ne hotič no pru žio sušt ins ka objaš nj enja k oja dan as mog u da pomo gnu u an a-lizi jed nog broja n jeg ovih sl ik a: „Sl ik ar za k ojeg je u metničk o s tvaranje molitva , m is ti čna vez a st va ra oca sa v eč nim n eogr aničenim Svestv oritelje m, ve ruje te meljno d a će sv e dobre i le pe ž elje, misli i na mere bit i na n ajideal ni ji nač in ostv arene u nadzemalj skom ž ivo tu, božanstvenom , ve čnom. “ (Мамић-Петр овић, 2 007: 5) Mističn a veza s e kod Ma rk a Murata o gl eda u proces u predan og vizuel no g tuma-čenja koje treba da pokaže u koliko j meri i na ka kav na či n se ono što obično ok o vidi može r azlikovati o d onoga što vi di oko ume tn ika. Od najranij ih da na pamt eći u slikam a Murat se , mn og o god ina ka snije, u s vojoj auto biograf iji seća j ednog pov ratka kuć i tokom letnjeg r aspus ta : „Di vn i naš Ši pa n prim ao je sv ake god in e


176

polov ino m avgus ta men e i br ata u z ačaranu atm osferu pu nu sunca, t ajans tve nog i u svo joj v relini i u l ahoru ži vahno g majs tr ala koji j e osveža vao zele nu Luku, bijele i o bo jene i oveštale kuć e i sve š to je staja lo i sve što se kretal o. Sunce prije neg o će za ći za oš tru Vel jaru je dnu po j ednu iz no si n a neb u i o dbljesk uj e na ze mlji neiz br ojne čari boja i armo ni ja koje ne opi sujem, jer i h suviše d uboko os jećam. Mir is mor a, bor ova , srđe la slanij eh, katr ana, š ume lem prike, vršlje i mrče... nebo b lago, skoro u morno, sa ko g će eto t re nu ti pr va zv ije zda ba rk e ribaric e, pol ožena leđ a ves lača, p oložena u nepres tanom pokretu vesla, j edra tamn a na žarko m nebu, hladno svijet la na po zadini Lunh ake... L’ora c he volge il desi o. ... Zvoni Zdravo Marija..., t eši, opominje.. . zvu k svj et e mjed i v ez uje du še onih koji sa da pobožno o tkriv aju glave i mole se du ša ma on ih či je kost i pod t ma stim čem pre sim a pokr iv en e drevnim p loham a sa iz mjenjenim g rbovima ... vraća ju ze mlji koja ih je da la . Tajno se sjedinj uj e duh bi vš ih i sa da šn jih u tajnom razgo voru, mo litvi, uzdasim a ko ji streme pr em a Naj višem Duh u, Stvoritelju nad St vo riteljima, Umje tniku nad sv im umjetn icima... S mrt i ž iv ot – dva ž ivo ta – veže ovaj duše po buđujući i raz nje žujuć čas. Zdravo Ma-r ija!“ (Мамић- Петр ов ић, 2 007: 66) U s lic i CvetiuDubrovniku Mura t je ko ncentri-sa o ra znorodna zn an ja stečena t ok om sedmogodiš njeg ško lov an ja na A kad emiji, k ao i utiske o savremenom slikars tvu up ijane kroz izl ož be . Sa dru ge strane, nije mogao da zanemari ni seć anja n a de tinjs tvo koja je u sv om skromn om pr tlj ag u doneo u Mi nhen. Mu r at, u d u hu savrem en ih tend encija bu rž oaskog r eal izma, težišt e slike p rojektuje n a povo rku mlad ih žena, odevenih u r as košne n oš nje pod ne blja. Tl e je prekr ive no lati cama i ruža ma, a prvi plan ot kriva up ra vo on e dre vn e p loče sa u kl es an im grb ovima koje r eligijskom ce re monijal u treba da obe zbede ukus tra-di ci je. Pr iz or u c rk vi Male braće ne izraž ava trenu tak moli tve, al i se fi gu rom mu-šk ar c a k oji se m ol i od ređuj e težišt e religiozno sti i c eremonije k oja se o dv ija p red n aši m očim a. U r askoš noj scen ogr afiji c rkvenog e nteri jer a pažn ju privla či odsut an, go tovo i sprazan izraz n a lic ima mlad ih žen a, tak o da o ne u gr upi zaprav o čine sve-t lu m rlju s uprots tavlje nu tamno j masi pozadin e s cene . Suk ob između e mo ci ja koje predsta vljeni d og ađaj po dr azumeva i o nih stva rno prikaza nih potcrta n je sukobo m osvet lj enja: mi st ič nog trepe re nja sve ća u d ub ini ko mpo zicije i us mereni h zraka s unčeve svet losti ko ja pada bočno u pravcu s taze k ojom k ora čaju ml ade žene. Ov i krhki z ra ci sv et lo sti, ko ji će se pr ot okom vrem ena pomeriti, ukazu ju na p rol az nost t renutka , a li i na k rh kost postoj anja samih u česnika cere monije. K ao pandan ov oj s lici, Mark o Murat je zami slio k ompozici ju PredcrkvomsvetogVlaha, koju je prvi put skici rao 18 90 (Kraševa c, 2009: 75), a do kraja razradio u verziji iz 1 89 6. godine (Ристи ћ, 1 96 9: 27). Kompo zicija ov e slike k on cipiran a j e ka o isečak iz ur ba no g pejzaža p red stavljen og u d uh u pleneris ti čkog slikarstv a, č ijim me rilim a s e tumači v e ći deo M uratovog opusa nastalog u perio du do Pr vog sve tskog r ata . Ako j e u Cvetima stavio s vo ja r eligijska uverenja na p robu sin tetizujuć i u okviru istog pr izo-ra pagan sk o i hri šć ansko , ovd e je pozo rnica zbivanja potpu n o i zm eš tena iz hr am a i


177

na taj na čin po ist ovećena sa ceremoni jalom a nt ičkog pag ans tv a, u ko jem se ritual odvija na proscen ij u mu is pred samog zd anja. Ipak, to g ri tuala n em a i li je sve den s amo na nezn at ne nagovešt aje. Pos matr ajući ih iz iz meštene i bočn o posta vljene tačke gle danja, s li kar ni je usmer io p ažnju n a s ame gr ađev ine, niti na mu šk arce u nar od ni m nošnj ama koji se de zabavl jeni r azg ov orom, ne go im j e namen io ulog u „zatva ra nj a“ s cenograf ije . centar njegov og inte resovan ja pre dstav lj a pra zan p ro st or isp red z amišlje ne linij e koja p ovezu je ml adu že nu u b elom i m alog mini stra nta čij a krhka građ a op ominje na ništa vn o st č oveka pr ed rel ig ijom (mož da aut obiog ra fska re minisc enc ija ), a k oji stoj i leđim a okrenut po smatraču , ispred ul aza u crkvu sa kan dilom u ruci – d ve b ele mrlje u pr osto ru neobi čno i spresec an om igrom osvetl je-nih i zasenč eni h segmena ta. U oba s lučaja, ig ra svetl os ti i s enke ka o s red stvo, dopunj e na govoro m te la u mi zansc en u kao i izm enjeni p ros torni odno si realnog am bi j ent a, izme šta ju ove p ri zore i z tradic io nalnog ko ntekst a i u zdižu nj ihovo z načenje na nivo sim boličkog . Slič an efe kat sli ka r je posti ga o i dan as i zgubljen om kompozic ij om Molitva, i zl ag anom u R im u 1911. g odine, i r eproduk ovanom u kat alogu izlo žbe, na koj oj svaki od učesni ka ima so pst ve no autonomno mesto u ar-anžmanu , postaj ući na t aj način ne ka vrs ta s li ke u slic i, auto nomn a „ monada“ de-fini sana is kl juč ivo su bj ektivn om unu tr aš njošć u. Izmenj enim ob lik om reprezenta-ci je ovde s e s li kar d istancir a o d stvarn osti, a nag la šeni o ds jaj sv et losti u ko si žena pre dan ih mol it vi možemo protum ač iti k ao božans ki od go vor na njemu upućene molitve. I ns i-stiranje da se pr iz or smest i u eksteri jer, s morsk im pred el om u poza-din i, sta vl ja ove sl ike u rela cij u s ka snij im Muratov im portret im a poz na ti h Dubrovč ana , u koji ma je likov e povez ivao s p rirodn im okružen jem . Jedn om re-čju, ljudsk a figura u priro dno m ambij entu pod ot vore nim ne bo m predst avl ja jedan od d om inantni h motiva u s li karstvu M arka Mur ata . Svetl os t na njegovi m s lik ama du bro vačkih krajolika igr a nesumnjiv o značajn u ul ogu i to je razlo g z bo g ko jeg je Mur at ov o sl ikarstvo okar akteri sano ka o pl en eristič ko. Već u slic i CvetiuDubrovniku „oseć a se s ugestivno na metnut a umetnikov a filozofem a da je s vetlo izvor svih rado st i i zbiv anj a, misao k oja će s e d ve dec en ije ukrš tati s njegovim ume-tničkim de lima. “ ( Си мић, 19 54 : 74) Pre mda mu ve ć ina savr emenih kri tič ara i kasni jih biografa da je p redv odničko me sto ka da je reč o pl enerist ič kom p ristupu pred el u, u Mu ra to vim slikam a koje se po tradiciji odr eđ uj u tim epit et o m o čigled-ni su pr eispiti van je i fun kc io naln a upot reba s a mih konv en ci ja plen erist ičke sli ke. N aime, u Muratovom o pus u mo že s e izdvo jiti zn ač ajan b ro j karakter ist ičnih s lika u k ojima pl eneri zam predst av lj a samo p os tupak pomoću ko je g se prikaz uju raz ličita st an ja u pri ro di i li ljud skom duhu : melan ho lična zam iš ljenost k oja se utapa u tišin u i usp o mene (Proleće, 1894; Nar odni muze j, Beog rad), usamljen ost i krhkost l judsko g bića naspram pros tra nstva prirod e (Konavljanka, 1 898; Naro dn i muzej, Be ograd), i li jedn ost avno n ag oveštaj bu đenja pr irode i ponovn og ro đe nj a, pri kaz an cvet nim tepih om žu te k ap in ike oba sjanim su nc em i dv ema po lu ob naženim ženskim


178

f ig urama (j ednom crnoko so m, jedn om plavo koso m) koj e žus tro kor ač aj u napred, s upr ots tavljen e vetru (Kapinika / Dah dubrovačkog proleća, 19 07; Narodni muze j, Beog rad) nasp ram be skraj nog prost ranstv a mora i oblaka . Sami n aslovi s lik a (Veče, Elegija, Čežnja, Vetar, Proletnjioblaci) predsta vljaju odraz umetnikovih intenc ija.

Prito m treb a imati na umu d a je Murat b io veoma do br o upo zna t s radovi m a s imbol ist a: Đovani ja Seganti ni ja (Giovan ni Sega nt ini), Beklina, Fe rdinanda K nopfa (Ferdi nan d Knopf), Fr anca fo n Štuka, ka o i Ludviga fon Hofmana (Ludwig vo n Hofm ann ) (Re yn ol ds, 2 00 0: 53 –7 8). Slikar pov lači par al elu iz me đu više sl ojnih unu-t arnjih rit mova pr iro de i čoveka k ao jednog od nj enih naj sl oženi jih prod uk at a. Spo j č oveka i prirod e postaj e M ur atova om iljena tem a i u poznim portr et im a pozna tih D ub rovčan a, gde je u ko mpo ziciju in terpoli rao citate ranij e nastali h p ejzaža. Pri-m er za to je pejzaž iz cik lusa Or ae Ragu sin ae , izlagan 19 11 . u R im u i takođe repro du kovan u katalogu izl ožbe. Po svemu s ud eći Mu ra t je ovo m sli kom želeo da p ri redi hommage A rn old u Bek lin u, ko mp on ujući u cel inu n apuštene anti čke ruše vin e, brežuljke n a li k n a tos k an ske, č em prese – s ve to z ao grnuvši poet ikom o ds ustva , multi pl ikujući n a taj način več itu t ežn ju ve li ko g si mbolis te ka povra tku ko lev ci civi li z ac ije, antici i drevni m pa ganskim ritualim a koji pretho de hrišć anskoj mi sl i. Fragme nt ovog pre de la slikar je cit irao u Portretuupleneru (1 91 4; priv atna kolekci ja) – šumovi ti brež ulj ak čiji je vrh po tenciran tam nim č empresi ma i sve tlom mrljom u sa mljene vil e. Simb ol is tičku ni t u Murat ov om sli kar st vu zapazil i su neki od n jegovih s avremeni ka u prik az ima beo gr ad sk ih izložbi. Kritiča r potpisan ini-cijalima „ S. K. R.“ u tekstu p od naslov om „Au verniss age М uratov oj iz lo žbi“ objav-lje nom u listovi ma „M ale novin e“ i „Du brovnik“ 1 898, naglaš av a da sli ka „u koj oj se os eća žica simbol iz ma jeste Več ern ja mol itv a: pro fil klasič an , čis t mističan devoj-ke, ko ja se u sut on u pobožno obraća Bogu u mol it vi .“ ( Колари ћ, 1984: 102– 104). Na simbolist ičke e lem ente se skreć e p ažnja i u o sv rtu s li karke Nadežd e Petrov ić na Muratovu izložbu 1904 . go dine (Петро вић, 19 04: 1 03 –107). Si mboliz am kod Mark a Murata Nad ežda Pe tr ovi ć izvo di iz njego vi h minhens kih isk us ta va, po-seb no g a dovode ći u vezu s Đovanijem Seg an tin ij em i A rn oldom Be kl inom, a ne pr op uštaju ći p riliku d a pome ne i sv og učite lj a Juliju sa ekste ra (Julius exter). Navede ni prim eri s ve do če, u glavnom , sa mo o rano j e tapi man ifest ov anja si mb ol-izma u sl i ka rstvu Mar ka Murat a. Simb ol ističk a poe tika pri su tna je to ko m njegov-og celok up no g st varalačkog p eri oda, podlo žn a var ijacijam a, a u za visnos ti od pr o-m ena koj e su dotic ale ž ivot s amog ume tnika. Promene u podjed nakoj meri nas taj u u samo m pristupu sl ici k ao i na tem at sk om planu , ali su št ina Murato vo g sim bolizma ostaje n epromen jiv a – mani festuje se kroz pr edele, p or tr e te i, iznad sveg a, istor ijski i religiozni žanr.


179


marko murat, Konavljanka, 1898.narodni muzej, beograd

180

stev an aleksić (a ra d 1876 – modoŠ, 1 923)

Životni put Steva na Aleksića ( Јо ванов, 2 00 0) do 1904 . go dine, osim godina p rovedenih na studijama, ve zan je uglavnom z a rodni grad Arad. Nakon t oga se, na po ziv brata Ivana ko ji je tamo bio sveštenik , umetn ik preselj av a u Mo do š i za to mesto, nekada u sred iš tu Banata a danas na samoj g ranici Rumu nije i Srb ije ( pod novim imeno m Jaša Tomi ć), ostaj e vezan do kraja živ ota. Sa talentom k oj i je na sl edio od dede Ni ko le i oca D uš ana, ob oji ce poz na ti h slik ar a, Aleksićevo u me tničko školovanje p oč inje 1 895 . u Minh enu , gde s e za Akad em iju pr iprema u privatn om ateljeu Hajnriha Knira (H einrich Knirr) d a bi 1896. upisa o crtač ki k urs n a Akadem ij i u klasi slika ra Nikolasa Gizisa (Nicol as Gysis) ( Lu dwig, 19 79: 1 400–140 2). Bor av ak u Minhenu pr ek ida p osle letnje g s em es tra 1898. i odlaz i kući,


stevan aleksić u ateljeu sa suprugom stefanijom, 1905. arhiv galerije matice srpske, novi sad

181

zb og regr ut acije, da bi iste god in e nas ta vio st udije. Mad a bi m u s ti pendij a Matice s rp ske iz fond a Hristifora Šifmana om ogućil a da ih završi , on 1900. zb og oče ve smrti napušta Minhen , da se nik ad viš e ne vrati. To je uj edn o i prelom ni trenuta k za njegovo slikar stvo. U mađarsk om selu Deska, gd e je Dušan Aleksi ć slikao ikone u pravo slavno j crkv i, z atiče oca na odru i sli ka nj egov pos mrt ni portret (1900; Naro-d ni muzej, Z re njanin), u ko jem se v eć z apaža osl obađan j e od a kadems kih tradicija m inh ens ke re al ist ič ke škole, ali i od po četni čke nes ig urnos ti , a n ešto s lob odniji po-tez čet kic e nagoveš tav a slikarski post upa k minh en skog Fleckmalereia, il i „lis ta nih pot eza“, k ak o ga je sam s li kar nazivao . Prva de cen ija XX ve ka i spunjena j e ra dom n a crk venim s po menic ima na teri to ri ji koj a d anas prip ad a Mađa rskoj, Rumunij i, Hr vatskoj i Sr bi ji (Bešk a, Deska, Golubinci , Arad, Te mišvar , Vukovar , No vi Sad, Modoš, Pan čevo, m anastir Be šenovo, S rpski sv . Marto n, Konak , Jarkovac , Kumani, Lugovet , Veliki Bečkere k, Đurđev o, manas tir Be zdin, Sremski Ka rlovci, Ru ma). P or ed m anje-vi še ustaljenog pr og ram a ikono gra fskih t ema , kao de o dekor ativnog p ro grama u c rkvama, Ale ks ić slika i d ogađaj e i z sr ps ke srednje vek ovne isto rije, pos-ta vljajući i h u mi za nscen operskog sp ektakla. Nje govo kr etanje može s e p ratiti i na osn ovu v elikog bro ja portreta uvaženih stanovn ika u mesti ma gde j e radio. Zbog t ih po slova do p oč etka P rv og svetsk og rata veći d eo vremena provo di „na te renu “, a s a po če tkom voj nog su ko ba i nesta nko m naručilac a crkvenih de koraci ja , povl ači se u atelje gd e n as taju njegove na jz načajnij e i najmo de rnije , ali ist ovremen o za dugi ni z godina m an je poz nate, sl ik e m al og form at a i simbo li st ičke p roveni je ncije.

M obilisan , ne koliko ratnih meseci je prove o u Seg ed in u. Umest o da se pr idruži v ojn im formacij ama, do bio je at elje i mogućno st da sl ik a. Uprkos zaštiti koj u je uživao u Se gedinu, Aleksi ć ipak ni je mogao da os tane slep za ra tn e strahote i pa-tnje k oje su ga o kruži vale. Svoj revolt je mogao da pokaže s am o ona ko ka ko mu je to sops t ve na pro fe sija dopuštal a – s likom. N aj upečatlj ivi ja d ela sa antir at nom t ematikom pred st av ljaju p latna Velikikosač (1916; Galer ija Matice s rpske, No vi Sad) i Anđeomira, k ao i motiv re alizovan u dve , po dim en zi jama i s likarskom razmišlja-n ju , raz li čite v erzije (1916, 1918; G al er ija Ma t ice s rpske , Novi Sa d). U slikarevoj b iograf ij i koju j e nj egov br at Iva n Aleksić ob ja vio u LetopisuMatice srpske 1928. godine p ominje se još j ed no p latno iz to g razdob lja – da na s izgublje na sli ka Vizijasrpskogvojnika. Na bo jn om polju um ir uće m srp sk om vo jniku u kazuje s e na ho-rizontu vizij a car a Dušana na kon ju . Neke od tih sli ka iz laže 1917. u Seg ed i nu i 1918. u Temišvaru, u kr a tko m p erio du nak on rata , još d ok novouspostavlj en a gran ic a nij e delila o vaj grad o d Modo ša. N ed ugo zat im, granic a se pom er a prema zap adu i Mo doš će pri pasti Ru muniji, a S tevan A leksić, sav ladan bolešću, sv e manj e slika i još man je žel i da s e p oja vljuje u javn osti. Pop ut n ekog rom antično g he roja čezne da otput uje u eg ip at, nadajući se da će ta mo brzo o zdraviti, k ao i da ć e naći bezbroj motiva za slikanj e (Јован ов, 2008: 41). Taj san m u se n ije ostvario, čak ni č ežnja da


182

M od oš vidi „ s o nu st ranu gr ani ce ”, pr isajed in jen novo os no vanoj K ra ljevi ni Srba, H rvata i Slove nac a. Granic a koja je d elila do ta da jedins tv en pro st or o dvojil a je slik ar a od njegov ih naruči la ca , mecena, p rijatelj a i rodbin e i poreme tila okr uženje u kojem se r azvija o i rastao njegov t alenat, na slič an nač in kao št o je za se kl a u jedinst ve no kul turno tk iv o v iš en a cio nalne, m ultiku lt ur ne i mu lt ikonfe si onaln e sredi ne, kida jući vekov im a građ en e veze. Stevan A lek sić je pr em inuo nek oli ko d ana pre ko nač no g spor az um a o razgra ničenju s a Kraljevino m Rumun ijo m, po k ojem j e Modoš ip ak p ripao Kralje vini Sr ba , Hrvata i S lovenac a, da b i toko m vreme na od znača jn og sresko g me sta post ao pogr aničn a va rošica o stavljen a da l agano g u bi nek adašnji z na čaj.2

2 Vidi: М. Ђуканов, КраткамонографијаЈашаТомића1334–1978, Јаша Томић, Месна заједница Јаша Томић, 1980; G. Popi, Jugoslovenskorumunskiodnosi1918–1941, Novi Sad, Filozofski fakul-tet u Novom Sadu, Institut za istoriju, 1984; Љ. Церовић, СрбиуРумунији, Нови Сад, Матица српска, 1997; Историјасрпскогнарода, књ. I–VII, Београд, Српска књижевна задруга, 2000; Ф. Дворник, Словениуевропскојисторијиицивилизацији, Београд, clio, 2001; А. Џ. П. Тејлор, Хабзбуршкамонархија, Београд, clio, 2001.


stevan aleksić, Veliki kosač, 1918.galerija matice srpske, novi sad

183

Dugogodišnja neadekvatna vrednovanja Aleksićevog opusa u velikoj meri su bila uslovljena činjenicom da je živeo daleko od Beograda kao progresivnog centra savremene srpske umetnosti, kao i kontinuitetom i obimom tradicionalnih tema kojima se slikar bavio. U okviru rada na oslikavanju crkava umetnik je obradio široku skalu religiozno-istorijskih motiva, pri čemu je uglavnom ostajao u domenu konvencija religioznog žanra, kao i stilizacije i spektakularnosti istorijskog realiz-ma. Međutim, već u početku Aleksićeve profesionalne karijere primetna je kreativ-na napetost između umetnički efektnog ispunjavanja zahteva tradicionalnog stila, religiozne dogme i ideološkog nacionalnog programa, i pojave novih, individuali-stički zasnovanih interesovanja. Utemeljena samosvojnom varijacijom alegorijskog motiva na slici Umetnikimuza (1900; Narodni muzej, Beograd), ova interesovanja dobijaju snagu prekretničkog impulsa u delima Autoportretukafani (1901; Galerija Matice srpske, Novi Sad) i Autoportret (1903; Istorijski muzej Srbije, Beograd). In-spirisan beklinovskim motivom samrtnog svirača – inače privilegovane figure sim-bolističkog repertoara – Aleksić je počev od ovih slika stvarao prostor simbolističke tematike obeležen autentičnim ličnim pečatom i doveden do vrhunca ostvarenjem


stevan aleksić, Umetnik i muza, 1900narodni muzej beograd

184

Veselibohem (1917; poznato po fotografiji). Osnovne koordinate tog prostora su, s jedne strane preispitivanje demonsko-anđeoskog porekla i protivrečne prirode samog umetničkog nadahnuća, a sa druge kritičko ali i nostalgično predočavanje izgubljenosti i usamljenosti pojedinca u trošnom i jalovom svetu, lišenom komu-nikacije i smisla. Obogaćujući ovaj tematski prostor relacijom Smrti i erosa, kao i motivom dvojnika, umetnik je načinio dalji korak u odvajanju od narativnih i na-turalističkih obrazaca, približivši se glavnom toku modernog, simbolističkog sen-zibiliteta. Kada je reč o „autoportretima krupnog plana”, kao i o nekim portretima – MarijaAleksićnaodru (1907; Narodni muzej, Zrenjanin), PortretSlavkaGigića (1915; Galerija Matice srpske, Novi Sad) – Aleksić je, posredstvom motiva maske kao simptoma onostranog, obogatio svoj tematski repertoar novim i suptilnijim ni-jansama. Među takva nijansiranja mogu se svakako svrstati i autoportreti formalno smešteni u porodično okruženje, na kojima Aleksić izneverava žanrovska očekiva-nja senčeći atmosferu porodičnog spokoja ironičnim tonovima. O originalnosti i intenzitetu s kojima je Aleksić primenio načela simbolističkog izražavanja, govori i njegovo upečatljivo spajanje angažovanog, antiratnog stava s religijsko-metafizič-kim pitanjima. Unutar ovog izrazito nerealističkog tematskog kruga, anđeoske i demonske figure dobijaju nova značenja, a apstraktne teme kao što su greh, isku-pljenje, izgubljeni raj i praštanje služe iskazivanju umetnikove neposredne reakcije na najkonkretniju stvarnost istorije i svakodnevice. U temi ženskog akta takođe nije propustio da na sebi svojstven način artikuliše kultnu simbolističku temu ve-zanu za suprotnost „obožavane femme fragile i opasne zavodnice, femme fatale“ (Hofstätter, 2000: 24): BogorodicasaHristom (1920; Narodni muzej, Beograd) i Aktsamrtvačkomglavom / Sifilis (1920; privatna kolekcija). Najzad, malobrojne slike sa idilično intoniranim mitološkim motivima, poput nekakve spokojne i utopijske završnice, zaokružuju umetnikov simbolistički prostor. Saglasje čoveka i prirode često prikazivano u delima nemačkih neoromantičara, posebno Arnolda Beklina, duboko ukorenjeno u mitološkoj sferi, vizuelni izraz je dobijalo kroz arkadijske fra-gmente i prizore iz života božanstava voda i kopna, tritona, nereida, nimfi, faunova. Aleksić nije inspiraciju tražio u epskoj, herojskoj strani mita, nego u pastoralno-erotskoj tematici koja budi „dionizijski duh koji je iznikao iz mita i rituala, strasti i zanosa, instinkta i intuicije, heroizma i patnje“ (Peri, 2000: 399), koja golica maštu i dopušta autoru da alegorijsku određenost mita zamenjuje dvosmislenim simbo-lističkim naznakama. Prizorima iz šumskog sveta pastorale, kao što su Kentaur inimfa (1919; Narodni muzej, Beograd), Kompozicija(kentaurinimfa) i Kentaursnimfama (1920; Narodni muzej, Beograd), slikar je uspeo da sjedini dva, do tada gotovo nepostojeća elementa u svom slikarstvu – ženski akt i pejzaž. Kao da se prisećao Beklinovih drevnih rimskih rituala smeštenih u bukoličke predele, šumu je prikazao kao duboku pozornicu iz čijeg dna se, kroz stabla, probija ružičasta svetlost poput bleska zalazećeg sunca. Među tim stablima uhode se, vesele i vode


185

ljubav Aleksićeva prostodušna šumska stvorenja, „deca koja nemaju predstavu o zlu, deca koja se raduju sunčevim zracima, žuboru proleća, za koje čitava priroda kao i njihovo sopstveno postojanje predstavljaju čudo“ (Muther, 2000: 24). Upravo insistiranjem na magijskim vrednostima pejzaža kao izvoru ove vedrine, Aleksić je nesvesno, možda čak instinktivno, uspeo da prikaže arhetipske vrednosti mita. Scena bez kataklizmičnih sadržaja, samrtnih svirača i opsednutosti smrću odiše idiličnom atmosferom ambijenta koji je izvan Vremena i oslobođen svih zemaljskih briga. Slikar čiji se život bližio kraju suštinu svoje umetnosti sve je češće tražio u nekim opštim, eskapističkim, čak i utopijskim vrednostima.

Na planu ikonografije, tačnije vizuelne retorike, Aleksić na upečatljiv način pri-menjuje jedan reprezentativan simbolistički postupak: uzima tipičnu alegorijsku fi-guru – samrtnog svirača – da bi je kroz raznovrsne prostorne i dinamičke kombina-cije preobrazio u različite simbole koji predstavljaju asocijativno središte u nizu sli-ka. Premda ova figura Aleksićevog omiljenog neugodnog saputnika uspeva da kroz sve pomenute promene sačuva tragove svog primarnog značenja, njen alegorijski kodifikovan smisao se menja, raslojava i grana unutar simboličke višeznačnosti celi-


stevan aleksić, Kentaur i Nimfa, 1919.narodni muzej beograd

186

ne slike. Smeštana u specifične i karakteristične ambijente kao što su kafana ili atelje, dovođena u neočekivane relacije sa drugim protagonistima (slikarevim dvojnicima, modelima), figura samrtnog svirača/skeleta postaje promenljivi hibridni konstrukt (lobanja, skelet), a istovremeno i osnova čitave simboličke mreže koja prenosi Ale-ksićevo tragično viđenje umetnosti i čovekove sudbine: „Alegorija se otvara kao očekivano obilje značenja – mistično pomirenje sadržaja i oblika – koje nikad ne dolazi. Povorka praznih, ponavljanih slika nema kraja.“ (Madsen, 1992: 125). Ta-kođe alegorijskog porekla, motivi „večitog Jude” i „svetog Đorđa kao ratnika” svoju višeznačnost i asocijativnost manje duguju Aleksićevim ikonografskim intervenci-jama, a mnogo više simbolističkom tretmanu osvetljenja. U kontekstu umetnikovog sučeljavanja sa figurama sopstvenih dvojnika metod „slike u slici” doprinosi simbo-ličkom predstavljanju podvojene realnosti, ali i tragično podvojene umetnikove lič-nosti. Rešavanje odnosa prvog i drugog plana u slici – AutoportretsasuprugomStefanijom (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Slikarsasvojimmodelom (1919; Narodni muzej, Zrenjanin) takođe pokazuje sve odlike simbolističkog postupka koji značajno utiče na ukupan iluzionistički efekat. Na pojedinim autoportretima krupnog plana Aleksić uspešno primenjuje metod označen kao „simbolizam pan-tomime”, koristeći motiv skrivanja i maskiranja kao priliku da izrazi čitav spektar raspoloženja od ironije do ravnodušnosti, od nadmoćnosti do prikrivenog užasa: Autoportret (1911; Galerija Matice srpske, Novi Sad) ili Autoportret (1917; privatna kolekcija). Sa još više ubedljivosti i imaginativnosti umetnik primenjuje postupak „stilističke permutacije” u ostvarenjima eksplicitno simbolističkog prosedea: figura anđela je jednim silovitim, skoro brutalnim mizanscenskim potezom pretvorena u žrtvu (Anđeomira), a lik Bogorodice je uzdignut, kroz kontrast sa prizorom ratnih strahota, na nivo novog simbola praštanja, oplemenjene patnje i utehe (BogorodicasaHristom). Dospevajući do sve dubljih sazvučja između sopstvenih, često ko-šmarnih unutrašnjih konflikata i teskobnih, čak nasilnih senzacija spoljašnjeg sveta, stavljajući, kako kaže Odilon Redon „koliko god je to moguće, logiku vidljivog u službu nevidljivog” (Munari, 1976: 118), Aleksić je osnovne teme i preovlađujuće vizuelne strategije simbolizma preobražavao u delotvorne činioce svoje subjektivno intonirane, ponekad i apartne, simbolističke ikonografije.

U poređenju sa Muratovim, Aleksićev simbolizam je direktniji, mnogo ekspli-citniji i, samim tim, otvoreniji za analizu i istovremeno podložniji poređenju sa minhenskim umetničkim izvorima. Nema sumnje da je period školovanja na min-henskoj Akademiji predstavljao ono najneposrednije iskustvo koje je Aleksića opre-delilo da se tokom vremena, nakon lutanja, istraživanja i sazrevanja definitivno okre-ne prostorima simbolističkog izražavanja. Boravak u Minhenu je, međutim, značio i sticanje širih, posrednih iskustava i upijanje čitave jedne duhovne klime, čije se delovanje ispoljilo na plodonosan i delotvoran način u zrelim fazama umetnikovog opusa. Sam sklop umetnikove ličnosti i njegova težnja za artikulisanjem graničnih


187

situacija učinili su da iz te duhovne klime Aleksić odabere uzor najpribližniji njego-vom senzibilitetu – beklinovsku temu Smrti kao i Beklinov specifični motiv samrt-nog svirača. Takođe, opus Franca fon Štuka (Körner, 2000: 155–177), profesora na Akademiji i savremenika na vrhuncu slave, predstavlja mnogo širu osnovu od koje je Aleksić polazio u kreiranju sopstvenog simboličkog repertoara: teme rata, izgu-bljenog raja i rajskog čuvara, kao i greha, mogu se identifikovati kao oni odlučujući impulsi koji su na značenjskom i formalnom planu otvorili perspektive radikalnog simbolističkog jezika. Aleksićeva zaokupljenost pitanjem erosa – a u relaciji sa već razvijenim motivom samrtnog svirača – ima svoje posredne, ali nesumnjive izvo-re u slikama Hansa Tome (Hans Thoma). Takođe, na Aleksićevim mnogobrojnim autoportretima koje karakterišu ironični akcenti i amosfera grotesknog, uočljiv je uticaj ranog ostvarenja Lovisa Korinta (Lovis corinth), dok se između kasnijih ka-rijera dvojice slikara mogu uspostaviti relevantne paralele (opsesivno bavljenje au-toportretom, naglašeno hedonističko poimanje životnih vrednosti). Dakle, ne samo da je na Aleksićevo umetničko formiranje delovao simbolistički koncept uopšte, nego i pojedini značajni simblostički autori, prisutni na minhenskoj Akademiji i u umetničkom životu Minhena, kao i njihova ostvarenja.

stevan aleksić, Juda pred raspećem, 1917.

narodni muzej beograd


188

Sklonost ka simbolističkom izražavanju na prelomu između devetnaestog i dvade-setog veka nije privilegija samo dvojice pomenutih slkara. Simbolistički sloj u njiho-vim opusima moguće je celovitije protumačiti tek poređenjem sa opusima ostalih značajnih protagonista simbolizma njihovog vremena i hrvatskog i srpskog slikarst-va: Bele Čikoša Sesije, čiji se simbolizam zasniva na literarnim izvorima antičkih i biblijskih predanja interpretiranim u duhu slikarstva Franca fon Štuka; alegorijskim i žanr prizorima Ivana Tišova (Kraševac, 2009: 46, 54); religijsko nacionalnim temama Đorđa Krstića (Кусовац, 2001) koji nastoji da sakralnim jezikom simbola „izazove romantičnu tajanstvenost i mistično strahopoštovanje“; Leona Koena (Šujica, 2001), takođe savremenika koji je svoj opus izgradio na autohtonim tumačenjima simboli-stičkih tema i motiva, na sklonosti ka naraciji i interesovanju za jevrejsko predanje, Bibliju i Šekspira (Shakespeare), kao i na fascinaciji tragikom nacionalne istorije i baj-kolikom okrutnošću antičkog mita. Svima njima je zajedničko minhensko poreklo simbolističke poetike, podstaknuto interesovanjem za Arnolda Beklina, prisutnog u slovenačkoj, srpskoj i hrvatskoj štampi oko hiljadu devetstote godine (Јованов, 2008: 147). Sa druge strane, u životima i opusima obaju analiziranih stvaralaca, Stevana Aleksića i Marka Murata, može se uočiti niz specifičnih okolnosti koje nisu utica-le na formiranje njihovih savremenika. Vaspitavani u duhu poštovanja nacionalne i lokalne tradicije, obojica su veći deo života proveli „drugde“ – izmešteni iz izvornog okruženja, ali i balansirajući između sopstvenog nacionalnog i religijskog identiteta i identiteta okruženja koje je postalo sastavni deo njihovog habitusa, što je predstavljalo jedan od presudnih činilaca u njihovom umetničkom formiranju.

literatura

1. AkademijalikovnihumjetnostiuMünchenuihrvatskoslikarstvo (u redil i Kraševac, I., Prelog,

P. ; tekstovi Ba bić, Lj., Bec ić, V., Kraševa c, I., Koleš nik, Lj. , K ršnjavi, I., Prelog, P .), Zagreb, Ins titut za povj est umje tnosti, 2 00 8.

2. Ал ек си ћ, И. : „Стева н Алекс ић“, Прилози ЛетописуМатицесрпске, Нови Сад 1928, год. I, књ. I, св. 1: 14–22; књ. I, с в . 2 : 67–77; књ. I, св . 3: 11 8–126 .

3. „Биогр а фије и б иб лиографије. Марко Мурат“, Беогр ад , ГодишњакСКА, 19 40 , LI: 20-3–213.

4. Цер ов ић, Љ. : СрбиуРумунији, Нови Сад, Матица српска, 19 97.5. Die Münchner Schule 1850–1914 [ ka talog, uredio Ruhmer, e.; tekstovi Heil man n, c.,

Ludwig, H., Ruhmer, e., Schattenhofer, M., Wichmann, S.], München, Bayeri sche Staats-gemäldesgesammlungen und Ausstellung H aus der Kuns t München e. V., 1979 .

6. Дворник , Ф. : Словениуевропскојисторијиицивилизацији, Беог ра д, cl io, 2 001.7. Ђу канов, М.: КраткамонографијаЈашаТомића1334–1978, Јаша Томић, М ес н а заједн-

ица Јаша То мић, 1 98 0.8. EsposizionediRoma1911, Roma, P a diglione de l Reg no di S er bia, 19 11 .


189

9. Hauzer, А.: Socijalnaistorijaumetnostiiknjiževnosti, Be ograd 1 96 2, Kultura, 1962. 10. Историјасрпскогнарода, књ . I–VII, Беог ра д, Српска књ иже вна зад руга, 20 00.11. Јо ван ов, J., Минхенска школа и српско сликарство [ katalog], Нов и Сад, Галерија

Матиц е српске , 1985.12. Jov anov, J .: „Uticaj B eča i Mi nhena na srpski realizam“, Peristil, Zagreb1988/8 9, br. 3 1–32,

separat.13. Јо ванов, Ј.: СтеванАлексић1876–1923, Нови Сад, Спом ен-збирка Павла Бељанског

- Mатица с рпска, 2008.14. KingdomoftheSoul.SymbolistArtinGermany1870–1920 (u red ili eh rhardt, I. i R eyn olds,

S.; te kstovi Brammer, H. H., Dogerloh, A., ehrhardt, I., Günth e r, R., Hofs tätter, H. , Körner, G., Krause, J. , Losse, V., Ma az, B., Reyn olds, S., Rittmann, N., Vaugh an, W.), Munic h, Lon-don, Ne w York, P r est el, 2000.

15. Коларић, М.: ИзложбеуБеограду1880–1904, Београд, Н ародни музеј , 1985.16. Кусовац , Н.: Сликар Ђорђе Крстић 1851–1907 [katalog], Београд , Н ародни музеј,

2001. 17. Ле нц, К.: Минхенскашкола1850–1900 [kata log], Београ д, Н ародни музеј, 1988. 18. L udwig, H.: „Nikolaus Gh ysis – ein Grieche in Bayern“, DieWeltkunst, Münch en, 1. VI 1979 ,

H eft 11: 1 400–1402.19. Madsen, D. L. : RereadingAllegory, N ew York, S t. Mart in‘ s Press, 1 99 2.20. Munari, c .: Arteecostumedelsecolo XIX, Mil ano, Giorgio Tacch in i edito re , 1976. 21. Мурат , М .: Измогживота (priredili Mamić-Pe trović, A . i Petrović, P. ), Београд, Завод за

у џбени ке , 2007.22. Пе тровић , Н.: „С а Мурат ове изложбе“, ЛетописМатицесрпске, Нови С ад 19 04, св.

2 26: 103–1 07 .23. Popi, G.: Jugoslovenskorumunskiodnosi1918–1941, N ovi Sa d, Filozofski fa kultet u Nov om

Sadu, Inst itut za isto ri ju, 1984 . 24. Ристић, В. : МаркоМурат [kata log], Београд, Народни музеј, 1969. 25. Ruhme r, e.: DerLeiblKreis unddiereine Malerei, Rosen he im, Rosenheim er Verlags haus,

19 84.26. Сек ули ћ, Ј.: „М и нхенска шк ола и ср пско сли карств о“ , Београд, ЗборникрадоваНарод

ногмузеја II, 105 8, 270.27. Си мић, Н . М.: „ Марко Мурат“, ЛетописМатицесрпске, Нови Сад 1 95 4, књ . 374, с в.

1-2. 28. Ш елм ић , Л.: ГалеријаМатицесрпске [mono grafija], Нови С ад , Галерија Матице срп-

ск е, 2001. 29. Šujic a, N. : LeonKoen[ katalog ], Beogra d, Jugoslovens ka galerija umetni čkih dela, 20 01 . 30. Теј л ор, А. Џ. П.: Хабзбуршкамонархија, Бе оград, cli o, 2001 .31. Трифуно вић, Л. : „Једна неостваре на изложба М арка М ур ата“, Зборник за ликовне

уметностиМатицесрпске, Нови Сад 1972, 8: 475–501. 32. Wichm ann, S.: FranzvonLenbachundSeineZeit, München, Du Mo nt Shauber g, 1973.


190

33. Zagreb–München.Hrvatsko slikarstvo iAkademija likovnihumjetnostiuMünchenu [ka-ta log, uredio Vuković, R.; tekstovi K raš evac, I ., Kempel , L .], Zagreb, Umjetnički paviljon u Zagrebu, 2009.

34. http://matrikel.abdk.de/.

mun ich as a source of symbolis m in serbia n painting

summary: At the t ur n of th e 2 0th century, a number of pain ters in cluding Franz vo n Stuc k, Otto S e tiz , Arn old B öcklin, Lovis Corinth, Giovanni Se gantini and many others , wh os e works belong t o the symbol ic e xpression, wo rk ed in M un ic h. As pa rt icipants in n umerous exhibitio ns, lecturers in p rivate sch ools or profes sors at th e Academy of Fi ne Arts they w ere in a position to i nf luence th e developme nt of many generatio ns of fine art s studen ts. It was the time w hen the Munich Ac ad emy of F in e Arts b ecame the mo st signi fi ca nt education venue for painters originati ng from Cen tr al Europe. Many of them ca me from different parts of Au stroHung arian M onar ch y, whi ch represented a u ni que geograp hi cal ent it y w it h the popula tio n of diffe rent nationalities a nd co nfe ssions. Marko Murat (bor n in Luka Šipanska in 18 64 – die d in Dubrovnik in 1944) and Stevan Al eksić (born in Arad in 1876– died in Modoš in 1923) stand ou t from the many. W hat they have in common is tha t they we re both bo rn in the Au st roHungarian Mo nar chy, Mu ra t as a Catholic in the environment populated by Serbs and Cr oats and Aleksić born into a S erbian family i n Arad, w hich was in habited by t he Rom a nian, Se rbian, Hungarian a nd German people. Brought u p in the sp irit of r es pect for the national and lo c al traditions, t hey b oth spe nt th e greatest p art of their lives « elsewh er e». Dislocated fro m their original e n vironment th ey balance d their own n ational and re li gio us identity an d identi ty of the environmen t tha t became a cons tit uen t part of their ha bitus, w hich repres ented o ne of t he crucial fac tors in th eir artistic d evelopm ent. After completin g h is stu dies, Ma rk o Murat lived in B el grade where he organized a few exhibiti ons and was one of the founders and a prof essor at the Arts and Crafts Sch ool. Afte r th e First World War he returned to Dubrovnik. Sin ce the ea rly days, h e had had th e inclination towards symbolic interpretatio n, but over the years c hanges in hi s appr oach to both th e pa in ting and the me s were a pparent. Ne verthel es s , the na tu re of Murat 's s ymbolism remained unaltered – i t manifeste d through la nd scapes, po rt ra i ts and above all h istorical and religiou s genre. Upon leaving Arad, Stevan A leksić spent th e rest of hi s life in Modoš, bei ng active as a pa inter on t he broad te rr itory of the pr esent Vojvodin a a nd Romanian part of Banat. At the be g inning of the First Wor ld War he r et reated to his s tu dio in Modoš and produc ed symbolic painting s, m ostly smal l format s, in which he expres sed his revolt against th e war or in terpreted th e confl ict betwe en the angelic an d demonic, l ov e and hat e, Eros a nd Thanatos i n a particula r manner. Alth ou gh t hey belo nged to different arts ge nerations , while study in g in Munic h t he se two pa inters had as su me d it s cosmop ol itan sp irit a nd particularit ies of art istic exp ression so as to sh ape them la t er depending u pon t he climate a n d requi re men ts of the ir l iv ing and c re ative en vironment .

key words: Mu nich, Roy al Ac ademy of Fine Ar ts, symb olism, Marko Murat, Stevan Aleksi ć


191

stevan aleksić, Izgnanstvo iz raja, 1920.narodni muzej beograd


192

ap strakt: Dru štve na i kul tur na isto ri ja Bo ke Ko tor ske mo ra ju se po sma trati kao pro ces ob li ko va nja sve sti o ovoj re gi ji kao po seb nom, bo gom ču va nom me stu. Sve u kup na dru štve na i kul tur na ak tiv nost Bo ke lja kroz ve ko ve – pomor ska pri vre da i mo re plov stvo, ra to va nje, gra di telj ska ak tiv nost, li tur gij ski i iz van li tur gij ski ri tu a li, ver bal na, li te rar na i mu zič ka preg nu ća – mo ra se raz u me ti kao te žnja da se ostva ri sank ti fi ka ci ja sop stve nog pro sto ra. Stožer tog po sve će nja bi la je vi zu el na kul tu ra. Cr kve, ka pe le, ol ta ri, iko ne, vo tiv ni da ro vi, no se ći su ele ment bo kelj skog iden ti te ta i in te gri te ta. Si stem vi zu el nih zna ko va u se be je in kor po ri rao evrop ske ten den ci je ali i po tre be lo kal nih kul to va, po li tič kocr kve nih pri li ka i estet skog sen zi bi li te ta. Ma da je sva ka ko mu na, kao i kon fe si o nal na, na ci o nal na i so ci jal na gru pa ci ja u Bo ki Ko tor skoj kre i ra la sa mo svoj ne ko do ve i de la vi zu el ne kul tu re uslo vljena raz li či tim idej nim i ide o lo škim okvi ri ma, cilj nim gru pa ma, raz lo zi ma i na me na ma nji ho ve pre zen ta ci je, per cep ci je i di stri bu ci je, ov de se pa žnja usme ra va na one in te gra tiv ne ko ji su raz li či to sti ob je di nja va li, kre i ra ju ći Bo ku Ko tor sku kao ko he rent nu ce li nu, ko ja se i u pro šlo sti i u sa da šnjo sti iz dva ja kao za se ban en ti tet.

ključ ne re či: Bo ka Ko tor ska, Mle tač ka re pu bli ka, ma ri jan ska po bo žnost, vi zu el na kul tu ra

Bo ka Ko tor ska je je din stven pre deo či ja le po ta po či va na skla du pri rod nog i ur ba nog. Ta ret ka rav no te ža pri ro de i umet no sti do seg nu ta je za hva lju ju ći ve kov-noj oda no sti rod noj gru di i istin skom evrop skom kul tur nom ner vu Bo ke lja, me-đu sob no raz li či tih po svo joj ver skoj, na ci o nal noj i so ci jal noj pri pad no sti. Ukup no ob li ko va nje ovog je din stve nog en ti te ta za po če lo je znat no ra ni je, ali je za o kru že no

sa ša bra jo vić, be o grad

in ter kul tu ral nost u bo ki ko tor skoj re ne san snog i ba rok nog do ba

interkulturalna istraŽivanja udc 316.73(497.16 boka kotorska)"14/16"

193

u vre me nu ka da je Bo ka Ko tor ska bi la deo Mle tač ke re pu bli ke (od po čet ka 15. do kra ja 18. ve ka).

Po što je bi la u sa sta vu Ve ne ci jan skog ko mon vel ta, Bo ka Ko tor ska je se be uskla-đi va la sa ve ne ci jan skim dru štve nim i kul tur nim stan dar di ma. Ve ne ci ja je za tu uni-fi ka ci ju po ne kad iz dva ja la znat na, a če šće skrom na, sred stva iz dr žav ne ka se. Sa-o bra že nje sa me ra ma dr ža ve či ji su po da ni ci bi li, a ko ja je pred sta vlja la uva žen i po što van op šte e vrop ski mo del, za slu ga je, pre sve ga, sa mih Bo ke lja. Okol no sti u ko ji ma su ži ve li – kon ti nen tal na izo lo va nost zbog Tu ra ka ko ji su vre me nom za u ze-li i pri mor ske gra do ve Her ceg No vi i Ri san, te ti me za tvo ri li iona ko uza ne mor ske pro la ze – ome ta le su nji ho ve na po re. No, i po red sve ga, Bo ka je u sva kom po gle du (dru štve no-po li tič kom, eko nom skom, du hov nom, kul tur nom) bi la deo Serenissime. Bi ti deo Serenissime zna či lo je u pot pu no sti pri hva ti ti nje ne sim bo le i po i sto-ve ti ti se sa nji ma: sve tim Mar kom, nje go vim pra ti o cem la vom, dr žav nim bar ja kom i du ždem. Zna či lo je na sle di ti slo že ne od no se iz me đu dr ža ve i cr kve, što se u Bo-ki do dat no kom pli ko va lo ve li kim pri li vom pra vo slav nih. Zah te va lo je pre u zi ma nje kom plek snih ce re no mi ja la i fe šti. Pod ra zu me va lo je pri hva ta nje i glav ne ni ti ve ne ci-jan ske mi to lo gi je, oli če ne mak si mom VenetiaVergine.

Ve ne ci jan ska po sve će nost Bo go ro di ci iz ra ža va se kao slo že na me ša vi na re li gi-o znih i pro fa nih ele me na ta. Vi še od dru gih gra do va-dr ža va, ona je u pred sta vi Bo-go ro di ce na šla naj pre ci zni ju per so ni fi ka ci ju svog bi ća. Sve ide je utka ne u kon cept VenetiaVergine pri hva ti la je, pri me ni la, ali i na svoj oso ben na čin ob li ko va la Bo ka Ko tor ska. For mi ra nje Bo ke kao me ta fo re Bo go ro di či nog kra ljev stva bio je za jed nič-ki na um i po slan stvo ge ne ra ci ja uče nih i da le ko vi dih lju di ko ji su pri pa da li hu ma-ni stič kim kru go vi ma, Ka to lič koj cr kvi, re li gi o znim re do vi ma, la ič kim kon gre ga ci ja-ma, po mor skim udru že nji ma. Sve to je vi še stru ko po dr ža va la mor fo lo ška struk tu ra Za li va. Bo go ro di či ne cr kve i u nji ma po hra nje ne dra go ce no sti, po seb no sve te sli ke i skulp tu re, po di za ne su na stra te gij ski naj va žni jim tač ka ma Za li va. Na la ze se uz-dig nu te na ob ron ci ma ste na ili na sa moj vo di, po red oba le mo ra ili re ka-po nor ni ca, pri slo nje ne uz grad ske be de me ili u sr cu gra da, na ras kr sni ca ma va žnih pu te va (sl. 1). Ta ko bri žljiv ras po red Bo go ro di či nih cr ka va ru ko vo đen je pro mi šlje nom stra te-gi jom ko ja je u svom ko re nu ima la vi zi ju Bo ke Ko tor ske kao do bro or ga ni zo va ne i ure đe ne ce li ne (Bra jo vić 2006). U toj ce li ni, i po red stal nih ten zi ja iz me đu raz li či tih gru pa ci ja (u kon fe si o nal nom, na ci o nal nom, so ci jal nom smi slu), gra di la se rav no te-ža. Iako krh ka, op sta la je ve ko vi ma.

Sta ri, ugled ni i ot me ni Ko tor od ra ni je je pri vla čio stran ce, na ro či to tr gov ce. U nje mu je, osim do mi nant nog ka to lič kog ži vlja, to kom 14. i 15. ve ka ži ve la ve li ka i do bro or ga ni zo va na za jed ni ca ka ta ra (Nik če vić 2001, 15-16, 24). Kao i u dru gim ko mu na ma Bo ke, bi lo je i Je vre ja, na ro či to uspe šnih u tr go vi ni sa tur skim obla sti ma u ne po sred noj bli zi ni. Re gu lar na mle tač ka voj ska u Ko to ru sa sto ja la se od pla će-


194

nih pro fe si o na la ca, sko ro is klju či vo stra na ca, me đu ko ji ma je bi lo i pro te sta na ta. U če ta ma for mi ra nim za od bra nu Ko to ra, na ro či to me đu stradiotima (la ka ko nji-ca za od bra nu grad skog pod ruč ja) bi lo je Gr ka, Al ba na ca i Hr va ta (Ми ло ше вић 1978, 110-113). Do ku men ti, ma hom kri vič ne pri ja ve zbog tr go vi ne, kra đe, pi jan-stva i kon tak ta sa „sra mot nim žen ska ma“ ja sno uka zu ju na kon fe si o nal nu i et nič ku ra zno vr snost u ovom gra du. I po red stal nih su ko ba sa Gr blja ni ma ko ji su obez be-đi va li po ljo pri vred ne pro iz vo de i kroz či ju je ze mlju pro la zio va žan ka ra van ski put (Спре мић 2005, 193-213, Хра бак 2005, 231-245) i stal ne opa sno sti od Tu ra ka, sa ko ji ma su ko tor ski tr gov ci ipak uspe šno tr go va li, pi sa ni i ma te ri jal ni iz vo ri uka zu ju da je Ko tor us po sta vio vi so ke stan dar de po pi ta nju dru štve nog i kul tur nog ži vo ta.

Jed na od naj mar kant ni jih fi gu ra ovog gra da, kao i ce le Bo ke Ko tor ske, ujed no i lič nost u ko joj se ogle da kon fe si o nal na i so ci jal na ne raz lu či vost ovog do me na, je bla že na Oza na (1493-1565). Ona je ima la po seb no me sto u ce lo kup nom, po seb no du hov nom ži vo tu re gi je, iz me đu osta log i za to što je u se bi ob je di ni la raz li či to sti u njoj pri sut ne. Ro đe na u pra vo slav noj po ro di ci, ova pa sti ri ca iz se la Ri đan ko ja se za re di la u Ko to ru, po sta la je ne za me nji vi sa vet nik naj zna čaj ni jim pred stav ni ci ma gra da i dr ža ve (Lu ko vić 1965). Svo jim mo li tva ma, sa ve ti ma i vi zi ja ma obez be đi va la je sta bil nost i pro spe ri tet za jed ni ce. Nje ne vi zi je ide al ne su sli ke re li gij sko-po li tič ke ide o lo gi je ko mu ne i auto ri te ta upra ve gra da. Za pre no si o ca ta kvih po ru ka pro vi-đe nje je iza bra lo že nu skrom nog po re kla, ko ja pre la zi u ka to li čan stvo i sti če ugled zbog sve tog ži vo ta i ču da ko ja či ni.

Od nos mle tač kih vla sti pre ma pra vo slav ni ma u Bo ki Ko tor skoj bio je pro men-ljiv i slo žen. To kom 15. ve ka, su de ći po do ku men ti ma, Re pu bli ka je ula ga la na po re u „po vra tak ne ver nič kih i ras kol nič kih oso ba na ka to lič ku ve ru“. I u 17. ve ku vo di la je ra ču na da se do se lje ni pra vo slav ni ne na sta nju ju u gra do vi ma, po seb no gde je „ka-kva tvr đa va“ (Bu to rac 1999, 239). Me đu tim, cr na Go ra je to kom 18. ve ka po sta ja la sve pri sut ni ji či ni lac u po li ti ci Serenissime. Do mi ni ka nac Pe tar Ka lo ma ti za pi sao je: „Sum por na su sjed na ze mlja (cr na Go ra) mo že mno go ko ri sti ti, a u sva ko vri je me mno go na u di ti“, i „Sa mi su se Tur ci u ne ko li ko na vra ta umi lja va li pred cr no gor skim vla di kom“. Za to Ve ne ci ja po ku ša va da odr ži do bre od no se sa cr no gor ci ma, jer nje-na vla da vi na na tom pod ruč ju za vi si „od do bre ili zle vo lje ono ga vla di ke“. S jed-ne stra ne, Mle tač ka re pu bli ka bi la je sve sna upo zo re nja bar skog nad bi sku pa Vic ka Zma je vi ća (1670-1750) da upa di cr no go ra ca – ko ji „ma lo šta ima ju da iz gu be“, a bi-če vi „što ih oku ša še sa mo im du ho ve ogor či še i utvr di še ih u gra be žlji vo sti“ – ugro-ža va ju in te gri tet do ne dav no kom pakt no ka to lič kih gra do va u nje nom po se du. Sa dru ge stra ne, no vi sta nov ni ci bi li su ujed no no vi po da ni ci Serenissime, što je mo glo oja ča ti nje nu uve li ko na če tu eko nom sku, po li tič ku i voj nu moć. Za to se do zvo lja va sve ma sov ni je na se lja va nje pra vo slav nih u gra do vi ma a do de lju ju im se i cr kve ko je su ra ni je bi le ka to lič ke.


195

To kom 17. i 18. ve ka od svih me sta u Bo ki naj vi še je Pe rast pri vla čio pra vo slav-ne ko ji su be ža li pred tur skom oku pa ci jom. Bi lo je mno go pri do šli ca i iz Al ba ni je, ve ći nom ka to li ka, ma da su po ne kad do la zi li i mu sli ma ni. Raz lo zi za to su bi li mno-go broj ni. Grad je u to do ba bio vr lo pro spe ri te tan, nu dio je naj vi še po sla i za ra de. Za tim, kao grad bez na ro či te sred nje ve kov ne tra di ci je, ko jom se s pra vom di čio Ko tor, ujed no bez sta rog plem stva, i uz iz ve sni ne do sta tak ugla đe no sti – otu da epi-te ti po put „go ro pad ni” Pe ra šta ni, Pe rast ni je bio od bo jan pre ma pri do šli ma, naj če-šće ne u lju đe ni ma, ali sprem ni ma da se uklju če u raz ne ri zič ne haj duč ke i gu sar ske ope ra ci je. Je dan od raz lo ga bi la je i pri stu pač na grad ska struk tu ra Pe ra sta, či ja je pot pu na otvo re nost pre ma mo ru, neo me đe nost tvr đa va ma, uslo vi la slo bod no, eks-tra vert no po na ša nje nje go vih sta nov ni ka i lak še pri hva ta nje pri do šli ca (sl. 2).

ko tor ski za liv sa go spom od Škr pje la, fo to gra fi ja ste va na kor di ća

196

Ve li ka po be da nad ri san skim di zda rom i voj sko vo đom Meh med-agom Ri zva-na gi ćem, ko ji je sa 5000 lju di kre nuo na Pe rast sa mo ra i sa kop na 15. ma ja 1654, te ško da bi bi la do bi je na bez do ja ve o ve li kim tur skim pri pre ma ma ko ju je upu-tio pra vo slav ni sve šte nik Ra dul iz Ri đa na. Za hva lju ju ći toj do ja vi, ka pe tan gra da, Kr sto Vi sko vić, us peo je da iz Ko to ra do bi je od red od tri de set pe ša ka i mo bi li še ma lo broj no sta nov ni štvo. Bar ski nad bi skup An dri ja Zma je vić (1628-1694), ko ji je sto lo vao u rod nom Pe ra stu jer je Bar bio u tur skim ru ka ma, imao je do bre od no-se sa pra vo slav ni ma. On je, kao po ve re nik rim ske Kon gre ga ci je za pro pa gan du ve re, imao za da tak da stva ra „do bro ras po lo že nje pre ma Sve toj sto li ci“ me đu pra-vo slav nim sve šten stvom i ži vljem (Ра до нић 1950, 258-265, 331-386). Zma je vi će vi po stup ci bi li su, u skla du sa obu kom u Kon gre ga ci ji i ce lo kup nom politicadellamoderazione Кatoličke cr kve 17. ve ka, ne na me tlji vi i mu dri (Bra jo vić 2000, 32-33).

pe rast, fo to gra fi ja dra ga na ba bo vi ća

197

Slu žio je u pra vo slav nim cr kva ma, do če ki vao i go stio pra vo slav ne sve šte ni ke, u ime do se lje nih haj du ka pi sao mol be da im se do de le cr kve po nji ho vom ob re du. Zbog to ga je bio ce njen i ra do vi đen me đu pra vo slav ni ma. U nje go voj do broj vo lji da po mog ne pra vo slav nom ži vlju i sve šten stvu mo že se, po red stra te gi je pri do bi ja nja no vo pri do šlih sta nov ni ka ka to lič koj ve ri, uvi de ti du bo ko uko re nje no ose ća nje pri-pad no sti naroduslovinskom.

Pro po ved nič ki re do vi Ka to lič ke cr kve (fra njev ci, do mi ni kan ci, jed no kra će vre me i je zu i ti) ta ko đe su bri nu li o lju di ma raz li či tih kon fe si ja i so ci jal nog po re kla. Bri ga o de ci, bo le sni ma, sta ri ma i na sve dru ge na či ne ugro že ni ma bi la je du žnost i ka ri ta tiv-nih udru že nja, tzv. bra tov šti na. Jed nu od njih, bra tov šti nu Go spe od Ru ža ri ja u Pe ra-stu, ka non ski je osno vao nad bi skup An dri ja Zma je vić u svo joj za du žbi ni, isto i me noj cr kvi u ko joj je i sa hra njen. Zma je vić, sve stan za stra šu ju ćeg si ro ma štva na pro sto ru Bar ske nad bi sku pi je, o če mu je pi sao u svo jim iz ve šta ji ma Kon gre ga ci ji, či ni sve da po mog ne si ro ma šni ma i bra tov šti ni ko ja o nji ma bri ne. Za to, od mah is pod svo je pa-la te, po di že ku ću za po tre be bra tov šti ne i uto či šte za lju de bez do ma. Iz sa ču va ne bra-tov štin ske knji ge LibrodellaScoladelSsmoRosario sa zna je se da je u njoj bi lo mno go Al ba na ca, kao i po ro di ca po ro du pra vo sla vnih (Bu to rac 1999, 174-179).

O ukup noj rav no te ži u Bo ki Ko tor skoj bri nu le su mle tač ka vlast i Ka to lič ka cr-kva. Obe su bi le sve sne da se raz li či te et nič ke, re li gij ske i so ci jal ne za jed ni ce mo gu dr ža ti u mi ru sta bil nim dr žav nim apa ra tom. Obe su zna le da je za stva ra nje ko he zi je bi la neo p hod na pro iz vod nja per so ni fi ka ci ja i sim bo la.

Pre ma ba rok nim shva ta nji ma, vi zu el ne umet no sti su naj su ge stiv ni je, ključ ne u si ste mu ko mu ni ka ci je sa ši ro kim slo je vi ma pu bli ke (Ma ra vall 1986, 251-254). Pred-nost vi zu el nog nad audi tiv nim, ko ja je već u an tič ko do ba is tak nu ta, u ba ro ku je u pot pu no sti po tvr đe na. Re for mi sa na Ka to lič ka cr kva u vi zu el nim umet no sti ma je vi de la mo ćan in stru ment pro pa gan de. Ve ne ci jan ska Re pu bli ka gra di la je slo že nu vi zu el nu pro pa gan du svo je dr žav no sti (Ro sand 2001). Du bo ko in kor po ri ra ne u Bo-ki Ko tor skoj, obe su po se za le za vi zu el nom kul tu rom kao in stru men tom ko jim se gra di ose ćaj pri pad no sti i za jed ni štva. Ugro že na i pri ti snu ta sa sva ke stra ne, ka ko kop ne ne, ta ko i mor ske, na se lje na raz li či tim ver skim i et nič kim gru pa ma, Bo ka Ko-tor ska če sto se osla nja la na ko he zi o nu moć vi zu el ne kul tu re.

Stva ra nje vi zu el ne kul tu re po ne kad je pro is ti ca lo iz ne po sred ne sa rad nje pred-stav ni ka raz li či tih kon fe si ja. Pra vo slav ni mo na si ma na sti ra Sa vi na su Lo vru Do bri-če vi ću, ka to li ku, 1455. da li za da tak da osli ka cr kvu Us pe nja Bo go ro di či nog (Ђу рић 1974, 3-7). Do bri če vi će vo od stu pa nje od ta da šnje pra vo slav ne iko no gra fi je po seb-no je iz ra že no u li ku Bo go ro di ce, u ap si di. Ona je pred sta vlje na ka ko sto ji na ve li-kom sr pu mla dog me se ca. Po red nje je ar han đel Ga vri lo sa cve tom u ru ci, sim bo-lom Bo go ro di či ne bez gre šno sti, što ni ka da ni je na sli ka no na vi zan tij skim pri ka zi ma Bla go ve sti. Da bi se ova sli ka na šla na ta ko zna čaj nom me stu, u ma na sti ru ko ji je za


198

pra vo sla vlje u Bo ki imao pre sud nu ulo gu, Do bri če vić je mo rao ima ti pri sta nak svo-jih po slo da va ca. Je di no je ta ko mo gao na sta ti ovaj vi zu el ni ko men tar Že ne iz Apo-ka lip se (12, 1), vr lo bli zak u ka to li čan stvu uob li če noj dok tri ni Bez gre šnog za če ća.

Raz log za što su sa vin ski mo na si iza bra li sli ka ra ko ji je do ta da ra dio sa mo za ka to lič ke cr kve Ko to ra, Du brov ni ka i Bo sne ni je pot pu no ja san. Slič no je i sa po zni-jim, obr nu tim slu ča jem iz Do bro te. U do brot skoj sta roj cr kvi Sve tog Sta si je po sto-ja la je ka pe la po sve će na Go spi od Ru ža ri ja, o ko joj je bri nu la isto i me na bra tov šti na, osno va na 1707, či ja se knji ga sa ču va la. U njoj se na la zi po gla vlje o osli ka va nju ce le te ka pe le: SpesoperdepengarlacapellatuttadiSantissimoRosari (To mić 1979-1980, 141-151). Ova ka pe la i ce la cr kva po sto ja le su i na kon iz grad nje no ve cr kve 1773, ali je u ma pa ma iz 1886. vi še ne ma. Ka pe la je bi la osli ka na od svo da do gor njeg ven ca, ka ko pre ci zi ra ugo vor iz 1716. go di ne. Po sao osli ka va nja ka pe le do bio je Di mi tri je Da skal, pra vo sla vac, ro do na čel nik po ro di ce sli ka ra fre sa ka i iko no pi sa ca Di mi tri-je vi ća-Ra fa i lo vi ća iz Ri sna. Za oba vlje ni po sao sli kar je pri mio znat nu su mu od 32 du ka ta. Da skal je sa mo go di nu da na ra ni je iz ra dio fre ske u cr kvi Sve tog Ni ko le u Pe li no vu, Gr balj, ko je se sma tra ju nje go vim naj u spe li jim de lom. Nje go vo is ku stvo u fre sko teh ni ci i po ka za ni re zul ta ti na ve li su bra ti me Ro za ri ja da se za nje ga opre de le. Ve ro vat no su bra ti mi na mer no iza bra li pra vo slav nog iko no pi sca jer su že le li „grč ki ma nir“ ko ji je, kao auten tič an je zik tra di ci je, bio na ce ni u ba rok no do ba.

I pra vo slav ni mo na si sre di nom 15. ve ka, i ka to lič ki bra ti mi po čet kom 18, mo gli su iza bra ti, do ve sti i pla ti ti sli ka ra sa svim pri klad nog, pa i u k on fe si o nal nom smi-slu, za svo je po tre be. Ipak, oni su se opre de li li za su prot no. Raz lo zi za to mo ra ju se pa žlji vo is pi ta ti. Ve ro vat no su obe gru pe že le le da do bi ju neo spor no po tvr đe nog sli ka ra i ta že lja je od ne la pre va gu nad kon fe si o nal nom raz li či to šću.

Sve te sli ke na pod ruč ju bar ske di je ce ze su bi le dra go ce ne, ret ke i od ve li kog di-dak tič kog i pro pa gand nog zna ča ja. To se vi di iz iz ve šta ja mi si o na ra Vin ćen ca Đa-ne li ja (Vin cen zo Gi a ne li), ko ji sve do či da su bu dvan ski sve šte ni ci la tin skog ob re da, čim je bar ski nad bi skup Đu ze pe Ma ri ja Bu o nal di (Gi u sep pe Ma ria Bu o nal di) 1652. umro, iz cr kve u Pa štro vi ći ma, u ko joj je po koj ni nad bi skup slu žio, od ne li sve iko-ne. Đa ne li oce nju je da su to uči ni li za to što su Pa štro vi ći „ši zma ti ci“, a nji hov čin pro gla ša va attobarbaro, jer „Pa štro vi ći že le ži ve ti u je din stvu sa Rim skom cr kvom“ (Ja čov 1992, 266-274, 396-397).

Vi zu el na kul tu ra Bo ke Ko tor ske ogrom nim de lom bi la je u slu žbi ma ri jan ske po bo žno sti. Pro stor Bo ke Ko tor ske – ne pri stu pač na, bez bed na (ko li ko je to uop šte bi lo mo gu će) struk tu ra Za li va – iz ra ža va se kao ze malj ska me ta fo ra Bo go ro di či nog kra ljev stva, kao sli ka ide al nog pro sto ra, gde su ze mlja i mo re u ne po sred nom do di-ru sa ne bom, ka ko u bu kval nom, ta ko i u me ta fo rič nom smi slu. Vi đe no u dru štve-no-po li tič kom okvi ru, to je vi zi ja sta bil ne, pra vič ne dr ža ve ko ju ču va bud no oko Bo go ro di ce. U tom har mo nič nom do me nu pre sud nu ulo gu ima ju Bo go ro di či ne


199

sve te sli ke. One su bi le ključ ne za for mi ra nje sa kral ne to po gra fi je Za li va u ce li ni. Sve ta sli ka i hram ko ji ju je ču vao bi li su en ti te ti ko ji ma se ob li ko va la sop stve na „dr žav nost“ i sna žni vi zu el ni sim bo li po li tič ke ide je. Sve se to naj ja sni je is po lja va lo pri li kom jav nih ma ni fe sta ci ja, grad skih ri tu a la, pro ce si ja i sa kral nih dra ma (Bra-jo vić 2006, 266-303). Bo go ro di či na pred sta va is ka zu je grad ski po li tič ki auto ri tet i eko nom sku sta bil nost. U njoj je re li gij sko-po li tič ka ide o lo gi ja ide a li zo va na pa ne pred sta vlja opa snost za auto ri tet po li tič ke upra ve. Na pro tiv, upra vo njoj nu di jak ose ćaj pri vi le go va no sti zbog za šti te Kra lji ce ne ba i mo guć nost da se i sa ma pred sta vi kao pra ved na i sta bil na.

Sli ka Bo go ro di ce sa Hri stom-de te tom su štin ski je lik hri šćan ske du hov no sti. Po sred nik je iz me đu Bo ga i čo ve ka, ob da ren vr li na ma ko je po se du ju sve te lič no-sti na njoj pri ka za ne. Le gen de ko je je ne u mit no pra te ka zu ju da ona mo že sve, pa i da se po me ra, pu tu je. Pra će njem le gen di iza tka nih to kom ve ko va na pod ruč ju cr no gor ske oba le i za le đa mo že se re kon stru i sa ti po vest Bo ke Ko tor ske. Pre da nja po ne kad is ti ču da se iko ne pre se lja va ju do bro volj no, u po tra zi za me stom na ko jem će bi ti pri klad no po što va ne. Ta kav je slu čaj sa iko nom iz Pr ča nja, Go spom Pr čanj-skom. Pre da nje, či ji je ko ren u se lu Pri je vor u pra vo slav nom Gr blju, u brat stvu Va so vi ća, ka že da je u „dav no do ba“ sve ti nja iz tog se la pre ne ta u Pr čanj. Ka da su je od no si li iz se la iz go vo ri la je: „Te ško se lu iz ko je ga iz la zim, bla go ono me u ko je idem“ (N. Lu ko vić 1965, 293). Po sto ji i pre da nje da je sli ku u grad do ne la po ro di ca Ča va lo (ili Ča va lo vić) iz Gr blja. U oba pre da nja is ti če se da je sve ti nja do ne ta iz se-la u grad, iz Gr blja – pre te žno pra vo slav nog, u Pr čanj – pre te žno ka to lič ki. Ona je ima la moć da ob je di ni raz li či to sti i da, ta kvim svo jim ugle dom, po mog ne Pr ča nju, ne ka da u po se du Ko to ra na, da us po sta vi vla sti ti auto ri tet. Ta „sve ta sa su da“ mo gla je uti ca ti da se po ste pe no stek ne ose ćaj si gur no sti, za šti će no sti i auto ri te ta za jed-ni ce. Ona je svo jim pri su stvom bi la ga rant so ci jal ne in te gra ci je i eko nom skog raz-vo ja ko je je ovaj grad, vre me nom, po čeo da uži va. Go spa Pr čanj ska je po tvr đi va la svo ju moć stal nim či nje njem ču da pri li kom epi de mi ja ku ge, ra to va, su ša i dru gih ne vo lja. Na ro či to če sto su joj se obra ća li u vre me ko le re 1855. Po sled nje ve li ko za-jed nič ko da ri va nje ču do tvo ri ce bi lo je 1937. go di ne, ka da je ukra še na po zla će nim sre br nim okvi rom sa ure za nim pro ro čan skim re či ma „Za mir u na ro du i mir me đu na ro di ma svo joj Po kro vi te lji ci Pr ča nja ni“. Na ve de nim do bro čin stvi ma, uklju ču ju-ći i ono po sled nje – oču va nje mi ra u na ro du i me đu na ro di ma, ka rak te ri stič no za Bo ku u te škim go di na ma II svet skog ra ta – Go spa Pr čanj ska je vi še stru ko po tvr di la svo ju in te gra cij sku moć.

Pre da nja ko ja pra te ču de sne pu te ve bo kelj skih ču do tvo ri ca če sto is ti ču nji ho vo is toč no po re klo, kao i to da su u no vo sta ni šte do pli va le mo rem. Ta kva le gen da tvo-ri bi o gra fi ju Go spe od Škr pje la, naj zna čaj ni jeg vi zu el nog sim bo la Bo ke Ko tor ske (sl. 3). Isto i me na cr kva, za ovu sve tu sli ku po dig nu ta u 15. ve ku, no si ulo gu glav nog


200

sim bo lič nog ču va ra ovog re gi o na. Za hva lju ju ći slav noj Bo go ro di či noj sli ci i me stu na ko jem je sa gra đe na, ova cr kva po sta la je cen tral no kult no i hod o ča snič ko me sto Za li va.

Go spa od Škr pje la je, pre ma le gen di, do pli va la mo rem iz ca ri gra da. Na hri di is-pred Pe ra sta uka za la se lo kal nim ri ba ri ma. Tu su joj Pe ra šta ni, na kon ne ko li ko „pre-be ga“ iz pe ra ške žup ne cr kve i stal nog po ja vlji va nja na istom me stu na mo ru, na po-kon po di gli hram. Pe ra ška le gen da sa dr ži ne ko li ko va žnih kom po ne na ta, ti pič nih za pre da nja ko ja pra te na sta nak ve ći ne ču do tvo ri ca me di te ran skog sve ta (sa mo vo lja u iz bo ru me sta gde se že li što va ti, upor nost u do ka zi va nju na me re da se za dr ži na že lje nom me stu – ma nje pri stu pač nom, ali od ve ćeg stra te škog zna ča ja, uka zi va nje na iz u zet no le pom i su ge stiv nom me stu, iz bor jed no stav nih lju di ko ji je pro na la ze). Po seb no zna ča jan za jed nič ki ime ni telj je ste spa se nje sve te sli ke sa oku pi ra ne vi zan-tij ske te ri to ri je i iz bor no vog sta ni šta na Za pa du. Ta ko se le gen da ma tvo ri spe ci fič ni most iz me đu Is to ka i Za pa da ko ji po tvr đu je ne raz lu či vost hri šćan ske isto ri je, is ti če Is tok kao ko lev ka hri šćan skih sve tih sli ka, i Za pad ko jem pro vi đe nje da ru je isto rij-sku od go vor nost i ukup ni le gi ti mi tet kao su per i or nom ču va ru hri šćan ske ci vi li za ci-je. Iz bor no vog, si gur nog sta ni šta bio je do kaz nje go vog zna ča ja, što je gra di lo po nos i pre stiž ko mu ne.

Go spa od Šrk pje la je, pre ma dru goj le gen di, sti gla sa ostr va Sko pe los u egej-skom ar hi pe la gu. I njen na ziv, ka že pre da nje, po ti če od tog ostr va (Vi sko vich 1898, 293-302). eube ja sa okol nim ostr vljem pri pa da la je, kao i Pe rast, Ve ne ci ji. Me đu-sob ni po mor sko-tr go vač ki kon tak ti bi li su če sti, pa se u Bo ki sre ću „sko pi ot ske“ Bo go ro di ce, od no sno mle tač ke re pli ke Bo go ro di či ne iko ne sa Sko pe lo sa sa grč kim i ita li jan skim nat pi si ma. Ma da bit no dru ga či ja, i ova le gen da is ti če is toč no po re klo pe ra ške ču do tvo ri ce. Njen „grč ki“ ma nir, de lo ko tor skog sli ka ra Lo vra Do bri če vi ća iz sre di ne 15. ve ka, sma tran ori gi nal nim je zi kom tra di ci je na ro či to u po to njim ve-ko vi ma, obez be đi vao joj je ne spo ran ugled.

Do ku men ti po tvr đu ju da su Go spu Pe ra šku po što va li i da ri va li Du brov ča ni, pred stav ni ci mle tač ke upra ve, Al ban ci, kao i mno gi dru gi stran ci. Pra vo slav ni su joj če sto či ni li za ve te i po ho di li hram, na ro či to na ve li ke pra zni ke. U iz ve šta ju pe ra-škog opa ta An tu na Zam be le ko tor skom bi sku pu Ma ri nu Dra go 1708. opi su je se lo še sta nje mo ra la u jed nom pra vo slav nom se lu, ko je je po bolj ša no ot ka da ne ki se lja ni slu že na pe ra škim bro do vi ma, gde se upo zna ju sa po što va njem Go spe Škr pjel ske (Vu lo vić 1887, 56-57).

Go spa od Škr pje la šti ti la je grad od na pa da gu sa ra i Tu ra ka, ze mljo tre sa, epi de-mi ja, ima la ulo gu za štit ni ka so ci jal nog re da i po ret ka. Nu di la je re li gi o znu i so ci jal-nu sa tis fak ci ju, pod jed na ko mi lo sti va pre ma bo ga ti ma i si ro ma šni ma, ka to li ci ma i pra vo slav ni ma. No še na u ve li kim pro ce si ja ma, na ro či to na go di šnji ce ve li ke po-be de nad Tur ci ma 15. ma ja 1654, ova iko na je či ni la da se so ci jal na ten zi ja ubla ži,


201

da se oču va red i ne okr nji sub or di na ci ja gra đan stva upra vi. Go spa od Škr pje la bi la je deo si ste ma so ci jal nog i po li tič kog re da, di sci pli no va nog i mo ral nog dru štva, sred stvo ko je je obez be đi va lo du hov no i ma te ri jal no spa se nje svih gra đa na. Iako su ugled i zna čaj ove sli ke i nje nog sve ti li šta u hr vat skom na ro du neo spor ni, mo ra se is ta ći da se zbog spe ci fič nih okol no sti, na ro či to ve li kog pri li va i pre vla sti pra vo-slav nog sta nov ni štva, što je po vla či lo slo že ne me đu kon fe si o nal ne od no se i na ci o-nal na ose ća nja, kao i raz li či te, naj če šće ne do bro na mer ne upli ve dr žav ne po li ti ke, Go spa od Škr pje la ni je oven ča la pr ven stve no ore o lom na ci o nal ne za štit ni ce. To joj ni kad ni je sme ta lo: svo jim ugle dom bi la je, je ste i bi će po što va ni i vo lje ni sim bol svih lju di do bre vo lje.

Sa ovom, kao i dru gim Bo go ro di či nim sli ka ma, stva ra nim ka ko u ka to lič kim, ta ko i pra vo slav nim sre di na ma, po sti za ne su po be de u dra ma tič nim i od sud nim mo men ti ma ko ji, pro sla vlja ni u grad skim ri tu a li ma, još uvek ima ju sna žan uti caj u sa mo sve sti Bo ke. Sva kom go di šnji com te po be de nad ne pri ja te ljem, bo le šću, pri-rod nim ne po go da ma, do bi ja le su no va zna če nja sa po li tič kom, dru štve nom i mo-ral nom po za di nom. U sva koj od njih vi zu el na kul tu ra iz re ne san snog i ba rok nog pe ri o da is ti če se kao su štin ski fak tor in te gra ci je, ver ske i na ci o nal ne to le ran ci je, su-ži vo ta i in ter kul tu ral no sti.

li te ra tu ra:

1. Bra jo vić S.: GospaodŠkrpjela–marijanskiciklusslika, Pe rast 2000.2. Bra jo vić S.: UBogorodičinomvrtu.BogorodicaiBokaKotorska–baroknapobožnostzapad

noghrišćanstva, Be o grad, Pla to i Fi lo zof ski fa kul tet u Be o gra du, 2006.3. Bu to rac P.: KulturnapovijestgradaPerasta, Pe rast 1999.4. Ђу рић В. J.: МанастирСавина, Бо ка 5, Хер цег-Но ви 1974: 3-7.5. Хра бак Б.: ГрбаљодМорејскогратадопропастиМлетачкерепублике, u: Грбаљкроз

вјекове.Збворникрадовасанаучногскупа„Грбаљкрозвјекове“, Гр баљ и Ко тор, 11-13. ок то бра 2001, Гр баљ 200: 231-245.

6. Ja čov M.: LemissionicattolicheneiBalkanidurantelaguerradiCandia(16451669), Vol. I, città del Va ti ca no 1992.

7. Lu ko vić Don N.:BlaženaOzanaKotorka, Ko tor 1965.8. Lu ko vić Don N.: BogorodičinhramnaPrčanju.Ilustrovanikulturnoistorijskiprikaz, Ko tor 1965.9. Ma ra vall J. A.: CultureoftheBaroque.AnalysisofaHistoricalStructure, Man che ster, Uni-

ver sity Press 1986.10. Ми ло ше вић М.: ВојнаорганизацијауБокиКоторскојзавријемемлетачкевладавине,

Бо ка 10, Хер цег Но ви 1978: 95-119.


202

11. MonumentaMontenegrinaVI/1, EpiskopiKotoraiEpiskopijaiMitropolijaRisan, pri re dio V. D. Nik če vić, Isto rij ski in sti tut cr ne Go re, Pod go ri ca 2001.

12. Ра до нић J.: Римскакуријаијужнословенскеземље, Бе о град, СА НУ, По себ на из да ња, књ. cLV, Оде ље ње дру штве них на у ка, 1950.

13. Ro sand D.: MythsofVenice.TheFigurationofaState, cha pel Hill & Lon don, The Uni ver sity of North ca ro li na Press, 2001.

14. Спре мић М.: Грбаљисрпскадеспотовина(14211459), u: Грбаљкрозвјекове.Зборникрадовасанаучногскупа„Грбаљкрозвјекове“, Гр баљ и Ко тор, 11-13. ок то бра 2001, Гр-баљ 2005: 193-213.

15. To mić A.: CrkvaSv.EustahijauDobroti–Hrampomoraca, Go di šnjak Po mor skog mu ze ja u Ko to ru XXVII-XXVI II (1979-1980): 141-151.

16. Vi sco vich F.: StoriadiPerastodallacadutadellarepublicavenetaalritornodegliaustriaci, Tri e ste 1898.

17. Vu lo vić S.: GospaodŠkrpjela.PovjestnecrticeočudotvornojsliciBlaženeDjeviceodŠkrpjelainjenomhramunaotočićupremaPerastu, Za dar 1887.

in ter cul tu ra lity in bo ka ko tor ska of the re na is san ce and ba ro que pe riod

sum mary: The so cial and cul tu ral hi story of Bo ka Ko tor ska must be ob ser ved as an awa re ness ra i sing pro cess of the re gion as a dis tinct, pi o us pla ce. The en ti re so cial and cul tu ral ac ti vity of the Bo kelj pe o ple over the cen tu ri es – ma ri ti me eco nomy and na vi ga tion, war fa res, bu il ding ac ti vity, li tur gi cal and ex trali tur gi cal ri tu als, ver bal, li te rary and mu si cal ef forts – has to be ap pre hen ded as a stri ve to ward ac hi e ving san cti fi ca tion of the ir own en vi ron ment. The strong hold of such de dica tion was the vi sual cul tu re. Chur ches, cha pels, al tars, icons, vo ti ve gifts are the cru cial ele ments of the Bo kelj iden tity and in te grity. The system of vi sual signs has in cor po ra ted Euro pean ten den ci es but al so ne eds of lo cal cults, po li ti calchurch si tu a tion and aest he tic sen si bi lity. Alt ho ugh every com mu ne as well as every confes sion, na ti o nal and so cial gro up in Bo ka Ko tor ska, has cre a ted dis tinct co des and works of the vi sual cul tu re con di ti o ned by dif fe rent con cep tual and ide o lo gi cal fra me works, tar get gro ups, re a sons and pur po ses of the ir pre sen ta tion, per cep tion and di stri bu tion, the fo cus of at ten tion he rein is put on tho se in te gra ti ve that ha ve jo i ned dif fe ren ces to get her, ma king Bo ka Ko tor ska a co he rent who le, which stood out in the past and has been stan ding out as a se pa ra te en tity sin ce.

key words: Bo ka Ko tor ska, the Ve ne tian Re pu blic, Ma rian pi ety, vi sual cul tu re


203

Iko na Go spe od Škr pje la, fo to gra fi ja Dra ga na Ba bo vi ća


204

ap strakt: Je dan od ci lje va ovog ra da bio je i da se po ka že ka ko umet nič ko de lo po sta je ope ra ci o ni su bje kat iz me đu umet ni ce i sve ta, ne ka vr sta so ci jal ne skulptu re u ko joj se ogle da su štin ska po sle di ca sve sne dru štve ne ma ni pu la ci je mo ći. Ono što se oči gled no po ka za lo je to da sve ana li zi ra ne autor ke kroz svo je de lo ospo lja va ju svu tra u mu in di vi due ko ja pro ži vlja va is ku stvo u ko jem pri vat no, lič no i in tim no po sta je do men jav nog i po li tič kog ži vo ta i od lu či va nja, ka da po sta je stere o tip ili čak za kon ski de fi ni san na čin po na ša nja. Me đu ta kvim po ja va ma ko je ovaj rad po seb no ak cen tu je na ro či to su uoč lji ve i za ni mlji ve po sle di ce no vog kon zer vati vi zma u post ko mu ni stič kim ze mlja ma pod pa tro na tom cr kve, vi dlji ve u pa to lo gi ji kon flik ta dvo stru kih stan dar da mo ra la de mo krat skog i se ku lar nog dru štva. Za to se upra vo iza bra ni pri me ri fe mi ni stič ke umet no sti i či ne ne sa mo umet nič ki uspe šnima ne go i dru štve no va žni ma, ta ko ne mi nov no usva ja ju ći ka ko po li tič ke stra te gi je, ta ko i unu tra šnje me dij ske atri bu te an ga žo va ne, art sce ne.

Spo zna ja me ha ni za ma kon stru i sa nja ste re o ti pa po dr ža na je u ovom ra du i ana li tičkim po ten ci ra njem či nje ni ce da sa me že ne uče stvu ju u nji ho vom odr ža va nju i ta ko ih po en ti ra ju, dok upra vo od spo zna je tog pa ra dok sa po la zi de kon struk ti vi stič ki go vor ov de raz ma tra nih umet ni ca, po pra vi lu is ka zan u pr vom, svom, fe mi ni nom li cu ko je od iza bra nih mo ti vaste re o ti pa ujed no pro iz vo di i de lo i po li tič ni me tadis kurs u for mi umet no sti.

Neo p hod nost kre ta nja pre ko ka te go ri je ro da ta ko, bar ka ko re zul tat ovog is traži va nja po ka zu je, ne do vo di do nje go ve ne ga ci je, ne go do nje go vog no vog kontek stu al nog od re đi va nja, do či nje ni ce da se rod kao po jam i so ci jal na struk tu ra mo že raz u me ti sa mo u od no su sa dru gim osa ma iden ti te ta, uklju ču ju ći i ak tiv ni go vor, sa more flek si ju i sa moiz ra ža va nje, pa i nje go vu spe ci fič nu podvr stu ka kva je umet nost.

Za to ova ana li za na sto ji da po ka že da čvr sto ka no ni zo va ne te o ri je i ka te go ri je ne mo gu da ob u hva te ši ro ku mre žu aspe ka ta pro pi ti va nja iden ti te ta i da one u svo joj glo ba li stič koj i to ta li zi ra ju ćoj pri ro di sva ka ko no se opa snost od ko lo ni zi ra nja tu đih is ku sta va.

ključ ne re či: de kon struk ci ja, dru gost, iden ti te ti, iro ni ja, kon tek stu al nost, lo kaci o ni fe mi ni zam, mon ta ža, na ra tiv, pa ro di ja, per for ma tiv nost, si mu la ci ja, sub verzi ja, ste re o tip

ve ra ko picl, no vi sad

de kon struk ci ja rod nih ste re o ti pa u vi deo ar tu

interkulturalna istraŽivanja udc 316.647.8

205

“ Teh no lo gi ja je da nas ona lo gor ska va tra oko ko je oku plje ni pri ča mo na še pri če.“

Lo ri An der son

Po Ža ku De ri di, ko ji je za sno vao de kon struk ti vi stič ki me tod kao fi lo zo fi ju sla bih, mar gi nal nih i de cen tri sa nih dis kur sa, umet nost je ogle da lo ko je od ra ža va i pri ka zu je ha os za pad ne me ta fi zi ke.

Ideal umet no sti kao auto nom ne prak se sve do sre di ne pro šlog ve ka su ve re no je ne gi rao po sto ja nje pol nih i rod nih raz li ka. To kom pe de se tih i ra nih še zde se tih go-di na sa me umet ni ce fe mi ni stič kim sa dr ža jem svo jih ra do va po či nju da uka zu ju na raz li ke sop stve nog umet nič kog is ku stva u od no su na do mi nant ni dis kurs ta da šnje art sce ne.

Sve sne da su sa mim ba vlje njem umet nič kom prak som iza šle iz ste re o tip nih ulo-ga, ušle u pro stor mu ške kul tu re i u nje mu po sta le pod jed na ko kre a tiv na i sub ver-ziv na po ja va, umet ni ce sve na gla še ni je pro ble ma ti zu ju svoj no vo o svo je ni spe ci fič ni sta tus i dis kurs, pri če mu pro vo ka ci ja i pre vred no va nje po sto je ćeg po ret ka umet no-sti i dru štva iz rod ne per spek ti ve po sta ju do mi nant ne umet nič ke sta te gi je.

Žen sko is ku stvo do no si no ve umet nič ke te me, stva ra no ve je zi ke, dru ga či je stra te gi je.

Tra ga nje za ženskimidentitetom kao da po či nje na onom «etc.» o per for ma tiv-no sti iden ti te ta Džu dit Ba tler, kao što i nje na te o ri ja pa ro di je po sta je do mi nan tan umet nič ki po stu pak vi deo umet ni ca. Shod no to me, u umet nost ula ze sli ke po ro-đa ja, od nos pre ma de te tu, men stru a ci ja, fo to gra fi je iz po ro dič nih al bu ma i po sta ju ar te fak ti, a «ku hinj ska umet nost» po či nje da fi gu ri ra sko ro kao za seb na umet nič ka di sci pli na.

no ve teh no lo gi je omo gu ća va ju umet ni ca ma i stva ra nje no vih mit skih pro sto ra.

Raz bi ja nje ste re o ti pa, tra ga nje za iden ti te tom u okvi ru una pred od re đe nih ulo-ga, re de fi ni sa nje mi to va i ar he ti po va pa tri jar hal ne kul tu re, mon ta ža isto ri je, po li ti-ka re pre zen ta ci je u mu škom pro sto ru, su prot sta vlja nje pre o vla đu ju ćoj sli ci že ne u me di ji ma pra će ni su stva ra njem al ter na tiv nih fe mi ni stičkh me di ja kao što su film i vi deo, sa pra te ćom te o ri jom vi zu el nih me di ja.


206

Vo de će vi deo umet ni ce po put Ur li ke Ro zen bah po ve zu ju sim bo le že ne iz mi to-lo gi je i isto ri je umet no sti sa lič nim sta nji ma, Ma ri na Abra mo vić po sta vlja svoj rad u okvi ru kon tek sta mi to lo gi je dru gih kul tu ra. Za raz li ku od po me nu tih, slo ve nač ke umet ni ce Ma ri na Gr ži nić i Aina Šmid kao ma tri cu za svo je vi deo ra do ve ko ri ste mu ški film ski dis kurs u ko ji mon ta žom uba cu ju li ko ve že na kao ko men ta tor ke tog dis kur sa, pra te ći umet nič ke ra do ve te o rij skim ob ja šnje nji ma.

ra di je ću bi ti ki borg, ne go bo gi nja; do na ha ra vej

Upra vo zbog ovog mno go gla sja umet ni ce kao ide a lan pro stor no ve umet nič ke prak se sve za pa že ni je ko ri ste vi deo art, for mu u ko ju ula ze je zi ci raz li či tih umet-nič kih tra di ci ja: avan gard nog fil ma, ple snog te a tra, per for man sa, do ku men tar nog fil ma, vi zu el ne po e zi je, kom pju ter ske ani ma ci je sa svim mo guć no sti ma ne li ne ar ne, di gi tal ne mon ta že.

Ta ko Do na Ha ra vej, te o re ti čar ka saj ber fe mi ni zma, go vo ri o sa ve zu že na i ma-ši na kao o »uzimanjuoruđausopstveneruke ka ko bi se obe le žio svet ko ji je njih obe le žio kao dru ge».

Sa vre me na umet nič ka prak sa i pra te ća te o ri ja po ka zu ju da se drugost mo že po sma tra ti i kao po lje no vih mo guć no sti u od no su na već is tro šen umet nič ki i te o rij ski dis kurs.

Bo di art (body art) i per for mans se dam de se tih go di na po sta ju ne ki od eks klu-ziv ni jih do me na žen ske umet no sti, dok te lo u ovim sek to ri ma umet no sti po sta je pred met is tra ži va nja ra ni je ne go u fe mi ni stič koj te o ri ji. Me nja ju se i stra te gi je te o-re ti čar ki fe mi ni zma, pa drugost u te o ri ja ma elen Sik su i Liz Iri ga ra po sta je pro stor za no ve mo guć no sti”..

Ova kav eks pe ri ment za me ne te za, gde drugi po sta je drugačiji, mo guć je u onim umet nič kim for ma ma ko je ne ma ju iz gra đen čvrst tra di ci o nal ni okvir, kao što je vi deo art, što sva ka ko po ka zu je i va žnost po li ti ke iz bo ra umet nič kog je zi ka i te o rij skog dis kur sa.

glo ri fi ko va nje raz li či to sti; elen sik su

Glo ri fi ko va njem raz li či to sti i no ve stra te gi je lu cid nog po i gra va nja sa mim struk tu ra ma nad zi ru ćih dis kur sa, kroz nji ho vo pa ro di ra nje ili iro nič nu po le mi ku s nji ma, po ka za lo se kao mno go efekt ni je oru đe od go vo ra iz pa te tič no pa siv ne po zi ci je žr tve.

Umet nič ko žen sko is ku stvo unu tar no vih me di ja na ovaj na čin po sta je do stup-no i za te o rij sko pro u ča va nje, pro mo vi sa nje ne sa mo fe mi ni stič ke umet nič ke prak se ne go i pra te će te o ri je.


207

Bur ne tran zi ci o ne de ve de se te po sta vlja ju pi ta nje da li je mo gu će ostva ri ti slo-bo du unu tar na met nu tih dru štve nih ulo ga, ste re o ti pa, ta ko što ih in di vi dua de kon-stru i še svo jom sve šću o me ha ni zmi ma nji ho vog de lo va nja, spo zna jom struk tu re ko ju stva ra ozna či telj, ili je mo gu će umet nič kom prak som me nja ti ži vot - kao što su ve ro va li umet ni ci fluk su sa?

Ova kva spe ci fič na trans-po zi ci ja vi deo umet no sti, na rav no, uslo vlja va i od go-va ra ju ću pro me nu umet nič kih po zi ci ja i dis kur sa. Sre će mo se sa umet ni kom ko ji po no vo ose ća od go vor nost pred sli kom stvar no sti, pa otu da ne ve ro va tan pro dor do ku men ta i do ku men tar nog, ali i po tre ba da se kroz umet nič ku kre a ci ju pla si ra i in for ma ci ja ko ja je ne do stup na. Za ni mlji vo je da pri to me naj ve će pro me ne tr pi žen ski vi deo: od tre ti ra nja po li ti ke te la (se dam de se tih) on tr pi za o kret ka po li tič-kom an ga žma nu.

Do mi ni ra ju ra do vi ko ji u la vi rin tu ar he ti po va tra ga ju za isti nom i osve tlja-va ju tra ge di ju po je din ca što, i ka da za tvo re nih oči ju mi ru je u pra znom pro sto ru eska pi zma, za pra vo sto ji pred pi ta njem o iden ti te tu bi ća, ko lek ti va i sa mog me di ja – pod jed na ko.

Na še vo de će umet ni ce Ta nja Osto jić, So nja Sa vić, Mi li ca To mić, kao i dru ge is-toč no e vrop ske autor ke po put eme Ku gler, Ma ri ne Gr ži nić i Aine Šmid, Kai Ka ljo, Ma re Tra la, Ali ci je Že brov ske, pre mo šća va ju jaz 80-ih i us po sta vlja ju ve zu sa kon-cep tu al nom avan gard nom sce nom 70-ih, spa ja ju ći re cep ci ju ovog umet nič kog is ku-stva sa al ter na tiv nim fe no me ni ma kra ja ve ka i pro me na ma u sa mom dis kur su. Ono što je kon stan ta oba pe ri o da je te o ri ja i po li ti ka te la, kon cept i stra te gi ja, što spo je no s no vim is ku stvom me di ja stva ra od umet nič ke prak se sub ver zi van od go vor mo ći dru štve ne re pre si je.

Ako pri hva ti mo te zu da je te lo žen ski kon ti nent, a u sa vre me noj umet no sti go-vo ri mo o sve snom te lu, on da mo že mo raz u me ti ka ko su vi deo art i per for mans po sta li go to vo eks klu ziv no žen ski umet nič ki pro stor. U ne kim slu ča je vi ma te ško je raz dvo ji ti ove dve umet nič ke for me. U ova ko pro me nje nom dru štve nom i umet nič-kom kon tek stu žen ski dis kurs se po ka zao ra di kal ni jim i otvo re ni jim za pro mi šlja nje i naj o se tlji vi jih te ma kao što su ko lek tiv na kri vi ca, na ci o nal ni iden ti tet ali i tur bo folk kul tu ra, me ha ni zmi me dij ske ma ni pu la ci je.

Da bo me, ni za pad no e vrop ske umet ni ce kao VNS ma triks, Mi ran da Pe nel, Dže-nin Hi gins ni su ma nje ra di kal ne u de kon struk ci ji ste re o ti pa s ko ji ma se su o ča va ju unu tar kon tek sta ko ji ih kon stru i še kroz po sred no na si lje po stin du strij skog dru štva i no vog kon zer va ti vi zma.

Za to je sva ka ko nu žno uze ti u ob zir kon tek stu al ne te o ri je i go vo ri ti o lo ka ci-o nom fe mi ni zmu, ko ji nam pre sve ga uka zu je na ta ko oči gled nu raz li ku is ku stva za pad nog i is toč nog fe mi ni zma.


208

Uni ver zal ne te o ri je, po Adri jen Rič, no si le su u se bi opa snost ko lo ni zi ra nja tu đih is ku sta va i za to go vo rim o že na ma či je iden ti te te kon stru i šu i ra sa, sek su al-nost, na ci o nal no po re klo, kla sa, na ra ti vi kul tu re... od no sno go vo rim o kontekstualnostiidentiteta.

mo je te lo, a ne op Šte te lo; adri jen rič

Zbog to ga sam za ilu stra ci ju iza bra la ra do ve autor ki iz raz li či tog kul tur nog i na ci o nal nog kon tek sta: «Pr vo bit ni greh - Mi ste ri ja po sma tra» Ali ci je Že brov ske iz Polj ske, «Deč ko, mr zi mo te» Dže nin Hi gins USA, «Ja sam Mi li ca To mić» Mi li ce To mić iz Sr bi je.

Za jed nič ko tim ra do vi ma je da su na sta li u istom pe ri o du, po sled njoj de ka di 20. ve ka, da su na gra đe ni na Me đu na rod nom vi deo fe sti va lu že na auto ra «Vi de o-Me de ja» u No vom Sa du, kao što su im, po za pa že nom uspe hu, za jed nič ki i re zul ta ti is tra ži va nja re cep ci je pu bli ke te od re đe ni kul tu ro lo ški na ra ti vi evi den ti ra ni u okvi ru ana li za na fe sti val skim okru glim sto lo vi ma, gde su ovi ra do vi osta vi li naj ja či uti sak, ve ro vat no i zbog ra di kal ne umet nič ke stra te gi je.

Za ni mlji vi su i nji ho vo su o ča va nje i vr lo ra di kal na po le mi ka s ta bu te ma ma i li ce mer jem dru štve nog i kul tur nog kon tek sta, ali i sa vi đe njem sop stve nog po la u ko jem že na/žr tva odr ža va po sto je ći si stem vred no sti sa ma ra đa ju ći ste re o ti pe.

De la Ali ci je Že brov ske (Polj ska), Mi li ce To mić (Sr bi ja) i Dže nin Hi gins (SAD) od re đe na su kon tek stom s ko jim ko mu ni ci ra ju i mo gu se raz u me ti u pot pu no sti sa mo ako se i sam kon tekst upo zna. Pra vo raz u me va nje je u pro ce su nji ho vog me-đu sob nog uslo vlja va nja i tu na sta je ne ka vr sta so ci jal ne skulp tu re u ko joj se ogle da su štin ska po sle di ca dru štve ne ma ni pu la ci je, od no sno ka ko to autor ke kroz svo je de lo či ne vi dlji vom tra u mu in di vi due ko ja pro ži vlja va is ku stvo u ko jem pri vat no, lič no i in tim no po sta je do men jav nog i po li tič kog ži vo ta i od lu či va nja, ka da po sta je stereotip ili čak za kon ski de fi ni san na čin po na ša nja.

Rad ovih umet ni ca obe le žen je i pri ro dom lo kal nih umet nič kih sce na ko ji ma one pri pa da ju. Polj ski vi deo art kri ti ča ri sma tra ju naj za ni mlji vi jom sce nom evrop-ske sa vre me ne umet no sti, Si jetl je cen tar ame rič ke an der gra und umet no sti, dok je vi deo u Sr bi ji 90-ih go di na pred sta vljao naj zna čaj ni ji deo an ga žo va ne umet no sti ot po ra re ži mu. Ja ke al ter na tiv ne sce ne po sle di ca su re pre siv nih okru že nja ko ja na raz li či te na či ne ugro ža va ju bi će ali su im me ha ni zmi isti - stva ra nje ste re o ti pa kroz mejnstrim (ma in stre am) kul tu ru.

Fe mi ni stič ka te o ri ja če sto pro mi šlja i po li tič ke stra te gi je i na gla ša va da mo ra mo uvek ima ti na umu ko me se obra ća mo: epi ste mo lo ški na ra tiv pu bli ke ko ja per ci pi ra ova umet nič ka de la.


209

I Džu dit Ba tler i Lis Iri ga ra la ko bi u vi deo ra do vi ma polj ske umet ni ce Ali ci je Že brov ske, Ame ri kan ke Dže nin Hi gins i Mi li ce To mić (ScG) pre po zna le svo je te o-ri je o strategijiimitiranjai parodiranjapatrijarhalnihmodela i moćiironije, per for-ma tiv no sti.

te la ko ja ne Što zna če; dŽu dit ba tler

Ali ci ja Že brov ska, «Pr vo bit ni greh / Mi ste ri ja po sma tra « vi deo rad / in sta la ci jaje dan ka nal, VHS, 5 min.pro duk ci ja 1994. Polj ska

Vi deo rad «Prvobitnigreh/Misterijaposmatra» Že brov ska je pr vi put pri ka za la u okvi ru iz lo žbe «An ti-te la» cen tra za sa vre me nu umet nost u Var ša vi. Od mah su re a go va le in sti tu ci je na pa di ma da ovaj rad na ru ša va mo ral nost i da je či sta por no-gra fi ja. Neo bič no br zo dr ža va po kre će i sud ske pro ce se da bi za u sta vi la iz lo žbu «An ti-te la» i spre či la nje no go sto va nje u ino stran stvu.

Pri ti sak cr kve nog kon zer va ti vi zma u post ko mu ni stič koj Polj skoj stva ra no ve ob li ke cen zu re, neo če ki va ne u de mo krat skim dru štvi ma. Za bra nju ju ći pro jek ci je, za tva ra ju ći ga le ri je, pa čak i sud skim go nje njem dr žav no-cr kve na cen zu ra da je u stva ri ovoj fe mi ni stič koj sce ni oreol an ga žo va ne umet no sti ko ja kroz žen ska pi ta nja otva ra pro ble me polj skog dru štva u do me ni ma slo bo de go vo ra, osnov nih ljud skih i umet nič kih pra va.

Ta ko bur na re ak ci ja bi la je po sle di ca či nje ni ce da se po stav ka de si la u go di ni od ko je se mno go oče ki va lo i u ko joj se mno go to ga do go di lo, ka da su prav ni i po li tič ki po te zi od re di li re li gi o zno sta nje ce le na ci je. Uza jam nim spo ra zu mom polj ske vla de i Va ti ka na cr kva do bi ja po vla šćen po lo žaj, bez bi lo ka kvih od re da ba ko je ga ran tu ju odva ja nje cr kve od Dr ža ve. Iste go di ne par la ment usva ja strog i re strik ti van za kon pro tiv abor tu sa i on po sta je je dan od go ru ćih pro ble ma polj ske de mo kra ti je.

Vi deo «Pr vo bit ni greh» ni je sa mo na tu ra li stič ka igra su o ča va nja i raz bi ja nja ste re o ti pa; to je pre sve ga su ro va pri ča o ma ni pu la ci ji, o pri vat nom ko je po sta je po-li tič ko u ži vo ti ma svih onih že na ko je pro la ze kroz ile gal ne or di na ci je, po tvr đu ju ći Fu ko o vu te zu da do mi nant ni si stem vla sti uvek kon tro li še sek su al nost. To je ho ror film te mat ski sat kan na do vo đe nju do ap sur da re al no sti taj nog abor tu sa i pa to lo gi je ko ja iz nje ga sle di. Te ma je u stva ri na čin na ko ji nad zi ru ći dis kurs pri kri va ovaj bo-le sni pa ra doks ple me ni tim ak ci ja ma Li ge polj skih po ro di ca (par la men tar ne stran-ke), ste re o ti pi ma usta lje nih mo de la ma te rin stva i po ro dič nih vred no sti. Već sa ma


210

spo zna ja kon struk ci je ovog dru štve nog me ha ni zma je za umet ni cu «skok sve sti», pre la zak gra ni ce sim bo lič kog kru ga, na čin de kon struk ci je.

Umet ni či na fe mi ni stič ka in ter ven ci ja je po ti snu la re li gi o zni i asek su al ni ar he-tip žen skog po zi va. Sni mak zu mi ra va gi nu, ma stur ba ci ju vi bra to rom, me di cin sko is pi ra nje va gi ne i na kra ju Bar bi lut ka je ro đe na, iz vu če na na po lje ru kom u gu me-noj ru ka vi ci.

Vi deo je pri ka zan u pro sto ri ji ko ju je pro ži ma la aro ma ja bu ke, a kod pr vih sni-ma ka umet ni ca je ne str plji vo žva ka la ja bu ku. Ta upo tre ba ja bu ke po sta vlja jed no uz dru go di rekt ni, te le sni eks tre mi zam i bez u slov no an ti i de a li stič ko po re đe nje žen ske sek su al no sti s bi blij skom pa ra bo lom Knji ge po sta nja, one ko ja či ni Evuženujedinom odgovornom za pod le ga nje Pr vo bit nom gre hu, pad čo ve čan stva i pro gon iz ra ja.

Po ti snu te re li gi o zne vred no sti sla žu se s no vim po tro šač kim vred no sti ma pri-ka za nim u po ja vi Bar bi lut ke ali i sa či nje ni com da sa ma že na ra đa ste re o ti pe.

Sa ma umet ni ca u Do dat ku, ko ji je pra tio njen vi deo rad, ova ko ob ja šnja va svoj umet nič ki kre do:

«Od če ga za vi si na ša ve ra u pret po sta vlje ne stva ri? Da li je to na še ube đe nje, sna ga ube đi va nja dru gih ili broj po tvr da? Haj de da bli že sa gle da mo tu stvar: prvobitnigreh(ako sle di mo do bro po zna tu sli ku) – pr vi čin zla, ko jim je za po če ta sva ta kom pli ka ci ja.

U Ra ju ni je bi lo po tre be da pr vi lju di ima ju sek su al ni od nos, po što su bi li po-je di nač ni pri mer ci ide al nog, stal no po sto ja nje. Že lja da upo zna ju no vo, raz li či to, za bra nje no i nji ho vo obo stra no, od met nič ko de lo ni je mo glo da bu de ni šta dru go do sek su al ni od no s, što je do ve lo do stva ra nja no vih ljud skih bi ća, a za tim je usta-no vlje no zlo. Sto ga je to čin plod no sti ko ji je po če tak sva kog zla, jer zlo po sto ji sa mo u me đu ljud skim od no si ma, kao od red ni ca su prot sta vlje nih in te re sa.

Sta ri mi to vi su po sta li za sta re li – ljud sko bi će je ono ko je po sta je ‘raz voj ni mit’“.

Us po sta vlja ju ći umet nič ku ve zu iz me đu žen skog te la, re li gi je i pat nje ak tiv no i ži vo, po sti gla je efe kat do ku men tar ca i us pe la da svo jim de lom in ter ve ni še u jav-nom do me nu, o če mu naj bo lje sve do če po ku ša ji za bra ne i sank ci o ni sa nja ra da A. Že brov ske.

Po sta vlja nje žen skog te la po red re li gi o znih sim bo la po sta je ta ko uobi ča jen mo tiv u polj skoj umet no sti de ve de se tih go di na, kao simp tom ko ji sig na li zi ra bo-le sne de lo ve jav nog ži vo ta, uka zu ju ći na sim bo lič ko na si lje. ...> 1993 co-or di na tes 19° 5

Ovaj rad Že brov ske tra di ci ju bo di ar ta ur ba nog po stin du strij skog dru štva po-ve zu je sa post ko mu ni stič kim kon tek stom, gde su pri mar ne funk ci je te la otu đe ne


211

i po me re ne na mar gi ne sim bo lič kog pri ka zi va nja i upo tre be. Ta ko ona od svog umet nič kog či na gra di svo je vr stan ri tu al ni, te ra pij ski, od no sno eg zi sten ci jal ni per for mans. Umet ni ca se li ša va po sred ni ka da bi di rekt nim či nom i ma ni pu la ci-jom te la pro vo ci ra la i iz ra zi la ose ća nje eg zi sten ci jal nog uža sa, stra ha, po ti snu tih emo ci ja i že lja.

Iza be la Ko val čik u tek stu «Fe mi ni stič ka umet nost u Polj skoj da nas» kon sta tu je da ova sce na funk ci o ni še u spe ci fič nom po li tič kom okru že nju po tvr đu ju ći ve li ku raz li ku iz me đu za pad nog i is toč nog fe mi ni zma. Pro me ne su uto li ko tra u ma tič ni je jer cr kve na cen zu ra na sta vlja ma ni pu la ci ju pret hod ne ide o lo ške struk tu re, ko ja je sa mo ja kom re to ri kom o jed na ko sti žen skih pra va bi la li be ral na. Ali, ta da je ipak po sto ja la bar fik ci ja ko ju je stvo ri la ko mu ni stič ka vla da, za raz li ku od re pre siv nih za ko na no ve de mo krat ske re pu bli ke pod pa tro na tom cr kve, ko ja je u go di na ma bor be pro tiv ko mu ni stič kog re ži ma pred sta vlja la sto žer opo zi ci je.

Ta ko fe mi ni stič ka umet nost u Polj skoj po sta je cen tar an ga žo va ne sce ne po tvr-đu ju ći te zu da je bor ba za žen ska pra va bor ba za ljud ska pra va, u ovom slu ča ju, zbog cen zu re i bor ba za slo bo du go vo ra i umet nič ke slo bo de.

sva ko na si lje je ilu stra ci ja pa te tič nog ste re o ti pa; bar ba ra kru ger

Dže nin Hi gins«We Ha te You Lit tle Boy» (je dan ka nal, BW, 1998, 4 min.)Tekst i zvuk: Džon Dan kanGlum ci: Šon Krejg, La u ra elis, Fern vud Mi čelKa me ra i mon ta ža: Dže nin Hi gins

Dže nin Hi gins je jed na od naj za ni mlji vi jih autor ki no vo me dij ske umet nič ke sce ne Si je tla. Sa mo is ku stvo pri ro de me di ja od po pu li stič ke, ko mer ci jal ne kul tu re ča so pi sa kao što su esqu i re, Wor king Wo man, Fa me, Va nity Fa ir - gde je ra di la kao asi stent ki nja umet nič kog di rek to ra me di ja ko ji stva ra ju i odr ža va ju ste re o ti pe, gra de no ve mi to ve či ji uti caj se me ri kroz mi li on ske ti ra že, do ander gra und sce ne vi deo ar ta i per for man sa - omo gu ćio joj je da ko ri ste ći je zik me di ja svo ju po e ti ku gra di na ot kri va nju li ce mer ja i pa to lo gi je na met nu tih dru štve nih ulo ga i ta bua.

Vi deo rad “We Ha te You Lit tle Boy” na stao je u sa rad nji sa per for mans te ro ri-stom Džo nom Dan ka nom, ta ko što je Hi gin so va ko ri sti la zvuč ni za pis Dan ka no vog pro jek ta «cr na so ba» (in sta la ci ja u ame rič kom ho te lu u Los An đe le su, 1980) ko ji iz me šten iz ori gi nal nog umet nič kog kon tek sta ula zi u neo bi čan vi še stru ki di ja log a da u isto vre me na sta vlja svo ju pr vo bit nu umet nič ku in ten ci ju.


212

Dan ka nov tekst:«Mr zi mo te, ma li de ča če... sa mo iza đi i umri... mr zi mo te... umri...»

ko ji uz na ve de ne sa dr ži još de ve de se tak čak mrač ni jih «sti ho va», po slu žio je Dže-nin Hi gins kao pred lo žak za vi deo rad u ma ni ru an der gra und fil ma sa cen tral nom sli kom na ko joj do mi ni ra fi gu ra pla vog de ča ka ko ji se ne vi no igra u dvo ri štu. Pre ko ove idi lič ne, ti pič no ame rič ke gra đan ske sli ke pre la zi is pi san ve li kim slo vi ma na ve-de ni Dan ka nov tekst pra ćen de for mi sa nim ljud skim iz go vo rom.

Ovaj tekst tek sa da, iz vu čen iz cr ne so be i uvu čen po no vo u ide a li zo va nu sli-ku po ro dič nog do ma, po put ne ke vr ste psi ho te ra pi je ot kri va trag su štin ske tra u me. Po ni že nje ma log de ča ka u stva ri je ma ni fe sta ci ja bes po moć no sti ro di te lja, pred sta-vlje nih u krat kim fle še vi ma u sli ci hi ste rič ne že ne i umor nog mu škar ca. Sa dru ge stra ne, Hi gins na me će stav da se iza ova kvih idi lič nih sli ka po ro dič nih dvo ri šta kri-ju cr ne so be i tu uza jam nost po tvr đu je ta ko što svo ju sli ku i Dan ka nov tekst pred-sta vlja pot pu no rav no prav no.

efe kat de e ste ti za ci je umet no sti po stig nut je fil mom ko ji pod se ća na kuć ni vi-deo, a u isto vre me ovom aso ci ja ci jom po sta vlja i te zu o este ti za ci ji ži vo ta.

Po stu pak tzv. ličnihrezova, gde na su prot glo bal noj isto ri ji na stu pa ličnaistorija, Hi gin so va pro du blju je ra de ći part ner ske «duo ra do ve» sa dru gim umet ni ci ma ili ula skom u već po sto je ći umet nič ki rad ili dis kurs u du hu post mo der ni stič kog no ma di zma.

Sa vre me ne te o ri je fe mi ni zma sve če šće fo ku si ra ju pro blem «ame rič ke for me po-ro dič ne i ko mu nal ne ti ra ni je» i ba ve se ana li zom ame rič ke for me pa tri jar ha ta.

U kre i ra nju ovog ste re o ti pa ma lo gra đan ske po ro di ce naj ve ći udeo ima in du stri-ja ko mer ci jal ne kul tu re, ko ja de ce ni ja ma kre i ra kult po ro di ce kao osno ve za ostva-re nje ame rič kog sna, cen tral nog mi ta dru štva ko ji pre va zi la zi i zna čaj ra snog, na ci-o nal nog, ver skog.

Pr va aso ci ja ci ja pri li kom gle da nja vi dea «We Ha te You Lit tle Boy» je ame rič ka film ska in du stri ja ko ja kao lajt mo tiv po na vlja sli ku gra đan ske po ro di ce. Upra vo na tom pr vom aso ci ja tiv nom ni vou Hi gin so va us po sta vlja osnov nu te zu de kon struk ci-je me ha ni zma ma sov ne kul tu re u odr ža va nju dru štve nih ste re o ti pa, či ji je osnov ni cilj uklo pi ti po je din ca u iden ti tet ko lek ti va.

efe kat za čud no sti autor ka po sti že u prepoznavanjumatrice, onim što je ta ko vi-dlji vo da je po sta lo ne vi dlji vo, us po sta vlja njem sve snog od no sa pre ma me ha ni zmu ma ni pu la ci je.

Tek stom, ko ji is pi su je na sli ci, ona kr ši nor me uobi ča je nog po na ša nja u gra đan-skom dru štvu, uvo di pro vo ka tiv ne ob li ke ži vo ta i iro nič no i pa ro dij ski do vo di ih do pa ra dok sa i ap sur da. Sam vi zu el ni po re me ćaj, ko ji umet nič ko de lo po ka zu je, re to-rič ki na gla ša va no vu socijalnuskulpturuu na sta ja nju.


213

Ne po du da ra nje re či i sli ke u vi zu el nim umet no sti ma ima du gu tra di ci ju, a prin-cip kon sti tu i sa nja i de lo va nja vi zu el nog i ver bal nog u fe mi ni stič koj umet no sti va žan je zbog efek ta pro tiv reč no sti i iro ni je kao umet nič ke stra te gi je u ko joj umet nič ko de lo po sta je po sred nik iz me đu umet ni ce i sve ta, po sta je operacionisubjekt. Uz to, sni mak de te ta u igri sa na sil no uvre dlji vim ver bal nim ko men ta rom uka zu je i na otu đe nje iz me đu fi zič kih i lin gvi stič kih re gi sta ra.

Krat kim ob ja šnje njem ko je pra ti rad, da po ti snu te emo ci je pro u zro ku ju neo-bja šnji ve stra ho ve, autor ka us po sta vlja je dan dru ga či ji od nos na re la ci ji lično/kolektivno. Pi ta nje auto no mi je po je din ca, slo bo de lič no sti, po Hi gin so voj je pi ta nje oslo ba đa nja od stra ha.

Epistemološki narativ pu bli ke ta ko đe po sta je uče snik di ja lo ga sa umet nič kim de lom, u ko jem svo je is ku stvo ko lek tiv nog ste re o ti pa po sta vlja u igru me đu sob nog iro ni zi ra nja i pa ro di ra nja raz li či tih mo guć no sti kon stru i sa nja iden ti te ta.

Ver bal no na si lje, zvuk i tekst ko ji pre u zi ma iz Dan ka no ve in sta la ci je tu ma če se i kao znak mu ške in fe ri or no sti, bes po moć no sti u od no su pre ma že ni ali i pre ma dru-štve noj kon struk ci ji ro da, u ko joj je ulo ga oca op te re ću ju ća ko li ko i ulo ga maj ke.

Stra te gi je fe mi ni stič ke te o ri je i po li ti ke si gur no bi tre ba lo da se ba ve i de kon-struk ci jom ro da, dru štve nih ulo ga mu škar ca, ko je ka da su ta ko obe le že ne po sta ju mo guć nost sop stve nog uru ša va nja, i ka da zna če moć, baš na pi ta nji ma stra ha, ma-ni pu la ci je, slo bo de lič no sti.

Či nje ni ca da ova vr sta umet no sti još uvek de lu je u okvi ru an der gra und sce ne i da Dže nin Hi gins, ko ja ži vi i ra di u Nju jor ku, svo je ra do ve pla si ra pre ko di stri bu te-ra iz Si je tla, spe ci ja li zo va nog da pro mo vi še ame rič ku an der gra und sce nu, po ka zu je ka ko je te ško pre ći gra ni cu kru ga, na ro či to onu ko ju stva ra ju me di ji i ko mer ci jal na kul tu ra kao naj moć ni ji ču va ri i pro iz vo đa či ste re o ti pa, čak i ka da ih ta ko do bro po-zna je te kao ova umet ni ca, ko ja je bi la deo tog me ha ni zma.

na ci o na li zam je dis kurs uvek obe le Žen ro dom; sa man ta rej

Mi li ca To mić«Ja sam Mi li ca To mić» (vi deo, in sta la ci ja, lo op)Zvuk: M. To mićKa me ra i mon ta ža: 3 D stu dio, M. To mić, ScG, 1999.

Rod je kao i na ci o na li zam dru štve ni kon strukt i nji ho va sim bi o za stva ra moć ne dru štve no po želj ne ste re o ti pe ko ji ugro ža va ju dru ge kon sti tu en te iden ti te ta.


214

JasamMilicaTomić.JasamKorejka.JasamMilicaTomić.JasamAmerikanka.JasamMilicaTomić.JasamHrvatica.JasamMilicaTomić.JasamSrpkinja.JasamMilicaTomić.JasamRomkinja.JasamMilicaTomić.JasamNemica....

Ta ko Mi li ca To mić či nom na go mi la va nja mo gu ćih iden ti fi ka ci ja, u ko ji ma za dr-ža va ime, u stva ri ra za ra sam kon tekst i sam po jam na ci o nal nog iden ti te ta.

Po put ame rič ke umet ni ce Sin di Šer man, ona gra di ne ku vr stu žen skog pro to ti pa ko ji ukla pa ju ći se u sva ki od ovih is ka za na ci o nal nih iden ti te ta do vo di do nje go ve ne ga ci je. Pro to tip či nom po na vlja nja do bi ja ikon sku di men zi ju i pre la zi u ve štač ki in ter fejs, ko jim do mi ni ra ne-iden ti tet.

Go vor je pra ćen pre u ze tim mo de lom ma sov nih me di ja - nje no dr ža nje je ne pro-me nji vo mir no, gla va joj je ma lo uz dig nu ta kao kod te le vi zij skih vo di telj ki, a staj ling opo na ša ste re o tip mo de la, ma ne ken ke, dok se po la ko okre će pre ma ka me ri, kao pre ma ogle da lu.

Sva ki okret i is kaz na ci o nal nog iden ti te ta pra ćen je tra go vi ma na si lja, što ta ko đe po sta je sli ka iden ti te ta, gde bi ti su bjekt sa ime nom i na ci o nal no šću zna či bi ti pred-met zbog ko jeg se ra nja va.

Sa ma umet ni ca sve do či o pro la sku kroz raz li či te fa ze ozna ča va nja: ime Mi li ca (sred nje ve kov na srp ska kne gi nja) i iden ti tet pra vo slav ne Srp ki nje po ve zu ju op štu i lič nu sto ri ju - ka ko je njen in tim ni iden ti tet iden ti fi ko van u raz li či tim kon tek sti ma, od pe ri o da ko mu ni zma, mo der ni za ci je, na ci o na li zma i bal kan skih ra to va:

«MojeimejeMilicaidobilasamga1960.RođenasamuBeogradu,uJugoslaviji,zemljikojajetihgodinaušlaufazuiznenadnemodernizacije.Međutim,uranim80im,počelasamdasrećemljudekojisuizgovaralimojeimesastrahom.Utihnekolikogodinadruženjasljudimakojisumojeimeizgovaralisastrahom,odjednomsamseosećalaprobodenastrelomneophodnostidaizjednačimsledećeelemente:

J A = M I L I c A = S R P K I N J A = P R A V O S L AV N A H R I Š ć A N K A

Toštosamsmatralazasvojnajintimniji identitet,činjenicadasamPravoslavnaHrišćankaSrpkinja,jeukasnim80impokrenulohipnotičkoklatnodržavnepolitikeštojedovelodomasovnoghalucinacijskogefektakolektivnogidentiteta,ukojemnijebilomestazaonekojisenisuosećalikaoSrbiiliPravoslavniHrišćani.Štaviše,ideoloziovakvepolitikesutvrdilidajeintimnostličnogidentitetabiološkiuslovljena,napisanaugenima,idasuSrbikojiseneosećajutakonitkovi(kopilad)sagenetičkimdefektom,idatrebadabuduuništenipoštopredstavljajuranunazdravomtelusrpskogdruštva.Tadasamotkriladajemojvlastiti,intimniidentitetu


215

stvaripažljivokonstruisanazamkakojabesprekornohvataplenidentiteta,bezobziranatodalisamJa,Milica,SrpkinjaiPravoslavnaHrišćanka,spremnadatoizjavimilibarrelativiziram.Stavljenaisprednemogućegizbora:ranailizdravotelonacije,odlučilasamdaprivatnozadržimidentitetPravoslavneSrpkinje,adajavnogovorimsapozicijerane»(MilicaTomić).

Ovim go vor nim či nom umet ni ca pod ri va sa mu tvrd nju u ve zi sa je din stve no šću na ci o nal nog iden ti te ta kao ta kvog, ta ko što ih pro ce som mul ti pli ka ci je de val vi ra.

U ovom sve tlu Mi li ca To mić obe le ža va i svo ju umet nič ku po zi ci ju post mo der ni-stič kog no ma di zma po ko joj je umet nik tran sna ci o na lan, što po ka zu je na slov ra da u ko jem ne po sto ji od red ni ca na ci o nal nog iden ti te ta, i kao no mad pre u zi ma raz li či te ulo ge.

Ali, ovaj no ma di zam raz li či tih iden ti fi ka ci ja je i jav na de mon stra ci ja ne pri hva-ta nja po li tič ke ma ni pu la ci je ko lek tiv nim iden ti te tom. Sa moj pu bli ci umet ni ca se ne obra ća kao su bjek ti ma pol ne i na ci o nal ne raz li ke, ne go su gle da o ci do ve de ni do to-ga da se obra ća ju nje nom ra du kao su bjek ti ko ji se raz li ku ju.

Po Gri zel di Po lok ter min “po gre šno pred sta vlja nje”, iz ve den iz te o ri je i prak se fe mi ni stič kog fil ma, pod ra zu me va obr ta nje pro ce sa iden ti fi ka ci je pod ri va ju ći oče-ki va ne mo de le po zi tiv nog na ra ti va. U ovom pro ce su To mi će va kao pred met obe le-ža va nja po sta vlja sam kon tekst na sil ne iden ti fi ka ci je, da bi kroz ozna ča va nje de kon-stru i sa la nje go ve me ha ni zme.

Po put Džo Ani Isak, ko ja kao cilj po gre šnog pred sta vlja nja vi di efe kat «ra za ra nja pred sta vlja nja» na osno vu ono ga što je iz o sta vlje no, i upra vo ono što je od sut no po-sta je va žno umet ni ci u is tra ži va nju sred sta va po mo ću ko jih se stva ra ju su bjekt i te lo, a iz o sta vlje na je ce la isto ri ja dis kur sa na ci o nal nog iden ti te ta i u tam noj pra zni ni, u ko joj se okre će te lo su bjek ta, sto ji pi ta nje ime no va nja kon sti tu e na ta ko ji od re đu ju na ci o nal nu pri pad nost. Ako ne po sto je čvr sti, pri rod ni kon sti tu en ti - on da je sve kon struk ci ja.

stva ra nje uni ver zal ne, to ta li zi ra ju će te o ri je po gre Šno je i pro ma Šu je stvar nost, ve ro vat no uvek, no sad za ce lo; do na ha ra vej

Kra jem pro šlog ve ka in tim ni iden ti tet po sta je po li tič ko pi ta nje i sa mim tim sred stvo ma ni pu la ci je.

De kon stru i sa ti me ha ni zme nad zi ru ćeg dis kur sa zna či obe le ži ti ste re o ti pe kroz ko je se spro vo di moć ma ni pu la ci je. La ka nov ski re če no, pre po zna ti ele men te struk-tu re ko je us po sta vlja ozna či telj i pre no si kroz sim bo lič ko, ali i u du hu Ga ta ri/De le-zo vih te za o dis kur su kao po li tič kom i psi hi ja trij skom, u isto vre me.

Uni ver zal na žen ska pi ta nja i ar he ti pi ra đa nja, ro di telj stva, od nos cr kve, na-si lje, iden ti te ti, dru štve ni ste re o ti pi u ovim ra do vi ma od re đe ni su kon tek stom s ko jim ko mu ni ci ra ju i sa mo u raz u me va nju nji ho vog me đu sob nog uslo vlja va nja


216

mo že u pot pu no sti da se iš či ta va umet nost Ali ci je Že brov ske, Dže nin Hi gins i Mi li ce To mić.

Sla žem se sa Fu ko om, ko ji tvr di da se in te lek tu al ke ne bo re za moć ne go da de-lu ju lo kal no i da osva ja nje je zi ka, u ovom slu ča ju onog ko ji kon stru i še ste re o ti pe, omo gu ća va ra za ra nje i pro me nu do mi nant nih struk tu ra, ali i sa te o ri jom Dž. Ba tler o per for ma tiv no sti iden ti te ta, po ko joj ži vi mo raz li či te iden ti te te, a ka da ne ki od njih pre o vla da po sta je na si lan.

Su šti na sa vre me nog fe mi ni zma ogle da se pre sve ga u po ku ša ju oslo ba đa nja od iden ti fi ka ci je, po što su do sa da šnja is ku stva po ka za la da u dej stvu ot po ra i mo ći mar gi na li zo va ni iden ti te ti u stva ri uče stvu ju u re ži mi ma iden ti fi ka ci je, ko ji ma ho će da se su prot sta ve.

li te ra tu ra

1. An đel ko vić, Bra ni sla va: Uvodufeminističketeorijeslike, Be o grad, Mu zej sa vre me ne umet-no sti, 2004.

2. Bart, Ro lan: „Ale go rij ski im puls: ka jed noj te o ri ji post mo der ni zma“, Delo, Be o grad 1989, br. 9-12.

3. Ba tler, Džu dit: „Od pa ro di je do po li ti ke“, Ženskestudije, Be o grad 1990, br. 4.4. Bo nit zer, Pa skal: Površinavidea, Be o grad, In sti tut za film, 1997.5. co ui, eli sa bet: Osetitisećanjeipričedrugih, Zbor nik, No vi Sad, Vi de o Me de ja, 2000.6. Frid man, Sten ford Su zan: Prekoginokritikeiginese:geografijaidentitetaibudućnostfemini

stičkekritike, Tul sa 1996.7. Gr ži nić, Ma ri na: Telopodkomunizmom, Zbor nik, No vi Sad, Vi de o Me de ja, 2000.8. Ha ra vej, Do na: „Ma ni fest ki bor ga“, Feminističkesveske, Be o grad 1997, br. 1.9. Iri ga ra, Lis: „Spe ku lum - Sva ka te o ri ja je uvek bi la pri la go đe na ‘mu škom’“, Ženskestudije,

Be o grad 2003, br. 6.10. Isa ak, Jo An na: „Wo men: The Ruin of Re pre sen ta tion“, Afterimage, 1985, no. 6.11. Ko walczyk, Iza be la: „Fe mi nist art in Po land to day“, N.Paradoxa, 1999, no. 11.12. Kra uss, Ro sa lind: „Vi deo: The Aest he tics of Nar cis sism“, October, 1976, no. 1.13. Les zko wicz, Pa wel: FeministRevolt:CensorshipofWomen’sartinPoland, ###http Bad Su-

bjects, 2005.14. Po lok, Gri zel da: FeministFilmPracticeandPleasure, Lon don 1983.15. Sre te no vić, De jan: VideoumetnostuSrbiji, Be o grad, cen tar za sa vre me nu umet nost, 2000.16. Šu va ko vić, Mi ško: Pojmovnikmoderneipostmodernelikovneumetnosti, No vi Sad, Pro me tej,

1999.17. VideoMedeja, Zbor nik, No vi Sad, JU ZVU Vi de o Me de ja, 2000.18. Vi ri lio, Pol: Mašinevizije, No vi Sad, Pro me tej, 1993.


217

de con struc tion of gen der ste re otypes in vi deo art

sum mary: One of the aims of this pa per was to il lu stra te how a pi e ce of art beco mes an ope ra ti o nal en tity bet we en the ar tist and the world, a cer tain kind of a so cial sculp tu re that re flects the fun da men tal re sult of the con sci o us so cial ma nipu la tion of po wer. What was cle arly de mon stra ted is that all the aut hors analyzed ex press, via the ir work, the full ex tent of the tra u ma an in di vi dual ex pe ri en ces when fa ced with ha ving the ir pri va te, per so nal and in ti ma te be co me the do main of the pu blic and po li ti cal li fe and de ci sionma king, when it is tran sfor med in to a ste re otype, or even a le gally de fi ned way of con duct. Among the se phe no mena, which are gre atly hig hlig hted in this pa per, what is par ti cu larly no ti ce a ble and in te re sting are the con se qu en ces of the new con ser va tism in postcom mu nist co un tri es un der the pa tro na ge of the church, which are vi si ble in the pat ho logy of the con flict of do u ble stan dards re gar ding the mo ra lity of the de moc ra tic and the se cu lar so ci ety. This is why the se lec ted exam ples of fe mi nist art are not only ar ti sti cally grand but are al so so ci ally im por tant, thus ine vi tably adop ting both po li ti cal stra te gi es, and in ter nal me dia at tri bu tes in vol ved, the art sce ne.

Iden tifying the mec ha nisms of con struc ting ste re otypes is al so sup por ted in this pa per thro ugh analyti cal emp ha si zing of the fact that wo men them sel ves par ti cipa te in ma in ta i ning the se ste re otypes and in do ing so hig hlight them, whe re the very iden ti fi ca tion of this pa ra dox gi ves gro unds for the de con struc ti ve di sco ur se of the he re analyzed ar tists, which is, by de fa ult, ex pres sed in the first, I, fe mi ni ne per son, which, via the use of the se lec ted mo tifste re otypes, cre a tes both a pi e ce of art and a po li ti cal me tadi sco ur se in the form of art.

The ne ces sity of mo ving ac ross ca te go ri es of gen der do es not, as far as the re sult of this re se arch sug gests, bring abo ut its ne ga tion, but rat her its new con tex tu al de ter mi na tion, the fact that gen der as a con cept and so cial struc tu re can be under stood only in re la tion to ot her axes of iden tity, in clu ding ac ti ve spe ech, selfreflec tion and selfex pres si on, as well as its spe ci fic subtype such as art.

The re fo re, this analysis se eks to de mon stra te that strongly ca no ni zed the o ri es and ca te go ri es can not en com pass the wi de ran ge of aspects of qu e sti o ning iden tity, and that they, ha ving the ir glo ba list and to ta li zing na tu re, cer ta inly be ar the risk of co lo ni zing the ex pe ri en ces of ot hers.

key words: de con struc tion, ot her ness, iden tity, irony, con tex tu a lity, lo ca ti o nal fe mi nism, edi ting, nar ra ti ve, pa rody, per for ma ti vity, si mu la tion, sub ver sion, stere otype


218

viĐenja

219


220

kraj ho li stič ke ne pri ko sno ve no stiZa Bo dle ra, “go spo din De la kroa” je bio “za i sta

naj o ri gi nal ni ji sli kar sta rih i mo der nih vre me na” (v. Sabranadela,Salon1845). Ali, za što je on bio “naj o ri gi nal ni ji”? Za to što je umet nost na vi dan na čin do veo do to ga da bu de mudrizakonodavacsamojsebi. Na i me, svi dubokoosećajni lju di, tvr di Bo dler, slo ži će se s nji me da umet nost po se du je dva va žna obe lež ja: ona je do volj na sa moj se bi i, u isti mah, stvar ko ja se kre će u gra ni ca ma mu-dro sti (v. Romantična umetnost, Pro sve ta, 1954, st. 95). U tom kon tek stu, pi sac Cveća zla go vo-ri još i o več no sti i me ri li ma vred no va nja po čev od več no sti. Ta me ri la su du go va ži la ne sa mo za ro man tič nu ne go i za ce lo kup nu umet nost. Ipak, go vor o več no sti je uvek de lo vao ma lo čud no, jer je iz gle da lo da je več nost “na pra vlje na” ne gde dru gde, a ne u sa moj umet no sti. Či ni lo se da ona pri pa da pre me ta fi zič koj he te ro no mi ji ne go ar ti-

stič koj auto no mi ji... Ipak, po Bo dle ru, umet nost je, na pr vom me stu, sa ma se bi do volj na (samosvrhovita, l'artpourl'artistična, autarkična). I to uve re nje na la zi, bar u mo der nom do bu, raz li či te, ali ne dvo smi sle ne pu te ve svog po tvr đi va nja. Ni je li, on da, i mo der nost uop šte uzev, ta ko đe, sa ma-se bi-do volj na? Ni je li ona vred nost po se bi, ne i za ne što / bi lo šta drugo? Ta ko da je mo der no, u stva ri, mo der no ra di mo der nog? Na pred no ra di na pret ka? Šta god da pred sta vlja, mo der no je, ti-me, u isti mah iz ve sno sa mo pred sta vlja nje, sa mo-pre zen ta ci ja ho da na pred... Šta ko šta da ko šta.

Da nas vi še ne po sto ji ta kva bezrezervna ve-ra u mo der no ili pro gre siv no. Uz bu đu ju ći i sad već svud pri hva će ni credo vi še ni je sa mo e man ci-pa ci ja umet no sti ko ja, na taj na čin, sve vi še te-ži da po sta ne “svo ja”. Po ka za lo se da ne po sto ji apriori ne što što bi se mo glo na zva ti modernim i što je, kao ta kvo, do stoj no da uvek iz no va bu de re-pre zen to va no, za stu pa no, pro mo vi sa no. Za to

mi lo rad be lan čić, be o grad

de cen tri ra na sli ka sve ta

viĐenja udc 7.03

221

mo der no vi še ne pred sta vlja bez u slov no na če lo, od no sno ni je na če lu svih vred no snih ko lo na ko je stva ra mo i ras tva ra mo, gra di mo i raz gra đu je mo, i to po pra vi lu bez ob zir nog ho da na pred. Ukrat ko: mo der nost je iz gu bi la ho li stič ku ne pri ko sno ve-nost, pre sta la je da bu de di ja lek tič ka to ta li za ci ja. Vo lja za mo der no šću i pro gre som je, sa da, frag-men ti zo va na, mul ti kul tu ra li zo va na. Ukrat ko, ho-li stič ki po gled na en ti te te ko ji bi se mo gli na zva ti mo der nim iz gu bljen je. Či ni se da je mo der nost zauvek iz gu bi la do dir s Več nim i Mu drim. U tom po gle du, ni sa mo kre ta nje glo ba li za ci je ni je, i po-red ide o lo škog pri vi da, ho li stič ki pro fi li sa ni fe-no men. Po sto ji ras cep, jaz čak i iz me đu raz li či tih mo du sa glo ba li za ci je. Ne ma je din stve ne pro ce ne šta bi bi lo mo der no i pri hva tlji vo u glo bal nom/glo ba li zo va nom kre ta nju. Vred no sne oce ne če sto se te melj no ra zi la ze. Po seb ni na lo zi um no sti/mu-dro sti, već svo jom po seb no šću, raz bi ja ju she mu uni ver zal nog i svud-pri sut nog.

Na rav no, i da nas se mo gu na ći po bor ni ci Bo-dle ro vog shva ta nja več no sti i mu dro sti. Po nji ma ak tu el na frag men ti ra nost mo de, mo der nog, ori-gi nal nog i pro gre siv nog pred sta vlja, u stva ri, ne-do pu sti vi pad u re la ti vi zam. Osta li ma osta je da se upi ta ju: da li je to za i sta ta ko? No stal gi ja za vre me-ni ma ka da je mo der nost ima la čvr sto, fik sno, po-u zda no i za u zda no zna če nje mo že bi ti razumljiva, ali ona se, za hva lju ju ći kon tra svr ho vi tim ili, čak, kon tra in di ka tiv nim efek ti ma ve ći ne mo der nih pro je ka ta, ne mo že ra zlo žno i bez re zer vno oprav-da ti. Pa ipak, ni sa ma reč relativizam ne de lu je pre-te ra no ute šno. Ni smo li mi, sa da, za pa li u jed no raz do blje pot pu ne ras pr še no sti, raz mr vlje no sti, de cen tri ra no sti i sin gu lar no sti svih vred no sti?

Da li je ak tu el ni rad raz li ka uni štio sva ko upo-ri šte u istom, sva ku sin te zu ili, ako ho će te, sva ku ak si o lo šku i eg zi sten ci jal nu so li dar nost? Ni smo li mi, za i sta, upa li u je dan bu nar mul ti-ak si o lo škog relativizma u ko jem je bi lo ka kav po ku šaj da se po-

jam modernog iz no va us po sta vi na iole oba ve zu ju ći ili ume re no oba ve zu ju ći na čin, na pro sto – be smi-slen? Ili: bes pred me tan. Da li je mo der nost, za hva-lju ju ći auto ri tar noj, po pra vi lu ok tro i sa noj pri ro di svo jih pro je ka ta na pro sto is cr pe la svo je po ten ci ja-le uver lji vo sti? Da li je kraj mo der ne (ako je reč o kraju; mo žda je u pi ta nju sa mo decentriranje?) isto što i po vra tak po čet ku? Čak, mo žda – haosu? Što, sva ka ko, ne pro ti vu re či pret hod no re če nom, tj. go-vo ru o početku?

Ka ko se da nas ori jen ti sa ti u sve tu bez to ta li-za ci je? Ako da nas vi še ni je mo gu će bez re zer vno pri hva ta nje ide je mo der nog i ako ni je mo gu ća ni nje na pu ka ne ga ci ja, šta je on da mo gu će? I gde je granica tog mo gu ćeg, da kle, ono – ne mo gu će? Tim pi ta nji ma do stu pan je va ljan od go vor sa mo ako on, ujed no, pro fi li še raz lo ge, ako od go vo ri na pi ta nje zašto mo der nost ni je mo gu će ni bez re zer-vno po tvr di ti ni bez re zer vno po re ći. Za i sta, zašto mo der nost ni je mo gu ća u gra ni ca ma bez re zer-vnog i bez u slov nog? Kad je reč o umet no sti, ova ra di kal na upit nost se po sta vlja u klju ču sum nje u mo guć nost i celis hod nost na pret ka u pro ce su ar-ti stič kog sa mo pred sta vlja nja ili sa mo za ko ni to sti. Osta je još jed no pi ta nje ko je nas vra ća Bo dle ru: da li bi bi lo ka kvo po lo vič no sta no vi šte sa dr ža va lo u se bi ma kar i gram mudrosti?!

kri ze pred sta vlja nja Na pre gi bu iz me đu kla sič ne i mo der ne kul tu-

re spo ro vi oko tu ma če nja pred sta vljač ke funk ci je u umet no sti do ve de ni su, re kli bi smo, do „be log usi ja nja“. Uz dr ma no je kla sič no pla to nov sko tu-ma če nje pred sta vlja nja ko je je od ba ci va lo doksomimetički po stu pak u ime pred sta vlja nja ko je ci lja na sa vr še no Zna nje i Isti nu. Sam Pla ton ni je bio na i van, bu du ći da je znao da epi ste mič ki ve ro do-stoj no pred sta vlja nje, za pra vo, ni je mo gu će. Sve-jed no, to je, po nje go vom mi šlje nju, bi lo ono če mu tre ba te ži ti... U mo der ni su se po ja vi le ide je o nu-

viĐenja

222

žno sti iz ve snog preokretanja pla to ni zma. To pre o-kre ta nje bi lo je, u stva ri, pre o kre ta nje kla sič nih tu-ma če nja na če la re pre zen ta ci je ko ja su du go kru ži la u pla to nov skoj or bi ti. Ipak, ide je pre o kre ta nja (pre sve ga, opo zi ci je iz me đu doxe i episteme) ni su pod-ra zu me va le i uki da nje poj ma predstavljanja (reprezentacje). U če mu se on da, za pra vo, sa sto ja lo to pre o kre ta nje na če la pred sta vlja nja? Za raz li ku od kla sič ne/pla to nov ske si tu a ci je u ko joj je tač no ko-pi ra nje (opo na ša nje, mimesis) li kov nog pred me ta ima lo pri mat nad si mu la ci ja ma i si mu la kru mi ma, sa da se de ša va, obr nu to, da si mu la ci je i si mu la kru-mi, tj. naj ra zli či ti ja is kri vlje na tu ma če nja pred met-nog sve ta, po sta ju ono do mi nant no, ute me lju ju će za umet nost.

Mo der na umet nost je jed no vre me ži ve la na-dah nu ta is kri vlje nim, de-for mi sa nim pred sta vlja-njem, tj. tim ve o ma raz li či tim učin ci ma pre o kre-nu tog mimesisa (u mimesisu se vi še ne tra ži ono slič no/isto ne go raz li či to ili od stu pa nje), pa je, na kra ju, i ta pro ce du ra po sta la za mor na. Po sta lo je upit no da li po jam reprezentacijejoš uop šte i mo že da op sta ne. Iako je pred sta vlja nje pre o kre nu to, sa-ma sa blast (fan tom, avet) is prav nog pred sta vlja nja ni je bi la uki nu ta. Ta sa blast nas i da nas pro ga nja i to svu gde, ne sa mo u umet no sti. Ipak, u mo der-no sti se kri za oko pra vog tu ma če nja kri ze, naj pre, tran sfor mi sa la u kri zu avan gard nog po na ša nja. Iz-gle da lo je da po jam predstavljanja u svim raz do-blji ma ili u svim okol no sti ma iza zi va ne do u mi ce i kri ze, te da je za to po naj bo lje – ota ra si ti ga se! Pri ča o pred sta vi/pred sta vlja nju po sta la je suviše za mor na. Ta ko su, on da, na sta le ne mo gu će ili, ako ho će te, uto pij ske ide je o kra ju, li kvi da ci ji pred sta-vlja nja.

Na pu šta njem di le ma oko pred sta vlja nja, umet-nost je bi la (do ne kle) oslo bo đe na zamora, ali sa ma ide ja o bes pred stav noj (ili: bes pred met noj, pa čak i de ma te ri ja li zo va noj) umet no sti ni je re ši la enig-mu kon sti tu ci je umet no sti. Raz log to me je jed no-

sta van: ne ma umet no sti bez izvesne (i re kli bi smo čak ka kve-ta kve) funk ci je pred sta vlja nja. Pri tom, na rav no, ne mo že da se iz beg ne pi ta nje: o ka kvoj funkciji je reč? Ili: šta i ka ko se u umet nič koj pred-sta vi uop šte pred sta vlja? Ova upit nost je, či ni se, oba ve zu ju ća i za sa vre me nu umet nost uko li ko je njen (svo je vre me ni) iskorak iz slike u in sta la ci ju, per for mans itd., bio svo je vr sni ras kid s tradicionalnim ob li ci ma pred sta vlja nja.

Sva ka kri za pred sta vlja nja se u isto ri ji umet no-sti nu žno do ži vlja va la u isti mah kao „ap so lut na“ (= kri za ko ja ob ja vlju je smrt) i kao „re la tiv na“ (= kri za ko ja do pu šta na dži vlja va nje). Za što je kri za pred sta vlja nja mo ra la da de lu je i ra di kal no, iko-no kla stič ki? Upra vo za to što je to bi la kri za ko ja ra đa te melj ni neuspeh s jed ne stra ne pla to ni zma, a sa dru ge stra ne pre o kre nu tog pla to ni zma. Da-kle, u sa mom kre ta nju umet no sti kri za se ja vlja kao kri za ne u spe šnog pred sta vlja nja (pre zen ta ci je i re-pre zen ta ci je) sa mog ume ća-pred sta vlja nja, tj. umet no sti. Ali, de struk tiv nost krizepredstavljanja uvek se ne ka ko gu bi la da bi svo je me sto ustu pa la no vim po ku ša ji ma sta bi li zo va nja ar ti stič ki i dru-štve no pri hva tlji vih, kon ven ci o nal nih, ure đe nih, ko di fi ko va nih ob li ka pred sta vlja nja. Pri tom, sa mo umet nič ko pred sta vlja nje ne bi bi lo ars ili umetnost/veština ka da u se bi ne bi no si lo i usud „ap so-lut ne“ kri ze pred sta vlja nja, usud smr ti i na dži vlja-va nja...

U li kov noj umet no sti du go se sma tra lo da je ulje na plat nu pri vi le go va ni (u od no su na zid no sli kar stvo mno go prak tič ni ji) pre no snik pred sta-ve/pred sta vlja nja. Da nas se taj pri mat iz gu bio, bu-du ći da su no ve teh no lo gi je omo gu ći le niz no vih ma te ri jal nih pre no sni ka pred sta va/pred sta vlja nja. Ta ko đe, pre gra de iz me đu pre no sni ka su raz ru še-ne. Po što vi še ne ma pri vi le go va nog pred sta vlja nja, vi še ne ma ni pri vi le go va nog pre no sni ka. Kao, na-rav no, ni pri vi le go va nog re fe ren ta. Ili, ako ho će te – več no sti. Ta ko zva na smrt (tra di ci o nal no shva će-

viĐenja

223

ne) sli ke sa mo je smrt jed ne pri vi le gi je, ma ko li ko ona bi la zna čaj na. U isti mah, reč je o smr ti usredištenja. Smr ti mo no cen trič ke vi zi je sve ta. Ne ma vi še ni tran scen dent nog ni tran scen den tal nog sre-di šta. Sve, na ne ki na čin, za pa da u struk tu ru pred-sta vlja nja. A struk tu ra pred sta vlja nja je kao i sva ka struk tu ra di fe ren ci jal no (u od no su na dru go i dru-gost) od re đe na.

ne moć ap strak ci jeVre me nom su se mo der na, a za tim i sa vre me-

na, umet nost ne po vrat no uda lja va le od su ge sti je po ko joj bi se nji ho va ar ti stič ka vred nost me ri la po bi lo ka kvom saobražavanju (ade kvat no sti, izo-morf no sti) s ne čim spo lja šnjim, sa sve tom ka kav je „po se bi“. Ap strakt na umet nost je u tom po gle-du bi la naj ra di kal ni ja i ona je hte la da umet nič ko pred sta vlja nje pred sta vi kao pred sta vlja nje ne če ga specifično ar ti stič kog. Svo de ći re fe ren ci jal nu isti-nu na ap strak ci ju, umet nost je bez sum nje te ži la da ras ki ne sa he te ro nom nom sli kom sve ta, ka ko bi stvo ri la sa mo za ko ni to, slo bod no for mi ra nu sli ku, sli ku jed nog spe ci fič no umet nič kog sve ta. Ipak, to je bio am bi va len tan pro ces ko ji mo že da se tu ma či na dva na či na. Po jed nom, ap strak ci ja, po što ras ki da sa fi gu ra ci jom, sa mim tim ras ki da i sa sva kim ob li kom pred sta vlja nja (re-pre zen ta-ci je). Po dru gom, sup til ni jem shva ta nju, ras kid sa fi gu ra ci jom ne zna či i ras kid sa re-pre zen ta ci jom. Ta ko bi, on da, za tva ra njem pre ma pred sta vlja nju spo lja šnjeg sve ta, ap strak ci ja se be nu žno za tvo-ri la u krug re du ko va ne, sve de ne isti ne vla sti tog (tran scen den tal nog) sve ta. Ti me se na log isti ni-tog pred sta vlja nja pri bli žio pla to nov skom ide a-lu, s tim što bi se re fe ren ci jal na tač ka po me ri la iz tran scen dent nog u tran scen den tal no pod ruč je.

Ipak, mo gu će kru že nje u tom kru gu bi se, na kra ju, po ka za lo kao ne što če mu ne do sta je ono neslično, drugo, neproračunljivo, neizvesno, bezobzirno ili bezočno, ta ko da je čak i tzv. spontanost

po sta la svo je vr sna ra ču ni ca, pro ra ču na tost, pred-vi di vost. Ap strak ci ja je pre sta la da nas iz ne na đu-je, i to, upra vo, na svom „vr hun cu“, on da ka da je izgledalo da nu di sa mo bi će, su šti nu ili oso be ni svet (li kov ne) umet no sti. Za to da nas ona de lu je kao do vr še na pri ča, kao po na vlja nje ko jim ko-man du je Isto. Mo der ni po sma trač je bio u sta nju da se „za vr ti“ u tom kru gu sve ta ap strakt ne ino-va ci je, ali se na kra ju su o čio s opa sno šću da iz tog kru ga, jed no stav no, iz le ti. Pro ces na pu šta nja i is-cr plji va nja ap strak ci je bio je ipak ve o ma dug. On da ti ra od Rod čen ka i Di ša na i tra je sve do da nas.

Ap strak ci ja je ulog u igri gu bit ka i po vrat ka sli ke, igri ko ja još ni je de fi ni tiv no za klju če na. Da-nas, čak, ni je is klju če no da se po ja ve teh no lo ški-no ve epi zo de is cr plji va nja ap strak ci je! U sva kom slu ča ju, ona je „sa vr še na“ žr tva pla to nov skog kon cep ta isti ni tog pred sta vlja nja, jer je mi sli la da je di no bo ja mo že na isti nit na čin da pred sta vi bo-ju (kao što, kod Pla to na, je di no ide ja, a ne čul na sli ka, mo že na pri me ren na čin da pred sta vi ide-ju). To bi, on da, ta ko đe tre ba lo da va ži i za li ni-je i za ob li ke. Taj za ka sne li pla to ni zam mo rao je, ta ko đe, da bu de pro sne va ni san. Sa ne u spe hom ap strak ci je ras pr še na je na da mo der ne umet no-sti da bi ona mo gla na bi lo ko ji na čin da do seg-ne sop stve nu su šti nu, svoj po se bi i za se be da ti iden ti tet. Is ku stvo ap stra ho va nja po ka za lo je da ide ja iden ti te ta (umet nič kog de la, prav ca ili sa-me umet no sti) ni je dostižna, da je ap stra ho va nje di fe ren ci jal ni po stu pak ko ji mo že da ide u bes-ko nač nost ko ja je, ovog pu ta, li še na su šti ne. Aps-trak ci ja je mo gla da po nu di sa mo „lo šu“ bes ko-nač nost se be sa me, sa me ap strak ci je. Sva ki ko rak da lje u umet no sti mo gao je bi ti sa mo is ko rak iz te zatvorenosti. On je mo rao da se vra ti jed nom otvo re nom shva ta nju umet no sti, tj. otvo re no sti sa me umet no sti za dru go u njoj sa moj, a mo žda i od nje sa me...

viĐenja

224

po sled nja sli kaMo der na umet nost s po čet ka XX ve ka te me-

lji la je svo je ino va ci je na bez ob zir noj kri ti ci tra-di ci o nal nih mo de la re pre zen ta ci je. Ta kri ti ka se pre ma re pre zen ta ci ji od no si la na dva raz li či ta ili, čak, su prot na na či na: (1) naj pre, ona se pri ka zi va la kao kri ti ka ko ja, pu tem ap strak ci je i ide je pro jek-ta, re de fi ni še me ha ni zam pred sta vlja nja: ubu du će taj me ha ni zam za stu pa čisto likovni svet, svet ap-strakt nih li ni ja, ob li ka i bo ja. Ta kva kri ti ka osta je unu tar spe ci fič no li kov nih ko or di na ta i re fe ren ci sli ke. Me đu tim, po ka za lo se da je mo gu ća (2) i kri-ti ka ko ja, na ne ki na čin, is ko ra ču je iz s-li kov nih obe lež je pred sta ve. Ta kri ti ka je, u stva ri, uka za la na put neo p hod nog iskorakaizslike (reč je, naj pre, o ono me što se u isto ri ji umet no sti na sim bo li čan na čin pred sta vlja pu tem readymadea), bu du ći da se sli ka „od u vek“ shva ta la kao uzor ni, re pre zen ta-tiv ni mo dus pred sta vlja nja (re pre zen ta ci je).

Ide ja o de struk ci ji pred sta ve/sli ke is ku ša va na je u mo der noj umet no sti, mno go pre ne go što je pri hva će na unu tar da na šnjeg ra di ka li zma. Ta kav slu čaj je sa Alek san drom Rod čen kom (nje go vim pr vim mo no hrom nim sli ka ma) i te o re ti ča rem Ni ko la jem Ta ra bu ki nim, ko ji je, u ve zi s tim, pr-vi upo tre bio iz raz „po sled nja sli ka“, od mah po sle iz lo žbe s neo bič nim na zi vom: „5 × 5 = 25“ (Mo-skva 1921), na ko joj su se po ja vi li Rod čen ko vi mo-no hro mi: Čistacrvenaboja,Čistaplavaboja, Čistažutaboja (vi de ti o to me de talj ni je u knji zi Slo bo-da na Mi ju ško vi ća: Prva„poslednja’slika’“, Be o grad 2009. god.).

Su šti na umet no sti ni je predstavljačka, tvr dio je Ta ra bu kin. U svom tek stu Odštafelajadomašine on tu te zu de talj no obra zla že i, pri tom, iz no si mi-šlje nje da oslo ba đa nje od pred sta vljač ke funk ci je umet ni ka vo di u ne ku vr stu „sa mo u bi stva kao sli-ka ra“! Ali, na rav no, i u ne ku vr stu apo lo gi je na stu-pa ju će (u So vjet skoj Ru si ji) ma šin ske ci vi li za ci je, ko ja bi tre ba lo da bu de u sta nju da po ne se pro jekt

umet no sti na je dan nepredstavljački na čin... Ta ra-bu kin ni je že leo da osta vi ni ka kvu ne do u mi cu u ve zi s tim da li bi taj pro jekt mo gli da pro mo vi šu Ma lje vič i nje go va eki pa. „Sva ka sli kar ska for ma je pred sta vljač ka“, tvr dio je Ta ra bu kin, „bi lo da je ona pred met na ili bes pred met na“. Da kle, i su pre ma ti-zam je sa mo još jed na pred sta vljač ka umet nost. I sve što mo že da se na pra vi unu tar mo der ne umet-no sti, uklju ču ju ći i tzv. apstrakciju, nu žno osta je u rav ni pred sta vlja nja, rav ni ko ju Rod čen kov eks pe-ri ment upra vo – uki da. Ako je uki da; što je, na rav-no, ve o ma pro ble ma tič no...

U mo der noj umet no sti s kra ja XIX i po čet-ka XX ve ka ja vio se pro ces u ko jem se po stup no pre o kre će od nos iz me đu pred sta vlja nja i pred-sta vlje nog ona ko ka ko je on shva tan u kla sič noj umet no sti. Ono pred sta vlje no vi še ni je una pred da to u tzv. (pri rod noj, isto rij skoj, mit skoj ili ide-o lo škoj) „stvar no sti“, da bi, za tim, ne kom vr stom opo na ša nja/mi me si sa bi lo po no vo us po sta vlje no u opred me će nom prenosniku (= sli ka, fre ska itd.) sa mog pred sta vlja nja. U mo der noj i po seb no ap-strakt noj umet no sti pred sta vlje no je da to posle či na pred sta vlja nja! Pred sta vlja nje po sta je stvaranjeizničega, a pred sta vlje no iz ved ba ili kre a tu ra te kre a ci je. Pri tom, sli ka ni je pro iz volj ni, slu čaj ni re zul tat objek ti va ci je kre a tiv nog či na ne go je pro-jekt ko ji treba re a li zo va ti. Šta to zna či? Iako više nije da to una pred, kao stvar ni mo del (po ko jem se sli ka), predstavljeno je u ap strakt noj sli ci ipak em pi rij ski/ozna či telj ski ozna če no kao „ap strak-ci ja“, kao re a li zo va ni pro jekt (= ide al ni mo del) „ap strak ci je“. Za to je na pi ta nje šta pred sta vlja ova sli ka ume sno re ći da ona pred sta vlja „ap-strak ci ju“. Pred sta vlja nje je tu sa mo po me re no iz pred-mo der nog od no sa pre ma tran scen den ci ji u mo der ni od nos pre ma tran scen den tal nom. Ali, tu vr stu „ko per ni kan skog obr ta“ ili pre o kre ta nja tra di ci o nal nog od no sa iz me đu pred sta vlja nja i pred sta vlje nog ima mo da tu i u spe ci fič nom obr tu

viĐenja

225

ko ji se do ga đa na re la ci ji iz me đu stvar no sti i di gi-tal ne si mu la ci je, gde di gi tal na si mu la ci ja vi še ne opo na ša ne go pro iz vo di (vir tu el nu) stvar nost... Za to se mo žda mo že re ći da umet nič ko pred sta-vlja nje ni ka da ni je ni bi lo da to samoposebi, bez tog od no sa s raz li či tim isto rij skim mo de li ma tu-ma če nja, kao i bez raz li či tih okre ta i obr ta kroz ko je za hvalja ju ći tu ma če nji ma pro la zi.

stvar ko ja ne uje da Ide ja o pre o kre ta nju pla to ni zma nu žno je de-

sta bi li zo va la u umet no sti tra di ci o nal ni sta tus sli ke. Ali, po mi sao da sli ka vi še ni je sli ka sve ta uslo vi la je zna čaj nu pro me nu u sa mom umet nič kom sta tu su umet no sti. Ipak, osta la je enig ma: ka ko je mo gu će da se sta tus umet no sti me nja, da ne bu de „ve čan“, a da to i da lje bu de umet nost? S po ja vom no vih ide ja, sli kar stvo i nje go vo shvatanje (nje go va ideja) li kov nog sta tu sa umet no sti nu žno je iz gu bi lo pri vi le go va nu po zi ci ju u si ste mu ar ta. Ka ko je ta ko ne što uop šte mo gu će? Ono što u sta tu su sli ke ni je ni pred sta vlja nje, ni ide ja, ni kon cept, što je stvar-no sno, da kle sa ma sli ka kao ma te ri jal ni pre no snik pred sta vlja nja, ujed no je ne što što sam kon cept ne mo že da pro me ni. Da kle, da bi mo gao da pro me ni sta tus sli ke, kon cept je mo rao da od ba ci sli ku kao pre no sni ka pred sta vlja nja. Dru gim re či ma, bio je neo p ho dan iskorakizslike.

Taj is ko rak iz sli ke se, isto rij ski gle da no, na pri-me ran na čin pred sta vlja po mo ću Di ša no vog readymadea, od no sne nje go ve Fontane. To je sa so bom do ne lo jed no (sta tu sno) pot pu no no vo shva ta nje umet no sti. Fon ta na je bi la no vi kon cept. Nje no ime se po ja vi lo na me stu na ko jem je obič no fi gu-ri rao na ziv umet nič kog de la (tra di ci o nal no: sli ke, skulp tu re). Fontana ni je bi la sa mo na ziv jed ne fir-me ili ime za je dan pi so ar ne go je bi la i pro me na re al nog, estet skog (di zaj ner skog) i ne-umet nič kog sta tu sa tog pred me ta u prav cu umetničkogobjek-ta. Kon cep tu al ni ka rak ter sa mog na zi va (ko ji ima

zna čaj nu per for ma tiv nu funk ci ju) go vo ri nam da, ubu du će, o umet nič kom sta tu su ne kog de la od lu-ču ju ide je umet ni ka na go ve šte ne ili for mu li sa ne tim kon cep tom, a ne vi zu el na obe lež ja pre zen to-va nog ili re-pre zen to va nog objek ta (u ovom slu ča-ju: pi so a ra).

Me ta fo rič ko i, za pra vo, kon cep tu al no obe lež-je Fontane otvo ri lo je bre šu: vi zu el na umet nost pre sta la je da bu de ću tlji va, ne ma re al nost i po če-la je da go vo ri, pri ča... (Ne ki put i pre vi še!) Ti me je ona, nu žno, pro ši ri la i svo je vi zu el ne ho ri zon te, pro ši ri la ih je u od no su na ogra ni če nu vi zu el nost pred sta vljač ke (re pre zen ta tiv ne) umet no sti (ko ja se po i sto ve ću je sa sli kar stvom). eto za što je po stao nu žan iskorak iz slike. Tek nji me se otvo ri la mo-guć nost iz me ne ili re de fi ni sa nja ide je umet no sti. Je dan i sa mo je dan svet se ras pao. Da kle, is ko rak iz sli ke ko ja je za stu pa la sli ku (jed nog) Sve ta uči nio je mo gu ćim kon cep tu al no re de fi ni sa nje umet no-sti. Ali i obr nu to! Mo gli bi smo re či da se u umet-no sti for mi ra la svo je vr sna jed na či na: is ko rak iz sli ke je uslov sinequanon kon cep ta, kao i obr nu to, upad kon cep ta u si stem ar ta, uslov je sinequanon is ko ra ka iz sli ke.

Me đu tim, is ko rak iz sli ke ne pod ra zu me va, bar ne nu žno, kraj pred sta vlja nja. Na iz gled ne po sred-no po ja vlji va nje stva ri (ready-ma de, in sta la ci ja) i do ga đa ja (per for mans) u rav ni umet no sti, uka zu je na to da svet ima spo sob nost (ako je to spo sob-nost) da u umet nič kom de lu sa mo ga se be re-pre-zen tu je. Di ša no vi sled be ni ci sma tra li su da se ti me, uglav nom, gu bi ide ja re pre zen ta ci je, što ipak ni je bi lo tač no. U Fontani (ready-ma de-u) umet nost ni je po sta vlje na na spram sve ta, da bi ovog pri mi la u svo ju be li nu kao ono slikovnoreprezentovanog. Otu da mo že da iz gle da da se ready-ma de po stup-kom sa ma ide ja pred sta vlja nja uki da. Pa ipak, ni je ta ko. Fontana, iako je vi zu el no da ta kao ne što naj-ne po sred ni je (pisoar), kao deo sve ta, po sta vlje na je u ga le ri ji na dru ga či ji na čin ne go što sto ji u jav nom

viĐenja

226

pro sto ru i za tim je, za hva lju ju ći kon cep tu al noj in-ter ven ci ji na zi va (Fontane), na dvo stru ki na čin od-mak nu ta od sve ta. Od mak nu ta je od sve ta upravo kao deosve ta ko ji vi zu el no za stu pa svet kaotakav u rav ni umet no sti. To za stu pa nje ni je ni ka kva kon-sta ta ci ja ne go in ter pre ta ci ja. Fon ta na na po me ren, is kri vljen na čin re-pre zen tu je sop stve nu re al nost (re al nost pi so a ra), ru ga ju ći se, pri tom, tra di ci o-nal nim kon ven ci ja ma umet no sti. Ona pod va ja svet u nje mu sa mom. Či ni ga mno štve nim. cilj re-pre zen ta ci je sve ta sve tom (= ready made) nije da onom pred sta vlje nom osi gu ra identitetpred sta-vlje nog. Na pro tiv, da da i stič ko umre že nje poisoara u si stem umet nič kih objek ta ta pred sta vlja iro nič-nu ope ra ci ju ko ja ba ca sen ku na (tra di ci o nal nu) isti ni tost/ve ro do stoj nost ce log tog si ste ma.

Umet nič ki cilj Fontane, da kle, ni je bio da umet-nost po i sto ve ti sa Sve tom ne go da je dan istrgnuti deo sve ta (a to je, ujed no, is trg nu će iz sve tov ne svr ho vi to sti, is trg nu će ko je je pr vi uslov da na sta-ne je dan estet ski objekt ili jed na, kan tov ski re če no, svr ho vi tost bez svr he) uve de i po sta vi (dru ga či je) u ga le rij ski pro stor (kao pro stor ar ta), da ga pu sti da tu go vo ri na svoj na čin, tj. dru ga či je, od no sno da ga uči ni pod lo žnim jed noj no voj (da da i stič-koj) ine tr pre ta ci ji ko ja ne će nu di ti isti nu, su šti nu ili iden ti tet tog pred me ta ne go će nje ga in ter pre-ta tiv no (i di fe ren ci jal no) re pre zen to va ti kroz raz-li ku, po mak, pre nos (grč. metaphorá) i ta ko uči ni-ti do stup nim sve tov no sti jed nog dru gog sve ta ili sve ta dru go sti. Ili, ako ho će te, jed noj ra di kal noj mul ti kul tu ral no sti! Op šte obe lež je tog no vog sve ta je ste to da je to svet onog bez iz sin tag me svrhovitostbezsvrhe. Sli kar stvo je svo ju svr ho vi tost bez svr he osi gu ra va la funk ci jom sli kov ne re pre zen ta-ci je kao oso be nog je zi ka ar ta. Pra vi lo ko je gla si: reč„pas“ ne ujeda, u li kov noj umet no sti osi gu ra va lo je ne svr ho vi tost estet skog opo na ša nja „re al nog“. U umet no sti iz van sli ke ta ko đe ima mo opo na ša-nje re al nog, sa mo što to sa da ni je slikovnimimesis

ne go je to ta kvo opo na ša nje u ko jem stvar ne stva ri i stvar ni do ga đa ji opo na ša ju Re al no. Sa me te stva-ri/do ga đa ji su označitelji za ko je mo ra, ta ko đe, da se tvr di da – ne uje da ju. Za to se po sta vlja pi ta nje: mo že li, uop šte, umet nost da pro me ni svo ju oso-be nu sud bi nu, sud bi nu stva ri-ko ja-ne-uje da?! Mo-že li umet nost da kul tu ru uop šte usme ri u prav cu jed ne stva ri-ko ja-ne-uje da?!

re-ela bo ra ci ja Iz pret hod nih uvi da sle di da je – bez ob zi ra na

lič ne, prak tič ne ili ide o lo ške mo ti ve ko je je Ta ra-bu kin imao kad je tvr dio da je bes pred met na, te da kle ap strakt na umet nost još uvek ne što što funk-ci o ni še u rav ni pred sta vlja nja – taj nje gov uvid bio sa vr še no is pra van. Ta ra bu ki no va za blu da sa sto ja la se u to me što je mi slio da pred sta vljač ka funk ci-ja kao ta kva inkriminiše sva ku, pa i ap strakt nu sli-ku. Na rav no, inkriminacijapu tem pred sta vlja nja/re pre zen ta ci je bi la je izum ap strakt ne umet no sti ko ja je pred sta vlja nje iz jed na ča va la s mimesisom, a mimesiss re fe ri ra njem na pred met ni svet. Sa da se, po Ta ra bu ki nu, ta in kri mi na ci ja vraća ap strakt noj sli ci. Nje go va za mi sao (upu će na po naj pre Ma lje vi-ču i nje go voj su pre ma ti stič koj gru pi) gla si la je: ako ne će te pred sta vlja nje, on da mo ra te da na pu sti te i sa mu ap strak ci ju. U stva ri, on je ap strak ci ji vra tio nje nu sop stve nu osu du dru gih umet nič kih prak si, osu du zbog nji ho vog prak ti ko va nja lo gi ke pred-sta vlja nja/re pre zen ta ci je.

Ali, tu su na sta la dva pro ble ma ko je Ta ra bu kin, za jed no sa Rod če nkom i nje go vom „po sled njom sli kom“, ni je mo gao da re ši. Pr vi pro blem je gla sio: šta ako nesamo slikarskane go i bi lo ko ja umet nost ni je mo gu ća bez izvesne funk ci je pred sta vlja nja? U tom slu ča ju Rod čen ko vi mo no hro mi ne bi bi li sa-mo „po sled nja sli ka“ ne go i „po sled nje umet nič ko de lo“! Kraj funk ci je pred sta vlja nja bi, u tom slu ča-ju, predstavljao ne sa mo kraj sli kar stva ne go i kraj/smrt umet no sti uop šte. I mo žda: sreć ni za vr še tak

viĐenja

227

He ge lo ve pri če?! Ali, po što smr ti/kra ja umet no sti ne ma (usu đu je mo se da to ov de ak si o mat ski tvr di-mo), iz to ga bi smo, on da, mo ra li da za klju či mo da ni je mo gu ća ni ob ja va smr ti/kra ja pred sta vlja nja. Ta ob ja va ni je mo gu ća ni u umet no sti, ni u fi lo-zo fi ji, ni u kul tu ri uop šte. Ne ma smr ti, da kle ima ži vo ta, ima pred sta vlja nja. Sa mo, pi ta nje je: ka kvog pred sta vlja nja?

Tu se sa da pro fi li še još je dan pro blem. Uko li ko umet nost ni je mo gu ća bez re pre zen ta ci je, uko li ko je pred sta vlja nje nu žno/neo p hod no, ta da se po sta-vlja pi ta nje ne sa mo o ka kvom pred sta vlja nju ne-go i o ka kvoj neo p hod no sti ili nu žno sti je reč? Da li „bi lo ka kvoj“? He gel, ko ji je ar ti stič ku re la ci ju pred sta vlja nja, tj. sam od nos apredstavljab hteo da, u Uvoduuestetiku, funk ci o nal no pod ve de pod ve li ku pri ču fi lo zo fi je pro ce nio je da se umet nost „ne bra ni od fi lo zof skog po sma tra nja sa mo vo ljom li še nom pra vi la“. Da kle, umet nost ima raz lo ga da se bra ni od fi lo zo fi je i nje nih (pre te ra nih, na ro-či to pla to ni stič kih) zah te va, ali nje na od bra na ne ide li ni jom sa mo vo lje, pro iz volj no sti, be smi sla. Umet nost stra te gi ju svo je od bra ne for mi ra kroz pra vi la, kon ven ci je, re gu le ko je kom pen zu ju njen kon sti tu ci o nal ni ne do sta tak, nje nu ne do volj nu fi-lo zo fič nost. Ukrat ko, umet nost uvek ima, usva ja ne ka pra vi la ko ja uob li ču je u za ko ni tost (nomos) vla sti tih ar ti ku la ci ja pred sta vlja nja. Ali, ta pra vi la ne ma ju supstancijalno upo ri šte u bi lo kom tvr do pro fi li sa nom a predstavlja b. Ta ko da ta pra vi la, ma da bi hte la da bu du za kon, nomos (bi lo he te ro-no mi je, bi lo auto-no mi je), ipak u to me ne uspe-va ju, te osta ju sa mo u rav ni re gu la tiv nog, tj. igre pra vi la, ne i kon sti tu ci o nal nog, tj. ga ran to va ne ili fa tal ne pra vil no sti.

Mo der na umet nost je za stu pa la in trin sič ni (sa-mo svr ho vi ti, sa mo za ko ni ti) mo del pred sta vlja nja (za stu pa nja), ona je hte la da le gi ti mi še sa mu se be za raz li ku od sve ga dru gog. Njoj je do ja dio kla sič-ni in stru men ta li zam po ko jem je sli ka mo ra la bi ti

usre di šte na u vla da ju ćoj sli ci sve ta. Za to je mo der-na kri ti ka in stru men ta li zma bi la vi še ne go oprav-da na. Ali, ona je bi la oprav da na kao što je da nas oprav da na kri ti ka narcistički pro fi li sa ne auto no-mi je (sa mo za ko ni to sti, sa mo svr ho vi to sti) umet-nič kog de la. U sa vre me noj umet no sti nomos je po-stao igra, da kle skup pra vi la, ali sa da su to pra vi la o pra vi li ma igre, gde se, on da, su spen du je sva ko sup stan ci jal no upo ri šte, bez ob zi ra da li je ono da-to kao tran scen dent no (u smi slu kla sič ne me ta fi-zi ke) ili kao tran scen den tal no (u smi slu mo der ne me ta fi zi ke su bjek tiv no sti). U sa vre me noj umet-no sti pred sta vlja nje se pred-nas-sta vlja kao stal na re-ela bo ra ci ja ili po nov no-us po sta vlja nje pred sta-vlja nja. Ka ko je to mo gu će? Sar tr sma tra da ta mo-guć nost le ži u sa moj struk tu ri pred sta vlja nja. Po nje mu, na i me, osli ka va ju ća, pred sta vlja ju ća svest po sta vlja svoj pred met kao ni šta vi lo (laconscienceimageanteposesonobjetcommeunnéant). Za to je svest kao re-pre zen ta ci ja u stva ri ak tiv no po sta vlja-nje, a ne pa siv no pri ma nje vla sti tog objek ta. Ona je uvek dru go vi đe nje vi đe nog, uvek dru ga, po me re-na sli ka „sli ke sve ta“. Ta ko đe, ta svest je uvek dru-ga, po me re na, de cen tri ra na sli ka/pred sta va sve ta. I na rav no, sve ta bez sre di šta.

raz-uve ra va nje ni je nu Žno ne ga ci jaVi de li smo, da kle, da s mu dro šću mo ra mo bi ti

opre zni. Ador no je s pu nim pra vom tvr dio: “Sva-kom umet nič kom dje lu je, da bi mo glo bi ti pot pu-no shva će no, neo p hod na mi sao, to zna či i fi lo zo-fi ja, a ona i ni je ni šta dru go ne go mi sao ko ja se ne da za u sta vi ti” (v. Estetička teorija, Paralipomena, u zbor ni ku Estetičkateorijadanas, Sa ra je vo 1900, st. 36). Fi lo-so fi ja je, sva ka ko, mo del od go đe no-sti i, pre ma to me, ne sa mo ne do vr še no sti ne go i na čel ne ne do vr ši vo sti, neo stva ri vo sti de fi ni tiv ne mu dro sti. Taj mo del, jed no stav no, ni je kom pa-ti bi lan s več no šću. Ni ti sa dovršenom mu dro šću. Mu drost je ne što što se ne da za u sta vi ti, jer ona

viĐenja

228

je uvek dru gde, u dru go me: ni kad u sop stve nim za ce men ti ra nim, se di men ti ra nim iden ti te ti ma ili u sop stve nim le pr ša vim ta u to lo gi ja ma. U stva ri, u tom po gle du, mu drost je struk tu ri ra na na sli čan na čin kao i mo der nost.

Vra ti mo se, za tre nu tak, Bo dle ru i nje go voj ne po ko le blji voj ve ri u mo der no. On za svog sve-do ka uzi ma, vi de li smo, mudrost. Po nje mu, sve mo ra da bu de/osta ne u gra ni ca ma mu dro sti... Za-što je va žna mudrost? Ta sta ra reč ko ja je, od sa-mog po čet ka, već sa mim fi lo zo fi ma do no si la to li-ko ne u ta že ne lju ba vi ili, što se svo di na isto, to li ko ne vo lje! Bez sum nje, va žna je iz ve sna gra ni ca ko ju nam ona su ge ri še. Ne ko bi na to re kao: pa da, va-žne su re strik ci je! Jer, mu dro ni je ne što što je da to na sum ce, gde god ili od da nas do su tra... Ono nas, bez sum nje, do vo di u do dir ako ne s traj nim ili več nim, on da bar s ne čim što će ma lo po tra ja ti. Pa ako mo der nost i mo da ipak ni su efe mer no-ni šta (ka ko bi mo glo na pr vi po gled da se ka že), ako ni su je dan iš če za va ju ći re la ti vi zam i ni hi li zam ili pu ka de struk ci ja po sto ja nih vred no sti, on da one, na svoj na čin, uče stvu ju u mu dro sti ži vo ta, pa, ako ho će te, i u nje go voj (mu zej skoj?) traj no sti. Da kle, mo der no pri pa da isto ri ji, ali ne i isto ri ci zmu. Me-đu tim, isto ri ja ne ma kraj nji (re ci mo: es ha to lo ški) cilj, ko ji bi se sa sto jao u pra vo li nij skom uve ća va-nju ili na go mi la va nju vred no sti. No vo se pot či nja-va traj nom ko je je to i pre i za vre me i po sle no vog. Ali, traj no ni je več no. I sva mu drost je, či ni se, u tom od su stvu de fi ni tiv ne mu dro sti.

Mo der nost ne bi bi la to što je ste kad, s one stra ne sva ke fak tič no sti, ne bi se bi za da va la iz ve-stan za da tak, cilj, pro jekt. Ona je, da kle, de la nje, ak ci ja, svr ho vi tost. Pro blem je sa mo u to me: da li mo der nost kao pro jekt ima iden ti tet, da li u se bi sa dr ži jed nu ko nač nu mu drost? I da li na ši mu-ze ji ču va ju tu mu drost? Bo dle ro va ide ja o uče šću u več nom su ge ri še po sto ja nje trajnog iden ti te ta. Mark so va ide ja o ko mu ni zmu kao po i sto ve će nju

su šti ne i po sto ja nja ta ko đe je pro jekt s ko nač nim iden ti te tom. U tom klju ču mo der nost bi uvek bi la drugobivstvoistog, što je, za pra vo, He ge lo va sin tag-ma. Mark si zam kao i neo li be ra li zam bi li bi sa mo do vr še ni he ge li ja ni zam. Sva ko kre ta nje na pred i u prav cu dru go ga, za vr ša va lo bi se, po toj lo gi ci, svo-đe njem na Isto.

Ali, mi zna mo da se mo der nost uvek iz no va po tvr đu je kao – iz da ja. Ona na pro sto ne će Isto. Ne go ho će, ma kar i ne volj no ili pro tiv-volj no, igru dru go ga, ino va ci je, tran sgre si je. I u to me je, či ni se, sva nje na “ge ni jal nost”! Ona ne mo že da iden ti tet sve ga o če mu raz mi šlja ne vi di kao odgođen. Ako ga uop šte vi di. Što je, za tim, do vo ljan raz log da se uvek iz no va for mu li še za da tak, pro jekt. Ali ni taj pro jekt ne ma zna če nje zaistamodernog uko li ko on u se bi ne no si bez ob zir nost, bez oč nost, tran sgre si-ju i erup ci ju ne če ga što je na pro sto ne iz ra čun lji vo i ne u ra čun lji vo. Pro jekt ko ji ne ini ci ra događajnostjed nog ne pred vi dlji vog, ne iz ra čun lji vog i ne u ra-čun lji vog događaja jed no stav no ne mo že bi ti u pra-vom smi slu mo de ran.

Oči gled no je da po sto ji i ob zir no, mla ko, do bro kon tro li sa no kre ta nje mo der nog, gde on da pro va-la no vo ga i dru go ga jed no stav no iz o sta je. Ti me se vra ća mo na Bo dle ro vo tra ga nje za več nim iden ti-te tom (= mu drim for mu li sa njem ide je pro jek ta). Pri mi ca nje nje mu (rad na pro jek tu) i nje go vo ozbi-lje nje (re a li za ci ja pro jek ta) či ni da se mi si ja ubu du-će – uki da. To je još uvek lo go cen trič ki za ro blje no kre ta nje mo der no ga i mo der no sti. Sva ko ozbi lje nje pro jek to va nog iden ti te ta po ka zu je, u stva ri, da ni-ka kvog iden ti te ta ni je ni bi lo, da je ono re al no ko je smo ti me do bi li, u stva ri, iz ve sna tra u ma, tra u ma-tič ni ne do sta tak, ne do volj nost, ru pa u sim bo lič kom po ret ku! I, za tim, po ka zu je se da sve mo ra da kre ne – iz no va. Da mo der na svoj (tra že ni) iden ti tet, svo-ju že lju da uče stvu je u več no me, ras tva ra u jed noj funk ci ji ko ja je, za pra vo, funk ci ja no vog-kao-uvek, ura ču na to-no vog, do bro-kon tro li sa nog-no vog.

viĐenja

229

U kla sič noj umet no sti je sli ka (pred sta va, re-pre zen ta ci ja) sli ke Sve ta. Kao ta kva ona je mo ra-la uvek bi ti Ista, ade kvat na, bli ska Iden ti te tu, s tim što se na raz li či te na či ne pri ka zi va la (bu du ći da ap-so lut na isto vet nost i ni je bi la mo gu ća). Na su prot to me, u mla kom shva ta nju mo der ne umet no sti uvek-ista je bi la ino va ci ja. Ta ko su na la ga li pro jekt i “izam”. U ta kvoj ino va ci ji-is toj-sa-so bom nu žno se gu bi la ra di kal nost do ga đa ja. Ono bi ti-iz van-se-be, lu di lo ino va ci je svo di lo se na tu pu isto vet nost-sa-so bom i tzv. “do sled nost se bi”. Ti me je, na rav no, sin gu lar nost do ga đa ja iš če zla. Po na vlja nje ko jim ko man du je Isto: uvek-no vo ili no vo-kao-uvek ra-đa do sa du i pred sta vlja kraj do ga đa ja, baš kao što je to i sva ki esen ci ja li zam ili sup stan ci ja li zam! Da li je, uop šte, mo guć ras kid sa ino va ci jom ko ja se po na vlja? Da li je mo guć do ga đaj ko ji tra je pre ko gra ni ce sva kog iden ti tar nog po na vlja nja? Da li je mo gu će no vo-nov ca to? Ili je no vo u stva ri uvek sa-mo jed no pri kri ve no-sta ro? Tj. ono što nam obe-ća va “več nost”?!

Da nas se za umet nost ko ja od u sta je od pro-gre si stič kih me ri la vi še ne tvr di, kao u raz do blju avan gar di, da je kon zer va tiv na, re ak ci o nar na ili ana hro na. Pi ta nje je: ko ji raz lo zi sa da po sto je za neinsistiranje na pret ho đe nju, na ava ngar di, na eks klu zi vi zmu? Za što umet nost – ako iz u zme mo su je tu, hi je rar hi ju i moć ko ji, sva ka ko, igra ju va-žnu ulo gu – vi še sko ro uop šte ne ma po tre bu za avan gar dom? Da li je to sa mo je dan pe riod? U ko jem ne ma vla da ju će ide o lo gi je, pa on da ne ma ni ozbilj nog pro ti vlje nja vla da ju ćoj ide o lo gi ji? Ne-ko bi, mo žda, re kao da da nas ne ma ni dvoj ni ka, su ro ga ta i mi mi kri ja ne če ga što bi mo glo da se ozna či kao avan gar da. Pri tom, jed no je si gur no, u sve tu neo-li be ral ne glo ba li za ci je, gde no vac kao op šti ili, čak, ap so lut ni ekvi va lent svih vred no sti po sta je je di no me ri lo raz me ne ko ja “zna či ži vot”, u tom sve tu, bez sum nje, sva ka dru ga avan gar da po sta je iz li šna.

Ipak, ov de osta je je dan pro blem, ko ji nas po-seb no in te re su je. Dali jeumetnostspremnadasepotpuno prilagodi svetu razmene? I da on da svo-ju lo gi ku sve de na za do vo lje nje vi zu el nih po tre ba jed nog sve ta sa zda nog od raz men skih će fo va? Da li je funk ci ja pret hod ni ce i pret ho đe nja pot pu no i de fi ni tiv no is klju če na iz umet no sti? Ili će se, ra-ni je ili ka sni je, po no vo ro di ti po tre ba za pret ho-đe njem, avan gar dom, tran sgre si jom? Za ne kom dru gom mo der nom? To će, u sva kom slu ča ju, bi ti hod na pred, hod ko ji je ne za mi sliv bez pret ho đe-nja. No, taj pro ces je u mo der ni XX ve ka shva tan kao pro jek to va no, to ta li zu ju će, uni ver zal no kre ta-nje. Na ma osta je da se upi ta mo: zar hod na pred ne bi bio mo guć i bez ovih sve o ba ve zu ju ćih ozna ka? Bez ozna ka ko je se obič no učvr šću ju kao pri sil no, ide o lo ško a priori. Da kle, za što ne bi bio mo guć je dan uslovnomo guć hod na pred? Za što ne bi bio mo guć hod ko ji pre go va ra sa sve tom i na se be pre-u zi ma od go vor nost za raz li ke u mogućem i, za tim, za ono gra nič no, za nemoguće?

Sa vre me na umet nost, u me ri u ko joj je spon ta-no de kon struk tiv na, nu žno ras ki da s pa to lo škom tr kom za Istim, a to zna či za Ver no šću, Več no šću i Mu dro šću, kao i za op štim ekvi va len tom. Ona na-pu šta ve ru da je svet po se bi i za se be, fak tič ki ili nor ma tiv no op sed nut Istim (u jed ni ni ili mno ži-ni) i da je to Isto (iz ve sno to je to ili tautologija) na pro sto je di na auten tič na stvar. Raz-uve ra va ju ća (upit na, ne po ver lji va, skep tič na) mi sao ni je (bar ne nu žno) ne ga ci ja (mo der nog) de lo va nja, ak ci je, an-ga žma na, pro jek ta, upu će no sti na pre o bra žaj ili iz-me nu sve ta. Na pro tiv! Ona sa mo že li da uki ne ono što je u kon cep tu angažmana, projekta ili izmenesveta upra vo ne mo gu će! I na sil no. Ali ne mo gu će u tim strategijama promenane do la zi od sa mog na si-lja (jer na si lje je sa mo po sle di ca), ne go, upra vo, od nji ho vog op se siv nog, pa to lo škog tra ga nja za Istim. Raz-uve ra va ju ća mi sao ne te ži da uki ne an ga žman i mo der nost ne go sa mo da ih de-se di men ti ra. De-

viĐenja

230

kon struk ci ja u umet no sti te ži da u njoj i u bi lo če-mu što s njo me do la zi u do dir uki ne ide al ni kon-strukt iden ti te ta, ka ko bi sa ču va la ozna či telj sko te-lo, da bi ga uve la u igru zna ko va i da bi te zna ko ve pod vrg nu la re-in ter pre ta ci ja ma i re-de fi ni sa nju, no voj pre zen ta ci ji ili re-pre zen ta ci ji. Taj po stu pak is klju ču je mo guć nost da se an ga žma nu i pro jek tu po nu di ne pri ko sno ve na ili za tvo re na struk tu ra bi-lo fi lo zof ske bi lo ide o lo ške dog me. Ali, ta ko đe, on is klju ču je mo guć nost da im se po nu di lo še bes ko-nač na struk tu ra no vog-kao-uvek. Raz-uve ra va ju ći gest sa vre me ne umet no sti je svo je vr sno za la ga nje (ili: in ter ven ci ja, an ga žman) ko je raz mi šlja o se bi i, pri tom, in si sti ra na pi ta nju o za lo gu i ulo gu. Upit-nost toj umet no sti ni je vi še tu đa. Za to ona pi ta o sve mu i o sop stve noj le gi tim no sti ko ja se iš či ta va u klju ču ge ne a lo gi je i kri ti ke vla sti tog po re kla, tra ga, vla sti tog tek sta me đu tek sto vi ma.

231


232

lji lja na pe ši kan-lju šta no vić, no vi sad

drevna obrednost i elementi likovnosti

Struk tu ra prostora i njene konkretizacije u južnoslovenskim i balkanskim obredima, re flek-to va nje struk tu re makrokosmosa u socijalnom, religijskom i emotivnom mikrokosmosu jedinke, kao i odnosi između čulno-konkretne forme ob re-da, pe snič kih sli ka i nji ho vih du bin skih značenja – pred sta vlja ju do da nas ži vi in spi ra tiv ni im puls ni za umet no sti, od umet no sti re či, pre ko te a tra, do naj ra zli či ti jih ob li ka li kov nog iz ra ža va nja.

Pri tom do la zi do re se man ti za ci je i de se man-ti za ci je drev nog ob red nog sup stra ta, ali i do nje-go vih estet ski i zna čenj ski pro duk tiv nih re vi ta-li za ci ja. Obred, kao slo že na sinkretička mani-festacija verovanja izvesne zajednice: radnjom, govorom, gestovima, poezijom, plesom, muzi-kom, maskiranjem ili kostimiranjem – te, vi še od sve ga, nji ho vom ce li nom, u sve tu mo der ne umet no sti na nov na čin re vi ta li zu je ele men te vla-sti te ko mu ni ka ci je sa sve tim. Događaji koji imaju odsudnu važnost za život jedinke, porodične i

socijalne zajednice, sve ti či no vi pra stva ra nja, ili bitna zbivanja u prirodi, po put sezonskog umi-ranja i ponovnog rađanja prirode ko je oponaša i ponavlja ob red na prak sa drevnih za jed ni ca, oži-vlja va ju u sve tu mo der ne umet no sti, pre sve ga u onom pro sto ru u ko jem se ona ostva ru je kao sin-kre tič ni mul ti kul tur ni čin.

Slo že na li kov nost tra di ci o nal ne ob red ne prak-se kao čul no-kon kret nog ote lo vlje nja čo ve ko vog du ha i po i ma nja sve ta – do da nas osta vlja svoj ži vi oti sak, iako se ko do vi me nja ju i gu be svo je zna če nje. cr ve nim oki će na gra na, ko ja se sta vlja na ro go ve no vo i zgra đe ne ku će, ču va svo ju upe-ča tlji vu vi zu el nost bez ob zi ra na pri ro du i osve-šće nost mo ti va zbog ko jih je po dig nu ta. Ona – u spo ju sa kr vlju ži vo ti nje ko ja se žr tvu je na te me-lju – do da na šnjih da na za štit nič kim sim bo li ma ži vot no sti, kr vlju, ze le ni lom, cr ve ni lom, ogla ša-va, osve ću je i šti ti gra ni ce ži vot nog pro sto ra (Pe-ši kan-Lju šta no vić, 2007: 226-234).

viĐenja udc 2-5 398

233

Sa mim kra jem 20. ve ka, na de po ni ja ma i sme-tli šti ma – u svetom i nečistom prostoru granice – čla no vi Ledarta ve zi va li su se i omotavali crvenom tra kom. Ova nit mogla bi bi ti analogna onim ma-gij skim komadima crvene pređe, plat na, po ja se vi-ma i po vo ji ma koji su u tra di ci o nal nim slo ven skim i bal kan skim kul tu ra ma ovijani oko postelje poro-dilje, sta vlja ni na ka pi ju, pa sti ru u to r bu i go ve če tu oko ro ga pri li kom pr vog iz go na sto ke, ve zi va ni u gri vu ždrebetu, oko ru ke de te tu, skri va ni pod ne-ve stin sko ru ho, da bi svo jim ži vo to dav nim cr ve-ni lom ogra ni či li i zaš titili od uroka i zla (Đo r đe-vić, 1985: 161-163; Slovenskamitologija: 433-434). Isto vre me no, ova le dar tov ska cr ve na nit no si la je i ne ka no va, za stra šu ju ća zna če nja. Re ci mo, opome-nu da nas krvavi trag rata sve povezuje u ne či sto klup ko. Ova no va nit ni je šti ti la od uro ka i zla, ne-go je bi la slič ni ja onoj crvenoj tra ci kojom se uzi-mala mera preminulome. Pod se ća la je da je smrt svuda oko nas: kr va vo ljud sko umi ra nje u ko lo ple-tu gra đan skog ra ta i smrt pri ro de, oli če na u cr nim vo da ma vin čan ske de po ni je iz lo že nim na pro da ju u luk su znoj pro dav ni ci su ve ni ra u cen tru Beo gra-da. Mo žda je ta le dar tov ska nit, ipak, bi la naj slič-ni ja onoj cr ve noj pre đi kojom je drev na bajalica merila bolesnika i pravila od nje krug kroz koji se on provlačio, si mu li šu ći novo, zdravo i očišćeno rođenje? Ka ko god da je ras pli će mo, gu sta slo je-vi tost, ne raz mr si va slo že nost tog zna ka, čvr sto nas po ve zu je sa sve tom drev ne ob red no sti i ma gi je, slu te ći isto vre me no sve tost i moć umet nič kog či na i iro nič no se po i gra va ju ći nje go vom ma r gi na li zo-va no šću i stvar nom i sim bo lič kom spu ta no šću.

Ta frag men tar na, za go net na, am bi va lent na ob-red nost, ko ja is tra ja va do na šeg vre me na, ima svo-je ko re ne u sa mim za če ci ma ljud ske kul tu re. Tako se pretpostavlja da su kalendarske obredne pesme (a one su se na ovim pro sto ri ma iz vo di le i pe va le sve do 70-ih go di na 20. ve ka – Ne delj ko vić, 1990) kao vrsta nastale još u doba neolita (između 9000.

i 7000. godine p.n.e.), u vreme ot krića i ustanov-ljenja zemljoradnje, ka da je prelazak na zemljo-radnju primorao prvobitnog čoveka da usavrši tehniku računanja vremena, da se stvar no i sim-bo lič ki okre ne sun cu, poš to do ta da šnje računanje vre me na na osnovu mesečevog kalendara nije više bi lo dovoljno precizno da obez bedi dobar prinos biljaka (eli ja de/eli a de, 1991). Mo žda su već ta da bi le za če te one ob red ne va tre ko je se oko solstici-ja i pro leć ne ravnodnevice lo že sve do da na šnjeg vre me na, po dr ža va ju ći i ogle da ju ći sun ce: u sja ju og nja, u kru gu ko la, u za tvo re no sti ven ca... Onog istog ven či ća od ivanj skog žu tog cve ća ko ji do da-nas ka či mo na do vrat ke. Mo žda je već ta da za če ta sli ka mla dog bo ga ve ge ta ci je ko ji sti že po sle zim-ske krat ko dne vi ce no se ći „gu ku zla ta” (SrpskenarodnepjesmeV: 198) kojom pozlaćuje i blagosilja dom. U bo žić nim i ko le dar skim pesmama, ko je se me đu Slo ve ni ma be le že tek od 19. ve ka, ima i ja-snih naznaka da je odi sta reč o ponovnom rođenju mladog sunca:

Bo žo ide uz uli cu, te se ve se li,Pred njim ide žarko sunce, te mu svijetli... (Srpskenarodnepjesme V: 196)

ili još ne po sred ni je iz re če no:

Granu sunce iz brda,Veselo, veselo!Nije sunce ne go Božo,Koledo, koledo! (Srpskenarodnepjesme V: 187)

Simboliku svetlosti možemo prepoznati i u sli-ci Božića koji se penje “k vr hu, / na srebrnu guv-nu” (SrpskenarodnepjesmeV: 209), a ona je svu-da pra će na i oso be nim struk tu ri ra njem pro sto ra: bo žan sko do la zi iz da le ka, pre ko vo de, s br da, ili do la zi od o zgo ili se kre će na vi še, no se ći sve tlost i

viĐenja

234

bla go slov ote lo vlje ne u bo ji sja ju tek stu ri po zna tih ma te ri ja, ili za go net na, neo d re đe na opred me će-nja ap strakt nih poj mo va. Bo žić u pe smi ta ko no si „igru za po ja som”, ili „ki tu zdra vlja i ve se lja”, „mi ra i po god be”...

U pra dav nim vre me ni ma u ko ji ma su za če ti ze mljo rad nič ki ob re di plod no sti javljaju se i mi-tovi o poreklu zemljoradnje i pojavi jestivih bilja-ka1, ili o dobijanju semena žitarica2, a analogno sa semenom koje umire da bi živelo začinju se, kao jedna od najznačajnijih mit skih tema, mitovi o bogovima koji umi ru da bi oživeli po put Ado ni sa (Мифы народов мира I: 47-48), Ozirisa (Мифынародов мира II: 267-268) ili Tamuza (Мифынародов мира II: 491). Ni su bez raz lo ga tra gič-ni lju bav ni ci bo gi nje Ištar isto vre me no ba što va ni i oni iz či jih te la na sta ju bilj ke (Gilgameš), po put bi lja, oni deo svog ži vot nog ci klu sa pro vo de pod ze mljom, vas kr sa va ju ći pe ri o dič no. Mi r ča eli ja de ka že: „Zemljoradničke kulture su razvile ono što bi se moglo nazvati kosmička religija, poš to je tu religiozna delatnost koncentrisana oko središnje misterije – periodičnog obnavljanja Sveta” (eli-ja de, 1991: 41). Delovi „duhovne građevine ne-olita”, ističe on, „sačuvani su rasuti u tradicijama seljačkih druš tava” (eli ja de, 1991: 49). Isto vre me-no, oni su do da nas oču va ni u oso be noj li kov no sti drev nih ko do va i sta rih ob re da.

Na rav no, kao sva usmena tra di ci ja, i ove pesme i ob re di u ko ji ma su na sta le sa dr že slojeve različite starosti: od onih koji ih direk tno vezuju za drev-na prehrišćanska verovanja i arhaične predstave iz mit ske prošlosti, preko tragova hristijanizacije, do onih u kojima se gu bi i zamagljuje veza s obredom, a pe sme prelaze u ljubavnu li ri ku ili, ponekad, u dečju igru i folklor. Lasteprolaste, za one ko ji još

1 Pro ši ren je mit o na stan ku je sti ve bilj ke i nje nih plo do va od te la ubi je nog i ras ko ma da nog bo žan stva, što ih či ni sve tim.2 Njih ju nak – do no si lac ci vi li za ci je kra de na ne bu.

pam te jed no stav nu igru, je su deč ja ra zo no da. Još iz me đu dva svet ska ra ta to je bio deo slo že nih us-kr šnjih ob re da. Na uglu Do si te je ve i cvi ji će ve ovu igru pro vla če nja i hva ta nja, či ji tekst aso ci ra ve nje-nje i oze le nja va nje go re, igra li su mom ci i de voj-ke do zre li za brak, ču va ju ći u pro vla če nju igra ča kroz krug ru ku na go ve štaj sta rog ob re da plod no sti u ko jem se pre pli ću lju bav ni čin i ra đa nje i pre po-ra đa nje sve ta.

Ta pre po ra đa ju ća i ob na vlja ju ća ob red nost te sno je po ve za na s oso be nim po i ma njem fe no-me na pro sto ra. Uopš te uzev, prostor u usmenim pesmama, prozi i predanju (kao, uostalom, i u pi-sanoj književnosti) predstavljen je „kao skup po-jedinih objekata koji imaju vlastita imena” (Lot-man – Uspenski, 1979: 367), i po tom „kolažnom” karak teru i sposobnosti da modeluje neprostor-ne (semantičke i vrednosne) odnose (Lotman – Uspenski, 1979: 367; Lot man, 1976: 288) – on je analogan specifičnom mit skom shvatanju pro-stora. To je strukt urirani, nehomogeni, nekonti-nuirani prostor (elijade, 1986: 61-63), suprotan apsolutnom matematičkom prostoru, shvaćenom kao homogeni, izotropni, neograničeni kontinu-um (Mala enciklopedija Prosveta III: 106-107).3 Ovaj segmentirani, nehomogeni prostor bitno se razlikuje i od profanog iskus tva prostora u kojem „'tačka oslonca' nema više jedinstveni ontološ ki status” (elijade, 1986: 63), nego se menja, javlja i nestaje prema potrebama svakodnevice, i u kojem se kao „jaka mesta” izdvajaju samo „sveta mesta privatnog univerzuma“ (elijade, 1986: 63).

Nasuprot ovom su štin ski profanom prostoru koji naseljava moderni čovek, u kojem i dalje ima segmenata svetog i nečistog prostora, ali oni ni su

3 “Ap so lut ni, ma te ma tič ki pro stor de fi ni še se kao ide al na sre-di na ko ja je uz to još i homogena (tj. nje ni de lo vi se ne mo gu kva li ta tiv no raz li ko va ti me đu so bom), kontinuirana, izotropna (svi nje ni prav ci ima ju ista svoj stva) i neograničena« (MalaenciklopedijaProsveta, III: 106-107).

viĐenja

235

opš ti, ni su iskus tvo kolek tiva – tradicionalno poi-manje prostora čvrsto je strukt urirano, zasnovano je na ni zu binarnih opozicija, koje fiksiraju pro-storne, ali i neprostorne kvalitete: gore–dole, levo–desno, veliko–malo, horizontalno–vertikalno, či-sto–nečisto, ljudsko–neljudsko, sveto–profano. Uz izvesne razlike, većina prostora u tradicionalnoj kul tu ri ima niz zajedničkih odlika. Ako ih pred-stavimo „u obliku rečnika, tj. spiska odgovarajućih leksema” (na primer, reka, more, jezero, planina, drvo, gora, pećina, kamen, izvor, polje, grad), oni „gotovo da gube sopstveno, konkretno leksičko značenje i dobijaju značenje i odgovarajuće nove valentnosti u okviru nekog zatvorenog, čvrsto or-ganizovanog sistema” (civjan, 1982: 68). Odno-sno, ostaju ono što jesu, ali istovremeno dobijaju i sasvim nova značenja.

Tako se granica između ovog i onog sveta prevashodno predstavlja kao voda (reka, more, jezero), a onaj,drugi svet, oli čen je uglavnom u prostorima gore (planine, šume, kamena), spilje (peš tere, jame), te u korenu drveta. Ove prostore, istovremeno, naseljavaju ambivalentna neljudska i nadljudska bića, bića posrednici između ovog i onog sveta. Time se i u prostornom kodu po-tvrđuje njihova dvostruka priroda posrednika između ovogi onog sveta; zemlje i neba; ženskog i muškog; vode i vatre, između ljudskog i životinjskog, ljudskog i demonskog(nadljudskog). Zmaj – junak srpske usmene epike rađa se obeležen svojom osobenom polimorfnošću: on i jeste i nije ljudsko biće („nije čedo no čudo golemo”), na njemu je „bič kose vučije” i „zmajevo kolo pod pazuhom”, „na bedri mu sablja upisana”, „krvava mu ruka do ramena” – apstrakt no dvojstvo medi-jatora izraženo je u domenu vizuelnog, dobilo je svoj čul ni, telesni izraz. Po tom pretakanju duha u telo i tela u duh – jezik drevnog mita približava se unekoliko jeziku moderne umetnosti, pa, re-kla bih, svake umetnosti.

Granični prostori i prostor onog sveta mogu bi ti opevani kao staništ e demona medijatora i kao prostori u kojem oni deluju. Kada je o staništ u reč, onda se, analogno odnosu junaka prema gradu/ku ći, i ovde uspostavlja sušt inska veza, pa i iden-tičnost koja ot kriva da nije reč samo o obitavališ-tu nego i o delu njihove materijalne manifestaci-je, o otelovljenju su štin skih svojstava ovih bića (Бeнoвскa-Сбъкoвa, 1992: 56). Tako voda u svo-jim najrazličitijim vidovima – reka, more, jezero, izvor, bunar – može vr ši ti funkciju granične vode, one koja obeležava i čuva granicu svetaživihi svetamrtvih.U mit skom poimanju sveta: „Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gu bi cu i preko vode – kao i kroz vodu, i kasnije – po vodi” (Prop, 1990: 400), ovo dvojstvo čudoviš ta gutača i vode očuva-no je i u li ku kita koji guta Jonu. Tako more, reka ili jezero i bića koja u njima žive u tradicionalnim predstavama o struk tu ri sveta dele ovaj svet od onoga, čuvajući, često, plodove, zlatnu granu ili zlatno cveće čudesnog drveta, koje može dobaviti samo junak obdaren natprirodnim svojstvima ili natprirodnim pomagačima (Lič, 1983: 123; Dete-lić, 1992: 94, 97-98). Kao mesto dodira i razdvaja-nja sveta ži vih i sveta mr tvih, ove vode su izrazito ambivalentne. One poseduju svojstva i jednog i drugog sveta (Lič, 1983: 123), postaju „parado-ksalno mesto gde oni međusobno opš te” (elijade, 1986: 63), i zato mogu s ljudskog stanovišt a imati i pozitivno i negativno dejstvo.

Svaki kontakt s mutnom, nedeljnom, sinoćnom vodom koban je po ljudsko biće. Izvor te opasnosti jeste upravo voda. Njena htonska priroda može bi ti naglašena nečistoćom („mutna voda”)4 i htonskim bićima koja u njoj žive, poput zmije ili stonoge. Ova „mutna voda” je, po svojoj nečistoti, dejstvu

4 Du na va je i po se bi mut na, / Mo gla bi ti sre ću po mu ti ti (Hrvatske narodne pjesme I/1: 521, ko men tar uz pe sme 32, 33, 34).

viĐenja

236

i posledicama koje njeno ispijanje ima za ljudsko biće, direk tno povezana s donjim svetom: „...Pod-zemne vode su crne (...). Mutna je (...) htonska voda koja izvire iz zemlje kao manifestacija bož-je kazne za težak greh...” (Detelić, 1992: 88). Čo-vek može bi ti ugrožen i ispijanjem bilo koje vode koja je zahvaćena u “nevreme”, noću, u nedelju ili je ustajala (Karanović – Pešikan, 1994: 20-21). Ta „mutna”, „snošna”, „nedelaš ka”, „trigodišnja” voda javlja se kao specifičan hronotop, u kojem se izvor – mogući ulaz u donji svet – povezuje sa izvesnim graničnim segmentima vremena (noć, praznik) „koji ostaju nepokriveni svakodnevnom druš-tvenom delatnošću” (Bratić, 1993: 16).

Višestruke i složene veze demona medijatora s vodom, po svoj pri li ci, proističu iz univerzalno ra-sprostranjenih i veoma arhaičnih predstava o zmaju / džinovskoj zmiji kao oličenju i gospodaru voda. Zmaj, „vodeni car” (Prop, 1990: 331), vezuje se za vodu kao načelo i podlogu stvaranja i plodnosti, ali i za vodu kao stihiju koja „simboliše regresiju u praformalno” (elijade, 1986: 123), što je u skladu i s njegovom ambivalentnom prirodom i s njegovom ulogom medijatora između života i smr ti. Zmaj i njemu srodna bića (ala, aždaja, zmija) gospodare tako atmosferskom vodom, izvorima, jezerima i rečnim tokovima, vršeći ulogu kišodavca.

Tu možemo tražiti i duboku sugestivnost neče-ga što bi se, na pr vi pogled, moglo doživeti kao puka dosetk a, poput umetničke manipulacije su štin ski nepostojanim materijalom kakav je led. Nastao iz vode, on je za ledartovce zadržao njenu iskonsku mit sku i magijsku ambivalentnost. Ako voda jeste izvor svekolikog rađanja, led se ovde može javiti kao san o očuvanju, ono što će predmete, mi sli, snove sačuvati nepokvarene, nenarušene i čiste za neko buduće vreme, poput klice. Istovremeno, voda je i stihija uniš tenja i regresije, pa i led ne samo da čuva nego i uniš tava. On se može posmatrati i kao me-tafora i utelovljenje konačne kataklizme. I u „mi-

kro kataklizmi” koju su oblikovali ledartovci, svaki zamrzn uti predmet, svaki znak i oblik, postavljao je pitanje vlastitog i opš teg smisla.

U graničnom vremenu, u poslednjoj deceniji milenijuma, umet nik se svesno izmeš ta na margi-nu, u granični prostor koji je u tradicionalnoj kul-tu ri pripadao magiji. To mo gu bi ti podrumi, ra-skršća, smetlišt a. Od ba če ni pred me ti po tro šač kog dru štva do bi ja ju nov smi sao i no va zna če nja: kao amajlije, kao opomena, kao sla bač ka ko tva u bu ji ci vre me na, vre men ska kap su la ko ja ču va i pam ti je-dan od mno gih tre nu ta ka. Pored prividno apsolut-nog pripadanja svome vremenu, oni uspostavljaju vremensku, istorijsku osu, preispituju drevni kod i daju mu nova značenja. Isto vre me no upra vo po oso be noj neo d re đe no sti, igri iz me đu sna žne vi zu-el ne upe ča tlji vo sti i su štin ske neo d re đe no sti ovih sli ka ko je se ob li ku ju pred na šim unu tra šnjim oči-ma, ovo bi mo gla bi ti i oso be na ri zni ca vi še ko do va ne go sli ka, ali ne ret ko i pu to kaz za raz u me va nje du bin skih zna če nja pri vid no jed no stav nih bi ća, pred me ta, po ja va, ži vo tvor ni iz vor no ve za go net-no sti sve ta.

li te ra tu ra

1. Бeнoвскa-Сбъкoвa, Милена: Змеяатвбългарскияфолклор, София, Издателство на Българската ака-демия на науките, 1992.

2. Bra tić, Do bri la: Gluvodoba.PredstaveonoćiunarodnojreligijiSrba, Be o grad, Pla to, 1993.

3. Gilgameš:sumerskoakadskiepoGilgamešu, pre veo i pri re dio Ma r ko Vi šić, Be o grad, Dra ga nić, 2006.

4. Detelić, Mi r ja na: Mitskiprostoriepika,Be o grad, Srp-ska aka de mi ja na u ka i umet no sti – Autor ska iz da vač-ka za dru ga „Do si je“, 1992.

5. Đo r đe vić, Ti ho mir R.: ZleočiuverovanjuJužnihSlovena, pri re dio i po go vor na pi sao Lju bin ko Ra den ko-vić, Be o grad, Pro sve ta, 1985.

viĐenja

237

6. elijade, Mi r ča: Sveto i profano, s fran cu skog pre veo Zo ran Sto ja no vić, pred go vor (Arhajski čovek i mit) Sre ten Ma rić, No vi Sad, Knji žev na za jed ni ca No vog Sa da, 1986.

7. eli ja de, Mi r ča de (Mi r cea eli a de): Istorija verovanjaireligijskih idejaI(OdkamenogdobadoEleusinskihmisterija), pre ve la Bi lja na Lu kić, Be o grad, Pro sve ta, 1991.

8. Karanović, Zo ja i Lji lja na Pe ši kan-Lju šta no vić: Poslovi i dani srpske pesničke tradicije, No vi Sad, Sve to vi, 1994.

9. Lič, ed mund: Kulturaikomunikacija.Logikapovezivanjasimbola.Uvoduprimenustrukturalističkeanalizeusocijalnojantropologiji, pre veo s en gle skog Bo ris Hlebc, Be o grad, Pro sve ta, 1983.

10. Lot man, Ju rij M.: Strukturaumetničkogteksta, pre vod i po go vor No vi ca Pet ko vić, Be o grad, No lit, 1976.

11. Lotman, Jurij M. i Boris A. Uspenski: Mit – imekultura, preveo Novica Petković, Be o grad, Treći program, leto 1979: 361-382.

12. MalaenciklopedijaProsveta:opštaenciklopedija, knj. 3 (Po-Š), Be o grad, Pro sve ta, 1986.

13. Мифынародовмира. Энциклопедия, главный ре-дактор С. А. Токарев, Москва, Российсская энцик-лопедия, 1994.

14. Ne delj ko vić, Mi le: Godišnji običaji u Srba, Beograd, Vuk Karadžić, 1990.

15. Pe ši kan-Lju šta no vić, Lji lja na: „Obi ča ji ve za ni za iz-grad nju te me lja i po kri va nje ku će kod sta nov ni ka Kli-se”, Stanajaselozapali.Oglediousmenojknjiževnosti, No vi Sad, DOO Dnev nik – No vi ne i ča so pi si, 2007: 226-234.

16. Prop, Vla di mir Ja ko vlje vič: Historijskikorijenibajke, pre ve la Vi da Fla ker, Sa ra je vo, Svje tlost, 1990.

17. Slovenskamitologija.Enciklopedijskirečnik, re dak to ri Sve tla na M. Tol stoj i Lju bin ko Ra den ko vić, Be o grad, Zep ter Bo ok Wo rld, 2001: 433-434 – „Po jas“.

18. Srpske narodne pjesme I, sku pio ih i na svi jet iz daoVuk Stefanović Karadžić, Knjiga prva, u kojoj surazličneženskepjesme, Beč 1841. Sabrana dela Vuka Karadžića, priredio Vladan Nedić, Beograd, Pro sve-ta, 1975.

19. Srpske narodne pjesme V, sku pio ih i na svi jet iz dao Vuk Stef. Ka ra džić, Knjigapetaukojojsurazličneženskepjesme, pri re dio Ljub. Sto ja no vić, Bi o grad, Dr žav-no iz da nje, 1898.

20. Hrvatskenarodnepjesme I/1, odio pr vi, Junačkepjesme, knji ga pr va, ure di li dr Ivan Broz i dr Stje pan Bo-sa nac, Za greb, Ma ti ca hr vat ska, 1896.

21. civjan, Ta tja na: „Se man ti ka pro stor nih i vre men skih po ka za te lja“, s ru skog pre ve la Rad mi la Me ča nin, Raskovnik, Be o grad 1982, god. IX, br. 31: 95-102.

viĐenja

238

umet nič ka ko lo ni ja u naĐ ba nji u ogle da lu srp sko-ma Đar skih sli kar skih ve za i uti ca jaUmet nič ke srp sko-ma đar ske ve ze, ostva ri va-

ne to kom vre me na „pre kret ni ce de vet na e stog i dva de se tog ve ka“ pa sve do sre di ne pro šlog sto-le ća, ve o ma su di na mič ne, bo ga te i plo do tvor ne. Na sa mom kra ju de vet na e stog ve ka austro u gar ska mo nar hi ja je iz u zet no sna žna po li tič ka kon glo-me ra ci ja u ko joj se od vi ja pro ces si stem skog pre-o bra ža va nja od bi ro krat ski bes pre kor no ure đe nog fe u da li zma ka bu r žo a skom in du strij skom dru štvu. Si ste mat ski i plan ski se spr o vo di in du stri ja li za ci ja austro u gar skog dru štva, ka ko u austrij skim re gi ja-ma (oko li na Be ča, alp ski kraj, Bo he mi ja - da na šnja Če ška) ta ko i u cen tral noj i se ver noj Ma đar skoj, te u ka r pat skoj obla sti. U toj tran zi ci ji Voj vo di na osta je do mi nant no po ljo pri vred ni re gion ali je i tu za čet blag ali vi dljiv pro ces in du stri ja li za ci je i svo je vr sne

mo der ni za ci je i „po va ro še nja“... Voj vo đan ska pro-stran stva su pre mre že na že lje znič kom pru gom te su usta no vlje ni prav ci Bu dim pe šta – No vi Sad - Ze-mun, Ki kin da - Ve li ki Beč ke rek (1882-83) ta ko da sko ro sva voj vo đan ska pod ruč ja ima ju ve zu sa Bu-dim pe štom. Pre ko Su bo ti ce i Som bo ra još ra ni je je po sto jao pri klju čak na du gu pru gu za evr o pu ko ji je vo dio pre ko Tr sta, a ubr zo su pre ko No vog Sa da i Be o gra da kre nu li vo zo vi za Istam bul... Da ka ko, že lje znič ka mre ža znat no oja ča va i raz vi ja pri vre-du, me nja iz gled voj vo đan skih gra do va... Do kra ja de vet na e stog ve ka oja ča će i do ma ći ka pi tal, uz di ći će se sloj ari sto kra ta, ve le po sed ni ka i po to ma ka ne-ka da šnjih ple mi ća do bro uhle blje nih u voj sci, ad-mi ni stra ci ji, mi ni star stvi ma, čvr sto oslo nje nih na re zul ta te ra da jef ti ne rad ne sna ge mno go broj nih be ze mlja ša... U ta kvoj at mos fe ri u Voj vo di ni svo ju umet nič ku afir ma ci ju ostva ru ju umet ni ci vi so kih aka dem skih sli kar skih stan dar da ko ji za do vo lja va-ju ukus no vo stvo re nog gra đan skog slo ja po put Pa-

sa va ste pa nov, no vi sad

ka r di nal ne tač kesrp sko-ma đar skih umet nič kih od no sa (1896-1942)

viĐenja udc 75(497.11:439)"1896/1942"

239

je Jo va no vi ća iz Vr šca, Uro ša Pre di ća iz Or lo va ta, Tan Mo ra iz Be če ja, Đo r đa Kr sti ća iz Ka nji že, Fe-ren ca Aj zen hu ta iz Bač ke Pa lan ke... U re gi o nu se, či ni se, sve to po ka za lo na ve li koj i ta da va žnoj Mi-le ni jum skoj iz lo žbi odr ža noj od 2. ma ja do 3. no-vem bra 1896. u Bu dim pe šti. Ova gran di o zna ma-ni fe sta ci ja je tre ba lo da uka že na sna že nje ma đar-skog im pe ri ja li zma ko ji na sta je pre o bra ža jem fe-u dal no-agrar nog dru štva u na ci o nal no bu r žo a sko ka pi ta li stič ko in du strij sko dru štvo. U po stav ci us-po sta vlje noj po obra scu ta da po pu lar nih „svet skih iz lo žbi“ ko ji ma se zbir no pre zen to va la pro iz vod na, dru štve na, kul tur na i umet nič ka pro duk ci ja – sli-kar stvom se po tvr đi va la eta ti stič ko-mo nar hi stič ka moć „ilu stra ci jom“ zna čaj nih i pri god nih epi zo da iz isto ri je na ro da uklju če nih u mo nar hij ski sklop. U vre me nu iz u zet ne po pu lar no sti „isto rij skog sli-kar stva“ bu dim pe štan skom mi le ni jum skom iz-lo žbom do mi ni ra ugled ni ma đar ski sli kar Đu la Ben cur, re pre zen ta tiv ni ak ter tzv. „po zo ri šnog re-a li zma“ a u po stav ci su, shod no tom kon cep tu, iz voj vo đan skog pod ne blja uglav nom za stu plje ni sli-ka ri aka dem skog re a li zma, pri pad ni ci ra znih na-ci o nal no sti: Ne mac Franc Aj zen hut iz la že mo nu-men tal nu Bitku kod Sente, Sr bin Pa vle Jo va no vić se pred sta vlja kult nom kom po zi ci jom SeobaSrbapod Arsenijem Čarnojevićem, a Pal Va go, ma đar-ski sli kar iz Pe šte, pre zen tu je sli ku Banatske spahijedefilujupredcaremFranjomJosifomI, ko ju je na sli kao u Ve li kom Beč ke re ku, i to u spe ci jal no za tu pri li ku na zi da nom ate ljeu sa sta kle nim kro vom i dnev nim sve tlom... Slič na si tu a ci ja se po na vlja i na ve li koj Svet skoj iz lo žbi u Pa ri zu 1900. go di ne, u spe ci jal no sa gra đe nom srp skom pa vi ljo nu. I ta-mo je ce lo kup ni uti sak usme ren ka afir ma ci ji ide je na ci o nal nog – od „vi zan tij skog“ iz gle da ar hi tek tu-re, pre ko et no graf skog ka rak te ra eks po na ta, pa sve do, za tu pri li ku na sli ka nih, sli ka Pa je Jo va no vi ća Krunisanje cara Dušana, Ma r ka Mu ra ta DolazakcaraDušanauDubrovnik, Đo r đa Kr sti ća PadSta

laća i Ri ste Vu ka no vi ća Dahijskežrtve, te skulp tu ra Đo r đa Jo va no vi ća Kosovskispomenik i Pe tra Ubav-ki ća Takovskiustanak. Srp ski Or ga ni za ci o ni od bor je na sto jao da Kra lje vi nu Sr bi ju pred sta vi do ga đa-ji ma iz na ci o nal ne pro šlo sti, sli ka ma i skulp tu ra ma ko je se mo gu shva ti ti kao svo je vr sne vi zu el ne iz ja-ve o na ci o nal nom iden ti te tu. „Na šav ši se u Pa ri zu, umet nič kom cen tru epo he, pa vi ljo ni sa pe ri fe ri je, iako želj ni sme lih no vo ta ri ja, od lu ču ju se da osta-nu u okvi ri ma tra di ci je: ogra ni če ne i ana hro ne ali do bro po zna te te ri to ri je.“1

No, bi lo je već po sve oči gled no da su to bi li po-sled nji tr za ji str o gog aka dem skog re a li zma, te da se ra đa njem no vog ve ka po ja vi la po tre ba za no vim i mo der ni jim iz ra zi ma u umet no sti. Taj pro ces mo-der ni za ci je do no si vi dlji ve pro me ne: sla bi uti caj beč ke aka de mi je a sa njom i spe ci fič nog kon cep-ta „isto rij skog sli kar stva“. Mla di umet ni ci iz na ših kra je va sve vi še se in te re su ju za ško le u dru gim sre di na ma: već je zna čaj no oja čao zov Min hen ske aka de mi je i ve o ma po pu lar nih min hen skih sli-kar skih ško la – Ho lo ši je ve (Hollósy Si mon, 1857-1918) osno va ne 1886. i Ažbe o ve (An ton Ažbe, 1862-1905) otvo re ne pet go di na ka sni je, 1891. go di ne... Min hen je pri hva tljiv, iz me đu osta log jer je do no sio no vi duh bez dra stič nog od ri ca nja od tra di ci je, bez ra di kal nih ino va ci ja: „po stup no“ su po nu đe ne im pre si o ni stič ke no vi ne: ple ne ri zam, dnev na sve tlost, ja ka i či sta bo ja... Isto vre me no, „za mi ri sao“ je i dah Pa ri za kao pr vog ve li kog cen-tra svet ske umet no sti, oda kle do pi ru od je ci no vih kon ce pa ta se za ni zma, im pre si o ni zma, fo vi zma, ku bi zma te ra znih dru gih sli kar skih i ne sli kar skih eks pe ri me na ta. U ta da šnjoj srp skoj umet no sti ko-ja se od vi ja la sred na ci o nal nih bo r bi i ra to va – sve te ino va ci je će pro ći bez ra di ka li zma, bi će „skru-še ne i bla ge, u pa tri jar hal nom, na rod nom okvi ru“

1 Si mo na Ču pić: Temeiidejemodernog, u: Srpskoslikarstvo19001941: 20.

viĐenja

240

a Pro tić lu cid no kon sta tu je da će mno gi uče sni ci pro ce sa mo der ni za ci je srp ske umet no sti svo je is-ka ze neo če ki va no i dis kon ti nu i tet no me nja ti (Sa va Šu ma no vić – „sli kar na pret ka i po vrat ka“) ili lo ka-li zo va ti: Ko njo vić će se ve za ti za Voj vo di nu, Bi je lić za Bo snu, Do bro vić i Job za Dal ma ci ju, Zo ra Pe-tro vić za fol klor, fi gu re u na rod nim no šnja ma...

Da kle, pre kret ni ca de vet na e stog i dva de se tog ve ka afir mi sa la je nov po gled na svet i umet nič-ko vi đe nje ko je je usa gla še no sa mno go broj nim dru štve nim pro me na ma i na uč nim do stig nu ći-ma. Im pre si o ni zam je ste naj zna čaj ni ja umet nič ka po ja va tog vre me na jer je auten tič ni od raz no vog ur ba nog sen zi bi li te ta i po sle di ca uz na pre do va-le teh ni ke i na u ke. Zbog to ga je in te re sant no sa-gle da va ti „pro tok“ no vih im pre si o ni stič kih ide ja od Pa ri za do dru gih umet nič kih cen ta ra i ma njih sre di na. Na rav no, te pro me ne ni su bi le vil dlji ve na bu dim pe štan skoj Mi le ni jum skoj iz lo žbi 1896. go-di ne ali nas Be la Du ran ci upu ću je na in te re sant nu či nje ni cu da je me đu „mi le ni jum skim“ eks po na-ti ma bi la i sli ka Majalis (Iz let) ma đar skog sli ka ra Pa la Si njei Me r šea (Szinyei Me r se Pál, 1845-1920), na sli ka na još to kom 1872-73. go di ne. Svo ju va ri-ja ci ju „do ruč ka na tra vi“ ovaj sli kar je, bez di rekt-nog ugle da nja na fran cu ski pred lo žak, na sli kao kao dva de set sed mo go di šnjak, sa još uvek sve žim se ća nji ma na min hen sku Aka de mi ju i svog pro-fe so ra Ka r la Pi lo ti ja, ko ji ga je upu ći vao na sli ka-nje u pri ro di. Iako ne za pa že na na Mi le ni jum skoj iz lo žbi, ova sli ka će, vre me nom, do seg nu ti kult ni zna čaj u ma đar skom sli kar stvu svo jim ne u o bi ča je-nim mo ti vom, efekt nim ple ne ri zmom, slo bod nim tre pe re njem po te za, iz van red nom igr om sve tla i sen ke, za no snim i soč nim ko lo ri zmom. Njen autor Pal Si njei Me r še će, na sa mom kra ju de vet na e stog ve ka, po sta ti uzor mno go broj nim mla đim bu dim-pe štan skim sli ka ri ma ko je pred vo di Ši mon Ho lo ši, umet nik ko ji je 1886. go di ne u Min he nu otvo rio svo ju sli kar sku ško lu i ste kao ugled mo der nog pe-

da go ga. Pra vo sa Mi le ni jum ske iz lo žbe Ho lo ši, sa svo jim biv šim stu den ti ma i isto mi šlje ni ci ma Ja no-šom To r mom (Thor ma János, 1870-1937), Ištva-nom Re ti jem (Réti István, 1872-1943), Ka ro ljom Fe ren ci jem (Fe renczy Károly, 1862-1917), Be lom Iva nji Grin val dom (Iványi Grünvald Béla, 1867-1940), Oska rom Gla com (Glatz Oskár, 1872-1958) i još ne kim sli ka ri ma od la zi u Nađ ba nju (da nas Ba ia Ma re, Ru mu ni ja) i tu po kre će ču ve nu umet-nič ku ko lo ni ju ko ja će bit no uti ca ti na prav ce raz-vo ja ma đar skog sli kar stva ali i na sli kar stvo u tzv. ma đar skoj pro vin ci ji. Na rav no, sa nji ma je i - Pal Si njei Me r še. Nađ banj ska ko lo ni ja ne ma svoj „pro-gram“ ali Re ti na jed nom me stu za pi su je da je „ple-ne ri stič ko osve tlje nje bi la ve li ka no vi na“. Ta ko su, to kom pr vih go di na de lo va nja u tu no vo o sno va nu ko lo ni ju – baš kao i u ta da šnje ma đar sko sli kar stvo - sti gli uti ca ji min hen ske at mos fe re, ba r bi zon skog pej za ži zma, na tu ra li stič ko-im pre si o ni stič ki i se ce-si o ni stič ki im pu lsi a re zul ta ti ostva re ni u ovoj ko-lo ni ji su nje ne uče sni ke sve vi še uda lja va li od kon-cep ta aka de mi zma.

To uda lja va nje od aka de mi zma je, po sve mu su de ći, bi lo pri met no i u ra du voj vo đan skih sli-ka ra ko ji su ra di li u Nađ ba nji. To kom 1906. go di-ne me đu uče sni ci ma pr vog ko lo nij skog sa zi va bio je Som bo rac Jo žef Ma li (Mály József, 1860-1901). Za hva lju ju ći rod bin skoj ve zi sa Ši mo nom Ho lo-ši jem stu di rao je na min hen skoj aka de mi ji a po svoj pri li ci se zbog to ga na šao me đu uče sni ci ma pre mi jer nog nađ banj skog sku pa. U Min he nu, po-sle po ha đa nja Ho lo ši je ve ško le, pre la zi na Aka de-mi ju kod pro fe so ra Gi zi sa (Gysis, ina če po re klom Grk) na od se ku „na tur klas se“. Zbog to ga je ovom umet ni ku sva ka ko od go va rao nađ banj ski ple ne ri-stič ki kon cept. Uosta lom, po po vrat ku u Som bor, „vra tiv ši se ku ći, usta lio se u gra du i tu je sli kao pre de le u som bor skom i su sed nim ata ri ma (...) a zna li su ga u žu pa ni ji na šoj svi, vo le li ga i ku po va li

viĐenja

241

mu sli ke“.2 Ta re če ni ca je zna čaj na jer nas upu ću je na sli ka ra či ji je kon cept po ve zan sa ple ne ri stič-kim na či nom sli ka nja – oči tom po sle di com nađ-banj ske kon cep ci je... Ma li je na sli kao ve lik broj, uglav nom pej za žnih, sli ka od 1896. do 1901. go-di ne, ka da je umro. Iako je pre mi nuo već u 41. go-di ni, iz ve sno je da je Jo žef Ma li ostva rio od re đe-nu umet nič ku afir ma ci ju i ugled, o če mu sve do či po da tak da je ovom Som bor cu sa mo go di nu da na po sle smr ti, 1902. go di ne, u Bu dim pe šti pri re đe-na ve li ka post hum na re tro spek tiv na iz lo žba. Na ža lost, osim dve sli ke u Grad skom mu ze ju, nje go-vih ra do va vi še ne ma u Som bo ru – ve ro vat no je naj ve ći deo nje go vog opu sa po sle iz lo žbe ostao u Pe šti... Baš kao ni o Ma li ju, ne ma mno go po da ta-ka ni o sli kar stvu i umet nič koj de lat no sti bač ko-pa la nač kog sli ka ra Žig mon da Fi r sta (Fürst Zsig-mond) i Ve li ko beč ke re ča ni na Be le Ple hla (Plechl Béla), o ko ji ma ne ma fak to graf skih do ku me na ta a ko ji su na spi sku uče sni ka dru gog sa zi va ko lo ni je u Nađ ba nji 1907. go di ne.

Ve ro vat no je „ra na Nađ ba nja“ me đu Voj vo đa-ni ma naj u be dlji vi je re zul ta te do seg nu la u sli ka ma An ta la Štrajt ma na (Stre it mann An tal, 1850-1918). Pre ci znog po da tka o nje go vom pr vom do la sku u ko lo ni ju ne ma. Me đu tim, sli ka UlicauFelšebanji (1903), da nas u zbir ci Grad skog mu ze ja u Su bo-ti ci, sve do či o umet ni ko voj sli kar skoj ak tiv no sti u nađ banj skom okru že nju. Uz to, ka rak te ri stič na tre pe ra vost ple ne ri stič kog sli kar stva po stig nu ta di na mič nim, krat kim na ma zi ma bo je – je oso bi-na bli ska nađ banj skom kon cep tu. Si gur no cr ta-na i kom po no va na, sli ka je ko lo ri stič ki iz u zet no bo ga ta. Štrajt man je u toj sli ci, baš kao i u ne kim dru gim po zni jim ostva re nji ma, znao da us po sta vi je din stve nu ko lo ri stič ku at mos fe ru. Tim i dru gim svo jim sli ka ma Štrajt man je po tvr đen kao ple ne ri-

2 Iz ne kro lo ga ob ja vlje nog u li stu Bačka, Som bor 1901, III, br. 22: 15.

sta, kao sli kar ko ji se ba vi sve tlom u sli ci na na čin bli zak im pre si o ni sti ma.

An tal Štrajt man je u Nađ ba nju od vo dio i svo-je beč ke reč ke uče ni ke a me đu nji ma su bi li emil Že nar (Zsénár emil, 1884-1954), Jo žef Va r ko nji (Várkony József, 1879-1938) i Je ne Va dler (Wá-dler Jenö, 1887-?), sa ko ji ma će osno va ti gru pu Beč ke reč kih im pre si o ni sta, ko ja svo ju pr vu iz lo-žbu pri re đu je 1912. go di ne u svo me gra du; me đu nji ma je bio i iz van red no ta len to va ni Re že No vak (Novák Rezsö, 1883-1909)... Isto vre me no, u Su bo-ti ci u tom pe ri o du de lu ju umet ni ci po put Šan do-ra Ola ha (Oláh Sándor, 1886-1966), Be le Fa r ka ša (Fa r kas Béla, 1984–1941), Je le ne Čo vić (1879-1951), An ge le Mač ko vić (1883-1956) i Sti pa na Ko-pi lo vi ća (1877-1924); u Bač kom Pe tro vom se lu je Ar pad G. Ba laž (Balázs G. Ar pad, 1887-1981); u Sen ti ve o ma in te re sant ni eugen Pa sku (Pa scu eu-gen / Paszk Jenö, 1895-1948)... Svi ovi umet ni ci su oslo nje ni na Nađ ba nju - od la sci ma, ško lo va njem, is ku stvom, kon cep cij skim opre de lje njem. Svi oni će u toj ko lo ni ji do ći u do dir sa ino va ci ja ma iz pa ri skog kru ga. Jer, ta ten den ci ja pre no še nja pa-ri skih ak tu el no sti u Pe štu i Nađ ba nju na ro či to je ak tu el na od 1906. Te go di ne su u ko lo ni ji bo ra vi li i ra di li Ča ba Vil moš Pe rl rot (Pe rl rott csa ba Vil-mos, 1880-1955), du go go di šnji pa ri ski đak An ri ja Ma ti sa (Ma tis se Hen ri, 1869-1954), te Be la co bel (czóbel Béla, 1883-1976), „sta ri“ član, ko ji u Nađ-ba nji pri re đu je svo ju sa mo stal nu iz lo žbu sli ka ko-jom pred sta vlja svo je no vo fo vi stič ko opre de lje nje, ne po sred no po iz la ga nju sa fo vi sti ma na pa ri skom Je se njem sa lo nu 1905. go di ne. Ta ko je co bel, ka ko to kon sta tu je Du ran ci, „fo vi stič ki uz dr mao Nađ ba-nju, iza zi va ju ći po ja vu ’neo ša’ (neo im pre si o ni sta) i do veo do ras ko la u do tad idi lič noj nađ banj skoj za-jed ni ci“ otvo riv ši no vu stra ni cu ma đar skog sli kar-stva. „Le ta 1906. pri ka zao je co bel svo je no ve sli ke iz Pa ri za, sli ke ko je su već pred sta vlja le no vi stil“, za pi su je Ištvan Re ti, za pa ža ju ći je dan od naj zna-

viĐenja

242

čaj ni jih do ga đa ja u pro ce su mo der ni za ci je ma đar-ske umet no sti po čet kom dva de se tog ve ka. Jer, već sle de će go di ne na sta vi će se pro ces ve li kog otva ra-nja ma đar skog sli kar stva ka evr o pi, na ro či to Pa ri-zu: to kom 1907. go di ne Pe šta ni su mo gli da u po-stav ci Pro leć nog na ci o nal nog sa lo na vi de, iz me đu osta log, pre ko 60 sli ka Po la Go ge na, da uži va ju u sli ka ma Van Go ga i Se za na! Jed na ve za sa Pa ri zom već je bi la ostva re na: ta mo, 1905. go di ne, Pe rl rot ra di u Ma ti so voj umet nič koj ra di o ni ci, co bel ima ugled me đu fo vi sti ma, tu je i iz van red ni La još Ti-ha nji (Ti hanyi La jos) sa svo jim ta da se za ni stič kim ana li tič kim usme re njem, te još ne ko li ci na sli ka ra ko ji će ta svo ja is ku stva već sle de će go di ne pre ne ti u Nađ ba nju, do no se ći no vo shva ta nje sli ke i sli kar-stva, iza zi va ju ći su ko be unu tar idi lič ne nađ banj ske ple ne ri stič ko-im pre si o ni stič ke at mos fe re... To kom 1909. go di ne u Bu dim pe šti se osni va Dom umet-no sti. Glav ni ini ci ja to ri fo r mi ra nja ove spe ci fič ne in sti tu ci je Ka rolj Ke rn štok i Šan dor ci fer, te oko njih oku plje ni umet ni ci, želj ni su no vog i auten tič-nog sli kar stva, po go to vu po sle ra da i ras pa da ta da kon zer va tiv nog kon cep ta Kru ga ma đar skih im-pre si o ni sta i na tu ra li sta (fo r mi ra nog po sle su ko ba sa co be lov skim fo vi stič kim sta vo vi ma u Nađ ba nji to kom 1906. go di ne). Na sa mom kra ju te iste 1909. go di ne, 30. de cem bra, u Pe šti je otvo re na iz lo žba no vo for mi ra ne gru pe „Tra ga či“ (Keresök)3 ko ja će se ka sni je, tač ni je 1911. go di ne, pre i me no va ti u gru pu „Osmo ri ca“ (Nyol cak), a ko ja je bi la oslo-nje na na Se za na, pa će ta ko bi ti „kom ple ti ra ne“ ve-ze ta da šnjeg sa vre me nog ma đar skog sli kar stva sa ta da ak tu el nim evr op skim ten den ci ja ma...

3 U srp skom je zi ku po sto je dve ve r zi je na zi va ove gru pe. Du-ran ci go vo ri o „Tra ga či ma“ a Ma ri ja cin do ri o „Is tra ži va či-ma“. U sva kom slu ča ju ra di se o is toj gru pi umet ni ka osno va-noj 1909. go di ne a či ji bi na slov tre ba lo da bu de funk ci o na lan u pri ka zi va nju od no sa pre ma umet no sti gru pe „Osmo ri ce“, ka ko će gla si ti nji ho vo no vo ime od 1911. go di ne

Da ka ko, sve te pro me ne pri me ti će i voj vo đan-ski sli ka ri, po naj vi še oni ko ji su bli ski Nađ ba nji. Naj i stak nu ti ji me đu nji ma je Jo žef Pe han (Pechán József, 1875-1922). On je u nađ banj sku ko lo ni ju do speo 1908. go di ne, ka da su ta mo bo ra vi li ta da avan gard ni sli ka ri La još Ti ha nji (Ti hanyi La jos, 1885-1935), Šan dor ci fer (Zef fer Sándor, 1880-1962), Ge za Bo r ne mi sa (Bo r ne mis za Géza, 1884-1966) i već po me nu ti co bel i Pe rl rot. Na od re đe ni na čin Pe ha nu je co bel po stao sli kar ski uzor. Ta-ko đe, Pe han iz u zet no po štu je i sli kar stvo La jo ša Ti ha nji ja. U Nađ ba nji on učvr šću je pri ja telj stvo sa ci fe rom, sa ko jim se ka sni je go di na ma do pi-su je i sa ra đu je. Uosta lom, upra vo ga ci fer oba ve-šta va o ini ci ja ti vi za fo r mi ra nje Do ma umet no sti, či ji će 1909. go di ne Pe han bi ti član-osni vač. Uz to, Pe han će us pe ti, u me đu vre me nu, da ot pu tu je na krat ko traj ni stu dij ski bo ra vak u Pa riz, a po sle tog is ku stva on za ku plju je ate lje u Bu dim pe šti. Se ce sij-ski kom po zi cij ski i cr tač ki od je ci u nje go voj sli ci po sta ju di na mič ni ji, nje go vo sli kar stvo se pri bli-ži lo co be lo vom te je raz i gra ni je, ge stu al ni je, ko-lo ri stič ki sna žni je (LežećiaktII, 1912), a ja vlja se i se za ni stič ki kon struk ti vi stič ki uti caj, na ro či to u iz u zet nim Kupačicama (1912-13)... Oči gled no je da je Pe han je dan od onih voj vo đan skih sli ka ra ko ji je, za hva lju ju ći tom sud bin skom pre ple tu sa ma đar skim umet nič kim zbi va nji ma, me đu pr vi-ma u Voj vo di ni do speo do od re đe nog pro ble ma-ti zo va nja auto no mi je sli ke i nje nog za seb nog „bi-ća“. Sa ta kvim ostva re nji ma Pe han se ohra brio pa je kra jem 1912. go di ne pri re dio iz lo žbu sa vi še od 100 sli ka, u or ga ni za ci ji Do ma umet ni ka.4 A upra-vo po vo dom te svo je sa mo stal ne iz lo žbe pri re đe ne u Bu dim pe šti i Vr ba su 1913. go di ne Pe han je sam na pi sao tekst u ka ta lo gu sa ka rak te ri stič nim na slo-

4 Na sa mo stal noj iz lo žbi sli ka Jo že fa Pe ha na gost je bio ma đar ski va jar Fe renc Me đe ši, ko ji je iz lo žio pe tna e stak skulp tu ra.

viĐenja

243

vom „Ne ko li ko re či o mo der noj umet no sti“. Iz me-đu osta log Pe han kon sta tu je: „Raz vi tak mo der nog du ha u svim prav ci ma na u čio je čo ve ka da objek te ko ji ga okru žu ju po sma tra ana li tič ki, da ih raz la-že na či ni o ce, shva ti i sve de na su šti nu. Osnov na vred nost ni je ni šta dru go, no iz ve stan ri tam ko ji se odr ža va kroz kon struk ci ju ob li ka, kom po zi ci ju bo ja i sin te zu li ni ja.“5 Oči to, Jo žef Pe han je „do-sto jan“ ta da ak tu el nih, čak avan gard nih pe štan skih zbi va nja i ten den ci ja, u pe ri o du od 1909. do 1913. go di ne. Po sle to ga, sled ži vot nih si tu a ci ja - put u Sa ra je vo, mo bi li za ci ja 1915. u Su bo ti ci,6 bo ra vak u svoj stvu rat nog sli ka ra u Be o gra du, te ko nač ni po vra tak u Vr bas - smi ru ju avan gar di stič ki žar u sli kar stvu Jo že fa Pe ha na. Po sle rat no vre me do no si no vu i dru ga či ju si tu a ci ju – Pe han vi še ni je u sta-nju da pre ko no ve dr žav ne gra ni ce od la zi u svoj pe štan ski ate lje, svi nje go vi kon tak ti sa pe štan skim umet nič kim ži vo tom su pre ki nu ti, one mo gu ćen je do dir sa zna čaj nim iz lo žba ma ko je su pred sta vlja le ta da ak tu el ne evr op ske umet nič ke ten den ci je...

Da ka ko, Nađ ba nja je i da lje oku plja la umet-ni ke. Iako za ko lo ni ju vi še ni su ka rak te ri stič ne avan gar di stič ke pri če, is ku stva su i da lje dra go ce-na. Go di ne 1918. u Nađ banj skoj ko lo ni ji, uz sta-re voj vo đan ske uče sni ke euge na Pa skua i Ar pada G. Ba la ža, po pr vi put bo ra ve i ra de Ivan cve ja nov (1899-1931), Zo ra Pe tro vić (1894-1962) i Ivan Ra-do vić (1984-1973). Naj ve ro vat ni je go di nu-dve pre njih, u Nađ ba nji je bo ra vio i Ivan Ta ba ko vić (1898-1977)... 7 U to vre me Zo ra Pe tro vić i Ivan Ra do-vić po zna ju umet nič ke pri li ke u Pe šti. Tu raz gle-da ju mno go broj ne iz lo žbe, us po sta vlja ju kon tak te

5 Jo žef Pe han: Izpredgovoraukatalogusamostalneizložbe, Vr bas, fe bru ar 1913.6 Pe han je mo bi li san u Su bo ti ci. U voj sci se sre će sa su bo tič-kim sli ka ri ma Šan do rom Ola hom i Pe te rom Kal ma nom te sa mla dim va ja rom Ka r lom Ba ra nji jem.7 Be la Du ran ci:NađbanjaiVojvođani,Likovnisusret, Su bo-ti ca 1996: 16.

sa ma đar skim umet ni ci ma. Zo ra Pe tro vić stu di ra u Bu dim pe šti od 1915. do 1918. go di ne, Ra do vić od 1917. do 1920. go di ne. Obo je su stu den ti na bu dim pe štan skoj Aka de mi ji, kod istog pro fe so-ra - Ištva na Re ti ja. Ivan Ra do vić je bio, po oce na-ma, čak naj u spe šni ji Re ti jev stu dent i upra vo zbog to ga mu je pro fe sor iz dej stvo vao nov ča nu po moć za jed no me seč ni bo ra vak u sli kar skoj ko lo ni ji u Nađ ba nji. Ka ko je to sam če sto is ti cao, Nađ banj-ska ko lo ni ja ga je pri vla či la još od nje go vih ra nih sli kar skih da na u Som bo ru. Ra do vić je bio iz u zet-no za do vo ljan ko lo ni jom jer je ta mo vred no ra dio i upi jao sve oko se be, o če mu je go vo rio i Ivan Ta-ba ko vić u jed nom svom raz go vo ru sa Be lom Du-ran ci jem. Ple ne ri stič ki na čin sli ka nja je Ra do vi ću, u tom tre nut ku, oči gled no po go do vao. „Osta li su mi u dra goj uspo me ni da ni u sli kar skoj ko lo ni ji u Nađ ba nji; i ra ni je sam ži ve ći u ba nat skim pro-stran stvi ma vo leo pri ro du, ov de sam, me đu tim, na u čio da je po sma tram na je dan dru gi na čin, da du blje ula zim u nje ne pre fi nje ne de ta lje. To se sva-ka ko od ra zi lo na mo ja sli kar ska shva ta nja.“8

Slič no Ra do vi ću, Nađ banj ska ko lo ni ja je bi la zna čaj no me sto i u raz vo ju sli kar stva Zo re Pe tro-vić. U mo no graf skom tek stu o na šoj is tak nu toj sli-kar ki Ka ta ri na Pa vlo vić kon sta tu je: “U sli kar skom fo r mi ra nju Zo re Pe tro vić ve li ku ulo gu od i grao je njen bo ra vak u sli kar skoj ko lo ni ji Nađ ba nja (1918) i uti caj nje nog pro fe so ra, ma đar skog im pre si o ni ste Ištva na Re ti ja“, a Mi ško Šu va ko vić je još de cid ni ji u svo joj kon sta ta ci ji: „Nje no ško lo va nje u Bu dim pe-šti (1915-1918) i ra ni bo ra vak u Nađ ba nji (1918) su njen rad pre u sme ri li ka mo der ni zmu i eks pre-siv nim ten den ci ja ma po sle im pre si o ni zma“.9

8[8] (?): „In ter vju sa sli ka rom Iva nom Ra do vi ćem“, Politika, Be o grad, 10. ju na 1973.9[9] Mi ško Šu va ko vić i Da r ko Ši mi čić: Centralnoevropskiaspektivojvođanskihavangardi.Graničnifenomeni,fenomenigranica. Ob ja vlje no u ka ta lo gu isto i me ne iz lo žbe, No vi Sad, Mu zej sa vre me ne li kov ne umet no sti, sep tem bar 2002.

viĐenja

244

Ipak, naj u por ni ji voj vo đan ski po ho di telj umet-nič ke ko lo ni je Nađ ba nja sva ka ko je bio Ba laž G. Ar pad. Jed na od naj in te re sant ni jih fi gu ra voj vo-đan ske umet no sti to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka, Ba laž se ov de pr vi put na šao 1913. go di ne, i on kao uče nik već po mi nja nog Re ti ja. Pr vi svet ski rat pre ki da nje go va nađ banj ska go sto va nja, te je u ko lo ni ji po no vo već 1918. a iste te go di ne se sre-će i sa Ka ša kom, što će sva ka ko uti ca ti na nje go vo ide o lo ško shva ta nje umet no sti, te na stal ni so ci jal-no-po li tič ki pri zvuk nje go vog iz ra za. In te re sant no je za pa ža nje Je r ka De ne gri ja, za ko jeg je Ba laž „ka-rak te ri sti čan lik umet ni ka Sred nje evr o pe, ka ko se taj lik mo že sa gle da ti i de fi ni sa ti u uslo vi ma fo r-mi ra nja u pr vim de ce ni ja ma XX ve ka“.10 Ar pad G. Ba laž će bi ti „re dov ni ne re dov ni“ gost nađ banj ske ko lo ni je sve do 1942. go di ne, ka da ta mo po sled-nji put bo ra vi. Da kle, Nađ ba nja je „ugra đe na“ u nje go vu stva ra lač ku de lat nost u ši ro kom ra spo nu pu ne tri de ce ni je. Iako je naj du že ži veo u Su bo ti ci, Ba laž je, iz me đu dva ra ta, ži veo i ra dio u raz li či tim me sti ma. Za na šu isto ri ju umet no sti je za ni mlji-vo da je od 1927. go di ne ži veo i ra dio u Be o gra du, gde je 1929. go di ne pri re dio sa mo stal nu iz lo žbu ko ju će Oto Bi ha lji Me rin u NovojLiteraturi ozna-či ti kao „po če tak no vog re a li zma“, te da je 1930. go di ne po stao član gru pe „Ob lik“. Nje go va umet-nost je iz u zet no zna čaj na i u pe ri o du po sle 1920. go di ne, ka da na sta ju nje go va naj ra di kal ni ja de la u du hu ku bi zma, ku bo ek spre si o ni zma te so ci jal-nog eks pre si o ni zma, ko ji su pra vi do kaz umet ni-ko ve sprem no sti da re a gu je na ak tu el no sti sve ta i vre me na u ko jem je ži veo i stva rao... Za isto ri ju umet no sti kod nas Ba la žev naj zna čaj ni ji do pri nos je sva ka ko ostva ren ma pom li to graf skih gra fi ka

10 Je ša De ne gri: Ekspresionizam i kubizam, granica forme. Ob ja vlje no u ka ta lo gu cen tral no e vrop ski aspek ti voj vo đan-skih avan gar di. Gra nič ni fe no me ni, fe no me ni gra ni ca. Ob ja-vlje no u ka ta lo gu isto i me ne iz lo žbe, No vi Sad, Mu zej sa vre-me ne li kov ne umet no sti, sep tem bar 2002.

OsamilustracijaAdijevihpesama, ostva re nih 1930. go di ne, u ko ji ma so ci jal no pro fi li sa ne pri zo re re a li-zu je jed nim su ge stiv nim sim bo lič no eks pre siv nim na či nom, pla stič ki di sci pli no va no spr o ve de nim – u du hu Adi je ve po e zi je, ka ša kov ske ak ti vi stič ke fi lo zo fi je i ka rak te ri stič ne post ku bi stič ke auto no-mi je pla stič kog pro mi šlja nja mo ti va.

ooo

To kom raz me đe ve ko va, a po tom i to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog sto le ća, Umet nič ka ko lo ni ja Nađ ba nja ima zna čaj no ali ne do volj no pro u če no i de fi ni sa no me sto u voj vo đan skoj i srp skoj umet-no sti. Iz me đu Jo že fa Ma li ja, ko ji je uče stvo vao u pre mi jer nom sa zi vu 1896. go di ne, i Ar pa da G. Ba-la ža, ko ji je po sled nji od voj vo đan skih umet ni ka sli kao u ovoj ko lo ni ji 1942. go di ne, ukup no je bo-ra vi lo dva de se tak re le vant nih umet ni ka. Naj zna-čaj ni ji me đu nji ma (Štrajt man, Pe han, Ko pi lo vić, Fa r kaš, Olah, Ra do vić, Z. Pe tro vić, Ta ba ko vić, Ar-pad G. Ba laž) su štin ski su uti ca li na prav ce raz vo ja sli kar ske umet no sti u Voj vo di ni i Sr bi ji. Nji ho va ak tiv nost u nađ banj skim oku plja nji ma re zul ti ra-la je us po sta vlja njem čvr stih srp sko-ma đar skih umet nič kih ve za i uti ca ja, upo zna va njem sa ak tu-el nim ten den ci ja ma u evr o pi, te us po sta vlja njem mno go broj nih kon ta ka ta sa in di rekt nim ili di rekt-nim po sle di ca ma... Pre ko Nađ ba nje su do srp skih i voj vo đan skih umet ni ka, li ni jom Bu dim pe šta – Su bo ti ca – Beč ke rek - No vi Sad - Be o grad, pri sti-za le “sve že“ in for ma ci je o tri ma ve li kim umet nič-kim sce na ma tog vre me na (Bu dim pe šta, Min hen, Pa riz)... U pro u ča va nju umet no sti ko ja se od vi ja la unu tar voj vo đan skog li kov nog pro sto ra fe no men pre pli ta nja umet nič kih ten den ci ja i me đu sob nih od no sa – za si gur no ostva re nih u Nađ ba nji - pred-sta vlja za ni mljiv pri mer mul ti kul tu ral nih fe no-me na „ko ji ni je sa mo po sle di ca po sred nih pre sto-nič kih uti ca ja, ne go efe kat slo že nih pro ce sa tran-

viĐenja

245

sfor ma ci ja i di rekt nih su o ča va nja sa fe no me ni ma evr op ske, pre sve ga cen tral no e vrop ske i sred nje e-vrop ske umet no sti“11.

a tet, ma, ze nit, utSrp sko-ma đar ske umet nič ke ve ze to kom pr-

ve po lo vi ne dva de se tog ve ka za sno va ne su na dve cen tral ne tač ke. Pr vu či ni uče šće voj vo đan skih i srp skih sli ka ra u sa zi vi ma Umet nič ke ko lo ni je Nađ ba nja, a dru ga se za pa ža u ak ti vi stič kim ak-tiv no sti ma i sna žnom uti ca ju Ka ša ko vih umet nič-kih ak tiv no sti ko je su pri hva će ne na obe stra ne, po seb no sa rad njom avan gar di stič kih ča so pi sa (ATett, Ma, Ut, Zenit). U prin ci pu, u jed nom re la tiv-no pre ci zno po sta vlje nom ras po re du, me đu sob ni srp sko-ma đar ski uti ca ji zna čaj ni su za: a) raz voj nu li ni ju sli kar stva (od po stim pre si o ni zma i ple ne-ri zma, pre ko fo vi zma i eks pre si o ni zma, do kon-struk ti vi zma i ku bi zma), i b) za iz u zet no di na mi-čan pro ces pa ra lel nog avan gar di zma (ak ti vi zam, da da, ze ni ti zam).

Po ka za lo se da će ko lo ni ja u Nađ ba nji svo jim voj vo đan skim i srp skim po ho di te lji ma po ka za ti bo ga tu ra zno li kost ino va tiv nih sli kar skih po ja va. Si njei Me r še, Ho lo ši, Re ti i či tav niz ta da mla đih ma đar skih umet ni ka su u Nađ ba nji raz vi li ra sve-tlje ni ple ne ri zam, (post)im pre si o ni stič ko vi đe nje sve ta i vre me na, te či sti fo vi stič ki ko lo ri stič ki kon-cept sli ke. Na nađ banj ske „ko lo ni ste“ do ne kle će uti ca ti i čla no vi avan gar di stič ke sli kar ske gru pe „Tra ga či“, ko ja je po tom pro me ni la ime u „Osmo-ri ca“ (Ke rn stok, Be re nji, Ti ha nji, co bel, Ma r fi, Or ban, Por, ci ga nji - ko ji su do la zi li u Nađ ba nju afir mi šu ći duh dru ga či jeg se za ni stič kog sli kar-skog kon cep ta). Sva ta na če la i uve re nja uti ca će i na umet ni ke iz na ših kra je va po put ve li ko beč ke-

11 Mi ško Šu va ko vić i Da r ko Ši mi čić: Isto.

reč kog sli ka ra Štrajt ma na, Bač ko to pol ca Ko pi-lo vi ća, Vr ba ša ni na Pe ha na, Su bo ti ča ni na Ba la ža, Som bor ca Ra do vi ća, na Zo ru Pe tro vić i Iva na Ta-ba ko vi ća, či je su de sti na ci je tih go di na u pe r ma-nent noj pro me ni, te na još po ne ke voj vo đan ske i srp ske umet ni ke. Uglav nom, Nađ ba nja od ba cu je beč ki aka de mi zam a pri hva ta no ve ten den ci je ko je do pri no se da se ov da šnja umet nost usa gla si sa ak-tu el nim zbi va nji ma u dru štvu, te sa do stig nu ći ma u na u ci i ta da šnjoj kul tu ri. In te re sant no je za pa zi ti da se, za hva lju ju ći ko lo nij skom kon cep tu, od lu ču-ju će pro me ne ostva ru ju iz van cen ta ra, što je za si-gur no po go do va lo umet ni ci ma iz tzv. „ma đar ske pro vin ci je“, po go to vu iz Voj vo di ne, ko ji su se na-la zi li iz me đu Bu dim pe šte i Be o gra da, iz me đu dva ve li ka cen tra - pod jed na ko uda lje na i od jed nog i od dru gog. U sva kom slu ča ju, po sle di ce sa rad nje sa ak te ri ma ma đar ske umet no sti u voj vo đan skoj umet no sti je su pro duk tiv ne. Na svo je vr snoj sre-do kra ći iz me đu jed ne sred nje e vrop ske i jed ne bal-kan ske pre sto ni ce usta no vlje ni su pr vi re le vant ni i stil ski di fe ren ci ra ni opu si, ko ji ma su do tak nu ti to-ko vi naj sa vre me ni jih umet nič kih zbi va nja to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka.

Za po ja vu ak ti vi stič kih i avan gar di stič kih ten-den ci ja naj za slu žni ji je sva ka ko pe snik, pi sac, sli kar i gra fi čar La još Ka šak – cen tral na lič nost ma đar ske avan gar de. Svo ju ak ti vi stič ku ak tiv nost ovaj umet-nik za po či nje sre di nom dru ge de ce ni je a je dan od va žni jih da tu ma nje go vog avan gar di stič kog de lo-va nja sva ka ko je 1. no vem bra 1915. go di ne, ka-da u Bu dim pe šti po kre će ča so pis ATett (Ak ci ja). Taj Ka ša kov ča so pis je dva je pre va lio go di nu da-na tra ja nja a pr vi put je bio za bra njen na kon sa mo dve ne de lje. Za ple njen je već 15. no vem bra - zbog „vre đa nja hri šćan skih sve ti nja“. Raz log za bra ni je Ka ša ko va pri po vet ka Sahranaantihrista te re pro-duk ci ja sli ke OplakivanjeHrista pe čuj skog Sr bi na sli ka ra Pe tra Do bro vi ća. Isto ri ja ATett-a ni je du go tra ja la jer je već sle de će, 1916. go di ne ko nač no za-

viĐenja

246

bra njen. Zbog to ga Ka šak po kre će no vi ča so pis – Ma (Da nas), u ko jem svo je pri lo ge ob ja vlju ju ak te-ri ma đar skog ak ti vi stič kog po kre ta, re vo lu ci o nar ni mla di umet ni ci ko ji na sto je da na met nu no vu du-hov nu kli mu, no vu umet nost i du hov no oslo bo-đe nje čo ve ka... Ča so pis Ma ima sa svim spe ci fič ni di zajn – na met nut je prin cip kon struk ti vi zma, no-va ti po gra fi ja, re pro du ko va ni su ra do vi avan gar-di stič ki ras po lo že nih umet ni ka... U ma đar skom ak ti vi zmu uče stvu ju La još Ka šak, La slo Mo ho lji Nađ, Šan dor Ba r ta, Be la Uic, La još Ti ha nji, Pe tar Do bro vić, Šan dor Bo rt nik, Ma tis Totč i dru gi. Nji-ho va ak tiv nost ni je bi la ogra ni če na tek pe štan skim okru že njem ne go su se ra do vi i tek sto vi ma đar skih umet ni ka po ja vlji va li u mno gim iz van ma đar skim ča so pi si ma – a Ju li ja Sa bo pri me ću je da je „ma đar-ski kult de la nja bio va žan ideal u sred nje i stoč noj evr o pi, te da se la ko ve zi vao za anar hi stič ke sve to-na zo re“.12 Ma đar ski umet nič ki ak ti vi zam je na sto-jao da do ne se zna čaj ne i sve o bu hvat ne pro me ne, a ernst Fi šer čak kon sta tu je da su „Ma-isti“ na sto ja-li da se na met nu kao no ve du hov ne vo đe i tvor ci jed nog no vog i dru ga či jeg dru štva, kao avan gar di-stič ki ak te ri no vih dru štve nih od no sa. Na ža lost, ta na sto ja nja im se ni su is pu ni la – 1919. go di ne po raz ma đar ske re vo lu ci je uzr o ku je za bra nu ra da ča so-pi sa a Ka šak bi va za tvo ren... Po iz la sku iz za tvo ra, već 1. ma ja 1920. go di ne, Ka šak je u Be ču i tu po-no vo po kre će Ma. Uz nje ga je, ta ko đe isto rij skim do ga đa ji ma i raz vo jem si tu a ci je u Ma đar skoj razo -ča ran, ali iz u zet no stva ra lač ki am bi ci o zan La slo Mo ho lji Nađ. Ka šak u Be ču, gde se ka sni je fo r mi ra je zgro ma đar ske kul tur ne emi gra ci je, na pu šta ak-ti vi stič ku oštri nu ča so pi sa a za dr ža va sa mo na če lo neo p hod no sti du hov nog oslo bo đe nja čo ve ka, a Ju-li ja Sa bo za pa ža da se ta da „okre nuo ka evr op skim to ko vi ma no vih umet no sti i us peo da Ma uz dig-

12 Ju lia Sa bo: A Magyar aktivizmus művészete 19151927, Bu da pest, co r vi na, 1981: 130-131.

ne na estet ski ni vo naj zna čaj ni jih in ter na ci o nal nih avan gard nih ča so pi sa“.13

Po okon ča nju Pr vog svet skog ra ta umet no sti su na met nu ta no va oče ki va nja: no vo do ba i dru-ga či ji dru štve ni od no si zah te va ju no vu i dru ga či ju umet nost. Po čet kom dva de se tih go di na po ja vlju ju se mno gi umet nič ki ča so pi si kao spe ci fič ni fe no-me ni is ka zi va nja no vih umet nič kih te žnji. U ši rem re gi o nu biv še Austro-Ugar ske, to kom dva de se tih go di na pro šlog ve ka de lu je ve lik broj ta kvih ča so-pi sa: A Tett, Ma i Akasztott Ember u Ma đar skoj, Genius, Periszkóp, Nepkelet, Contiporanul, 75HP, PunctiIntegral u Ru mu ni ji, Tűz u Slo vač koj, Disk u Če škoj, Zenit i Ut u Ju go sla vi ji...

U ju go slo ven skoj umet no sti to kom dva de se tih i tri de se tih go di na, tač ni je u pe ri o du 1921-1932, de lu je ve ći broj re le vant nih avan gard nih umet nič-kih ča so pi sa. U Be o gra du, Za gre bu, No vom Sa-du i Lju blja ni po ja vlju ju se Svetokret,Zenit,DadaTank,DadaJazz,DadaJok,Ut,Putevi,Svedočanstva,Hipnos,Rdečipilot,Novioder,Tank,Večnost,50 u Evropi, Almanah Nemoguće – L Impossible,Nadrealizamdanas iovde... Ka ko to u svom tek-stu „Isto rij ske avan gra de: da da i zam - ze ni ti zam – nad re a li zam“ kon sta tu je Mi lan ka To dić: „Nji ho vo po sto ja nje omo gu ću je da se go vo ri o ča so pi su kao naj kom plet ni jem ju go slo ven skom avan gard nom de lu“.

Sva ka ko, naš naj zna čaj ni ji umet nič ki ča so pis pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka, Zenit,po či nje da iz la zi u Za gre bu 1921. go di ne a po tom se 1924. „pre se lja va“ u Be o grad, gde je iz la zio sve do 1926. go di ne. Štam pa no je ukup no 43 bro ja. Ovaj ča so-pis je gla si lo ze ni ti zma, umet nič kog po kre ta či ji je osni vač Lju bo mir Mi cić, ko ji se za la že za ru še-nje sta rih vred no sti i us po sta vlja nje no ve kul tu re. On go vo ri o „ap strakt nom ko smič kom eks pre si-o ni zmu“ te o „lič no sti ba r ba ro ge ni ja ko ja će pro-

13 Isto.

viĐenja

247

pa loj kul tu ri za pad ne evr o pe do ne ti sve žu sna gu Is to ka“, o „bal ka ni za ci ji evr op ske kul tu re i ci vi li-za ci je“.14 Mi ci će va este ti ka je za sno va na na ide ji auto no mi je umet no sti. Po nje mu „No va umet-nost je uslo vlje na svo jim sop stve nim prin ci pi ma, svo jim sop stve nim za ko ni ma, ne za vi sna od za ko-na pri ro de“.15 „Na idej nom pla nu ze ni ti zam je bio u zna ku oštre kri ti ke evr op skog ci vi li za cij skog kom plek sa, ko jem je u du hu ino va tiv nih ten den-ci ja po nu dio pan bal kan sku kul tur nu kon cep ci ju, iz ra đe nu na prin ci pi ma neo pri mi ti vi zma“ (Vi da Go lu bo vić i Iri na Su bo tić) a ze ni ti sti se za la žu za no vo sli kar stvo (ap strak ci ja, kon struk ci ja, ku bi-zam), ba ve se avan gard nom po e zi jom u ko joj se reč če sto svo di na iz dvo je ni i osa mo sta lje ni ele-ment... U Zenitu se po ja vlju ju sa rad nič ki pri lo zi ve li kog bro ja avan gard nih umet ni ka iz evr o pe a Mi cić us po sta vlja sa rad nju sa ak te ri ma ru skog umet nič kog eks pe ri men ta Kan din skim, Ma lje-vi čem, Ta tlji nim, el Li sic kim (el Lis sitzky), Ar-hi pen kom, Zad ki nim, Blo kom, eren bur gom, Hleb nji ko vim, ita li jan skim fu tu ri sti ma (To ma zo Ma ri ne ti), ma đar skim ak ti vi sti ma (Ka šak, La slo Mo ho lji Nađ), te mno go broj nim po je din ci ma po put Val te ra Gro pi u sa, Tea van Dus bur ga (Theo van Do es burg), Ro ber ta De lo ne ja (Ro bert De-la u nay)... Po red Mi ci ća, Bran ka Ve Po ljan skog, Iva na Go la i Bo ška To ki na, u Zenitu ob ja vlju ju Vi na ver, Ma tić, cr njan ski, Rast ko Pe tro vić, Dra-gan Alek sić te Če r ni goj, Ge can, Se is sel (Jo Klek), Ste pan čić, Pe trov, Bi je lić, Šu ma no vić i dru gi. Zbog svog iz ra zi to in ter na ci o na li stič kog ka rak-te ra Zenit po sta je ča so pis ko ji je rav no pra van sa ta da šnjim avan gar di stič kim evr op skim gla si li ma ali je de ter mi ni san kao auten tič ni po kret iz van već fo r mi ra nih to ko va in ter na ci o nal ne za pad no-e vrop ske umet nič ke prak se, kao „no va bal kan ska

14 Lju bo mir Mi cić: „No va umet nost“, Zenit, 1924, br. 34.15 Isto.

umet nost“ ili „kao bal kan ski ka ta li za tor no vog ži vo ta i no ve umet no sti“...16

Ze ni ti sti sa ra đu ju sa ma đar skim ak ti vi sti ma. Ma đar ska isto ri čar ka umet no sti Ju li ja Sa bo čak kon sta tu je: „In te re sant na cr ti ca u isto ri ji ze ni ti zma je i to što su ze ni ti sti se be sma tra li na sta vlja či ma me đu na rod nog pro gra ma i kul ta de lo va nja ak te ra ma đar skog ak ti vi zma“.17 Mi cić u Zenitu ob ja vlju je Ka ša ko vu po e zi ju („Pe sma 8“, Zenit, br. 6, Za greb 1921) te tekst „Ar hi tek tu ra sli ke“ („sa mo cilj na ar-hi tek tu ra sli ke i kon struk ti vi zma“), a na na slov nim stra na ma ovog ča so pi sa to kom 1922. go di ne ob ja-vlje ne su kon struk ti vi stič ke gra fi ke La jo ša Ka ša ka i La sla Mo ho lji Na đa. U bro ju 15 ob ja vljen je Ka-ša kov li no rez, po slat iz Be ča, a u dvo bro ju 19/20, de cem bra 1922. go di ne, i sve de na li no re zna gra-fi ka Mo ho lji Na đa u du hu nje go vih naj zna čaj ni jih ra do va slič ne pro ve ni jen ci je. Sa mo ne ko li ko bro je-va ra ni je, to kom fe bru a ra iste go di ne, na na slov noj stra ni ci Zenita bio je ob ja vljen ču ve ni Ta tlji nov rad Nacrtzaspomenik. Po ja va ovih ge o me trij sko-kon-struk ti vi stič kih ostva re nja ni ka ko ni je bez raz lo-žna i ne za pa že na. Is tra ži va či i ana li ti ča ri Zenita su usta no vi li da je u po čet ku kon cept ča so pi sa (i po-kre ta ze ni ti zma) bio u zna ku eks pre si o ni zma a da, upra vo od te 1922. go di ne, u Zenitu pre vla da va ju kon struk ti vi stič ke ide je. Da kle, dvo ji ca naj i stak nu-ti jih ak te ra po kre ta ma đar skih ak ci o ni sta svo jim pri lo zi ma bit no uti ču na fo r mi ra nje tog spe ci fič-nog kon cep ta. Uosta lom, Zenit i Ma ima ju mno go za jed nič kog, iz me đu osta log slič nost „raz voj nih li-ni ja“ ča so pi sa, isto vre me nost i bli skost po me nu tih kon struk ti vi stič kih te žnji, te slič nih ti po graf skih i pot pu no „uskla đe nih“ di zaj ner skih re še nja. Osim to ga, po treb no je na gla si ti da je sve to u pot pu nom

16 Lju bo mir Mi cić: „Ze ni ti zam kao bal kan ski ka ta li za tor no-vog ži vo ta i no ve umet no sti“, Zenit, 1924, br. 34.17 Ju lia Sa bo: A Magyar aktivizmus művészete 19151927, Bu da pest, co r vi na, 1981: 130-131.

viĐenja

248

sa gla sju sa ta da ak tu el nim evr op skim umet nič kim ten den ci ja ma i zbi va nji ma.

Či ni se da su po sto ja le i ne ke bli ske lič ne ve-ze ze ni ti sta i ma đar skih ak ti vi sta. Je dan kon takt je „ma te ri ja li zo van“ cr te žom ak ti vi stič kog sli ka ra i bli skog Ka ša ko vog sa rad ni ka La jo ša Ti ha nji ja, na-slo vlje nim BrancoPojancoszerbzenitistaköltőportréja (Po r tret Bran ka Po jan ka, srp skog ze ni ti stič-kog pe sni ka). Taj po r tret Bran ka Ve Po ljan skog, Mi ci će vog bra ta i po u zda nog sa rad ni ka, da ti ran je 1920. go di ne. Po r tret ima svo ju avan gar di stič-ku po seb nost jer je Ti ha nji oko kon struk ti vi stič-ki pred sta vlje nog po r tre ta - iz nad, is pod i sa obe stra ne, uz ka rak te ri stič no is cr ta ne pred sta ve dvoj-nih i pre lo mlje nih stre li ca, is pi sao „Ze nith, Ze nit, Зе нит“, po tvr đu ju ći da je upo znat s ka rak te rom i kon cep tom ze ni ti stič kog po kre ta.

Ovih ne ko li ko po me nu tih pri me ra, u sva kom slu ča ju, sve do če o po sto ja nju ak tiv nih ve za iz-me đu dva po kre ta okre nu ta ka no vom shva ta nju umet no sti i nje ne funk ci o na li za ci je (ze ni ti zam - ma đar ski ak ti vi zam) te o kon cep cij skoj bli sko-sti dva ča so pi sa (Zenit - Ma). No, iz u zet no je za-ni mlji va či nje ni ca da je taj fe no men bio vi dljiv i u vre me auten tič nog re a li zo va nja. Ta ko je, svo je-vre me no u ru mun skom ča so pi su slič ne kon cep ci je Svitanje, ko ji je iz la zio u Klu žu, kon sta to va no da je „osnov ni ideal ze ni ti stič kog po kre ta su ge stiv ni anar hi stič ki po gled na svet i kult de lo va nja, bli zak anar hi zmu ma đar skog ak ti vi zma“.18

No vo sad ski ča so pis Ut (Put) iz la zi od ma r ta 1922. do apri la 1925. go di ne. Da kle, i ovaj ča so pis se po ja vlju je na sa mom po čet ku dva de se tih go di na pro šlog ve ka, u vre me ka da ta kva umet nič ka pe ri-o di ka po sta je jed na od naj zna čaj ni jih oso be no sti no vih umet nič ko-ak ti vi stič kih zbi va nja u evr o pi. Po vo dom na sta ja nja Ut-a po treb no je pod se ti ti se dra ma tič nih zbi va nja u Ma đar skoj, gde je 1919.

18 Ju lia Sa bo: Isto.

go di ne Ho r ti jev po li tič ki te ror ugu šio ma đar sku re vo lu ci ju a u ko joj su avan gar di sti oku plje ni oko Ka ša ka i Ma am bi ci o zno uče stvo va li pro kla mu ju ći no vu umet nost pri bli že nu po tre ba ma „oslo bo đe-nog“ čo ve ka, re vo lu ci ji i pro le ter skoj kul tu ri. Ubr-zo su od re ži ma, pa čak i od Be le Ku na, pro gla še ni za „de ka dent nu umet nost bu r žo a zi je“... Taj ne u-speh, a po tom i slom sed mo dnev ne pe čuj ske Ba-ranj ske srp sko-ma đar ske re pu bli ke (14-21. av gu-sta 1921), či ji je pred sed nik bio pe čuj ski Sr bin sli-kar Pe tar Do bro vić, na te rao je mno ge in te lek tu al ce u emi gra ci ju. Ubr zo je bu dim pe štan ska emi gra ci ja fo r mi ra la svoj in te lek tu al ni emi gra ci o ni cen tar u Be ču, gde su, na pri mer, po kre nu ta tri dnev na li-sta, te niz ča so pi sa (me đu ko ji ma i ob no vlje ni Ma) ko ji su iz Be ča di stri bu i ra ni ma đar skoj di ja spo ri ši rom evr o pe. Pe čuj ska emi gra ci ja se upu ću je ka Ju go sla vi ji i uglav nom se sme šta u Be o gra du i po voj vo đan skim gra do vi ma i va ro ši ca ma (No vi Sad, Su bo ti ca, Ve li ki Beč ke rek, Vr šac)... To je, i u ovom slu ča ju, re zul ti ra lo po ja vom avan gard nih ča so pi-sa: u Ve li kom Beč ke re ku se po ja vlju ju Renaissance (Re ne san sa) 1920. i Faklya (Ba klja) 1922. go di ne. U ne kim već po sto je ćim voj vo đan skim li sto vi ma „po ja ča va“ se knji žev ni i umet nič ki „do da tak“, kao što je to slu čaj sa vr šač kim li stom Szombat (Su bo-ta) iz 1918, u ko jem je is tak nu ti sa rad nik Ka ša ko-vog Ma Ja noš Ma ca ob ja vio dva pri lo ga od ko jih je je dan iz u zet no za ni mlji vog na slo va - „Ten den-ci o zno po zo ri šte“; po tom i su bo tič ki li sto vi Bacsmegyei Naplo (Bač ko žu pa nij ski dnev nik), te Hirlap (Gla snik), u ko jem Mi keš Flo riš ob ja vlju je či tav niz tek sto va o no voj umet no sti, a Ma ri ja cin do ri, ve ro vat no naj bo lji po zna va lac ak ti vi stič kih umet-nič kih ak tiv no sti u Voj vo di ni, na pi se o avan gar di je pro na šla čak i u no vo sad skom li stu Strandujság (No vi ne za pla žu)!

No vo sad ski Ut (1922-1925) je sva ka ko naj-zna čaj ni ji avan gar di stič ki ča so pis u voj vo đan skim pro sto ri ma. Iz la zio je na ma đar skom je zi ku. Taj

viĐenja

249

ča so pis ure đu je Zol tan Ču ka (csu ka Zoltán), ko ji se sa pe čuj skom emi gra ci jom vra tio u za vi čaj, ali ovog pu ta u no vu dr ža vu. Nje go vi naj i stak nu ti ji sa rad ni ci su Ja noš Ču ka (csu ka János), ko jem je Ka šak na de nuo umet nič ko ime Ara nji mi veš Ja-noš (Aranymüves János), te Šan dor Ha ra sti (Ha-ras zti Sándor), Pe ter Le rinc (Péter Lő rinc), či ji su pse u do ni mi: Ar pad Lang (Láng Ārpád), i Ža r ko Pla me nac, kao i mno go broj ni ov da šnji umet ni ci po put Dra ga na Alek si ća, Mi la na De din ca, Ra de-ta Dra in ca, Sta ni sla va Zup ca, Lju bo mi ra Mi ci ća, Ža r ka Va si lje vi ća, Sta ni sla va Vi na ve ra, Bo ška To-ki na, Mi haj la Pe tro va, Sa ve Šu ma no vi ća... Ča so-pis Ut je ve o ma bli zak Ka ša ku i kon cep ci ji ča so-pi sa Ma: „Pri to me, Ma je slu žio – pre sve ga u de lu sve ta gde se go vo rio ma đar ski je zik – kao mo del za dru ge avan gard ne gru pe i nji ho ve pu-bli ka ci je. U Kra lje vi ni SHS (ka sni je Ju go sla vi-ji) gru pa mla dih ma đar skih avan gard nih pi sa ca oku plje na oko ča so pi sa Ut (Put) u No vom Sa du po ku ša la je (sa su štin skom in te lek tu al nom i fi-nan sij skom po mo ći Ma iz Be ča) da u No vom Sa-du i Voj vo di ni u pe ri o du 1922-1925. iz ve de ak ti-vi stič ku prak su ko ju je Ma us po sta vio u Bu dim-pe šti iz me đu 1916. i 1919. Ovaj po ku šaj ni je do kra ja us peo jer je Ut bio pod uti ca jem da da i sta i ze ni ti sta“19 ko ji su ak ti vi zam usme ri li ka ak tu el-noj estet sko-umet nič koj kon cep ci ji avan gard nih ča so pi sa pri sut nih na ta da šnjoj evr op skoj ak tu-el noj sce ni. Me đu tim, de lo va nje Ut-a osta je, za-si gur no, naj a van gar di stič ki ja epi zo da u isto ri ji umet no sti voj vo đan skog pod ne blja to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka.

19 Deréki Pal: „Vi en na“, ob ja vlje no u: Ti mothy O. Ben son (ed.), Central European AvantGardes: Exchange and Transformation,19101930, Los An ge les, LAc MA, 2002, str. 169-170. Pre u ze to iz tek sta: Mi ško Šu va ko vić: „Umet nost XX ve ka u Voj vo di ni, Kon tra dik ci je i hi brid no sti umet no sti XX ve ka u Voj vo di ni“. Ob ja vlje no u knji zi EvropskikontekstiumetnostiXXvekauVojvodini, No vi Sad, Mu zej sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, 2008.

U uvod ni ku pr vog bro ja Ut-a se kon sta tu je: „Ži vi mo na po li glot nom pod ruč ju: ov de je vi še-stru ko po treb no de mon stri ra ti na šu nad na ci o-nal nost... I umet nost i kul tu ra su nad na ci o nal ne, a mi se kre će mo ka uni ver zal nom ci lju.“ No vo-sad ski Ut je ve o ma bli zak kon cep tu bu dim pe-štan skog Ma. Pi smo La jo ša Ka ša ka, upu će no iz Be ča, na slo vlje no „Lju di ma oku plje nim oko ča-so pi sa Ut“, ob ja vlje no u dru gom bro ju ča so pi sa, 1922. go di ne, sve do či o Ka ša ko vom ose ća nju bli-sko sti sa re dak ci jom, ko ja se za pra vo pri dru žu je nje go voj ak ti vi stič koj kon cep ci ji: „Pri ja te lji, sve do sa da sam ve o ma ret ko, za pra vo mo žda ni sam ni jed nom upo tre bio ovaj na čin oslo vlja va nja, jer u is pre ple te nim ži vot nim pu te vi ma sve do sa da ni sam sreo čo ve ka ko ji bi svo je volj no, bez po seb-nog ube đi va nja, bez fi zič kog ili du hov nog te ro ra, po šao sa mnom ka istom ci lju. A oni sa ko ji ma sam sa da ta ko bli zak – oni se ne ra ču na ju, jer smo do te me re jed no, ko li ko sam i ja uje di njen sa po kre tom Ma: taj po kret je vre lo i još neo žbu-ka no opred me ći va nje, u su šti ni opred me ći va nje ener gi je i na dah nu ća ne ko li ci ne pri sut nih lju di u naj lep šu fo r mu. Ka žem, oni se ne ra ču na ju, kao što se ni sam ne ra ču nam pred so bom, a oni na ko je smo do sa da če ka li, kao na no ve iz vo re ko ji bi i nas do pu ni li i po tvr di li, pred ko ji ma smo se mi s mu kom uz di gli kao cilj, tek da nas po la ze ka na ma i pri sti žu, evo, i u va šem ča so pi su Ut – ka pro su đi va nju vla sti tog ži vo ta i vla sti tih vred no-sti...“20 Ta ko đe, 1922. go di ne, Ut ob ja vlju je pe smu Ja no ša Me ste ra ko jom autor, na svoj na čin a u da-da i stič kom ma ni ru, po tvr đu je čvr stu po ve za nost me đu sob nih uti ca ja tri ča so pi sa: „Mi smo svo ju tu gu is po vra ća li u sen ku La jo ša Ka ša ka i Lju bo-mi ra Mi ci ća. Oči svo je smo uvr nu li u isti red s

20 Iz pi sma La jo ša Ka ša ka ča so pi su Ut, br. 2, No vi Sad 1922. Pre u ze to iz ka ta lo ga Centralnoevropskiaspektivojvođanskihavangardi19202000.Graničnifenomenifenomenigranica, No vi Sad, Ga le ri ja sa vre me ne umet no sti, sep tem bar 2002.

viĐenja

250

nji ma. Po sta li smo bes ko nač ni plus. (Ma + Ut + Zenit). Mi no vi umet ni ci.“21

Ut je u po čet ku pod do mi ni ra ju ćim Ka ša ko-vim uti ca jem. U Pro gra mu Ut-a ob ja vlje nom u pr-vom bro ju ča so pi sa 1922. go di ne, iz me đu osta log, na zna če no je: „Ho će mo da po ve de mo lju de od la r pur lar ti stič ke umet no sti, i od epi go na, pre ma ži vot nim, jer iz ži vo ta iz ra slim, kr va vo ozbilj nim, ali ŽI VIM i, baš zbog to ga, RA DO STI MA ZA SI-će NIM umet no sti ma. Na ši sa bor ci ni su bo em ski na stro je ni sli ka ri i pe sni ci ko ji se če ška ju i pre ne-ma žu po ba ro vi ma i šam br-se pa re i ma, ne go lju di ko ji su se fo r mi ra li na ozbilj nim pu te vi ma stvar-nog ži vo ta, bo re ći se za pot pu ni jeg čo ve ka i ko ji svet ose ća ju u se bi...“ No, ta u po čet ku ja sna ka-ša kov ska ak ti vi stič ka na me ra, za hva lju ju ći me đu-sob nom pro ži ma nju ide ja i kon ce pa ta, bi će pro ši-re na ne kim ma ni fe sta ci ja ma bli skim da da i stič koj stra te gi ji. To je vre me odr ža va nja da da i stič kih ma-ti nea na ko ji ma uče stvu ju (ili im se de la iz vo de) i auten tič ni ma đar ski ak ti vi sti (Ka šak, Ba r ta...), „Ut-ov ci“ uglav nom fo r mi ra ni od čla no va tzv. „pe čuj-ske“ po stre vo lu ci o nar ne emi gra ci je (Ču ka, Ara to, Lang, Šu gar...) te ze ni ti sti (Mi cić, Po ljan ski, Alek-sić, Pe trov...) U sva kom slu ča ju, bi li su to sku po vi na ko ji ma se ostva ri vao kon cen trat naj zna čaj ni jih ak ti vi stič kih i avan gar di stič kih ten den ci ja ko je su se fo r mi ra le u re gi o ni ma na ru bu biv še austro u-gar ske ca re vi ne. U krat kom član ku na slo vlje nom „Ak ti vi stič ki da da i stič ki ma ti ne“ (odr žan u Su bo-ti ci 25. ok to bra 1922) Mi keš Flo riš, sa rad nik su-bo tič kog Hirlapa, čak kon sta tu je da su tu za stu-plje ni auto ri sko ro svih ta da ak tu el nih umet nič kih ten den ci ja: im pre si o ni sti, ak ti vi sti, da da i sti, kon-struk ti vi sti, ze ni ti sti, ma šin ska umet nost te iz ve-sni po jav ni ob li ci ovih pra va ca ko ji se žu u go di ne

21 Pre vod: Ti bor Vaj da.

pre Pr vog svet skog ra ta.22 Za hva lju ju ći sa ču va nom štam pa nom pro gra mu Ak ti vi stič kog ma ti nea u Su bo ti ci te Flo ri še vom tek stu u Hirlapu, mo gu će je ste ći uti sak o ka rak te ru tih su bo tič kih ma ti nej-skih pro gra ma. Slič nog sa dr ža ja su za si gur no bi li i dru gi da di stič ki ma ti ne ji ko ji su, uz sa me ča so pi-se, bi li je di ni na čin di rekt nog ma ni fe sto va nja no-ve avan gar di stič ke umet no sti u Voj vo di ni. Ka ko to na vo di Ma ri ja cin do ri, osim u Su bo ti ci, to kom dru ge po lo vi ne 1922. i po čet kom 1923. pri re đe ni su ma ti ne ji sa slič nim pro gra mi ma u No vom Sa du, Vin kov ci ma, Osi je ku, Ve li kom Beč ke re ku a ve ro-vat no i u Som bo ru i Sr bo bra nu. „Sva ka od njih je ima la ne ke osnov ne ka ša kov ske ele men te, ali, čak i na osno vu re la tiv no oskud ne gra đe ko ja je sa ču-va na, či ni se, sva ka je bi la ma ni fe sta ci ja za se be, pri la go đe na pro sto ru, vre me nu i pu bli ci na ko ju je ra ču na la.“23

Zbog to ga, i po red ne do volj no sti i ne kom plek-sno sti do ku men ta ri stič kih po da ta ka o ovim pro-gra mi ma, tre ba po što va ti ma lu isto ri ju tog „ma ti-nej skog avan gar di zma“ u Voj vo di ni jer je to, za pra-vo, fe no men po tvr đi va nja auten tič nih i ra di kal nih umet nič kih te nden ci ja. Uosta lom, po kre ta či i or-ga ni za to ri tih pro gra ma su umet ni ci ko ji su ure-đi va li avan gar di stič ke ča so pi se, a ATett, Ma, Zenit i Ut - sa svim iz ve sno - pri pa da ju jed noj ka rak te-ri stič noj evr op skoj po ja vi sa po čet ka dva de se tih go di na pro šlog ve ka, ka da, sko ro isto vre me no, de-lu ju mno go broj ni umet nič ki ča so pi si u sko ro svim zna čaj ni jim umet nič kim evr op skim cen tri ma kao što su be r lin ski Der Sturm i Die Aktion, vaj mar-ski DeStiyl, beč ki 2x2, pa ri ski L’Espritnouveau i

22 Pre ma tek stu Ma ri je cin do ri: „Ak ti vi stič ka da da i stič ka ma ti ne ja u Su bo ti ci“, ob ja vlje nom u katalogu Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi 19202000. Graničnifenomeni fenomeni granica, No vi Sad, Ga le ri ja sa vre me ne umet no sti, sep tem bar 2002.23 Ma ri ja cin do ri: isto.

viĐenja

251

dru gi. Ta ko je, na je dan sa svim oči gle dan na čin, ova krh ka ali dra go ce na po ja va u srp skoj i voj vo-đan skoj umet no sti iz dva de se tih go di na pro te klog ve ka eg zi sti ra la upo re do sa naj zna čaj ni jim ak tu el-nim to ko vi ma ta da šnje evr op ske avan gar de.

je dan spe ci fič ni slu čaj: la slo mo ho lji naĐSvo jim bi o graf skim po da ci ma ve li ki ma đar-

ski avan gard ni umet nik La slo Mo ho lji Nađ (Las-zlo Mo holy Nagy) je na spe ci fi čan na čin „ve zan“ za voj vo đan sku sre di nu. Ro đen je 20. ju la 1985. go di ne u Bo r šo du, ne da le ko od Ba je, u ju žnoj Ma-đar skoj, kao La slo Vajs. No, ka da je otac Li pot Vajs iz ne na da emi gri rao u Ame ri ku, gde mu se gu bi sva ki trag, maj ka Ka ro li na sa si no vi ma, dvo go di-šnjim La slom i sed mo go di šnjim Je ne om, se li se pr vo u Adu kod svo je ba ke Ro za li je en gel man, a po tom u Mol, gde ih pri hva ta maj čin brat Gu stav Nađ, ugled ni i do bro sto je ći advo kat. Ubr zo će Ka-ro li na ro di ti i tre ćeg si na Ako ša a po ro di ca će pre-u ze ti uja ko vo pre zi me Nađ. U Mo lu i u obli žnjoj Adi de ča ci po ha đa ju osnov nu ško lu: 1. sep tem bra 1901. go di ne La slo je upi san u pr vi raz red ađan ske je vrej ske, tzv. „izra il ske“ ško le. „Još pre svo je pe te go di ne La slo je sa svo ja dva bra ta do speo u Mol – bo ga to bač ko me sto na oba li Ti se, me ša nog ma-đar sko-srp skog sta nov ni štva – u ku ću svog stri ca Gu sti ja, mol skog advo ka ta, ina če sam ca i ne že nje. U Mo lu je za vr šio osnov nu ško lu i tu ostao do svo-je 18. go di ne, sve dok ni je za vr šio i gim na zi ju u Se ge di nu (na Ti si). Pod jed na ko se dru žio sa srp-skim i ma đar skim osnov ci ma i svo jim vr šnja ci ma, i go vo rio srp ski, mo žda ne baš to li ko do bro kao nje gov stric Gu sti, i si gur no ne ta ko kao pi sar u stri če voj kan ce la ri ji – Du šan, Sr bin, mo mak ma lo po gr bljen ili čak sa ma lom gr bom. To je bi lo pri-rod no, po go to vu što je stri če va advo kat ska kan ce-la ri ja bi la na tzv. Gra ni ci, tj. u sre di ni se la, iz me đu srp skog i ma đar skog de la, i što je stric pod jed na ko

vo dio i srp ske i ma đar ske pa r ni ce“, za pi sao je knji-žev nik Pa vle Ugri nov.24

Upor ni is tra ži vač Mo ho lji Na đo vog mol skog i ađan skog pe ri o da, no vo sad ski pu bli ci sta Zol tan Ka la piš, pro na šao je u jed nom in ter vjuu iz 1924. go di ne umet ni ko vu iz ja vu da „cr ta od svo je še-ste-sed me go di ne“. To je, ve ro vat no, je di no sve do-če nje o umet ni ko vim po če ci ma ko je bi se mo glo po ve za ti sa nje go vim bo rav kom u bač kim va ro ši-ca ma. No, u sva kom slu ča ju, oči to je da su se ća nja na bo ra vak u Mo lu iza zi va la do bre uspo me ne te se već u do ku men ti ma se ge din ske gim na zi je, pr vi put, po ja vlju je no vi pri de vak pre zi me nu: Mo ho lji. Pot pis La slo Mo holy Nagy na la zi se već i na ra-nim sli ka ma iz 1917. go di ne: Portretbrata Jenea, te Ranjenivojnik, ko je su na sli ka ne u da le koj Ode-si, gde se za de sio na opo rav ku kao ra nje nik u Pr-vom svet skom ra tu... Iz ra ta se Mo ho lji Nađ vra ća 1918. go di ne, ali vi še ne u Mol ne go u Bu dim pe-štu, gde po ku ša va da na sta vi stu di je ali i za po či nje ozbilj nu umet nič ku ak tiv nost kra jem sep tem bra i iste te go di ne uče stvu je na iz lo žbi bu dim pe štan-skog Na ci o nal nog sa lo na. Ta ko đe, od mah se, već oko 1918-19. go di ne, uklju ču je u krug umet ni ka oku plje nih oko ča so pi sa ma đar skih ak ti vi sta Ma.25 Taj po kret je osno vao La još Ka šak (Kassák La jos) 1916. go di ne, ča so pis je po kre nut u no vem bru, a u Bu dim pe šti je kon ti nu i ra no iz la zio sve do za-bra ne sre di nom 1919. go di ne. Tih go di na Mo ho-lji Nađ je bli zak sa rad nik Ka ša ka a in ten ziv no se dru ži sa na pred nim sli ka ri ma La jo šem Ti ha nji jem i Jo že fom Lam per tom (pod či jim uti ca jem krat ko vre me stva ra) te sa osta lim avan gar di sti ma Be lom

24 Pa vle Ugri nov:StaroSajmište (Skulp tu re, sli ke. cr te ži – do ku men tar na pro za), La slo Mo ho lji Nađ (1895-1946), Be o-grad, Na rod na knji ga - Al fa, 2004: 240-241.25 Na slov ča so pi sa je ve o ma in spi ra ti van jer je kon stru i san od po čet nih slo va na slo va po kre ta „ma đar ski ak ti vi zam“ ali ta reč ca Ma ima na ma đar skom je zi ku i svo je auten tič no zna-če nje - da nas.

viĐenja

252

Uit zom, Šan do rom Bo rt ni kom, Pe trom Do bro vi-ćem, Ja no šem Totč Ma ti som, Šan do rom Ba r tom i dru gim umet ni ci ma oku plje nih oko ča so pi sa Ma. Pot pi snik je za jed nič kog re vo lu ci o nar nog Ma ni fe-sta ma đar skih ak ti vi sta. Po sle ne u spe le re vo lu ci je (ma đar ska ko mu na) stva ri se bit no me nja ju a Mo-ho lji sa La jo šem Ka ša kom od la zi u Beč, da bi oda-tle, već po čet kom 1920, do speo u Be r lin.26 Tu će se upo zna ti sa be r lin skim da da i sti ma, sa ra đi va će sa le vo ori jen ti sa nim čla no vi ma gru pe „Sturm“ i iz-la ga ti u isto i me noj ga le ri ji, a upo zna će el Li sic kog i dru ge ru ske kon struk ti vi ste... Ve zu sa Ka ša kom ne pre ki da, a od 1921. go di ne je zva nič ni be r lin-ski pred stav nik ča so pi sa Ma, ko ji je ob no vljen u Be ču. Iste go di ne Ka šak i Mo ho lji Nađ u Be ču iz-da ju Knjigunovihumetnosti, na ma đar skom i ne-mač kom je zi ku, a sle de će, u Be r li nu, La slo Mo ho-lji Nađ ob ja vlju je ma pu Horizontsa sli ka ma svo jih „in du strij skih pej za ža“27 ko ji ma na go ve šta va svo je ka rak te ri stič no uva ža va nje od no sa teh ni ke i umet-no sti. Isto vre me no, sli ka svo je spe ci fič ne ap strakt-ne ge o me trij ske sli ke... Ta ko je, za krat ko vre me, iz ra stao u jed nu od naj in te re sant ni jih fi gu ra ta-da šnje avan gard ne evr op ske umet no sti. Go di ne 1923. ar hi tek ta Val ter Gro pi jus, osni vač i di rek tor Ba u ha u sa, dr žav ne ško le za ar hi tek tu ru i pri me-

26 Na taj na čin se okon ča lo Mo ho lji je vo uče šće u ak tvi stič-kom po kre tu u Ma đar skoj, jed nom od onih zna čaj nih umet-nič kih fe no me na ko ji su u sred njoj evr o pi, po sle Pr vog svet-skog ra ta, oku plja li umet ni ke oko av ngard nih ide ja, pro je ka ta i ča so pi sa. Ta ko se tih ra nih dva de se tih ra do vi La sla Mo ho lji Na đa na la ze na na slov nim stra ni ca ma ma đar skog Ma, srp-sko-hr vat skog Zenita, ne mač kog DerSturm-a, če škog Apasmo, beč kog Secession-a i dru gih ta da zna čaj nih ča so pi sa... 27 Za sli ka nje „in du strij skih pej za ža“ Mo ho lji Nađ je, po sop stve nom sve do če nju, bio in spi ri san iz gle dom ve li kih tran-sfor ma to ra po sta vlje nih na jed nom be r lin skom mo stu.

nje ne umet no sti u Vaj ma ru28 u Ne mač koj, po zi va La sla Mo ho lji Na đa da bu de pre da vač. Kao mlad umet nik, sa dva de set se dam go di na, on za me nju-je Jo ha ne sa Ite na i po či nje svo ju pe da go šku ak tiv-nost kao pro fe sor uvod nog ku r sa na toj zna me ni-toj ško li... Isto vre me no, Mo ho lji Nađ će upra vo u Ne mač koj ostva ri ti ona svo ja umet nič ka de la ko ji-ma će se uvr sti ti me đu naj zna čaj ni je uče sni ke mo-der ni stič kog, ge o me trij skog, kon struk ti vi stič kog po kre ta, te ini ci ja to ra re vo lu ci o nar nih ino va ci ja u fo to graf skom me di ju i umet no sti...

U Bu dim pe šti je La slo Mo ho lji Nađ di rekt-no umet nič ki pri su tan sve ga dve go di ne (1919, 1920). No, upra vo taj krat ko traj ni bu dim pe štan-ski pe riod je iz u zet no zna ča jan u nje go voj umet-no sti. Ma lo je umet ni ka ko ji su, na sa mom po-čet ku stva ra lač ke avan tu re, sa to li kom si gur no-šću iz gra di li je dan od lu čan avan gar di stič ki stav i ostva ri li ta ko ve lik broj kon cep tu al no ja snih ino-va cij skih de la ko ja će „osta ti“ u isto ri ji ne sa mo ma đar ske ne go i ukup ne uni ver zal ne umet no sti. Ta nje go va ra na pre lu dij ska pri pad nost ma đar-skom ak ti vi stič kom po kre tu, bli skost sa Ka ša-kom, iz u zet no bo ga ta sa rad nja sa mno go broj nim ta da avan gar di stič kim ča so pi si ma u Ma đar skoj ali i u okol nim dr ža va ma gde bu ja ju bli ske avan-gard ne, ak ti vi stič ke i nad re a li stič ke umet nič ke

28 Dr žav nu ško lu Ba u ha us u Vaj ma ru u Ne mač koj je 1919. go di ne osno vao ar hi tek ta Val ter Gro pi jus. Pro gram ove ško le, ina če ve o ma na pre dan za to vre me, bio je usme ren ka pri me-ni no vih teh ni ka, ma te ri ja la i ob li ka u ar hi tek tu ri, pro iz vod nji na me šta ja i dru gih upo treb nih pred me ta. Na Ba u ha u su su ra di li mno gi ugled ni umet ni ci (Kan din ski, Kle, Iten i dru gi) a za hva lju ju ći nji ho vom de lo va nju da nas se ova ško la sma tra ini ci ja to rom mo der nog in du strij skog di zaj na. Već 1925. go-di ne ško la se iz Vaj ma ra se li u De sau, gde je pre ma Gro pi ju so-vom pro jek tu do vr še na no va zgra da Ba u ha u sa, jed no od pre-lom nih de la ar hi tek tu re u ko joj ob lik sle di na me nu. To kom 1932. go di ne iz De sa ua se Ba u ha us se li u Be r lin. Ba u ha u sov ci su zbog svog in ter na ci o na li zma i li be ral no sti pro gla še ni za ne po želj ne u Ne mač koj a Hi tler, čim je do šao na vlast, za tva ra Ba u ha us. Naj ve ći broj pro fe so ra na pu šta Ne mač ku.

viĐenja

253

gru pe – do no se mu br zu in ter na ci o nal nu afir ma-ci ju i zna ča jan umet nič ki uti caj.

Upra vo u tom seg men tu po sto ji kon kret na ve-za La sla Mo ho lji Na đa sa umet no šću u Sr bi ji. Na-i me, Mo ho lji je sa rad nik Mi ci će vog Zenita, ča so-pi sa po kre nu tog 1921. go di ne u Za gre bu, ko ji od 1924. iz la zi u Be o gra du. Ukup no je iza šlo 43 bro ja, ka da je 1926. go di ne za bra njen zbog tek sta „Ze-ni ti zam kroz pri zmu ma rk si zma“. Ovaj ča so pis je ostva rio iz u zet nu sa rad nju sa umet ni ci ma iz ino-stran stva, ob ja vlje no je mno go pri lo ga in ter na ci-o nal no zna čaj nih umet ni ka (Ta tlin, Kan din ski, el Li sic ki, Ar hi pen ko, Rod čen ko, Ka šak, Ma lje vič, Gro pi us, Teo Van Du zburg, Mi šel Se for, Raul Ha u-sman...). Da nas je sa svim mo gu će kon sta to va ti da je Zenit deo evr op skih avan gard nih zbi va nja ko ja su se, u pe ri o du od sre di ne dru ge de ce ni je pa sve do po znih dva de se tih go di na, raz vi la u evr op skoj umet no sti.

Mo ho lji je va sa rad nja sa Zenitom za sno va na je na Mi ci će vom do sled nom raz vi ja nju ure đi vač kog kon cep ta. Je dan nje gov li no rez je ob ja vljen u Zenitu, br. 19/20 za no vem bar-de cem bar 1922. go di ne. Ta gra fi ka pred sta vlja re pre zen ta tiv ni obra zac Mo-ho lji je vog kon struk ti vi stič kog stva ra la štva a upra-vo je Zenit naj ak tiv ni ji pro mo ter kon struk ti vi zma kod nas. Iri na Su bo tić kon sta tu je: „Naj zad, ze ni ti-zam pr vi u ju go slo ven skoj sre di ni ob ja šnja va kon-struk ti vi zam kao no vu i zna čaj nu ma ni fe sta ci ju mo der nog do ba, po kre nu tu ide ja ma ru skih avan-gar di sta. Gra fič ka opre ma ča so pi sa Zenit je već od pro le ća 1921. go di ne do bi la od re đe ni ja kon struk-ti vi stič ka svoj stva – ka ko u ti po graf skim re še nji ma ko ri ca, na slo va, pre lo ma stra ni ca, ta ko i u re pro-duk ci ja ma umet ni ka, kao što su Vla di mir Ta tljin, La zar el Li sic ki, La slo Mo ho lji Nađ, Alek san dar Ar hi pen ko, La još Ka šak, Alek san dar Rod čen ko, Ka zi mir Ma lje vič, Va si lij Kan din ski i dr.“

Ta ko đe, za hva lju ju ći toj sa rad nji sa Zenitom, La slo Mo ho lji Nađ iz la že i na ve li koj Me đu na rod-

noj iz lo žbi no ve umet no sti apri la 1924. go di ne u Mu zič koj ško li „Stan ko vić“ u Be o gra du. Po stav-kom su bi la ob u hva će na de la pre ko sto umet ni ka iz Bel gi je, Bu gar ske, Dan ske, Fran cu ske, Ho lan-di je, Ita li je, Ma đar ske, Ne mač ke, Ru mu ni je, Ru-si je, SAD i Ju go sla vi je ko je je pri ku pi la re dak ci-ja Zenita. Na ovoj iz lo žbi su iz la ga li Kan din ski, Glez, Ar hi pen ko, De lo ne, Mo ho lji Nađ, Li sic ki te do ma ći umet ni ci Pe trov, Klek, Ge can, Fo re tić. Po se ban ka ta log za ovu iz lo žbu, na ža lost, ni je štam pan ali je u Zenitu (br. 25, 1924) na jed noj stra ni ci ob ja vljen spi sak iz la ga ča i ra do va. Pri ka-za na su de la ko ja su re pre zen to va la ta da naj ak tu-el ni je po ja ve na ta da šnjoj in ter na ci o nal noj sce ni po put ku bi zma, kon struk ti vi zma, fu tu ri zma, ze-ni ti zma, eks pre si o ni zma...

To kom dru ge po lo vi ne dva de se tih go di na, po-sle je nja va nja Mi ci će vog ze ni ti zma, u Be o gra du de lu je jed na dru ga sku pi na avan gar di sta oku plje-nih oko ide je nad re a li zma. In te re sant no je kon-sta to va ti da se mo že na slu ti ti od re đe ni uti caj La-sla Mo ho lji Na đa na de lat nost srp skih nad re a li sta. Na i me, pri met na je slič nost po stu pa ka ne ko li ci ne be o grad skih umet ni ka, pre sve ga Ma r ka Ri sti ća i Va ne ta Bo ra, sa Na đo vim spe ci fič nim fo to graf-skim po stup kom. To kom svog ba u ha u sov skog pe-ri o da (1923-1929) La slo Mo ho lji Nađ se in ten ziv-no ba vio fo to gra fi jom. On je tvo rac te r mi na „new vi sion“ jer je uspe vao da iz na đe sa svim spe ci fič ne ra kur se sni ma nja ka ko bi do spe vao do re zul ta ta u ko ji ma je stvar nost bi la pre o bli ko va na, dru ga či je vi đe na, pre ve de na u no vi vi zu el ni je zik. Ipak, sa-svim spe ci fi čan „pro iz vod“ La sla Mo ho lji Na đa iz nje go ve ba u ha u sov ske fo to-la bo ra to ri je bio je – fo-to gram. Fo to gram ska sli ka se ostva ru je bez sni ma-nja, sve tlo snim ma ni pu la ci ja ma na sen zi bi li zi ra-noj fo to-ha r ti ji. Upra vo u tom po stup ku Mi lan ka To dić vi di mo guć nost po ve zi va nja ime na Mo ho lji Na đa sa ra dom be o grad skog nad re a li ste: „Va ne Bor je po seb no in si sti rao na kon cep tu vre me na i sli ke-

viĐenja

254

ekra na u fo to gra mi ma, sa na me rom da raz ot kri je odnos sve tlo sti i sen ke, od no sno skri ve nu re al nost ču da. Nje go vi fo to gra mi pot kre plju ju te zu La sla Mo ho lji Na đa po ko joj je za fo to gra fi ju osnov no sve tlo a ne ka me ra, pa kad se ovo ima u vi du lak-še je raz u me ti za što je mno gim nad re a li sti ma bi lo za jed nič ko baš in te re so va nje za eks pe ri men ti sa nje sa raz li či tim tran spa rent nim ma te ri ja li ma ka kvi su sta klo, koc ke še će ra, kri sta li, ve lo vi i sl.“.29

Srp ska i voj vo đan ska isto ri ja umet no sti do sa da ni je obra ća la pa žnju na po sto ja nje ve ze ov-da šnjih umet nič kih pri li ka i ve li kog umet ni ka La sla Mo ho lji Na đa. Isti ni za vo lju, fak to graf skih do ka za je ma lo, ali pret po stav ke o još ne kim mo-gu ćim ve za ma ni ka ko ni su bez osno va. U ovom ne ve li kom tek stu uka zu je se sa mo na po sto ja nje i zna čaj Mo ho lji je ve sa rad nje sa Mi ci će vim Zenitom. Na po me na o uti ca ji ma La sla Mo ho lji Na đa na fo to graf sku ak tiv nost be o grad skih nad re a li-sta, me đu tim, na go ve šta va po tre bu da ljeg is tra ži-va nja mo gu ćih kon ta ka ta, pre ple ta i uti ca ja. Ve-o ma za ni mlji vo bi bi lo is tra ži ti da li je ne ko od srp skih umet ni ka bio u di rekt noj ve zi sa Mo ho-lji jem. Jer, Pe tar Do bro vić i Mo ho lji Nađ se kre-ću u istom okru že nju (Ka šak, Ti ha nji, Lam pert, Bo rt nik, Uitz, Ba r ta, Totč Ma tis); Mi ci ćev brat Bran ko V. Po ljan ski dru ži se sa ma đar skim ak ti vi-sti ma ostva ru ju ći nji ho vu ve zu sa Zenitom30 a in-te re sant no je za pi ta ti se da li je po sto ja la di rekt na ko mu ni ka ci ja Mi ci ća i Mo ho lji Na đa...

Bi lo ka ko bi lo, oči to je da pri sut nost, ma kar i ne ve li ku, jed nog iz u zet nog umet ni ka u srp skoj isto ri ji umet no sti ne tre ba po sma tra ti sa mo kao ku ri o zi tet ni de talj. Jer, Mo ho lji Nađ je ži veo u Voj-vo di ni, uče stvo vao je u srp sko-ma đar skim umet-

29 Mi lan ka To dić: Nemogućeumetnostnadrealizma.Zadržanobekstvonadstvarnosti. 30 La još Ti ha nji je na cr tao po r tret Bran ka V. Po ljan skog, 1920.

nič kim ve za ma, a bla go vre me nim ob ja vlji va njem svog kon struk ti vi stič kog li no re za na na slov noj stra ni ci Zenita (u vre me ka da su ča so pi si bi li naj-a van gard ni ji fe no men srp ske umet no sti) te uče-stvo va njem na Me đu na rod noj iz lo žbi no ve umet-no sti u Be o gra du 1924. go di ne, dao je ozbi ljan pri-log no vim kon struk ti vi stič kim po ja va ma u srp skoj umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka.

do bro vić: umet nost i re vo lu ci je Umet nost Pe tra Do bro vi ća (1890-1942), za-

hva lju ju ći spe ci fič nim bi o graf skim po da ci ma, je-ste zna čaj no pri sut na u ma đar skoj, srp skoj, voj vo-đan skoj, a jed nim de lom i u hr vat skoj umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka. Zbog to ga De ne gri kon sta tu je da je upra vo Do bro vić „am ble mat ski umet nik sred nje e vrop skih gra nič nih pod ruč ja po mno gim osno va ma: ro đe njem, po re klom, ško lo-va njem, du žim i kra ćim bo rav ci ma, pu to va nji ma, iz la ga nji ma, uti ca ji ma“.31

Do bro vić je ro đen u Pe ču ju, u austro u gar skoj „dvoj noj mo nar hi ji“. To kom 1907-1908. go di ne po ha đa skulp tor ski od sek bu dim pe štan ske Umet-nič ko-za nat ske ško le a od 1909. do 1911. stu di ra sli kar stvo na Umet nič koj aka de mi ji u Bu dim pe šti kod pro fe so ra Ka ro lja Fe ren ci ja (Fe renczy Károly, 1862-1917), ko ji je u ka ta lo gu svo je sa mo stal ne iz lo žbe 1903. go di ne sam za pi sao da pri pa da „ko-lo ri stič kom na tu ra li zmu na sin te tič koj osno vi“32. Pr vi uspeh Do bro vić be le ži na jed noj zna čaj noj iz lo žbi: „To pr vo po ja vlji va nje pred pu bli kom i ti pr vi us pe si bi li su u Bu dim pe šti, pri li kom pro sla-ve Mi čar no ka i ve li ke iz lo žbe ko ja je ta da pri re đe-

31 Je ša De ne gri: „Pri me ri isto rij skog mo der ni zma – eks pre-si o ni zam i ku bi zam, gra ni ca fo r me“. Ob ja vlje no u ka ta lo gu Centralnoevropskiaspektivojvođanskihavangardi19202000.Graničnifenomenifenomenigranica, No vi Sad, Ga le ri ja sa-vre me ne umet no sti, sep tem bar 2002.32 Be la Du ran ci: NađbanjaiVojvođani,Likovnisusret, Su-bo ti ca 1996.

viĐenja

255

na. Jed nu od mo jih sli ka pri re đi va či su po sta vi li na glav ni zid u naj ve ćoj dvo ra ni. Su tra dan štam pa je s mno go po hva la po zdra vi la ’ne po zna tog sli ka ra Pe tra Do bro vi ća’, ko ji je sva ka ko do sa da bio ne-po znat za to što je ra dio i iz la gao u ino stran stvu... A ka da se is po sta vi lo da je taj ve li ki uspeh u stva ri tek de bi jed nog sli ka ra ko ji je na pu nio tek dva de-set i jed nu go di nu, po hva le u štam pi su bi le pu ne to pli ne.“33 U rod nom Pe ču ju Pe tar Do bro vić pri re-đu je svo ju pr vu sa mo stal nu iz lo žbu 1912. go di ne a po tom od la zi u Pa riz i ta mo, s kra ćim pre ki di ma, bo ra vi do 1914. go di ne... Tu se u nje go vom opu su ja vlja na klo nost pre ma se za ni zmu, dok u im pre-siv noj se ri ji cr te ža ak to va za la zi u ku bi zam, u spe-ci fič no mo de lo va nje fi gu re ka kvim se Do bro vić usa gla ša va sa ak tu el nim se za ni stič ko-ku bi stič kim ten den ci ja ma. Ta ko đe, tre ba na po me nu ti da Pe tar Do bro vić u svom ku bi stič kom ana li tič kom po gle-du na pred met, baš kao i u svom ce lo kup nom po-to njem sli kar stvu, ni ka da ne će do spe ti do gra ni ce „na pu šta nja pred me ta“. Po to me će (p)osta ti bli zak si tu a ci ji u ta da šnjoj ma đar skoj umet no sti: po go to-vu sa kon cep ci ja ma ne ko li ko zna čaj nih ta da šnjih sli ka ra slič nog ra ci o na li stič kog usme re nja, po go-to vu ne ko li ci ni umet ni ka iz ču ve ne gru pe „Is tra ži-va či“ (Ča ba Vil moš Pe rl rot, La još Ti ha nji, Ro bert Be re nji, Jo zef Ne meš Lam pert i Ka rolj Ke rn stok i dru gi), osno va ne 1909. go di ne, a ko ja će 1911. go-di ne pro me nu ti ime u „Osmo ri ca“.

Tre ba ima ti na umu či nje ni cu da su Do bro vi-će ve post-pa ri ske go di ne - go di ne ras plam sa nog Pr vog svet skog ra ta. U Ma đar skoj se ja vlja po kret ma đar skog ak ti vi zma ko ji pred vo di La još Ka šak, auto di dak tič ni umet nik, pro le ter ski pe snik, čo vek ko ji je pro pu to vao po la evr o pe da bi iz gra dio je dan spe ci fi čan umet nič ki stav bo re ći se za no ve dru-

33 Ano nim: „Ju bi lar na iz lo žba Pe tra Do bro vi ća“, Politika, Be o grad, 15. ma ja 1937, 11. Pre u ze to iz mo no gra fi je Si mo na Ču pić: PetarDobrović, Be o grad, Pro sve ta, 2003.

štve ne ide a le. Pod na če lom da no vo do ba zah te va no vu umet nost Ka šak oko se be oku plja avan gar di-stič ke sna ge. Mla di Do bro vić je do Ka ša ka do speo za hva lju ju ći svom pro ku bi stič kom sta vu, ko ji je bli zak no vim kon struklti vi stič kim ten den ci ja ma, ali ve ro vat no i zbog Ka ša ko ve slut nje jed nog re vo-lu ci o nar nog po ten ci ja la ko ji je bio deo Do bro vi će-ve lič no sti. Već 1916. go di ne Ka šak i Do bro vić su na istom za dat ku. U dru gom bro ju Ka ša ko vog no-vo po kre nu tog ča so pi sa ATet po ja vi la se re pro duk-ci ja Do bro vi će vog Oplakivanja Hrista. Ovu sli ku iz van red no opi su je Si mo na Ču pić u tek stu mo no-gra fi je o Pe tru Do bro vi ću: „Pre ma svom iko no graf-skom zna če nju, ali i po an ti ci pi ra noj fo r mi pri zo ra, Oplakivanje je i za Do bro vi ća pred sta vlja lo lo gi čan iz bor. Oba ve zu ju ća dra ma ti ka ši ro ke ska le po kre-ta i mi mi ke, kao i is ti ca nje uža sa i tu ge, po tpu no su od go va ra li ak tu el nim stil skim (eks pre si o ni stič-kim) ten den ci ja ma oli če nim u kon cep tu pre na gla-še nih fo r mi i upa dlji vom an ti ve ri zmu. Raš če re če-no Hri sto vo te lo, ne pro por ci o nal no i de for mi sa no, da to je kao si bi li jan sko pro ro čan stvo na gra ni ci iz-me đu hri šćan skog i pa gan skog, iz me đu stvar no sti i sim bo la. Ovo di ja lek tič ko iš či ta va nje dru štve ne hi po kri zi je i kon tra dik tor no sti mo der ni za ci je, oli-če nih u ra za ra nju po mo ću ’na pred nog’, sa mo pod-se ća na na tu i ra li zam de struk ci je, ali i na nje go vo (pra)iskon sko po re klo.“34 Ta sli ka je u kon tek stu sa dr ža ja ATet do bi la sa svim dru ga či ju ko no ta ci-ju, pa je po od lu ci voj ne cen zu re taj broj za ple njen zbog – bo go hu lje nja te je tim po vo dom na ve de na i Do bro vi će va re pro duk ci ja sli ke OplakivanjeHrista iz 1915. go di ne. No, to je za si gur no tek iz go vor a pra vi raz lo zi su bi li Ka ša ko va kon cep ci ja, nje gov an ti mi li ta ri stič ki an ga žman i str o go le va po li tič ka ori jen ta ci ja.

Osim te krat ko traj ne sa rad nje sa Ka ša kom i ak ti vi sti ma, mla di Do bro vić je bio „član“ jed ne

34 Si mo na Ču pić: PetarDobrović, Be o grad, Pro sve ta, 2003.

viĐenja

256

dru ge gru pa ci je. Na i me, na šao se u gru pi umet ni-ka ko je je uje di ni la bu dim pe štan ska kri ti ka ko ja je se dam mla dih umet ni ka za pa zi la i iz dvo ji la na pro leć noj iz lo žbi Na ci o nal nog sa lo na u Bu dim pe-šti 1916. go di ne, na de nuv ši im ime „Sed mo ri ca“ (Vil moš Pe rl rot-Ča ba, Jo zef Ne meš Lam pert, Ja-noš Kme ti, Ru dolf Di ner De neš, Be la Uic, La još Gu la či i Pe tar Do bro vić), alu di ra ju ći na ime ču-ve ne gru pe „Osmo ri ca“, ko ja je sud bin ski uti ca la na prav ce raz vo ja ma đar ske umet no sti. Spon ta no fo r mi ra na gru pa „Sed mo ri ca“ je iz la ga la i na sle-de ćem sa lo nu. Ume sto Pe rl rot-Ča be, Uica i Gu la-či ja na pro leć nom sa lo nu su u gru pi bi li Ar mand Šen ber ger, An dor eros i Ge za Čo r ba. Sa da su već ima li i od re đe ni kon cept – pro mo vi šu te žnju ka mo nu men ta li zmu: „mla di umet ni ci ko ji su po če li od osnov nih pre mi sa ku bi zma či ne pr vi ko rak pre-ma ve li koj mo nu men tal noj umet no sti XX ve ka“, za pi sa no je u tek stu u ka ta lo gu „Iz lo žbe mla dih“ u Bu dim pe šti 1917. go di ne. Taj stav je bli zak Do bro-vi će vim raz mi šlja nji ma: „efe mer ne vred no sti ko je su ima nent ne re vo lu ci o nar ni ma, bez ko jih se sko-ro i ne mo že za mi sli ti bo r ba gran di o znih raz me ra, vre me ne mi nov no na gri za i osta ju sa mo one ko je su se pri bli ži le poj mo vi ma Več nog, Ve li kog, Ap-so lut nog. Ne sta ju me ki li ri ča ri, sla ba šni po dr ža va-o ci kla si ka či je su se uko če ne kič me pre lo mi le, i osta do še sa mo oni ko ji su sa Ka i no vim be le gom na če lu iz go re li u sve tom lu di lu re še ni da stvo re nov, ve li ki stil“.35 Ovu iz lo žbu je oštro na pao Ka šak u svom ča so pi su Ma,36 is pro vo ci ran upra vo Do bro-vi će vim na pu šta njem ku bi zma i avan gar di zma. Tom pri li kom pri me ću je da od tro ji ce (Lam pert, Kme ti i Do bro vić) ra ni jih pri pad ni ka ak ti vi stič kog po kre ta ko ji su iz la ga li na po me nu toj iz lo žbi „Pe tar

35 Pe tar Do bro vić: „Raz mi šlja nja“, Az Alfold, Bu dim pe šta 1914, 43. Pre u ze to iz knji ge Si mo na Ču pić: PetarDobrović, Be o grad, Pro sve ta, 2003.36 L. Kas sak: „Nem ze ti Sza lon: Fi a ta lok cso port ki al li ta sa“, Ma, Bu da pest 1917: 146-147.

Do bro vić se naj vi še uda ljio od nas, ali i od se be iz mla dih da na. On je po čeo isto od ku bi zma, ali na da na šnjim sli ka ma pot pu no ras ki da ove svo je ko-re ne...“ Ta ko se „za vr ši lo“ krat ko traj no Do bro vi će-vo uče šće u ak ti vi zmu. No, Si mo na Ču pić je u pra-vu ka da kon sta tu je da Do bro vić „su štin ski ni ka da i ni je du hov no/in te lek tu al no pri pa dao ’ak ti vi sti ma’ u zna če nju ko je po kret od re đu je avan gard nim“ a uz to tre ba po me nu ti i De ne gri je vu kon sta ta ci ju da je Do bro vić „sli kar ko ji ni je pri sta jao na to da svo je sli kar sko dje lo do ve de u bli zi nu bi lo ka kvog ob li-ka prag ma ti zma“ jer on je „umjet nik ko ji pom no raz mi šlja nad vla sti tom sli kom, nad nje nom pla-stič kom gra đom i nad nje nim si že om, umjet nik svje stan hi sto rij skih iz vo ra na ko je se je zik i te ma ove sli ke po zi va ju“37

No, ako je na sto jao da prag ma ti zam, pa ma-kar bio i re vo lu ci o nar ne pro ve ni jen ci je, ne na ru ši auto no mi ju nje go vog sli kar stva – sam Pe tar Do-bro vić je ite ka ko imao re vo lu ci o nar ne na me re i po na ša nje. To kom 1918. go di ne on uče stvu je u voj noj po bu ni pro tiv sna ga ve r nih Ho r ti je voj vla-di. Uhap šen je a za hva lju ju ći ka pi tu la ci ji Austro u-gar ske i re vo lu ci ji Be le Ku na – bi va oslo bo đen. Po-sle to ga je ak ti van u svim so ci jal nim pre vi ra nji ma u Pe ču ju. Ka da je po sle okon ča nja Pr vog svet skog ra ta Tri ja non skim mi rov nim ugo vo rom ve ći deo ba ranj skog okru ga do de ljen Ma đar skoj, rad ni ci Pe ču ja pro gla ša va ju Ma đar sko-srp sku ba ranj sku re pu bli ku. Tom pri li kom je av gu sta 1921. go di ne, na glav nom tr gu u Pe ču ju, Pe tar Do bro vić akla ma-ci jom iza bran za pred sed ni ka te no vo u sta no vlje ne Re pu bli ke. Do bro vić u svom go vo ru tom pri li kom iz ja vlju je: „Do šao je tre nu tak da ob ja vi mo sve tu da ho će mo da bu de mo go spo da ri sop stve ne sud-bi ne i da pro gla si mo Ma đar sko-srp sku ba ranj sku re pu bli ku. O na šoj od lu ci od mah će mo oba ve sti ti be o grad sku vla du i zah te va će mo njen pri sta nak i

37 J. De ne gri: Galerijalikovnihumjetnosti, Osi jek 1985.

viĐenja

257

po dr šku.“38 Do bro vić je već su tra dan ot pu to vao u Be o grad. No, nje go va di plo mat ska mi si ja ni je us-pe la: Pa šić mu od luč no sa op šta va da Sr bi ja ne že li da se me ša i da re me ti Tri ja non ski spo ra zum. U me đu vre me nu, sa mo se dam da na po pro gla še nju, u Pe čuj ula zi Ho r ti je va voj ska, pre u zi ma sve nad-le žno sti a pred sed ni ka osu đu je na smrt. Do bro-vić po sta je iz gna nik iz svo je ma đar ske do mo vi ne i traj no osta je u Be o gra du...

Do bro vi će vo in ten ziv no uče šće u to ko vi ma ma đar ske umet no sti tra je od okon ča nja stu di ja 1912. go di ne pa sve do nje go ve po sled nje go di ne bo rav ka u Ma đar skoj 1921. go di ne. To kom te de-ce ni je mno go se to ga de si lo u nje go voj bi o gra fi ji i umet no sti. Im pre si o ni stič ki po če tak, iz ne nad ni do dir sa ku bi zmom, krat ko traj na sa rad nja sa Ka-ša kom i ak ti vi sti ma, „član stvo“ u „Sed mo ri ci“, te mno go broj na kva li tet na sli kar ska ostva re nja obez-be di li su ovom umet ni ku zna čaj no me sto u ma đar-skoj isto ri ji umet no sti, me đu onim sli ka ri ma ko ji su to kom te dru ge de ce ni je do no si li no ve mo der ne ide je, jed nu dru ga či ju i mo der ni ju umet nost.

Na dru goj stra ni, i u srp skoj isto ri ji umet no sti Do bro vi će vi ku bi stič ki cr te ži na sta li još u pe ri o du 1912-1913. go di ne, „po treb ni“ su kao naj ra ni ji pri-mer jed ne iz u zet no zna čaj ne po ja ve u sli kar stvu. Ka ko to kon sta tu je ugled ni Mi o drag B. Pro tić, Do-bro vić ostva ru je „naj ra ni je avan gard no ras ta ka nje po sma tra nog mo ti va u na šoj umet no sti“, mno go ra ni je ne go što se to ne ko li ko go di na ka sni je, u pe ri o du od 1921. do 1924. go di ne, de si lo u sli kar-stvi ma Sa ve Šu ma no vi ća, Mi la na Ko njo vi ća, Iva na Ra do vi ća i Mi haj la Pe tro va, ko ji su se, u krat kim ali za srp sku umet nost iz u zet no zna čaj nim epi zo-da ma, ba vi li ku bi stič kim kon cep tom...

Do bro vi će vo pri sil no ise lje ni štvo u dru gu do-mo vi nu ni je mo gu će po sma tra ti u sklo pu onog

38 ci tat pre u zet iz knji ge Si mo na Ču pić: PetarDobrović, Be-o grad, Pro sve ta, 2003.

pe čuj skog in te lek tu al nog emi gra ci o nog ta la sa ko ji je usle dio po sle pro gla še nja Tri ja non skog spo ra-zu ma, pro pa sti Ma đar sko-srp ske ba ranj ske re pu-bli ke i dru gih po li tič kih do ga đa ja u Ma đar skoj. Uosta lom, sud bi na mu je od re di la dru ga či ji put – eg zi sten ci jal ni (po li tič ki emi grant u Ju go sla vi ju, osu đen na smrt u Ma đar skoj!) ali i umet nič ki jer on ni je pre ten ci o zni avan gar di sta te zbog to ga ni je me đu onim umet nič kim emi gran ti ma ko ji ši re uti-ca je ma đar skog umet nič kog ak ti vi zma i avan gar-di zma. No, Do bro vić u srp sku sre di nu do la zi kao fo r mi ra ni sli kar. To uosta lom shva ta um ni To dor Ma noj lo vić, ko ji svoj tekst o Do bro vi ću, ob ja vljen 1920. go di ne, za klju ču je: „Ima mo pred so bom jed-nu ve o ma slo že nu, mno go struč nu umet nost... Jer, Do bro vić, iako mu je tek tri de set go di na, ni je vi-še ne ki ’da ro vit i na do bu dan mla di umet nik’, ne go je dan Maj stor ko ji go vo ri ja sno, zvon ko i si gur no – i ko ji sa da, na pr voj sto pi svo ga ra da, da je je dro, za o kru glje no de lo. Po ja va Pe tra Do bro vi ća zna či je dan do ga đaj u raz vo ju na šeg sli kar stva, jed no iz-ne nad no le po is pu nje nje i, isto dob no, jed no lep še obe ća nje za bu duć nost“39

I odi sta, Ma noj lo vi će vo pred vi đa nje se ostva-ri lo: Pe tar Do bro vić je sve do svo je smr ti, 1942. go di ne, bio iz u zet no za pa že ni ak ter srp ske i ju go-slo ven ske umet nič ke sce ne. To kom tre će de ce ni-je XX ve ka on je post se za ni stič ki i post ku bi stič ki kon struk ti vi sta, a u pe ri o du 1930-1942, to kom po-sled nje de ce ni je svog ži vo ta, nje go vo ko lo ri stič ko sli kar stvo oslo nje no na van go gov ske i fo vi stič ke re mi ni scen ci je pred sta vlja istin sku za seb nost srp-

39 To dor Ma noj lo vić: „Pe tar Do bro vić“, Misao, knj. II, sv. 1, Be o grad, 1. fe bru a ra 1920: 547-554. Pre u ze to iz knji ge To dor Ma noj lo vić: Likovnakritika, Zre nja nin, Grad ska Na rod na bi-bli o te ka, 2007.

viĐenja

258

ske umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog sto le ća.40 On ima svoj spe ci fič ni stav i umet nič ku fi lo zo fi ju: „Sli ka je za me ne ko lo ri stič ka ma sa. Ja gle dam u istu ko lo ri stič ku ma su i na objek tu ko ji sli kam, ja ne aran ži ram sli ku, ja je pre no sim ona ko ka ko mi-slim da ona do i sta u pri ro di po sto ji. In ten zi fi ka ci ja ko lo ri stič kih ma sa na objek tu to je moj pro gram po sva ku ce nu.“41, kon sta tu je sam Do bro vić. A Je-ša De ne gri u stu di ji „Ko lo ri stič ki eks pre si o ni zam če tvr te de ce ni je“ za pa ža da je „Do bro vić pre sve ga ko lo rist, da kle sli kar ko jem je bo ja bit ni no si lac iz-ra za, a ne sa mo tu mač ili po sred nik u iz ra ža va nju ne kih van pik tu ral nih sa dr ža ja. Nje mu je sva ka te-žnja ka li te rar nom, so ci jal nom ili mo ral nom zna-če nju umet nič ke ko mu ni ka ci je, što je upra vo naj-če šće i bit na oso bi na pra vih eks pre si o ni sta, dok, na su prot to me, on sli kar stvo shva ta kao eufo rič nu i či stu vi zu el nu re ak ci ju na im pul se ko je cr pi iz sve ta okol ne re al no sti“.42

Na kra ju va lja za klju či ti da je Do bro vi će va umet nost to kom nje go vog ma đar skog pe ri o da bi-la u fa zi fo r mi ra nja (Aka de mi ja, Pa riz, ak ti vi stič ki ak tiv no sti i uti ca ji, post se za ni zam, te žnje ka mo-nu men tal noj umet no sti „Sed mo ri ce“) a u za vi sno-sti od kon stant nih bu r nih so ci jal nih, po li tič kih i rat nih do ga đa nja. Po sle na pu šta nja Pe ču ja po sle 1921. go di ne pa sve do smr ti 1942. go di ne, Do bro-vi će vo sli kar stvo je uda lje no od sva ke vr ste pa r ti-

40 Sa de li ma Van Go ga i fo vi sta Do bro vić se sre tao u Bu-dim pe šti na ta da ve li kim iz lo žba ma te to kom svo jih bo ra va ka u Pa ri zu, ostva re nih u pe ri o di ma 1912-1914, 1919. i 1926-1930. Ta ko đe tre ba ima ti na umu i po sred nu ve zu sa fo vi-zmom pre ko ma đar skih fo vi sta Pe rl ro ta, co be la i dru gih di-rekt nih pa ri skih sa rad ni ka Ma ti sa, sa ko ji ma je Do bro vić bio u ve zi to kom svo je ma đar ske umet nič ke ak tiv no sti od 1912. do 1920. go di ne.41 Mi ro slav Kr le ža: PetarDobrović, Za greb 1954: XII. 42 Je ša De ne gri: „Ko lo ri stič ki eks pre si o ni zam če tvr te de ce-ni je“. U ka ta lo gu Četvrtadecenija–ekspresionizamboje,poetskirealizam,JugoslovenskaumetnostXXveka, Be o grad, Mu-zej sa vre me ne umet no sti, jun-jul 1971.

ku la ri zma, prag ma ti zma i uti li ta ri zma. Po sve ćen je auten tič noj pik to ral noj ide ji i jed nom ras ko šnom ko lo ri zmu ko ji je nje go voj umet no sti obez be dio auten tič nost i auto no mi ju sli ke i sli kar ske mi sli.

go di ne iŠtva na na Đa u voj vo di ni (1926-1935)Ištvan Nađ (1873–1937) je put svog sli kar-

skog obra zo va nja sti cao to kom po sled njih go di na osam na e stog ve ka i to uobi ča je nom ma rš ru tom – cr tač ka ško la u Bu dim pe šti, Min hen ska aka de mi ja te Aka de mi ja Ži li jen u Pa ri zu... To kom 1902. go-di ne usle di li su put i bo ra vak u Ita li ji, gde usa vr-ša va ste če na zna nja, baš kao i u Be r li nu, ne ko li ko go di na ka sni je. Kao mlad umet nik odu še vlja vao se Van Go gom i bio odu še vljen nje go vom „ne u me re-no šću u sli ka nju“ ali je, po tom, po stao sa mo svoj-na umet nič ka lič nost: iz be ga va ra ne uz o re a po go-to vu se ču va od po i sto ve će nja sa na sto ja nji ma da se na za o stav šti ni Mun ka či ja (Munkácsy Mihály) ofor mi tzv. na ci o nal ni stil. Ta ko đe, po čet kom pr-ve de ce ni je no vog sto le ća, Ištvan Nađ ne „pra ti“ ni onu dru gu uobi ča je nu ru tu - od Nađ ba nje ka no vim se za ni stič kim ili fo vi stič kim uti ca ji ma... U ma đar skoj isto ri ji umet no sti svr stan je u za seb-nu gru pu tzv. „pa non skih sli ka ra“ („Alföldi fe stők Társasága“) za jed no sa Ko stom (Kos zta József), Rud na i jem (Rud nay Gyula) i To r nja i jem (Tornyai János). Do tih po zi ci ja Nađ sti že na za se ban na čin – po vla či se iz grad ske at mos fe re, na pu šta Pe štu i, shod no svom me di ta tiv nom i kon tem pla tiv nom ka rak te ru, od la zi u pla ni ne svog rod nog kra ja i u er de lju se „su ko blja va sa pri ro dom kao iskon skim ri va lom u stva ra la štvu“.43

Ištvan Nađ je sli kao za seb nim „ti him“ eks pre si-o ni zmom. Nje go vi pej za ži i po r tre ti, kao naj če šće te me ko ji ma se po sve ći vao, sli ka ni su od luč nim

43 Be la Du ran ci: tekst u ka ta lo gu IzložbapastelaIštvanaNađa, Su bo ti ca, Grad ski mu zej, 1966.

viĐenja

259

po te zi ma ali ne bez kon tro le, ne bez kon tem pla-tiv nog od no sa pre ma mo ti vu i sva kom na sli ka-nom de ta lju: Na đov eks pre si o ni zam je la pi da ran, a umet ni ko va eks pre si ja je utka na u sva ki po tez, u sva ki bo je ni po da tak i ko lo ri stič ki zvuk. Taj od-luč ni kon tro li sa ni gest ta ko po sta je zna ča jan kon-struk ti van po da tak u ukup noj ar hi tek tu ri sli ke. Sve je to ostva re no sa že tim i ko he rent nim pik to ral nim na či nom po ko jem se Nađ odi sta iz dva ja u ukup noj ma đar skoj umet no sti pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka. „U nje go voj umet no sti, za i sta, mo nu men tal-nost br da i pla nin skih ma si va, ge o me tri ja ogra da, pa šnja ka i ge o me tar ski red kr če vi na na obr on ci ma sta pa ju se u je din stvo sa la pi dar nom str o go šću pa-non skog pre de la... Svet Ištva na Na đa je ome đen, kon stru i san, po put su mor nih ba la da. Sli ka je sve-de na na su šti nu...“ (La još Ne met).44 Uda ljen od avan gar di sta jed na ko ko li ko i od tra di ci o na li sta, on će ofor mi ti sli kar stvo ko je će bi ti oso ben od jek jed nog sen zi bi li te ta ko ji je, ipak, pra vo ver ni od raz vre me na u ko jem je umet nik ži veo i stva rao.

In te re sant no je da je Nađ Ištvan „ot kri van“ na knad no. Iako su ne ki pi sci po put Ka ro lja Li ke (Lyka Ka roly) i De žea Ko sto la nji ja (Kos zto lany De zse) o nje go voj umet no sti svo je vre me no pi sa li iz u zet no do bre re cen zi je, tek se to kom dru ge po-lo vi ne dva de se tog ve ka po če lo raz ja šnja va ti ta jan-stvo ve li kog ali po ma lo „za bo ra vlje nog“ sli ka ra. Po ja vlju ju se mo no graf ske stu di je Ga bo ra Pa pa (Pap Gábor), 196545; La jo ša Ne me ta (Ne meth La-jos), 1972, i Ištva na Šolj ma ra (Solymar Is tvan), ko-ji je naj kom plek sni je sa gle dao Na đo vu umet nost 46 i ve ro vat no po naj vi še do pri neo nje go voj, na ža lost post mo r tem, (re)afir ma ci ji.

44 Ne meth La jos:NagyIstvan, Bu da pest 1972. Pre u ze to iz: Be la Du ran ci,NađIštvanuVojvodini, Tre ći ju go slo ven ski bi-je na le pej za ža, No vi Sad, Zlat no oko i Bel art, 2002. 45 Pap Gábor: NagyIstvan, Bu da pest, co r vi na Ki a do, 1965.46 Solymar Is tvan: NagyIstvan, Bu da pest, Kep zomüves ze ti Alap Ki o dav lla ta, 1977.

U sklo pu tog „na knad nog“ ba vlje nja opu som Ištva na Na đa iz u zet no je za ni mljiv an ga žman Be-le Du ran ci ja, ko ji je, to kom 1965. go di ne, ot krio sli kar sku za o stav šti nu ovog umet ni ka u Voj vo di-ni.47 Du ran ci je ta da rev no sno is tra žio bi o graf sko-umet nič ke po dat ke iz tog spe ci fič nog Na đo vog pe ri o da. Na i me, u pe ri o du 1926. do 1935. go di ne Nađ Ištvan je ži veo u ma le nom bač kom se lu Šaj-kaš. Ovaj aka dem ski sli kar je ov de u voj vo đan sku pro vin ci ju do speo za hva lju ju ći že nid bi sa Ma ri-jom, udo vom An ta la Je kla, bo ga tog umet nič kog me ce ne - Ma ri ji na maj ka je bi la Ka r li na Un štat, Ne mi ca, po pu lar na ba bi ca u Šaj ka šu. Ta ko je iz svog br do vi tog er de lja do speo u rav ni cu. No, ka-ko po ka zu ju Du ran ci je va sa zna nja, Nađ se br zo pri la go đa va i stva ra. U Voj vo di ni on ostva ru je je-dan za ni mljiv i kva li te tan opus: „Op či njen ča ri ma i za go net nom le po tom pla ni na, a ka sni je rav ni ce, ve či ti lu ta li ca i usa mlje nik, traj no je pri vr žen svo-jim slu čaj nim do ma ći ni ma, pa sti ri ma i se lja ci ma, ko ji ga go sto lju bi vo pri ma ju u svo je do mo ve. Ta ko će iz ra sti je dan čud ni opus cr te ža uglje nom i pa-ste lom, kao za pi si na pu tu tra ga nja, pro na la že nja i gu blje nja se be. Vr ho vi i klan ci, ho ri zon ta la i po le-gle rav ni čar ske ku će, se o ske uli ce, ve trom i ra dom kle sa na li ca, že ne, de ca umor na po gle da na di ru iz ste šnje nih okvi ra kao stra stve ni iz li vi no ve sna ge. Mr lje pla vih, ze le nih i cr nih to no va, kri ci be lih i žuć ka stih ak ce na ta sko ro gre ba ni u ha r ti ju sli va ju se u je din stve ni, bol ni do ži vljaj umet ni ka.“ Uglav-nom, te i ta kve sve de ne tma ste pej za žne pred sta-ve, te ne ko li ko iz u zet nih po r tre ta, pri ku pio je Du-ran ci od ne ko li ko de se ti na vla sni ka, evi den ti rao se dam de set ra do va i pri ka zao ih u su bo tič kom Grad skom mu ze ju to kom ma ja 1966. go di ne. Ta-ko je pro mo vi sa na svo je vre me na stva ra lač ka pri-

47 Du ran ci je 15. apri la 1965. go di ne u no vo sad skom MagyarSzo-u po zvao vla sni ke ra do va Ištva na Na đa da mu se ja ve te da mu ih po zaj me za iz lo žbu! Ja vi lo se vi še od 30 vla sni ka Na đo vih ra do va.

viĐenja

260

sut nost jed nog iz u zet nog ma đar skog umet ni ka u voj vo đan skoj isto ri ji umet no sti. Du ran ci je va is tra-ži va nja su uka za la i na Na đo vu sa mo stal nu iz lo-žbu ko ju je ovaj umet nik pri re dio u Vr ba su to kom apri la 1927. go di ne. Do nje je do šlo za hva lju ju ći pri ja telj stvu po ro di ca Nađ i Pe han. Po svoj pri li ci to je bi la iz u zet na iz lo žba jer ne dvoj be no naj bo lji po zna va lac Na đo vog de la Ištvan Šolj mar sma tra da je „u raz do blju od 1926. do 1929. go di ne Nađ do-se gao ze nit vla sti te sli kar ske kre a tiv no sti“. Ta ko đe, naj ve ro vat ni je je da su ne ki pa ste li ko je je Du ran ci iz la gao sre di nom še zde se tih bi li iz lo že ni u toj vr-ba škoj po stav ci. Na ža lost, ve li ki sli kar Jo žef Pe han vi še ni je me đu ži vi ma, pre mi nuo je če ti ri go di ne ra ni je. No, pri ja telj stvo sa Pe ha no vi ma je, oči gled-no, op sta lo. Pe ha nov sin Be la, i sam sli kar, ži vo se se ćao Na đa, a ve o ma če sto je pri su stvo vao na sta-ja nju nje go vih sli ka jer je ovaj sli kar če sto „ko ri-stio“ Pe ha nov ate lje. In te re sant no je da su u ate ljeu ve li kog sli ka ra „go sto va li“ i dru gi umet ni ci. Tu je naj bo lji Pe ha nov pri ja telj va jar Fe renc Me đe ši to-kom je se ni 1924. go di ne is kle sao ka me nu skulp tu-ru ko ja je po sta vlje na na Pe ha nov grob.48 Ta ko se u tom ate ljeu na sta vi la tra di ci ja su sre ta nja umet ni ka – osim po me nu tih umet ni ka tu je, na pri mer, bo-ra vio i po zna ti voj vo đan ski va jar Ka r lo Ba ra nji. On je kao mla di umet nik tu do bi jao pod u ku od Jo že fa Pe ha na, a za hva lju ju ći nje mu upo znao se sa svo jim uzo rom – Fe ren com Me đe ši jem. Mla di Ba ra nji je bio im pre si o ni ran za jed nič kom iz lo žbom Pe ha na i Me đe ši ja u Vr ba su 1913. go di ne i ta da je u svo joj auto bi o graf skoj be le šci za pi sao da je, odu še vljen Me đe ši je vim skulp tu ra ma, „na iv no za klju čio da

48 In te re sant no je da su 2002. go di ne po smrt ni osta ci Jo že fa Pe ha na i nje go ve su pru ge eks hu mi ra ni i sa sta rog ka to lič ko-evan ge li stič kog gro blja pre ne ti na vr ba ško Grad sko gro blje, u grob ni cu nji ho vog si na Be le Pe ha na. Tom pri li kom je re sta-u ri ra na i Me đe ši je va skulp tu ra i pre ne ta na no vu več nu ku ću ve li kog umet ni ka. Tom pri li kom je pri re đe na i re tro spek tiv na iz lo žba sli ka Jo že fa Pe ha na u Ga le ri ji kul tur nog cen tra Vr-bas.

bih i sam znao ta kve skulp tu re pra vi ti. Me đe ši je-ve iz van red no po jed no sta vlje ne skulp tu re či ni le su mi se pri mi tiv nim“...49

Tu u ma le nom bač kom se lu Nađ se, ka ko to kon sta tu je Du ran ci, br zo „uko re nio“. U Šaj ka šu ima pri ja te lje - be le žni ka Do bri ća, uči te lja Og nja-no vi ća... Na fo to gra fi ji sni mlje noj 1932. go di ne Nađ je sa dru štvom kod pro te u Ga r di nov ci ma... U pi smu maj ci u er delj, 16. ju la 1931. go di ne, on pi še o svom si nu: „Lep je i ve o ma pa me tan. Se o ski va zduh či ni da je zdrav. Go vo ri ma đar ski, ne mač-ki i srp ski.“ O se bi sa op šta va: “Sa da sam zdrav i po no vo mno go ra dim. Imam uspe ha u Ju go sla vi ji. Oče ku je se i mo ja iz lo žba u Be o gra du...“ Na ža lost, na da iz pi sma se ne ostva ru je te do be o grad ske iz-lo žbe ne će do ći. Vr ba ško iz la ga nje će osta ti je di ni po zna ti jav ni na stup Ištva na Na đa u Voj vo di ni. Ka-da je go vo rio o svom ju go slo ven skom uspe hu, Nađ je ve ro vat no mi slio na so lid nu pro da ju – uosta lom otu da i mno go broj ni voj vo đan ski vla sni ci nje go-vih ra do va... Usko ro će sli kar obo le ti. Na ru še no zdra vlje, pri vred na kri za te po gor šan po lo žaj po ro-di ce po sle aten ta ta u Ma r se ju na kra lja Alek san dra ok to bra 1934. go di ne, pro me ni će Na đo ve ži vot ne okol no sti. Du ran ci ju je ne ko li ko vla sni ka nje go vih ra do va iz ne lo svo ja se ća nja na umet ni ko vu su pru-gu Ma ri šku Nađ, ko ja je pro da va la pa ste le na sto-je ći da zbri ne po ro di cu... Ištvan Nađ će pre mi nu ti 1937. go di ne u Ba ji, gde se po ro di ca, ne što pre to-ga, iz Šaj ka ša pre se li la...

In te re sant no je da se, sko ro isto vre me no sa Du ran ci je vim is tra ži va nji ma, ob na vlja in te re so va-nje za umet nost Imrea Na đa i u Ma đar skoj. Ta mo je nje go va ve li ka re tro spek tiv na iz lo žba pre zen to-va na u bu dim pe štan skoj Na ci o nal noj ga le ri ji, sep-tem bra 1967. go di ne. Na toj iz lo žbi se na šao ve lik broj eks po na ta sa su bo tič ke po stav ke, sa „voj vo-

49 Pre ma na vo di ma u tek stu Be la Du ran ci: „Ka r lo Ba ra nji“, u knji zi Mojizbor, No vi Sad, cZVK Zlat no oko, 2004.

viĐenja

261

đan skog te re na“. Tom pri li kom po zna ti bu dim pe-štan ski isto ri čar umet no sti Ge za Pe r nec ki (Ge za Pe r neczky) kon sta tu je da je na iz lo žbi u Su bo ti ci 1966. go di ne „bi lo iz lo že no tri de set Na đo vih vr-hun skih ostva re nja, od ko jih ovom pri li kom iz la-že mo sa mo ne ke. Ču va ju se u su bo tič kom i som-bor skom mu ze ju a lju ba zno šću ko lek ci o na ra tu su i eks po na ti iz pri vat nih zbir ki u Voj vo di ni“... U mo no graf skom tek stu Šolj mar uka zu je na ka rak te-ri stič nost se ri je tzv. „cr nih pa ste la“ od ko jih je naj-ve ći broj na stao u are a lu bač ke rav ni ce oko Šaj ka ša ku da je, sko ro sva ko dnev no, „špar tao“ ovaj neo-bič ni sli kar...50 Osim to ga, pre ma na vo di ma istog auto ra, „ve li ki tre nu tak ma đar ske isto ri je umet no-sti je Portretdevojčice (Srna)“, za ko ji je mo del bi la mla da slu žav ka u ku ći šaj ka škog be le žni ka Do bri-ća, dok je me đu pej za ži ma ka pi tal no de lo VrbekodGardinovaca, pa stel iz 1930. go di ne, ko ji se ču va u su bo tič kom Grad skom mu ze ju...51

U jed nom no vin skom in ter vjuu, da tom no vi-na ru u Ba ji 1933. go di ne, pred kraj ži vo ta, Ištvan Nađ sa ži ma svoj sli kar ski stav: „ce log ži vo ta sam tra žio su šti nu. U te mi du šu. U ko lo ple tu ku ća, sta-ba la, cve to va, ljud skih li ko va ono što pod po vr ši-nom vi bri ra. Unu tra šnja ve r nost. Slič nost u ko joj sve ži vi. Baš sve!... I da nas još tvr dim da bla go gla-go lji vost ne ka zu je su šti nu.“52 U svo joj umet no sti, po go to vu u se ri ji pa ste la na sli ka nih u eger skim pla ni na ma i voj vo đan skoj rav ni ci, umet nik je do-šao do svo je umet nič ke i eg zi sten ci jal ne sud bin ske su šti ne. U tim cr nim i te škim pej za ži ma, u sve de-

50 Solymar Is tvan: Nagy Istvan, Bu da pest, Kep zomüves ze ti Alap Ki o dav lla ta, 1977.51 De la Ištva na Na đa u Voj vo di ni na la ze se u Grad skom mu-ze ju i u Ga le ri ji dr Vin ko Pe r čić u Su bo ti ci, u Grad skom mu-ze ju u Som bo ru te u Grad skom mu ze ju u Vr šcu.52 Pre ma na vo di ma u tek stu Be le Du ran ci ja: „Ištvan Nađ u Voj vo di ni“, iz ka ta lo ga isto i me ne iz lo žbe na Tre ćem ju go-slo ven skom bi je na lu pej za ža Pej zaž 2002, No vi Sad, cZVK Zlat no oko i Bel art, jun 2002.

nim kon struk tiv no za o kru že nim mo ti vi ma po sto ji ne ka kva su štin ska ve za umet ni ka, pre de la i du ha vre me na u ko jem su ta de la na sta ja la.

De lo Ištva na Na đa, na svoj na čin, pred sta vlja zna čaj nu ka ri ku srp sko-ma đar skih umet nič kih ve za to kom pro te klog ve ka. Ovaj umet nik je ov-de bo ra vio i ak tiv no stva rao sko ro pu nu de ce ni ju, pri re dio je jed nu sa mo stal nu iz lo žbu i te žio dru-goj, na ža lost neo stva re noj, u Be o gra du, pro da vao je svo ja de la ši ro kom kru gu lju bi te lja umet no sti u Voj vo di ni... Du go je Ištvan Nađ ostao iz van vi zu ra isto ri je umet no sti i kod nas i u do mi cil noj Ma đar-skoj. Na knad na is tra ži va nja uka zu ju na opus jed-nog ve li kog sli ka ra. Nje go ve za slu ge se pre po zna-ju u na šoj umet no sti za hva lju ju ći, pre sve ga, Be li Du ran ci ju, ko ji „re vi ta li zu je“ nje gov voj vo đan ski opus; u ne ko li ko na vra ta je iz la gan na iz lo žba ma fon do va su bo tič kog mu ze ja, Ga le ri je dr Vin ka Per-či ća u Su bo ti ci, u vr šač kom Na rod nom mu ze ju, a ugled na isto ri čar ka umet no sti ga za pa ža kao jed-nog od naj zna čaj ni jih sli ka ra pa ste la kod nas, kao ak te ra na sto ja nja ko ji ma se ostva ru je „dru ga či ja in ter pre ta ci ja pri ro de kao li kov ne in spi ra ci je“... 53

mi lan ko njo vić: bu dim pe Štan sko pro le će, 1942. ili isto ri ja jed ne iz lo ŽbeKo njo vi će va umet nič ka de lat nost je ve o ma

du ga: za po če ta je u umet ni ko vim mla dom do bu, ka da je kao če tr na e sto go di šnjak 1912. go di ne na-sli kao svo je pr ve pej za žne ulja ne sli ke (ko je se da-nas na la ze u Ga le ri ji Mi lan Ko njo vić u Som bo ru), a tra ja la je sve do po sled njih da na nje go vog ži vo-ta, ka da je u bo le snič koj po ste lji na cr tao ne ko li ko cr te ža, no vem bra 1993. go di ne. Pr ve sli ke na sta le iz umet ni ko ve ra ne mla do sti: ZimauŠumi, 1912; VelikaŠuma, 1913 (123x176cm), pa Šuma iz 1915. go di ne – na te ra le su Ir mu Lang, du go go di šnju di-

53 Ja sna Jo va nov: „Pa stel u Voj vo di ni“, Polja, broj 431, No vi Sad, ja nu ar-fe bru ar, 2005.

viĐenja

262

rek to ri cu Ga le ri je Mi lan Ko njo vić, da u ka ta lo gu iz lo žbe ka rak te ri stič nog i odi sta do bro oda bra nog na slo va „Ko njo vić pre Ko njo vi ća. Ulja 1912-1925“ kon sta tu je „da tri de se tak sli ka iz naj ra ni jeg Ko njo-vi će vog stva ra la štva, ko je da nas, ka da je opus Mi-la na Ko njo vi ća za o kru žen, ne sma nje no ple ne svo-jom li kov nom zre lo šću, sa vr še nom ko lo ri stič kom ha r mo ni jom, slo bo dom po te za i urav no te že no šću kom po zi ci je.“54 Ne sum nji vo je da Ko njo vi će va „in spi ra ci ja“ za sli ka nje šu ma po ti če od sna žnog uti ska ko ji je na nje ga osta vio pik to ral ni kon cept ma đar skog sli ka ra La sla Pa la (Paál Laszló, 1846-1879). Ovaj umet nik je pred sta vljao za ni mlji vu fi-gu ru u ma đar skoj isto ri ji umet no sti. Ško lo vao se u Be ču, usa vr ša va nje je na sta vio u Ho lan di ji, po tom u Lon do nu (gde se in spi ri sao Kon ste blom), a za-tim oti šao u Ba r bi zon i tu po čeo da sli ka šum ske pej za že ko ji će po sta ti ka rak te ri sti ka nje go vog sli-kar stva.55 Pa lo vo sli kar stvo Ko njo vić je ot krio za-hva lju ju ći jed noj mo no gra fi ji sa cr no-be lim re pro-duk ci ja ma ko ju je pro na šao u oče voj bi bli o te ci. U toj knji zi osta la je pod vu če na re če ni ca: „U Pa lo vim de li ma i ne bo, oblak, ze mlja, vo da, šu ma, li ko vi – sve je u slu žbi nje go vih li r skih ose ća ja, ali pri to me on se po na ša kao sli kar, od no sno, uspe va ju ći da iz-ra zi isto ta ko i tek stu ru i ma te ri jal nost pred me ta u tač noj ko lo ri stič koj i sve tlo snoj vred no sti“. 56 U svo jim in ter vju i ma Ko njo vić je če sto o nje mu go-vo rio kao o svom ra nom uzo ru. “A po pi smu vi dim da ste ima li pri li ku da se lič no upo zna te sa Pál-om“ - pi še Ivan Ra do vić u pi smu upu će nom Ko njo vi ću u Bu dim pe štu, gde se ovaj na la zio od 1916. go di-

54 Ir ma Lang: tekst u ka ta lo gu iz lo žbe KonjovićpreKonjovića,ulja19121925, Som bor, Ga le ri ja Mi lan Ko njo vić, ok to-bar–de cem bar 2004.55 Be la Du ran ci: Umetničkekolonije, Su bo ti ca Osvit, 1989.56 Dr Lázár Béla: Paál Lászlo, Bu da pest, Lam pel Róbert (Wo di a ner F. Ésfia), 1903. (Po da tak pre u zet iz mo no graf ske knji ge: Ir ma Lang: MilanKonjović(18981993), Som bor, Ga-le ri ja Mi lan Ko njo vić, 2010.

ne, ka da je, po sle ma tu re, pr vo mo bi li san a po tom upi san u Ško lu re zer vnih ofi ci ra.

U Bu dim pe šti Ko njo vić ne po se ću je sa mo ate-ljee i ga le ri je. O ta mo šnjoj si t ua ci ji on je bio na raz li či te na či ne in for mi san – još u Som bo ru je pri mao ča so pis Müveszét, či ji je bio pret plat nik, a u Pe šti je već bo ra vio nje gov som bor ski pri ja telj i ko le ga Ivan Ra do vić, ta da već stu dent pe štan ske Aka de mi je. Osim to ga, mo gao je da ko ri sti po seb-ne po god no sti. Jed no vre me je sta no vao u ču ve-nom pe štan skom ho te lu „Hun ga ria“, gde je nje gov otac Da vid Ko njo vić, kao po sla nik u ma đar skom pa r la men tu, imao stal nu so bu ko ju je če sto ko ri-stio kao ate lje. U toj so bi je čak na stao je dan ve-o ma za ni mljiv cr tež gla ve za spa log čo ve ka (Ivan Ra do vić). Ko njo vić je na sto jao, upra vo u Pe šti, da se cr tač ki ob u či. Tu je po ha đao Slo bod nu ško lu cr-ta nja i upo znao se sa sli ka rem Ištva nom Re ti jem (Réthy Ištvan, 1872-1943), pro fe so rom na pe štan-skoj Aka de mi ji, jed nim od osni va ča Nađ ba nje. Ne mo že se sa si gur no šću tvr di ti da je Re ti uti cao na Ko njo vi ćev raz voj ni put; no, nje gov ple ne ri zam je mo gao po go do va ti mla dom sli ka ru, a is ku stva iz Nađ ba nje su mu ta ko đe mo gla bi ti in te re sant na... Me đu tim, iako je iz u zet no ce nio tog zna čaj nog ma đar skog umet ni ka, iako je „imao obez be đe no me sto kod Re ti ja“57 na Aka de mi ji, Ko njo vić se od-lu ču je da ume sto u Bu dim pe štu – ot pu tu je u Prag, po tom Beč, pa Pa riz...

U Pa ri zu je Ko njo vić na sta vio da odr ža va svoj sli kar ski kon ti nu i tet kao i ve ze sa sli ka ri ma iz Ma-đar ske. Za be le že na je nje go va iz ja va: „Ja sam se dru žio sa ma đar skim sli ka ri ma i ko lek ci o na ri-ma, i to uglav nom Je vre ji ma. Pre ko njih sam, već 1931. sti gao u jed nu od naj bo ljih ga le ri ja, a to je bi la Ga le ri ja Bing u Rue la Boétie“58 „Do ga le ri ste Bin ga sam do šao uz po moć ma đar skog Je vre ji na,

57 Ir ma Lang: isto.58 Ir ma Lang: Isto.

viĐenja

263

struč nja ka Ke ler ma na (Kel ler mann). Bing je bio kod me ne i od mah je pri stao na iz lo žbu“59. Tom iz lo žbom u ga le ri ji ko ja je, ina če, re dov no iz la ga-la Mo di lja ni ja, Su ti na i De re na, Ko njo vić ostva ru je svoj pr vi ve ći pa ri ski uspeh... No, šest go di na ka-sni je (1937) Mi lan Ko njo vić, ko ji vi še ne ži vi u Pa-ri zu ne go u svom za vi čaj nom Som bo ru, iz la že u još jed noj iz van red noj pa ri skoj ga le ri ji. Ovog pu ta to je Ga ler rie Mo u ra dian-Val lo ton. Tom pri li kom Mo ris Bec pi še tekst di ve ći se no vom di sci pli no-va nom i ko lo ri stič kom Ko njo vi ću ko ji je us peo da uskla di li kov ne ele men te sa svo jim mo ti vi ma Bač ke i Dal ma ci je... Na po sled njoj stra ni ka ta lo-ga te Ko njo vi će ve iz lo žbe ga le ri ja ob ja vlju je svo je naj zna čaj ni je čla no ve: Bo nar, De ren, Di fi, Ma r ke, Pi ka so, Ruo, Utri lo, Va lo ton, Vla menk, te va ja ri Ma jol i Ro den... Ko njo vić po no vo po sti že iz u ze tan uspeh, kri ti ke su iz van red ne a pro dat je ve ći broj sli ka. Jed na je ot ku plje na za ko lek ci ju dr ern sta u Bu dim pe šti... Im pre si van je i spi sak ime na zna čaj-nih po se ti la ca upi sa nih u sa ču va nu knji gu uti sa ka: Ru si Na ta li ja Gon ča ro va i Mi hail La ri o nov, Ko njo-vi ćev če ški uči telj Jan Zr za vi, ma đar ski avan gard-ni sli ka ri La još Ti ha nji i Be la co bel, kri ti čar Mo ris Bec, mno go broj ni ko lek ci o na ri (Be r že, Ke ler man, Ko lo ša, Do nat), te na ši po zna ti umet ni ci Ivan Ta-ba ko vić, Mi lo Mi lu no vić, Pe đa Mi lo sa vlje vić, Ko-sta Hak man, To ma Ro san dić, Va sa Po mo ri šac, Sta-ni slav Vi na ver...

Da kle, oči to je da po sto ji kon ti nu i tet vi še de ce-nij ske Ko njo vi će ve sa rad nje sa ma đar skim umet-ni ci ma. Za hva lju ju ći toj sa rad nji Ko njo vić je iz la-gao u Ga le ri ji Ta maš u Bu dim pe šti 1942. go di ne. Ova iz lo žba je u na šoj isto ri ji umet no sti i u jav-no sti če sto bi la po vod za raz ma tra nje „mo ral nog li ka“ Mi la na Ko njo vi ća.

Upra vo u tre nut ku na sta ja nja ovog tek sta de si-lo se da su se, sko ro isto vre me no, po ja vi le dve knji-

59 Ir ma Lang: Isto.

ge u ko ji ma se iz me đu osta log, po no vo i na raz-li či te na či ne, go vo ri o toj fa mo znoj Ko njo vi će voj iz lo žbi. Dve autor ke, Li di ja Me re nik i Ir ma Lang, di ja me tral no su prot no vi de Ko njo vi ćev na stup u Bu dim pe šti 1942. go di ne.

U svo joj knji zi Umetnostivlast.Srpskoslikarstvo19451968.60 autor ka Li di ja Me re nik kon sta tu-je: „Mno go je, mo že se pri zna ti, si vih mo me na ta u rat no-po rat noj bi o gra fi ji Mi la na Ko njo vi ća, ko ji je 1941. go di ne već bio ostva rio bli sta vu ka ri je ru tem pe ra ment nog ko lo ri ste u stal nom tra že nju i ne-mi ru. Pod ne ja snim okol no sti ma ot pu šten je iz za-ro blje nič kog lo go ra Osna brik,61 gde je već za vr šio kao ofi cir ju go slo ven ske kra ljev ske voj ske, vra tio se u rod ni Som bor ko ji je već Ma đar ska bi la anek-ti ra la. Go di ne 1942. iz la že sa mo stal no u Bu dim-pe šti, u vre me ka da su ma đar ske fa ši stič ke sna ge vr ši le po gro me nad Sr bi ma u Voj vo di ni. Bu dim pe-štan ska štam pa je da la pri li čan zna čaj ovoj iz lo žbi, što je sve sku pa osta vi lo ne pri ja tan ton u bi o gra fi ji Ko njo vi ća. Upr kos to me što je, ka ko na vo di Tri-fu no vić, ’sve ob ja šnje no i raz ja šnje no’, či nje ni ca da još uvek ne ma ob ja vlje nih de ta lja o ce lom slu ča ju go vo ri da baš i ni je sve ta ko ja sno...“ Ma lo da lje u tek stu Li di ja Me re nik kon sta tu je: „...jer, po svim po da ci ma iz Ko njo vi će ve bi o gra fi je, mi zna mo da on ži vi po vu če no i u stra hu od kon se kven ci svo je, po kri te ri ju mi ma no vog na stu pa ju ćeg re ži ma, sa-

60 Li di ja Me re nik:Umetnostivlast, Be o grad, Vu ji čić ko lek-ci ja, 2010.61 Mi lan Ko njo vić je kao re zer vni ar ti lje rij ski ka pe tan pr ve kla se do speo u za ro blje ni štvo u Osna bri ku i ta mo ostao do ok to bra 1941. go di ne. U pi smu od 27. av gu sta 1941. go di ne Ko njo vić ja vlja su pru zi emi da je sa znao da je po vra tak ku ći ma đar skim dr ža vlja ni ma – si gu ran, te da je mo li da u sve mu po stu pa po uput stvi ma ko je će joj pre ne ti po zna ni ci ko ji su već pu šte ni, ka ko bi nje gov po vra tak usle dio što pre. To pi-smo je bi lo po sla to u tip skoj ko ver ti po šte rat nih za ro blje ni ka sa štam bi ljem „pre gle da no“. Za ni mlji vo je da se isti pe čat na-la zi i na ra do vi ma na ha r ti ji ko je je sa so bom Ko njo vić do neo iz za ro blje ni štva. Pi sma i ra do vi iz lo go ra se na la ze u Ga le ri ji Mi lan Ko njo vić u Som bo ru.

viĐenja

264

svim ne za do vo lja va ju će po li tič ke bi o gra fi je“. Me-re ni ko va se pri tom osla nja na tvrd nje ko je ne prav-da do ku me n ta ri stič kim po tvr da ma.

U mo no gra fi ji o Mi la nu Ko njo vi ću Ir ma Lang, kao do bro oba ve šte ni po zna va lac svih okol no sti ve za nih za bi o gra fi ju ve li kog umet ni ka, ar gu men-to va no i do ku men to va no, ci ti ra njem ono vre men-ski na pi sa nih i ob ja vlje nih tek sto va, ob ja šnja va do-ga đa je oko ove iz lo žbe u Bu dim pe šti. Ko njo vi ću su iz lo žbu u Ga le ri ji Ta maš po nu di li umet ni ci i ko lek-ci o na ri sa ko ji ma je Ko njo vić dru go vao u Pa ri zu – sli ka ri Ru dolf Di ner De neš, Be la co bel, An dor Baš, gra fi čar La slo Raj ter (kod ko jeg je Ko njo vić sta no-vao u Pe šti za vre me iz lo žbe), te ko lek ci o nar Ke-ler man, ugled ni ga le ri sta ernst - svi oku plje ni oko klu ba „Fészek“ (ko ji u Bu dim pe šti de lu je od 1901. go di ne do da nas), a či ji su osni va či slav na ime na ma đar ske umet no sti po put sli ka ra Đu le Ben cu ra, Ka ro lja Ke rn što ka, Jo že fa Ripl-Ro na jia, Pa la Si njei Me r šea, Ja no ša Va sa ri ja, va ja ra Žig mon da Štr o bla, ar hi tek te ede na Leh ne ra... Zna čaj ni po sred nik u do go va ra nji ma oko ove iz lo žbe bio je som bor ski knji žev nik i Ko njo vi ćev istin ski pri vr žen pri ja telj Ja noš He r ceg. Iz la ga nje u Ga le ri ji Ta maš je za sva-kog ta da šnjeg sli ka ra pred sta vlja lo pri zna nje. Tu su se sa gle da va li naj a van gard ni ji prav ci, opu si naj-zna čaj ni jih ma đar skih i svet skih umet ni ka, po put La sla Mo ho lji Na đa, na pri mer. Da ka ko, Ko njo vi-ću je taj po ziv go dio, „pri vla či la ga je mo guć nost da u Bu dim pe šti, u vo de ćoj ga le ri ji, okru žen svo-jim pri ja te lji ma i po zna ni ci ma pri ka že po pr vi put svo je de lo i da ču je od je ke umet nič kih i struč nih kru go va“... Ko njo vić je do bio – ono što je že leo! Kri ti ka je afir ma tiv no re a go va la u – čak dva de se-tak tek sto va is ti ču ći bo gat stvo nje go vog ko lo ri ta, sve tlost, pik to ral no srod stvo sa umet nič kim fo r-ma ma srp ske na rod ne umet no sti, umet nič ku bli-skost sa knji žev no šću Mi lo ša cr njan skog... Da kle, taj bu dim pe štan ski na stup je imao pre vas hod no umet nič ku ko no ta ci ju i od jek. Šta vi še, ma đar ske

de mo krat ske sna ge su – u zlim vre me ni ma – u tim po hva la ma Ko njo vi ću do bi le i ko ri sti le mo guć-nost afir ma ci je ne kih vla sti tih sta vo va... U iz ve šta-ju ko ji iz Pe šte ob ja vlju je no vo sad ska Novapošta na vo de se iz vo di iz kri tič kih na pi sa u pe štan skoj štam pi: „Srp ski sli kar iz Bač ke Mi lan Ko njo vić svo jom iz lo žbom, otvo re nom u Ga le ri ji Ta maš, zna či stvar no no vu po ja vu u pre sto nič kom umet-nič kom ži vo tu. On nam je svo jim plat ni ma do neo šti mung Bač ke, ali pri tom ni je za stao, ne go je svo-je shva ta nje i po sma tra nje ja sno iz lo žio, po ka zao svo je ju žnjač ko po re klo, srod stvo sa umet nič kim fo r ma ma srp ske na rod ne umet no sti, ve ze sa bal-kan skom, bli sta vom, ve li kom sve tlo šću, ko ja je u iz ve snim mo men ti ma i fa tal no ozbilj no iz ra že na u Ko njo vi će vim pej za ži ma“ (Mađarnemzet); „Ka-kve sli ke! Ka kve bo je! Du bo ko pu r pur no cr ve ne i zvuč no pla ve ži vo pi sno se me ša ju, po seb no ži ve, ima ju ne što da nam ka žu. Iz ve sna pri gu še na dra-ma tič nost zra či sa tih sli ka“ (Amajinap); „Mi lan Ko njo vić po sti že ono što je po sti gao Da ni jel Pap u knji žev no sti: van gra ni ca jed no stra ne pri stra sno sti obo ji ca pri ka zu ju Bač ku – Bač ku svih nas. Ko njo-vić je sli kar dram skih fo r mi: on na plat no iz no si u svo jim pej za ži ma onu ve li ku unu tar nju bo r bu ju-go slo ven ske du še ko ja se me ni to li ko svi de la, na pri mer u ro ma nu po zna tog srp skog knji žev ni ka Mi lo ša cr njan skog ’Ve či te se o be’.“ (Fe ja De že, Mađarorsag); „Ko njo vi ćev neo b u zda ni tem pe ra ment ne pri kri va sla bo sti, ne go mno go pre ozbilj no zna-nje“ (elek Ar tur, Ujsag)... 62

Ir ma Lang ta ko đe ci ti ra i za pis Mi len ka Be ljan-skog, ob ja vljen još 1989. go di ne, gde ovaj rev no sni is tra ži vač som bor ske isto ri je pi še da je po sle otva-ra nja „Mi la nu Ko njo vi ću pr vi pri šao grof Ištvan Be tlen, vo đa opo zi ci je u Ma đar skom pa r la men-tu, pro tiv nik ho r ti jev skog re ži ma. Grof se sli ka ru obra tio re či ma: Pri mi te mo je sa u če šće zbog kla nja

62 Ir ma Lang: isto.

viĐenja

265

na ro da u no vo sad skoj ra ci ji. Istim se re či ma Ko-njo vi ću obra tio i Ga bor Ugron, pred sed nik Stran-ke ma lih po sed ni ka. Iz lo žba Mi la na Ko njo vi ća je po slu ži la ma đar skoj de mo krat skoj i an ti fa ši stič koj jav no sti da se is ka že i pred sta vi, što je ina če po po-li tič ki ži vot u Ma đar skoj bi lo va žno zbog sta nja u ko jem su se dr ža va i na ci ja na la zi li.“63

Ne shva tlji va je kon sta ta ci ja Li di je Me re nik da Ko njo vić „ži vi po vu če no i u stra hu od kon se kven ci svo je, po kri te ri ju mi ma no vog na stu pa ju ćeg re ži-ma, sa svim ne za do vo lja va ju će po li tič ke bi o gra fi je“, jer je Ko njo vić od mah po oslo bo đe nju po stao član Me snog na rod no o slo bo di lač kog od bo ra u Som bo-ru, a de cem bra 1944. go di ne je pred lo žen za pred-sed ni ka Sre skog na rod no o slo bo di lač kog od bo ra... Lan go va čak na vo di i Ko njo vi će vu re ak ci ju na na-ve de ni pred log: „Shva tam vre me u ko jem ži vim, pri hva tam se du žno sti pred sed ni ka Sre skog na-rod no o slo bo di lač kog od bo ra u Som bo ru; mo lim pri sut ne da ima ju u vi du moj po ziv, ja sam sli kar, že lim da sli kam, i čim se uka že pr va pri li ka že lim da bu dem raz re šen du žno sti.“64 Sre di nom ok to-bra 1945. go di ne Mi lan Ko njo vić je po sta vljen za uprav ni ka Na rod nog mu ze ja u Som bo ru... Da kle, Ko njo vić ni je imao raz lo ga da se pri bo ja va ni ka-kvih kon se kven ci, a upra vo nje gov umet nič ki a za-si gur no i dru štve no-po li tič ki ugled u tom vre me-nu da li su mu do volj no po vo da i kre di bi li te ta za upor nu bo r bu pro tiv so ci ja li stič kog re a li zma, ko ja je tra ja la od pr vih da na oslo bo đe nja pa sve do nje-go ve fa mo zne iz lo žbe „Lju di“ u Umet nič kom pa vi-ljo nu „cvi je ta Zu zo rić“ u Be o gra du, od 18. ma r ta do 1. apri la 1951. go di ne...

Na kra ju va lja za klju či ti da je upra vo Mi lan Ko njo vić pri mer mo gu će va ri ja ci je od no sa srp ske i ma đar ske li kov ne umet no sti. Jer, ko li ko god je Ko-

63 Ir ma Lang: Isto.64 Mi len ko Be ljan ski: MilanKonjovićkaopolitička ličnost, Som bor 1989.

njo vić cr peo od ma đar skih umet ni ka i umet no sti pod sti ca je za vla sti to sli kar stvo, to li ko je nje go vo sli kar stvo im po no va lo mno gim ma đar skim umet-ni ci ma, a u jed nom sud bo no snom tre nut ku i ma-đar skoj struč noj i la ič koj jav no sti da va lo po se ban pod sti caj za te žnju ka uni ver zal nim do me ti ma i po ru ka ma. Ko nač no, po nov nim, re pre zen ta tiv nim sa mo stal nim iz la ga njem Mi la na Ko njo vi ća u ču ve-nom bu dim pe štan skom Mi čar no ku (Mücsar nok) 1975. go di ne. I tom pri li kom su pe štan ski me di ji op šir no iz ve šta va li o iz lo žbi. Iz tek sta Đe r đa Ho r-va ta mo gu će je vi de ti ka ko su Ko njo vi ća za pam ti li i po nov o vi de li nje go vu umet nost. Ovaj autor kon-sta tu je „da ni u no vo vre me de lo Mi la na Ko njo vi ća ni je iz gu bi lo ni šta od svog ža ra, da on ne od u sta je od svo je an ga žo va ne po sve će no sti ži vo tu, od svog bo ri lač kog hu ma ni zma, od osnov nih po stu la ta svo je umet no sti, ko je je uvek sle dio ve r no i ko ji-ma je slu žio svim sred stvi ma“65 Ta ko đe po vo dom te pe štan ske iz lo žbe Ir ma Lang sve do či o jed nom za ni mlji vom de ta lju: „Na ro či to je bio di r ljiv su sret Mi la na Ko njo vi ća sa bli skim po zna ni kom iz pa ri-skih da na, ve li kim ma đar skim sli ka rom, pri pad ni-kom Pa ri ske ško le, Be lom co be lom, ko jeg de ce ni-ja ma ni je vi deo. Ko njo vić je co be la po se tio u nje-go voj ku ći u Sent An dre ji, gde je sta rog maj sto ra za te kao u ba šti pri sli ka nju. Du go su raz go va ra li, čas na ma đar skom, a čas na fran cu skom je zi ku“. Bio je to nji hov po sled nji su sret.

65 Horvát György: „Mi lan Konyovich jugosláv festöművés képei a Műc sar nok ban“, Magyar Nemzet, Bu dim pe šta, 18. ma ja 1971. Pre u ze to iz: Ir ma Lang: Milan Konjović 18981993, Som bor, Ga le ri ja Mi lan Ko njo vić, 2010.

viĐenja

266

bru na ema nu e la ma nai, ber lin

fran ko ma nai, ouklend

o ra dio-emi si ji: Die Sprac hen Mo a bits, of fe ner ka nal, ber lin

Ra dio-emi si ja Die Sprachen Moabits (Je zi ci Mo a bi ta), ko ju je sni mi la Bru na ema nu e la Ma nai u sa rad nji sa Vil mom Se ron Pa lo mi no, Haj di Vin kler i Ma ri om Mi le rom, emi to va na je na ber lin skom ka na lu Ofener u ju lu 2007, a sni mak je do stu pan on lajn.1 emi si ja u tra ja nju od jed nog sa ta re zul tat je te ren skog ra da, to kom ko jeg su auto ri sni ma li gla so ve i zvu ke Mo a bi ta, u po ku ša ju da pred sta ve, ako ne sve, on da ve ći nu je zi ka, kul tu ra i dru štve-nih od li ka tog kra ja. Mo a bit je deo gra da ko ji je ime do bio po svo jim pr vim sta nov ni ci ma, fran cu skim Hu ge no ti ma, ko ji su po be gli od ka to lič kih po gro-ma u 17. ve ku. Hu ge no ti su do bi li iz ve sna pra va u svom no vom do mu, ali ni ka da ni su iz gu bi li ose ćaj da su iz gna ni ci. Se be su na zi va li Mo a bi ti ma, sta nov-ni ci ma bi blij ske obla sti Mo ab, gde su Je vre ji ži ve li u iz gnan stvu. Vi še od tri sto go di na ka sni je u ovoj obla sti i da lje ži ve emi gran ti, ali sa da iz ce log sve ta.

1 http://www.arteleggenda.de/moabit/index.htm

Ra dio-emi si ja pred sta vlja aku stič nu sli ku ovog de la gra da, na sli ka nu je zi ci ma i gla so vi ma sta nov ni ka i nji ho vih go sti ju. Ovde se razmatra zna čaj na ve de ne emi si je, ne sa mo kao sve do čan stva o lin gvi stič kim i kul tur nim od li ka ma jed nog sa vre me nog, ve li kog, gu sto na se lje nog i mul ti et nič kog de la gra da, ne go i kao de la ko je po se du je estet sku sna gu i sa znaj nu vred nost.

deo ber li na po sta je plod no tle za kre o li za ci juZvuč ni sni mak Die Sprachen Moabits (Ma nai

2007) do ku men tu je je zič ku re al nost kvar ta Mo-a bit u Ber li nu. Pred sta vlje no je pe de set je zi ka, od ko jih ne ki ima ju vi še di ja le ka ta. Sve je sni mlje no u pri rod nim okol no sti ma sva ko dnev nog ži vo ta, iz u-zet no bo ga tog i ra zno vr snog, s ob zi rom na vi so ku kon cen tra ci ju raz li či tih kul tu ra u Mo a bi tu.

Je zič ki frag men ti u emi si ji ne ni žu se spon ta-no i pri rod no; nji hov re do sled re zul tat je auto ro vih

viĐenja udc 659.145(430.131.1)

267

in ter ven ci ja, na sta lih na osno vu estet skih kri te ri ju-ma sa ci ljem sa ži ma nja, u ogra ni če nom ras po lo ži-vom vre me nu, lin gvi stič ke i so ci jal ne ra zno vr sno sti ovog de la gra da.

Sva ke go di ne dve sto mi li o na lju di na pu šta ju svo je do mo ve ka ko bi, ma nje ili vi še pri vre me no, ži ve li u stra noj ze mlji (Uje di nje ne na ci je, 2009). Nji ho ve mi gra ci je do vo de do du bo kih pro me na, ne sa mo u kul tu ra ma iz ko jih oni po ti ču i u oni-ma sa ko ji ma do la ze u do dir, ne go, pre sve ga, i u sa mom poj mu kul tu re. Ovaj fe no men to li kih je raz me ra da na nje ga ni ko ni je imun: čak i oni ko ji su, kao Nem ci, du bo ko uko re nje ni u svo joj ze mlji, isto ri ji i po ro di ci, na šli su se de fak to za hva će ni ubr za nim pro ce som raz la ga nja i re de fi ni sa nja svog dru štve nog pro sto ra, ko je na sta je kao po sle di ca mi gra ci o nih to ko va. Isto vre me no se na sta vlja i de-ba ta o to me da li bi nji ho vu ze mlju tre ba lo na zi va ti ze mljom imi gra ci je.

Pli ma kul tu ra u po kre tu ra ste to li kom br zi nom da čak ni „pro ces kre o li za ci je“, ka ko ga de fi ni še ed-vard Gli san, te o re ti čar slo že nih kul tu ra, ne mo že da na pra vi pa u zu ko ja bi bi la do volj no du ga da sa ma se be mo že da pre po zna (Glis sant 1996: 11-16). Su-dar ili me đu sob na pe ne tra ci ja dve ju ili vi še stra nih kul tu ra mo že se upo re di ti sa ele men ti ma sa bi je nim u ko mo ri za sa go re va nje, u ko joj ni je dan ele ment ne mo že da uni šti onaj dru gi. Isto vre me no do la zi do to ga da nji ho va struk tur na je zgra škri pe i pu ca-ju od na po ra po treb nog za pri hva ta nje he te ro ge nih ele me na ta. Za to je za ovu fu zi ju kul tu ra neo p hod-no vre me. Ova kva me đu sob na pe ne tra ci ja kul tu ra zah te va vi še vre me na ne go što joj mo že mo obez be-di ti u ner vnim cen tri ma pla ne te, u ko ji ma je kon-cen tra ci ja kul tu ra do sti gla naj vi ši ni vo i sta nje ubr-za ne flu id no sti.

Kvart Mo a bit, u sr cu Ber li na, mo žda pred sta-vlja pri mer me sta ne-me sta u kon ti nu al nom po-kre tu. Ovaj kvart, mar gi nal na zo na u cen tru gra da, pred sta vlja ge o graf sko ostr vo u pot pu no sti okru že-

no vo de nim pu te vi ma, re ka ma i ka na li ma, ko je sa kop nom (terrafirma) po ve zu je 21 most. Ova oblast je pr vi put na se lje na 1716, ka da su 24 seg men ta neo bra đe nog, mo čvar nog ze mlji šta do de lje na gru-pi Hu ge no ta (fran cu skih re li gi o znih iz be gli ca), ka-ko bi tu mo gli da za snu ju svo je do mo ve i ga je du do-ve za raz mno ža va nje svi le ne bu be. Ter min „Ze mlja Mo a bi ta“ pr vi put se po mi nje u zva nič nim re gi stri-ma 1738. go di ne. Bi lo je to ime ko je su Hu ge no ti da li ze mlji u ko joj su pro na šli uto či šte, po bi blij skoj ze mlji Mo ab, u ko joj su je vrej ske iz be gli ce pro na šle uto či šte.

Po sle to ga usle dio je ubr za ni pro ces in du stri ja li-za ci je. U dru goj po lo vi ni 19. ve ka mir no na se lje od ne ko li ko ku ća, okru že no ze le ni lom, po sta lo je je dan od naj gu šće na se lje nih i naj po zna ti jih ur ba nih kon-glo me ra ta u gra du. U za pad nom de lu po dig nu te su ne ke od naj ve ćih evrop skih fa bri ka tog vre me na (Ro jal por slej, Bojl dej ri kom pa ni, fa bri ka ma ši na Kra ljev ske mor na ri ce, kao i fa bri ke to po va i dru gog oruž ja), dok su u is toč nom de lu ni kle ve li ke ka sar-ne i za tvo ri. Iz me đu 1910. i 1929. Mo a bit, kao gu sto na se ljen kvart rad nič ke kla se, bio je po zor ni ca kr-va vih kla snih su ko ba; ta mo je na stao sna žan po kret rad nič ke kla se, kao i ne mač ka so ci ja li stič ka par ti ja.

Na ci sti su 1941. u Mo a bi tu po di gli pr vi pri vre-me ni kon cen tra ci o ni lo gor u Ber li nu. Iz tog lo go ra je 35.000 lju di po sla to u lo go re smr ti. To kom še-zde se tih i se dam de se tih go di na 20. ve ka ve lik broj ino stra nih rad ni ka – po seb no Tu ra ka, ali i Ita li ja-na, Špa na ca, Por tu ga la ca i Gr ka – ohra bri van je da do đe u Ber lin. Ve lik deo njih na se lio se u Mo a bi-tu. Da nas tre ća ge ne ra ci ja ovih ino stra nih rad ni ka (Ga star be i ter) či ni 30% po pu la ci je ovog de la gra da. Ovi Nem ci do se lje nič kog po re kla (mit Migrationshintergrund, ka ko ih de fi ni še bi ro krat ski neo lo gi-zam)mo žda su iz lo že ni pro ce su kre o li za ci je o ko-jem go vo ri Gli san, jer pri pa da ju dve ma me đu sob no stra nim kul tu ra ma od ko jih ni jed na ne mo že da nad vla da onu dru gu.

viĐenja

268

Ovaj kraj je, me đu tim, u po sled njih 15 go di na do ži veo in va zi ju ži vah nog mno štva stra na ca naj ra-zli či ti jeg po re kla. Ara pi (Pa le stin ci i Li ban ci), Slo-ve ni (Ru si, Po lja ci, Sr bi i Hr va ti), Azi ja ti (Ki ne zi, Ko rej ci, Vi jet nam ci i Taj lan đa ni), lju di iz cen tral ne Afri ke (iz Ga ne, Ka me ru na, Kon ga i Ugan de) i In-do-Pa ki stan ci pred sta vlja ju naj ve će et nič ke gru pa-ci je. Tu su i mno gi dru gi, ali u ma njem bro ju.

Po što je do ži veo či tav spek tar mi gra ci je, mar-gi na li za ci je, de por ta ci je i iz gnan stva ko ji pri pa da-ju isto ri ji Za pad ne evro pe, kvart Mo a bit po no vo se na šao u pr vim bor be nim re do vi ma, su o čen sa no vim po gla vljem sa ge o do se lje ni ci ma, ko ja sa da

uni šta va i re de fi ni še dru štve ne, prav ne i psi ho lo-ške te me lje mo der ne dr ža ve.

Na onih 30% sta rih do se lje ni ka, ma nje ili vi še in te gri sa nih i po zna tih kao „Nem ci do se lje nič kog po re kla“, do da to je još 35% no vih do se lje ni ka, či ja struk tu ra ne pre kid no ra ste i me nja se. Ove ci fre, do bi je ne od Ber lin sko-bran den bur škog za vo da za sta ti sti ku (Ber lin-Bran den burg 2007) ne od no se se i na ile gal ne do se lje ni ke, kao ni na stran ce ko ji ima ju pra vo na ne mač ko dr ža vljan stvo jer su nji-ho vi pre ci na pu sti li Ne mač ku pre tri ve ka. Ta kvi su su det ski Nem ci, od ko jih mno gi ni su za dr ža li ni ne mač ki je zik ni tra di ci je.

269

Do la zak ovih pri do šli ca, po pra vi lu iz so ci jal no ugro že nih kla sa, do veo je do od la ska sred nje kla se, ne sa mo sta ro se de la ca ne go i no vi jih do se lje ni ka, ko ji su ostva ri li uspeh u ze mlji svog iz bo ra.

je zi ci u tran zi ci jiU ovom smi slu, Mo a bit je „ne-me sto“ (Fo u ca-

ult 2005), tran zit na oblast, kao že lje znič ka sta ni ca ili aero drom, me sto sa ko jim se lju di ne iden ti fi-ku ju i ko je u svo jim sta nov ni ci ma ne bu di ose ćaj pri pad no sti i za jed ni ce. Mo a bit se ne ukla pa do-bro u sli ku Ber li na, ko ju je grad kon stru i sao za svo ju in ter nu upo tre bu, kao i za po tre be tu ri zma.

Ta mo ne ma spo me ni ka ni mu ze ja ko ji bi se mo gli po se ti ti, ne ma klu bo va ni ti me sta ko ja su tre nut-no u mo di i ko ja bi pri vu kla mla de. Upr kos to me što se na la zi u cen tru gra da, Mo a bit ima sve dru-štve ne i ur ba ne od li ke pred gra đa. Oni ko ji tra že krat ko ro čan sme štaj u Ber li nu, i da ju ogla se u no-vi na ma ili kod agen ci ja za ne kret ni ne, kao svo-ju že lje nu lo ka ci ju na vo de sve de lo ve grad skog cen tra osim Mo a bi ta. Mo žda upra vo za hva lju ju-ći to me što je ovaj deo gra da iz van ži že ko ja sve op se siv ni je na gla ša va grad ski cen tar kao me sto od vi ja nja me đu na rod nih ma ni fe sta ci ja, fe sti va la, pa ra da i ve li kih, me dij ski pra će nih iz lo žbi, nje go-


270

vi sta nov ni ci mo gu da ži ve skrom no i bez ten zi je ko ju na me će ži vot u cen tru pa žnje.

Na uli ca ma Mo a bi ta ve o ma se če sto go vo ri ka-nak sprak, ne mač ko-tur ski hi brid ni je zik, ko ji je po stao go to vo kre ol ski, za se ban je zik sa iz vor nim go vor ni ci ma. Ovaj so ci o lekt ili, pre ci zni je, et no-lekt, ši ro ko je ras pro stra njen u svim ve ćim ne mač-kim gra do vi ma i već je go di na ma pred met aka-dem skog in te re so va nja. Već je do ži veo pro ces medijizacije (re e la bo ra ci je i ši re nja pu tem ma sov nih me di ja, po zo ri šta, knji ga itd.) ka ko bi se na uli ce vra tio le gi ti mi zo van, ho mo ge ni zo van i obo ga ćen (Za i mo glu 1995; Ter tilt 1996; An dro ut so po u los 2001). Me đu tim, po sle Tu ra ka, do šli su do se lje ni ci iz arap skih ze ma lja, po seb no Li ba na, Si ri je, Ira ka i Pa le sti ne, kao i se ver ne Afri ke. DieSprachenMoabits do ku men tu je ra đa nje no vog, ne mač ko-arap-skog je zi ka, ko ji go vo re mla di i ve o ma mla di Mo a-bi ti, kao što se mo že ču ti u uči o ni ca ma jed ne arap-ske ško le na ča su „Re li gion, All tag, Phi lo sop hie“. Mla di arap ski na stav nik ko ji pri pa da ge ne ra ci ji ro-đe nih ili ba rem od ra slih u Ne mač koj ko ri sti je zik ko ji pred sta vlja kom bi na ci ju arap skog i ne mač kog. Ne ka da je je dan je zik do mi nant ni ji, ne kad dru gi, ali uop šte uzev za stu plje ni su pod jed na ko. Iz gle da da de ci sa vr še no od go va ra ova lin gvi stič ka me ša-vi na, jer u nji ho vim od go vo ri ma ne ma ni ne si gur-no sti ni zbu nje no sti. Na pri mer, ka da na stav nik ka že: „Ma ri am hat ge bo ren ئسيع.لآ حيسم. Oh ne Va ter! Oh ne يأش?“ („Ma ri ja je ro di la Isu sa, pro ro-ka, bez oca. Bez ko ga?“), de ca od mah od go va ra ju uglas: „Oh ne Va ter!“ („Bez oca!“). Ni ne mač ki ni arap ski, ko ji ula ze u sa stav ovog kre ol skog je zi ka, ni su stan dard ne va ri jan te (pod pret po stav kom da ta kvi stan dar di po sto je). Ovaj di ja lekt arap skog pri pa da ze mlja ma Plod nog po lu me se ca; ne mač ki od go va ra onom ko ji go vo re sla bo obra zo va ni do-se lje ni ci, ko ji su bi li iz lo že ni po me nu tom ber lin-skom i ne mač ko-tur skom di ja lek tu. Sin tak sič ka struk tu ra ovog ne mač ko-arap skog je zi ka ni je fik-

sna i mo že bi ti mo di fi ko va na ka ko bi omo gu ći la pre laz sa jed nog je zi ka na dru gi. To je statusnascendi kre ol ski ko ji još ni je do sti gao tač ku u ko joj svo jim go vor ni ci ma obez be đu je ha ri zmu iden ti te-ta, kao što to či ni je zik ko jim se slu že mla di Tur ci, ko ji je go to vo kre ol ski. Me đu tim, ovo sa vr še no za-do vo lja va po tre be tran skul tur ne ko mu ni ka ci je ove ge ne ra ci je.

Ni je sa mo je zik u tran zi ci ji. I or ga ni za ci ja uči-o ni ce po ka zu je od li ke spon ta ne kul tur ne kon ta mi-na ci je, do ko je ne iz be žno do la zi u zo na ma do di ra. Na po čet ku ča sa na stav nik ko ri sti kla si čan pri stup, u ko jem pre da vač sto ji is pred raz re da i dr ži čas, sa na gla skom na mne mo ni ku - kon ti nu al no pro ve-ra va nje i hor sko po tvr đi va nje. Ova me to do lo gi ja de ci osta vlja ve o ma ma lo pro sto ra za raz voj in di-vi du al nih sta vo va i gle di šta. Me đu tim, at mos fe ra ne od go va ra u pot pu no sti sta roj ško li, u ko joj se auto ri tet po sti že po mo ću šta pa i dru gih vi do va za-stra ši va nja. De ca pa ze na ča su, ali su isto vre me no opu šte na, kao da pa siv no uče stvu ju u igri. Ne is-po lja va ju strah od ja vlja nja, što se vi di po re ak ci-ji jed nog de te ta na pri ču o Isu so vom za če ću bez oca. De te je bi lo za pa nje no, uz vik nuv ši (ve ro vat no pod uti ca jem ono ga što je na u či lo na ča so vi ma bi-o lo gi je u ne mač koj ško li): „Aber das ist gar nicht möglich!“ („Ali to ni je mo gu će!“)

Po sle pre da va nja u či jem je sre di štu na stav nik do la zi deo ča sa ko ji je vi še u skla du sa ne mač kim škol skim si ste mom, u či jem je sre di štu uče nik. To zna či da se uče ni ci ohra bru ju da po sta vlja ju pi ta-nja i da ju od go vo re na pi ta nja svo jih dru go va iz raz re da, da iz no se svo ja za pa ža nja i vla sti ta mi šlje-nja. I u ovo me uče stvu ju, na iz gled ne sve sni se be, sa spon ta no šću onih ko ji sma tra ju da mo gu da iz no se lič na mi šlje nja, pre i spi tu ju svet oko se be i tra že ob ja šnje nja ka ko bi ga bo lje raz u me li. U po-sled njem de lu ča sa oni ra do ura nja ju u svet islam-skih re li gij skih for mu la i sa ve li kim za do volj stvom re ci tu ju Ala ho vih 99 ime na. To je svet ko ji, u jed nu

viĐenja

271

ru ku, de per so na li zu je, ali isto vre me no obez be đu je i sna žan ose ćaj iden ti te ta.

Po sto ji li kon tra dik ci ja iz me đu ovih vi do va in ter ak ci je? Bo lje re če no, ko ove vi do ve do ži vlja-va kao kon tra dik tor ne? Ma fe so li ka že: „jed na od naj ot por ni jih i naj du go več ni jih pred ra su da na še epo he je, ne sum nji vo, in di vi du a li zam“ (2003: 95). Ako za pad na kul tu ra, a po seb no ne mač ka, svo ju po seb nost vi di u iz u zet no in di vi du a li stič koj ide o-lo gi ji (ko ja ide ra me uz ra me sa su ve re ni te tom ra-zu ma) i sma tra da je to jaz ko ji raz dva ja za pad nu od ne-za pad nih kul tu ra, stvar nost sva ko dnev nog ži vo ta oči gled no ig no ri še ovaj fi lo zof ski jaz. Na ve-čer njem ča su, ko ji se ne sum nji vo od i gra va na ivi ci ja za, ni ko ne pa ti od vr to gla vi ce. Ovo me sto pre-la ska iz me đu dve ju kul tu ra do ži vlja va se bez kon-flik ta, de lom zbog to ga što i de ca i na stav nik pri-pa da ju ge ne ra ci ja ma ko je ne zna ju ni za šta dru go, ko je ni ka da ni su is ku si le in te gra ci ju u okvi ru „či-ste“ kul tu re (pod pret po stav kom da kul tu ra uop-šte mo že da bu de či sta, s ob zi rom da je kul tu ra, po de fi ni ci ji, isto rij ska i sin te tič ka kon struk ci ja na-sta la od raz li či tih do pri no sa). Su štin ski, ovi mla-di lju di ni ka da ni su do ži ve li du hov no je din stvo sa za jed ni com za ko ju ve ru ju da je auten tič na i ho-mo ge na. Ni ka da ni su is ku si li to mi stič no sta nje pri pad no sti kul tu ri ko ja je u ne po sred nom do di ru sa svo jim ko re ni ma i po re klom (An der son 1984). Ako je tač no, kao što Ma ri Lu i za Prat pret po sta-vlja ko men ta ri šu ći „za mi šlje ne za jed ni ce“ ko je de fi ni še An der son (Pratt 1991: 36), da se za mi-šlje na za jed ni ca oči tu je u na či nu na ko ji lju di se bi pred sta vlja ju je zik i lin gvi stič ku za jed ni cu, on da je u na šem slu ča ju lin gvi stič ka ho mo ge nost ne što što de ca ro đe na u emi gra ci ji ni ka da ni su do ži ve la. Je zik ko ji ova de ca ko ri ste hi brid ni je je zik ko ji još ni je iz gu bio svoj frag men ta ran ka rak ter, ni ti je još pro na šao svo ju sop stve nu struk tu ru, i ne mo že se sma tra ti no vim je zi kom, pa čak ni slen gom; on je i da lje upa dlji vo he te ro gen.

zva nič ni dis kurs i per cep ci ja lju di na uli ca maSu de ći po zva nič nim in sti tu ci ja ma (Mo a bit

West 2007), je dan od naj ve ćih pro ble ma ovog de la gra da je ste ote ža na ko mu ni ka ci ja iz me đu raz li či tih je zič kih i et nič kih gru pa, i ose ćaj otu đe no sti ko ji iz to ga pro iz i la zi. Me đu tim, ovo ni je u skla du sa su-bjek tiv nim do ži vlja jem sta nov ni štva, ko je na vo di dru ge uzro ke svog ne za do volj stva: ose tlji vost svog po lo ža ja, dru štve nu mar gi na li za ci ju, ili pro ble me kao što su ma lo let nič ko na si lje, zlo sta vlja nje de ce, ra si zam, ne za po sle nost, ne do sta tak kul tur nih cen-ta ra, bi o sko pa i dru gih me sta za oku plja nje. Kao što slu ša o ci snim ka mo gu de li mič no da pri me te, svi lju di go vo ri li su po zi tiv no o obi lju je zi ka i na gla sa-ka ko ji od zva nja ju uli ca ma ovog kra ja. Ni su bi li za-bri nu ti ni ti uz ne mi re ni či nje ni com da ne raz u me ju sve i sva ko ga; na pro tiv, oni ovu ra zno li kost sma tra ju po zi tiv nom oso bi nom ovog de la gra da.

Da bi se bez bed no iza šlo na kraj sa ri zi ci ma ko je no si he te ro ge na po pu la ci ja, zva nič ni dis kurs dru-štve nih i kul tur nih po li sa, ko ji su usta no vi li raz li či ti uprav ni ci gra da-dr ža ve Ber li na, ali ta ko đe i sa ve zna vla da, de fi ni san je kon cep tom „in ter kul tu ral no-sti“; pre ve de no na je zi ke na rod nih ma sa, to po sta je „mul ti kul ti“. Jed na ma ni fe sta ci ja ko ja se ba vi tom te ma ti kom je ste ra dio-emi si ja pri god no na zva na „Ra dio mul ti kul ti“, ko ju je do 2008. go di ne emi-to va la dr žav na ra dio-sta ni ca Deutschland Radio. emi si ja je emi to va na na 24 je zi ka i pred sta vlja la je po ku šaj da se po kri je što vi še „mul ti kul tur nih“ do-ga đa ja. KarnevalderKulturen („Kar ne val kul tu ra“) još je je dan re zul tat iste po li se: ova man fe sta ci ja ko-ju fi nan si ra ju gra đa ni, a ko ja se odr ža va na pra znik Sve te tro ji ce i sa sto ji se od kar ne val ske pa ra de na plat for ma ma, sva ke go di ne po sta je sve ras ko šni ja, sve ko mer ci jal ni ja i pre ten ci o zni ja. Plat for me se de-ko ri šu u skla du sa sim bo li kom od re đe ne kul tu re, a is pred ili iza njih ho da ju pred stav ni ci te kul tu re (sa svo jim ne mač kim pri ja te lji ma) ob u če ni u na rod ne

viĐenja

272

no šnje, iz vo de ći ve ro vat no po gre šne imi ta ci je po-pu lar nih ple so va iz svog za vi ča ja (Knecht and Le-vent 2007). U gra du-dr ža vi Ber lin po sto je i dru ge in sti tu ci je i jav na me sta po sve će na po što va nju dru-gih kul tu ra, kao što su HausderKulturenderWelt („Ku ća svet skih kul tu ra“), fu tu ri stič ko biv še mi ni-star stvo ino stra nih po slo va, ko je kao van ze malj ski sve mir ski brod sto ji u ze le nom sr cu gra da. Da nas je ovo me sto po sve će no iz lo žba ma de la vi zu el nih umet no sti, po zo ri štu, mu zi ci, knji žev no sti i fi lo zo fi-ji ne e vrop skih kul tu ra, ko je ta ko do bi ja ju do sto jan-stvo ko je se mo že upo re di ti sa onim ko je je obič no re zer vi sa no za (evrop sku) „vi so ku kul tu ru“.

Na ni vou de lo va gra da po sto je mno go broj-ne jav ne ini ci ja ti ve či ji je cilj da pro mo vi šu ži vot u za jed ni ci i to le ran ci ju me đu et nič kim gru pa ma. Ovo je, na rav no, ma lih raz me ra, ali ne to li ko raz-li či to od in sti tu ci ja na dr žav nom ni vou. Pri me ri ova kvih in sti tu ci ja su QuartierManagement, Nachbarschftshaus, Jugendzentrum i sl., ko ji or ga ni zu-ju sa stan ke, obez be đu ju pro stor, or ga ni za ci ju, teh-nič ko oru đe, kom pju te re, ozvu če nje i dru gu opre-mu i po trep šti ne.

Sve što je mul ti kul tu ral no ve o ma je po pu lar no u Ber li nu. emi to va nje emi si je DieSprachenMoabits pri mer je vr ste ini ci ja ti va ko je se pro mo vi šu jav nim po li sa ma, kroz lo kal ne in sti tu ci je. Na me-re ko je sto je iza ovih po li sa sva ka ko su za po hva-lu. Me đu tim, ako je ve ro va ti ne mač kom fi lo zo fu Vol fgan gu Vel šu, kon cep tu al na osno va sve ga ovo-ga te o rij ski je za sta re la (Welsch 1999). Velš tvr di da je tra di ci o nal ni kon cept kul tu re, ko ji je Džon Got frid Her der raz vio kra jem 18. ve ka, im pli cit-no sa dr žan u in ter kul tu ral no sti i mul ti kul tu ra li-zmu (Her der 1967). Her der je kul tu re po sma trao kao za tvo re ne sfe re, to ta li ta ri stič ke auto re fe rent ne si ste me spo sob ne da na pra ve raz li ku je di no iz me-đu unu tra šnjeg (kul tu ra) i spo lja šnjeg (ne-kul tu ra, pri ro da, var var stvo). Ta kav mo del „ne sa mo što ni je de skrip tiv no upo tre bljiv, ne go je i nor ma tiv no

opa san i neo dr živ. Ono što je da nas po treb no je-ste na pu šta nje tog kon cep ta i raz mi šlja nje o kul tu-ra ma iz van opo zi ci je svo je-stra no“ (Welsch 1999: 192). Ka ko bi smo raz u me li šta se do ga đa u da na-šnjim gra do vi ma, neo p hod no je, sma tra Velš, da na umu ima mo kon cept tran skul tu ral no sti, tj. da pri hva ti mo da su kul tu re per me a bil ne i da te že da se obo ga ću ju pri hva ta njem ma nje ili vi še struk tu-ri ra nih frag me na ta dru gih kul tu ra, sa ko ji ma do-la ze u do dir:

Op šta od li ka da na šnjih kul tu ra je ste hi bri di za-ci ja. Sva ka kul tu ra te ži da po sma tra sve osta le ili kao sop stve ne ele men te, ili kao sa te li te. Ovo se od no si na sve ni voe po pu la ci je, tr go vi ne i in for ma ci ja (1999: 201).

Zbog ova kvog raz vo ja si tu a ci je, ne mo gu će je ili ilu zor no po sma tra ti mul ti kul tu ra li zam kao niz me đu sob no stra nih kul tu ra:

Pre ma to me, vi še ni šta ni je pot pu no stra no. Sve je do stup no. U skla du sa tim, vi še ne po sto ji ni bi lo šta „svo je“. Auten tič nost je po sta la fol klor, ono „svo je“ što se imi ti ra za rad dru gih – ko ji-ma pri pa da i sa ma iz vor na oso ba. Na rav no, i da lje po sto ji re to ri ka o re gi o nal nim kul tu ra ma, ali ona je naj ve ćim de lom estet ska i na ni vou si mu la ci je; u su šti ni, sve se od re đu je tran skul-tu ral no (1999: 201).

Dis kurs, ko ji je nor ma ti van i a pri o ri, pred sta-vlja pac ke za dru štve nu po li su (ko ju op tu žu je da je fi lo zof ski na zad na) kao i za pro ta go ni ste te ku ćih dru štve nih pro ce sa (ko je op tu žu je da po dr ža va ju za blu du o fol klo ru). On uklju ču je iz ja ve ko je do-la ze iz vi so kih eše lo na aka de mi je, ali se ne za dr ža-va ono li ko du go ko li ko je po treb no za za pa ža nje i raz u me va nje objek ta sop stve ne ma te ri je, i za to je sa svim pro ma šu je. Tran skul tu ral nost za i sta ni je

viĐenja

273

ne što što se mo že us po sta vi ti de kre tom, kao što se de kre tom ne mo že uki nu ti im pli cit ni fol klo ri zam mul ti kul ti do ga đa ja, ko je jav nost sa da vi so ko ce-ni i ko ji su po sta li in te gral ni deo grad skog ži vo ta, spon ta no cve ta ju ći u sva kom kut ku gra da. Ka ko bi smo shva ti li vi tal nost ove for mu le, po treb no je da po gle da mo pro gram ak tiv no sti jed ne mul ti kul ti aso ci ja ci je, ko ja se na la zi u jed nom od naj za ba če-ni jih ku ta ka gra da: na obo du Mo a bi ta. Aso ci ja ci ja se zo ve „In ter na ti o na ler Do do ve rein e.V., Kunst — und Kul tur treff in Mo a bit — Art Kunst“, a po zna ta je i kao „Do do“. Ona u svom vla sni štvu ima ma lu ku ću na oba la ma dva ka na la ko ji ostr vo Mo a bit odva ja ju od ostat ka Ber li na, a ime du gu je iz u mr-loj vr sti pti ce ko ja je ne ka da ži ve la na Ma u ri ci ju su. Pti ca do do odav no pri vla či pa žnju umet ni ka — od knji žev no sti, pre ko sli kar stva, do vi zu el nih umet-no sti, ko ji ta ko ne gu ju se ća nje na ovu ne spret nu, ne za šti će nu pti cu ne le ta či cu ko ja je svo je po sto ja-nje za vr ši la u ta nji ri ma ko lo ni za to ra. Bi lo kog da-na u ne de lji po se ti lac u (uvek pre pu noj) ku ći Do do mo že za te ći kon fe ren ci ju o islam skom mi sti ci zmu Su fi ja, sa ple som i der vi ši ma ko ji pe va ju psal me, ili rok or ke star, kon cert kla sič ne in dij ske mu zi ke, sa sta nak Ber li na ca po re klom sa Ma u ri ci ju sa, mek-sič ke igra če ko ji ve žba ju sa pa teo, afrič ke per ku si-o ni ste, mu zi ča ra ko ji svi ra ir sko čem ba lo, kviz na ber lin skom di ja lek tu, ili raz ne dru ge ak tiv no sti naj ra zno vr sni jeg kul tur nog po re kla. Upra vo ov de, u ku ći Do do, sni mlje ni su ne ki od je zi ka Mo a bi ta za ra dio-emi si ju DieSprachenMoabits. To je sva-ka ko jed no od onih me sta na ko ji ma se mul ti kul tu-ra li zam ge ne ri še od o zdo, kroz igru i bez na po ra.

Prak sa da čo vek se be do ži vlja va kao ne ko ga ko pri pa da uko re nje noj pro šlo sti i je din stve noj kul tu ri do bi ja na in ten zi te tu, što sa na pret kom hi bri di za ci je po sta je sve po tre sni je. U ovom slu-ča ju, op ser va ci ja Ma ri Lu i ze Prat, kao uče sni ce, nu di epi ste mo lo ški alat ko ji je sva ka ko mno go pre ci zni ji od ap strakt nih po ku ša ja te o rij ske si-

ste ma ti za ci je. Ka ko bi opi sa la do ži vljaj se be ko-ji pre ten du je na auten tič nost, Pra to va go vo ri o „auto et no graf skim tek sto vi ma“, pod ko ji ma pod-ra zu me va

(...) tekst u ko jem lju di se be po ku ša va ju da opi šu na na či ne ko ji se osla nja ju na tu đe pred-sta ve o nji ma. Ako su et no graf ski tek sto vi oni u ko ji ma sta nov nik evro pe se be pred sta vlja oni ma ko je do ži vlja va kao druge (obič no drugimako je je po ko rio), auto et no graf ski tekst je pred sta va ko ju ta ko de fi ni sa ni drugi kon stru-i šu kao di ja log ili od go vor na ove tek sto ve. To zna či da auto et no graf ski tek sto vi ni su ono što se obič no sma tra autoh to nim vi do vi ma iz ra-ža va nja ili pred sta vlja nja se be (kao što su to bi li and ski ki pui). (1991: 35).

U pi ta nju su tek sto vi, knji žev na de la u ši rem smi slu, ali ta ko đe i cr te ži (na pri mer, oni ko je je Gu a man Po ma, me ša nac In ka i Špa na ca, upo tre-bio da pred sta vi ži vot u kra ljev stvu In ka). Opis Pra to ve sva ka ko se od no si i na prak se ra zno vr sne tek stu al no sti, kao što su po zo ri šte, ples, mu zič-ka kom po zi ci ja i dru gi me ša ni vi do vi iz ra ža va nja. To su tek sto vi na ko je če šće na i la zi mo u ur ba nom kul tur nom ži vo tu onih de lo va gra da u ko ji ma je mul ti et nič nost naj ja če za stu plje na.

de lje nje raz bo ri to stiDeo emi si je DieSprachenMoabitspod na zi vom

„Fa do y mu er te“ pred sta vlja sce nu u ko joj Mek si-kan ci pro sla vlja ju, sa no vo stvo re nim i re de fi ni sa-nim ri tu a li ma, Dan mr tvih, je dan od naj va žni jih da tu ma u mek sič kom ver skom i gra đan skom ka-len da ru. Ri tual se od vi ja u ma lim, pre pu nim pro-sto ri ja ma dru štva za špan ski je zik pod na zi vom ElPatio — der In nen hof e.V. — i pred sta vlja ne što iz me đu (bes plat ne) jav ne po zo ri šne pred sta ve za stran ce i ce re mo ni je za čla no ve re li gi o zne ša man-

viĐenja

274

ske sek te, ko ja se za sni va na ve ro va nji ma i ide ja ma pre hi span skih na ro da cen tral ne Ame ri ke, uglav-nom Ma ja i Aste ka. Ove pred sta ve sve ta i mno go-broj na drev na re li gi o zna ve ro va nja pre ži ve li su do da nas u fol klo ru i je zi ci ma, ali i u no vi jim knji žev-nim de li ma ko ja su stvo ri li raz li či ti sta ro se de lač ki na ro di cen tral ne Ame ri ke. Dan mr tvih, ko ji pro-sla vlja ju mek sič ki i gva te mal ski imi gran ti u Mo a-bi tu, uje di nju je kul tur ne ele men te ko ji se ge ne ra ci-ja ma pre no se kroz usme nu tra di ci ju, sve te tek sto ve sa ču va ne na per ga men ti ma ili u sve do čan stvi ma špan skih mo na ha ko ji su pra ti li ra ne ko lo ni za to re, za pad ne vi do ve iz ra ža va nja (po zo ri šte i knji žev-nost) i me dij ski mi zan scen.

Ozbilj nost i sve ča nost ko ja od li ku je raz li či te de lo ve pred sta ve, ko ri šće nje mi ri sa i mu zi ke stvo-re ne po mo ću in stru me na ta, na vod no pret ko lum-bov skog po re kla, za jed no sa po et skom le po tom re ci to va nih tek sto va, sa dr ža li su isto vre me no i te žnju za auten tič no šću, ko ja je već sa ma po se bi iz u zet no auten tič na, i že lju iz vo đa ča da se po ka žu, da bu du po zna ti i pre po zna ti, da ose te da su na i šli na raz u me va nje i da su brat ski uje di nje ni sa svo-jim dru go vi ma u glo bal noj emi gra ci ji.

Do ga đaj je na bi jen na pe to šću i su ge stiv no šću. Za vre me pa u ze je dan gost iz Se ver ne Ame ri ke, ve-ro vat no uljulj kan baj ko vi tom at mos fe rom re ci ta-ci ja i mi ri sa, pri po ve da je dan svoj san pot pu nom stran cu, bez ob zi ra na pri su stvo mi kro fo na. Ovaj ža nr pro duk ci je mo že se upo re di ti sa auto et no-graf skim pred sta va ma ko je, kao što Pra to va ka že,

(...) uklju ču ju se lek tiv nu ko la bo ra ci ju sa osva-jač kim na ro dom ili na ro dom ko ji či ni no vu sre di nu, i pri hva ta nje nje go ve idi o ma ti ke. Ona se u raz li či tim ste pe ni ma sta pa sa sta ro se de lač-kom idi o ma ti kom ili se u nju in fil tri ra, ka ko bi se stvo ri le pred sta ve se be či ja je svr ha da po-sre du ju u na či ni ma spo ra zu me va nja u no voj sre di ni. Auto et no graf ska de la če sto se obra ća-

ju ka ko go vor ni ko voj iz vor noj za jed ni ci, ta ko i nje go voj no voj sre di ni (1991: 35).

Po sto ji po se ban ose ćaj za jed nič kog ži vo ta u gra du ili de lu gra da, uop šte u ši roj za jed ni ci – ose-ćaj ko ji pri pa da ne ra ci o na li zo va noj za jed nič koj per cep ci ji. To je ono što je fran cu ski fi lo zof Žak Ran si jer na zvao „de lje njem raz bo ri to sti“ (Ran ciè-re 2006), estet ska di men zi ja za jed nič kog ži vo ta, ko ja ne mo ra nu žno po vla či ti po sto ja nje za jed nič-kog si ste ma vred no sti, re ci proč nog raz u me va nja pa čak ni ra ci o nal ne ko mu ni ka ci je. Gli san ka že:

„Me ni vi še ni je neo p hod no da raz u mem dru-go ga, da pro na đem nje go vo ili nje no me sto u mom ra ci o nal nom sve tu, da bi smo ži ve li za-jed no ili ne što za jed no gra di li” (1996: 54).

Kul tu re ko je ko eg zi sti ra ju ne mo ra ju se nu žno me ša ti; kom ši je se pri hva ta ju kao stran ci, kao dru-gi. Du žnost tran spa rent no sti i ko mu ni ka ci je re zul-tat je mo der ne ilu zi je da sve mo že da se pod ve de pod za jed nič ki ime ni telj ra ci o na li zma. Kao što je Žak De ri da re kao: „Ni je li to pr vo na si lje: pri si li ti stran ca da za tra ži go sto prim stvo na je zi ku do ma ći-na?“ (2000: 46). Da li mo ra mo da pri si li mo stran ca da go vo ri na šim je zi kom, u naj ši rem smi slu te re či, pre ne go što mu po že li mo do bro do šli cu u na šem do mu? Pra va go sto lju bi vost sa sto ji se od odo le va-nja is ku še nju da se po sta vlja ju pi ta nja:

„Do đi, osta ni u mo joj ku ći, ne pi tam te ni ka-ko se zo veš, ni ti tra žim da pre u zmeš ne ku od-go vor nost, ni ti te pi tam oda kle do la ziš i ku da ideš” (Der ri da 2000: 119-120).

Iz svo jih vi si na, ne mač ka vla da opre de li la se za me to du pri sil ne in te gra ci je, tra že ći od (sa da već) sta rih ino stra nih rad ni ka (Ga star be i ter) da po lo že test iz ne mač kog je zi ka ka ko bi do bi li pa soš ze mlje

viĐenja

275

u ko joj su ra di li ce log svog ži vo ta, od ga ja li svo ju de cu i unu ke. Od o zdo, po seb no ta mo gde je kul-tur na ko eg zi sten ci ja gu šća, po sto je dru ga či je in di-ka ci je u po gle du na či na za za jed nič ki ži vot.

Niz ne pri met nih „estet skih pro me na“, ka ko ih Pjer Oulet na zi va (Ouel let 2003: 170), na kra ju ra di kal no tran sfor mi še per cep tiv no is ku stvo ko je ima mo o se bi i dru gi ma, od nos iz me đu in di vi due i za jed ni ce. Drugi vi še ne pred sta vlja pri su stvo sa ko jim se tre ba su o či ti i kon cep tu al no ga raz re ši-ti, raz u me ti i ap sor bo va ti ili od bi ti. Ume sto to ga, Dru gi pred sta vlja pri mar nu per cep ci ju:

„Do ži vljaj Dru go ga od no si se na ose ćaj ko pri-su stva ili ko eg zi sten ci je, ose ćaj ko ji je du blji od do ži vlja ja se be i do ži vlja ja sop stve nog te la, što je Kan ta i Mer lo-Pon ti ja in tu i tiv no od ve lo do poj ma lič nog iden ti te ta” (Ouel let 2003: 170).

No va „estet ska di men zi ja“ za jed nič kog ži vo ta je „ose ćaj biv stvo va nja“ usred opa žaj ne ra zno li ko-sti, u skla du sa mo ral nim im pe ra ti vi ma ko ji dru-go ga de fi ni šu kao socius-a. U toj no voj di men zi ji mo žda vi še ni je ade kvat no go vo ri ti o dru štvu, kao što Ma fe so li pret po sta vlja (Maff e so li 2003: 53), pa „ne iz ve snost u po gle du sop stve nog iden ti te ta i is-ku stvo dru go sti, ko je pre sve ga na sta je iz in ter kul-tu ral nog ka rak te ra dru štve nog ži vo ta“ či ne osno vu za raz voj za jed nič kog ži vo ta na na čin ko ji je vi še stvar ose ća ja ne go kon cep ta.

Ova no va ose tlji vost pre sve ga se ot kri va u sve tu este ti ke. Njen za da tak je da do zvo li da se na po vr-ši ni po ja vi no vi po lis, po lis u ko jem ne po sto ji za-jed nič ka imo vi na, du hov na ni ma te ri jal na, ko jom bi se mo glo upra vlja ti, ne go sa mo jed no za jed ni štvo ko je bi tre ba lo iz mi sli ti iz po čet ka, za jed ni štvo ko je je uvek za jed ni štvo je zi ka, ili ra di je je zi kā, za to što je zi ci vi še ni su auto nom ni si ste mi.

„Pi šem, a po seb no go vo rim, u pri su stvu svih je-zi ka u sve tu“, pi še Gli san, i do da je: „To ne zna či da

ih sve znam“ (1996: 55). Oni ko ji da nas go vo re i pi šu ose ća ju da nji ho vi je zi ci pro la ze kroz pro ces br zih pro me na, uti ca ja, obo ga ći va nja, pa čak i pret nji ko je pred sta vlja ju gra nič ni ili pa ra lel ni je zi ci. Oni go vo re re a gu ju ći na pri su stvo dru gih je zi ka, za po či nju ći di-ja log, bo re ći se pro tiv njih ili pre la ze ći sa jed nog na dru gi, ali ih ne mo gu ni ig no ri sa ti, ni za bo ra vi ti.

Pe de set je zi ka Mo a bi ta, sa ku plje nih u emi si ji DieSprachenMoabits, me đu sob no su is pre ple te ni, sto plje ni i za mr še ni. Je dan je zik mo že da se otrg ne iz za gr lja ja dru gih i na tre nu tak od jek ne sa mo stal-no, svo jom sop stve nom me lo di jom, ka rak te ri stič-nim zvu ci ma, ak cen ti ma, du šom ko ja u nje mu ži vi, da bi za tim po no vo uro nio u džun glu je zi ka ko ji svi kao da ra sve tlja va ju je dan dru gi.

Snim ci ni su na sta li u stu di ju, ne go u stvar nim ži vot nim si tu a ci ja ma, na uli ca ma, na pri vat nim ili jav nim pro sla va ma, u se di šti ma mno gih udru že nja ra štr ka nih po ovom de lu gra da, u re sto ra ni ma, ba-ro vi ma, u hra mo vi ma i su per mar ke ti ma, par ko vi-ma i pro dav ni ca ma.

Gu sti na je zi kā u Mo a bi tu to li ka je da ni je dan je zik ne mo že oko se be da stvo ri va ku um; uvek se go vo ri na spram po za di ne od bu ke, prat nje ko ja, čak i ako je ni smo sve sni, ako i ne raz mi šlja mo o njoj, ipak ne mo že da pro đe sa svim neo pa že no. Sva ka ve ća et nič ka gru pa ci ja u Mo a bi tu ne gu je svoj je zik, pre no si ga na svo je po tom stvo, za u zi-ma pro stor i stva ra si tu a ci je u ko ji ma se taj je zik go vo ri, i ohra bru je gru pe ko je raz vi ja ju nje gov knji žev ni i umet nič ki po ten ci jal, re ci mo kroz po-zo ri šte i mu zi ku.

Oči gled no je da sva ko ula že ve lik na por u odr-ža va nje zna ča ja svog je zi ka u ho ru dru gih gla so-va, ka ko bi spre čio nje go vo uni šte nje ili po ta pa nje dru gim je zi ci ma, či je pri su stvo za pra vo slu ži kao sti mu lus i po dr ška ovoj ten den ci ji. Za hva lju ju ći ovo me, ma nji je zi ci ne mo ra ju sa mi da se su o če sa do mi nan tim je zi kom do ma ći na i atro fi ra ju to-kom tog pro ce sa.

viĐenja

276

U ano nim nom, ra zno li kom sta nov ni štvu ovog de la gra da na sta ju po seb na me sta: udru že-nja, sa lo ni, sport ski te re ni, jav na me sta kao što su re sto ra ni, ba ro vi ili pro dav ni ce, ko ja po sta ju me-sta oku plja nja, cr kve ili ka pe le, „ozna če na me sta (...) na ko ji ma lju di ure zu ju svo je pri su stvo“, kao što pi še Ma fe so li (2003: 80-82), „me sta u ko ji ma se ži vi emo ci o nal no, me sta za sla vlje“ ko ja ozna-ča va ju te ri to ri ju, ko ja či ne ma pu ne či je lič ne ži-vot ne sre di ne.

Ova ma la hautlieux (vi so ka me sta), ka ko fran cu ska re li gij ska tra di ci ja ozna ča va sve ta me-sta na ko ji ma se us po sta vlja ve za sa ne be si ma (Maff e so li 2003: 79n), u Mo a bi tu se pre vas hod no od li ku ju je zi ci ma ko ji se na nji ma go vo re. To su me sta ko ja, po no vo ka ko ka že Maff e so li, „omo-gu ća va ju is tra ži va ču dru štve no sti da de ko di ra da ti sim bo lič ki re do sled (kri sta li za ci ju pro stor-vre me na) ko ja je već for mi ra na ili je u pro ce su na stan ka“ (2003: 82).

Visokamesta ko ja da nas ozna ča va ju mo bil ne pro sto re i do zvo lja va ju post mo der nim ur ba nim ple me ni ma da lu ta ju (u skla du sa bi blij skom tra-di ci jom) ni su, ba rem ne u Mo a bi tu, po pri šta po-li tič kih de ba ta i or ga ni zo va nja; to su uglav nom me sta re li gi o znih ili pa ra-re li gi o znih kul to va, oku plja li šta ži vah nog ili fe sti val skog ka rak te ra, uvek sna žno je zič ki i et nič ki de fi ni sa na. Ka da se ra di o me sti ma kod ko jih ka rak te ri za ci ja ni je in-he rent no sa dr ža na u me stu, kao na pri mer u ku ći Dodo, nju do no se raz li či te gru pe i za jed ni ce ko je u da tom tre nut ku ko ri ste do tič ni pro stor.

U ne kim slu ča je vi ma ak tiv no sti ovih gru pa va ri ra ju od pred sta ve do ko lek tiv ne ak ci je; dru-gim re či ma, nji hov je zik (mu zič ki, knji žev ni, fi-gu ra tiv ni, ge stov ni, ri tu al ni) ima dvo stru kog pri-ma o ca/sa go vor ni ka: spo lja šnjeg, ko ji se sa sto ji od jav no sti, i unu tra šnjeg, „nas“, za jed ni cu ko ja pred sta vlja se be. U dru gim slu ča je vi ma do ga đa-ji su „in ter ni“, ce re mo ni je či ji je cilj da stvo re ili

odr že unu tra šnju ko he zi ju za jed ni ce, da oja ča-ju iden ti fi ku ju ći sim bo li zam et nič ke, na ci o nal-ne ili re li gi o zne gru pe. Pri mer za to je go di šnje oku plja nje lju di sa Ma u ri ci ju sa u Ber li nu, ko je se odr ža va u ku ći Dodo. To kom ovog sa stan ka ma u-ri cij ska za jed ni ca, ko ja kroz svo ju ode ću, re li gi ju, bo ju ko že i pro men lji ve fa ce te svog kre ol skog je-zi ka is po lja va ele men te mno gih kul tu ra i et nič kih gru pa iz ko jih su na sta li, sve jed no sla vi je din stvo sop stve ne dis lo ci ra ne eg zi sten ci je.

Isto va ži i za ma li por tu gal ski re sto ran u ko-jem se oku plja ju uglav nom re dov ne mu šte ri je, ko je ta mo do la ze po sle po no ći. Ta da vla sni ca, na-kon na por nog da na u ku hi nji, za ka som i po red sto lo va, sta vlja svoj še šir sa ve lom od cr ne čip ke, te se u sve tlo sti sve ća pre tva ra u fa tal nu „fa dist-ki nju“. Ona pe va u prat nji gi ta re i vo ka la svo jih jed na ko no stal gič nih ze mlja ka. Oni za tim iz vo de do ma će ver zi je naj po zna ti jih fa do pe sa ma, dok re dov ne mu šte ri je, Por tu gal ci, me lan ho lič no za-po či nju još jed no ve če svo je emi grant ske pri če, oku plje ni oko ne ko li ko sto lo va, na za pre pa šće nje go sti ju „aut saj de ra“, ko ji po či nju da se ose ća ju kao da su na po gre šnom me stu.

Ta ko zva ne „za ba ve sa ka nom“ u tur skoj za-jed ni ci pred sta vlja ju još je dan pri mer ovo ga. To su pro sla ve ko je se odr ža va ju uve če, po sle va žnog da na u ži vo tu ne kog po je din ca, kao što je ob re-zi va nje ili ven ča nje; za nji ho vu or ga ni za ci ju za-du že ne su že ne. U Mo a bi tu ovo se od vi ja u pro-sto ri ja ma ma lih udru že nja i naj če šće pred sta vlja pri vat nu ma ni fe sta ci ju jer se ti če sa mo jed ne ili dve po ro di ce i nji ho vih in tim nih pri ja te lja i kom-ši ja. Me đu tim, oku pi se do sta sve ta. ce re mo ni-ja de lje nja ka ne že na ma, ko je je ko ri ste da obo je svo je dla no ve, i ži vo pi san mi zan scen ras ki da nja sa pret hod nim ži vo tom, sim bo li zam bo ja, be le ru že, cr ve ni cve to vi, ve lo vi i ple so vi, sve je ovo na me nje no is klju či vo „in ter noj“ upo tre bi, kao da se ra di o po vrat ku u iz vor nu za jed ni cu, „kao

viĐenja

277

što se od u vek ra di lo“, bez po sta vlja nja pi ta nja, u umi ru ju ćem kru gu tra di ci je. Me đu tim, stvar nost ni je baš ta kva: po ro di ca, ma la za jed ni ca, mo že se na la zi ti bi lo gde u stra noj me tro po li, i ni jed na ak ci ja ne na sta je bez sve sti o toj či nje ni ci. Ona je re zul tat od lu ke, iz bor ko ji je po stao oba ve zan za-to što je mo guć. Od lu ka u ko rist tra di ci je je, zbog to ga, slo bod na i na mer na. To ce re mo ni ji da je sna žno do dat no zna če nje.

U de lu emi si je ko ji no si na ziv „Fa do y mu-er te“ (Fa do i smrt), ču je se vr hu nac jed ne od ce-re mo ni ja sa ka nom. To je opro štaj bu du će ne ve-ste od svo je maj ke i se sta ra, opro štaj ko ji pre no si tre ća oso ba. Pri ja te lji ca pe va o bo lu ko ji do no si raz dva ja nje, dok maj ka i ćer ka pla ču, a osta le že-ne iz vo de ri tu al ne ple so ve i ko ra ke, po pro pi sa-nom re do sle du. Za ru če ni, po kri ve ni ve lom, se-de u sre di ni so be, u sre di štu kru ga unu tar ko jeg se sve de ša va. Iz ne na da se do ga đa ne što što ni je oče ki va no, a ni do zvo lje no iz vor nim pro to ko lom: u so bu upa da ju bra ća i pri ja te lji mla do že nje, ko-ji se uklju ču ju u ce re mo ni ju po či nju ći da kru že, za jed no sa že na ma, oko pa ra pod ve lom. Da li je to dr skost, pro vo ka ci ja? Ina če bi se sma tra lo da je ste, ali oni su ov de imi gran ti, u ve li kom gra du, na me stu gde se o raz dva ja nju po lo va ne mo že ni raz mi šlja ti, ta ko da že ne pri hva ta ju ulje ze, sme-ška ju ći se ovoj za bav noj ino va ci ji.

za klju čakVisoka mesta amorf nog gra da pred sta vlja ju

tač ke na bi je ne sna žnom sim bo lič kom ener gi jom, me sta ko ja za jed ni ca ma omo gu ća va ju da se sa sta-nu u ek sta tič nim tre nu ci ma, da na pu ste si vu sva-ko dne vi cu ur ba nog ži te lja, da za u sta ve vre me u ek sta zi ko ja tre nu tak pre tva ra u ma lu več nost. Ve-za iz me đu čla no va gru pe po sta je opi plji va, stvar na, kao u drev nim ple me ni ma ko ja su ži ve la u pri ro di. Ma fe so li go vo ri o ur ba nim ple me ni ma, ali ovi tre-nu ci ek sta ze pred sta ve o se bi ne mo gu da eli mi ni šu

zna ke i uti ca je okol nog kul tur nog pro sto ra i pred-sta vlja ju iz u zet no slo že ne kon glo me ra te zna če nja. Sva ko dnev ni ži vot je, na ne ki na čin, od re đen ge o-gra fi jom ovih vi so kih me sta i svo je zna če nje do bi ja od njih. Me đu tim, i smi sao i for ma su pro men lji vi, mo bil ni, sa sta vlje ni od ne za vi snih pu to va nja oso-ba ko je mi gri ra ju od jed nog do dru gog je zi ka, od jed ne do dru ge za jed ni ce.

Post mo der na umet nost is po lja va ve li ko in te re-so va nje za sva ko dnev ni ži vot. Me đu tim, u pred sta-vi ovog ži vo ta, ko ja je mi mič ke pri ro de, po kre tač je su bjek ti van: ra di se o re pro duk ci ji unu tra šnje pred sta ve Dru go ga, pred sta ve ko ja je pr vo na sta la u umu umet ni ka. Sva ko dnev ni ži vot je „sve pri su-tan i ne u hva tljiv, bez po čet ka ili kra ja, i opi re se sva kom po ku ša ju da ga uhva ti mo i ob ja sni mo te-o ri jom.“ (Hu glo 2007). Pro men lji va, po li morf na pri ro da po za din ske bu ke u na šim ži vo ti ma pri sut-na je na ele men ta ran na čin u gla so vi ma Mo a bi ta, u je zi ci ma ko ji se pre kla pa ju kao ta la si na oba li. Ma fe so li pi še:

„ (...) ži vot ko ji te če na šim pu te vi ma, pi ja ca ma, ono što kon sti tu i še taj ži vot bez kva li te ta ko ji se, ba rem do sad, su vi še če sto sma trao ‘be zna-čaj nim’, je ste ono u če mu mo že mo da za pa zi-mo naj in di ka tiv ni je sig na le ‘sa vre me nog za jed-ni štva’” (2003: 65).

Frag men ta ci ja dru štve nog ži vo ta u bez broj gru pa ci ja, od ko jih se sva ka vr ti oko svog je zi ka, žar go na, di ja lek ta, oku plja li šta, ve ro vat no pred sta-vlja ire ver zi bi lan pro ces ne stan ka dru štve ne uto-pi je 21. ve ka. Me đu tim, ta ko isto vre me no na sta je no va kon ste la ci ja, „kon ka te na ci ja mar gi nal no sti, u ko joj ni jed na od njih ni je ma nje va žna od osta lih“ (Maff e so li 2003: 53) ko ja bi mo gla do ve sti do or-gan skog, grasruts re struk tu ri ra nja ko eg zi sten ci je.

viĐenja

278

li te ra tu ra

1. An dro ut so po u los, J. K.: FromtheStreetstotheScreensandBackAgain.Onthemediateddifusionofethnolectalpatterns in contemporaryGerman. es sen, LAUD, 2001.

2. An der son, B.: Imagined Communities: Reflection ontheOriginsandSpreadofNationalism. Lon don, Ver-so, 1984.

3. Ber lin-Bran den burg, Amt für Sta ti stik. (2007). Sta-ti stik 2007. [on lajn, ko ri šće no 17. no vem bra 2007] http://www.statistik -b erlin-b ra ndenbur g.de /

4. Derrida, J .: Sull’ospitalità,Milan o, Baldini & ca stold i, 20 00 .

5. Fouca ult, M.: Eterotopia.Luoghi enon luoghimetropolitani, Sesto San Gio vanni (MI), M ime sis edizioni, 2005. (1994. 1 st ed.).

6. Glissa nt , e. : Introduction à une poétique du divers, P aris, Gallimard , 1996.

7. He rder, J. Go.: Auch eine Philosophie der Geschichtezur Bildung der Menschheit, Frankfur t, Suhrkamp, 19 67 .

8. Hugl o, M.-P. (2007). Présen tation à Raconter lequotidien aujourd’hui. Temps zéro. Revue d’étude desécritures contemporaines 1,1. [onlajn, korišćeno 20. novembra 2009] http:/ /tempszero.c o nt empora in .info/document71

9. Knecht, M. a nd Levent S.: Plausible Vielfalt.Wie derKarnevalderKulturendenkt,lerntundKulturmacht, Ber li n, Panama-V erlag, 2 00 7.

10. Maffesoli, M.: Notessurlapostmodernité, Par is, ed i-tions du Félin, 2003.

11. Ma nai, B . e. (20 07). Die Sprachen Moabits, Radio Progra m. Off en er canal : Berli n.

12. Dostupno na adresi http://www.artele g genda . de/moabit/ind ex.htm.

13. Moa bit West, Q. (2007). Das Geiet Moabit West. [onlajn, korišćeno 20. novembra 2007] http://www.m oab it west.d e/Das-Gebiet-Moabit-Wes t-charak-teristik-B esonderheiten-Probleme.162.0.html

14. Ouellet, P.: L‘esprit migrateur. Essai sur le nonsenscommun, Montréal, T rait d’Union , 2003.

15. Pratt , M. L . : ”Arts of th e contact Zone”, Profession, 1 99 1: 33-40.

16. Ra ncière, J.: ThePoliticsofAesthetics:TheDistributionoftheSensible, Lon don , continu um Inter na tional Publishin g Grou p, 2006.

17. Tert il t, H.: Turkish Power Boys. Ethnographie einerJugendbande, Frankfu rt , S uhrkamp, 1996.

18. U ni ted Nations Hu man Development Report (2009). Overcoming barriers: Human mobility and development. [onlajn, korišćeno 12. avgusta 2010] http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2009_eN_complete.pdf, p.2.

19. Welsch, W.: “Transculturality — The Puzzling Form of cultures Today”. In: Mike F. & S. Lash, (eds). SpacesofCulture:City,Nation,World. London, Sage, 1999: 194-213.

20. Zaimoglu, F.: Kanak Sprak. 24 Misstöne vom RandederGesellschaft, Hamburg, Rotbuch Verlag, 1995.


280

kla u di ja ma ri ja ril1, keln

* Kon takt: [email protected] Kolonj, IDSL I, 50931, Keln, NemačkaDOI: 10.1002/wcs.74

men tal na re pre zen ta ci ja bi lin gvi zma

Jed na od naj va žni jih te ma ko ji ma se psi ho lin-gvi sti ka ba vi od no si se na pro ce se ko ji se od vi ja ju u umu oso be ko ja go vo ri vi še od jed nog je zi ka. Pre ne go što se de talj ni je po za ba vi mo ovom te-mom, po gle daj mo ne ko li ko pri me ra iz sva ko-dnev nog ži vo ta.1. Če sto že li mo da na stra nom je zi ku iz ra zi mo

ne ku ide ju, ali nam se u sve sti ja vlja reč iz ne-kog dru gog stra nog je zi ka (npr. že lim da ka-žem „ko šu lja“ na ita li jan skom, ali mi se ja vlja fran cu ska reč chemise)

2. Bi lin gval ne oso be se u go vo ru pre ba cu ju s jed nog je zi ka na dru gi, če sto na kon re či ko ja po sto ji u oba je zi ka. To je če sto slu čaj sa vla-sti tim ime ni ca ma, npr. EswarMrFredBurger,

derwohntedain Gna dent hal and he went out the re one day(...)1 (clyne, 1991: 193. f).

3. Zna če nje ko je reč ima na jed nom je zi ku go vor-ni ci pri pi su ju re či ko ja na ne kom dru gom je zi-ku zvu či slič no. Ovo se če sto de ša va sa kog na-ti ma – re či ma iz raz li či tih je zi ka ko je su slič ne po zvuč nom sklo pu, ali ne nu žno i zna čenj ski (ta ko zva ni fauxamies,la žni pri ja te lji). Na pri-mer, ne mač ko bekommen i en gle sko become pred sta vlja ju kog na te, ali ne mač ki gla gol zna či „do bi ti“ a en gle ski „po sta ti“. Za to se de ša va da, u re sto ra nu, Nem ci ko ji uče en gle ski po ne kad upi ta ju „Mo gu li da po sta nem bif ek?“.

4. Bi lin gval ne oso be pri pi su ju sin tak sič ke oso-bi ne re či jed nog je zi ka nji ho vim zna čenj skim ekvi va len ti ma u dru gom je zi ku: Ich erinneredas (pre la zni gla gol, di rekt ni obje kat) ume-

1 (nem.) Tojebiog.FredBurger,kojistanujeuGnadentalu,(engl.) ijednogdanaizašaojenapolje... – prim. prev.

*

viĐenja udc 81‘246.2

281

sto ich erinnere mich daran (po vrat ni gla gol, pred lo ški obje kat), u skla du sa en gle skim Irememberit.2 Na osno vu ovih i mno go broj nih dru gih za pa-

ža nja, po sta vlja se pi ta nje pri ro de vi še stru kih je-zič kih re pre zen ta ci ja u na šem pam će nju.

U na stav ku tek sta po za ba vi će mo se pi ta njem na ko ji se na čin vi še od jed nog je zi ka sme šta u pam će nje, i ka ko se bi lin gval ne oso be, pri je zič-koj pro duk ci ji, ogra ni ča va ju sa mo na je dan je zik. Po red pri ka za naj no vi jih ot kri ća u ovoj obla sti, u član ku će mo pred sta vi ti ob je di nje ni mo del bi lin-gval ne re pre zen ta ci je ko ji ob u hva ta raz li či te kom-po nen te je zi ka (kon cep tu al nu, lek sič ku, sin tak sič-ku i fo no lo šku). Na gla si će mo i zna čaj kon trol nih me ha ni za ma za oda bir je zi ka ko jim se slu ži mo. Osim to ga, za stu pa će mo stav da men tal ne re pre-zen ta ci je bi lin gvi zma ni je mo gu će na isti na čin ob-ja sni ti kod svih go vor ni ka.

ka ko se vi Še od jed nog je zi ka sme Šta u na Še pam će nje?Skla di šte nje je zi ka jed na je od osnov nih te ma

ko ji ma se ba vi psi ho lin gvi stič ka te o ri ja bi lin gvi-zma. Po čev od ra nih še zde se tih, spro ve den je niz psi ho lin gvi stič kih is pi ti va nja, sa ci ljem da se ovaj fe no men raz ja sni (za pre gled ra nih eks pe ri me na ta i na la za (Kroll & De Gro ot, 1997: 169-200). Iako re zul ta ti is pi ti va nja, ko ja se ba ve aso ci ja ci ja ma iz-me đu re či i raz u me va njem dvo je zič nih re če ni ca, go vo re u pri log hi po te zi o dvo stru kom skla di štu, is pi ti va nja tran sfe ra i in ter fe ren ci je po dr ža va ju hi-po te zu o jed nom skla di štu. Me đu tim, obe kon cep-ci je isu vi še su jed no stav ne da bi mo gle da ob ja sne sve eks pe ri men tal ne na la ze (npr. na laz da se kog-na ti jed na kom br zi nom pre po zna ju u oba je zi ka). Is po sta vi lo se da spe ci fič ni zah te vi za dat ka igra ju

2 (nem.) Sećamtoumesto Sećamsetoga (jer je na engleskom Irememberit = Ja sećam to (bukvalno). - prim. prev.

ključ nu ulo gu. Za da ci ko ji se osla nja ju na pret hod-no zna nje3 (npr. za da tak slo bod nog pri se ća nja) za-hva ta ju se man tič ke i kon cep tu al ne re pre zen ta ci je i fa vo ri zu ju sta no vi šte o je din stve nom me mo rij-skom si ste mu. Sa dru ge stra ne, za da ci ko ji se osla-nja ju na kon kret ne po dat ke (npr. za da tak lek sič ke od lu ke) da ju re zul ta te ko ji po dr ža va ju hi po te zu o dvo stru kom skla di štu. Sa vre me ni ji mo de li uva ža-va ju su ge sti je Pa ra di sa (2004: 210 ff), ko ji je pred-lo žio hi po te zu o tro stru kom skla di štu uz stav da se oba (ili vi še) je zi ka ne za vi sno po ve zu ju sa istim zna čenj sko-is ku stve nim me mo rij skim si ste mom. Zna če nje se mo že raz dvo ji ti od kon kret nog je zi ka, ali će spe ci fič ne ka rak te ri sti ke tog je zi ka uvek bi ti za dr ža ne (Pa ra dis, 2007: 3-28). Zna če nja ne za vi sna od je zi ka gru pi šu se ka ko bi se pre va zi šla lek sič-ko-se man tič ka ogra ni če nja sva kog po je di nač nog je zi ka. Sli čan je i mo del kon cep tu al nih svoj sta va4 ko ji su raz vi li Krol i De Grut (1997: 169-200). Nji-hov mo del pret po sta vlja po sto ja nje ve za iz me đu lek si ko na i kon cep tu al nih čvo ri šta, ko ja pred sta-vlja ju zna če nja re či. Što su dva kon cep ta slič ni ja, ima će vi še za jed nič kih ele me na ta zna če nja. Ako se dve lek se me od no se na je dan kon kre tan obje kat u spo lja šnjem sve tu, nji ho va kon cep tu al na svoj stva će se go to vo u pot pu no sti pre kla pa ti. Ap strakt ne re či mo gu ima ti sve ga ne ko li ko za jed nič kih kon-cep tu al nih ele me na ta (o mo de lu de talj ni je u Kroll & To ko wicz (2005: 531-554).

Mo del kon cep tu al nih svoj sta va do zvo lja va mo-guć nost da se kon kret ne lek se me ko di ra ju na dru-ga či ji na čin od ap strakt nih re či (He re dia, Brown, 2005: 225-249). Kon kret ne re či lak še se iz vla če iz pam će nja i pri stu pač ni je su od ap strakt nih lek se-ma. Ve o ma je la ko uoči ti fe no men ko ji se na zi va efektomkonkretnosti, a ko ji se mo že ob ja sni ti mo-de lom dvo stru kog ko di ra nja (Pa i vio, clark, Lam-

3 (eng.) conceptually driven vs. data-driven tasks. 4 (eng.) conceptual features model.

viĐenja

282

bert, 1988: 163-172). Kon kret ne re či se, pre ma ovom sta no vi štu, ko di ra ju u je zič kim (logogen) i sli kov nim (imagen) je di ni ca ma. Re či ili sti mu lu-si ko ji ima ju pri stup i jed nom i dru gom si ste mu lak še se iz vla če iz pam će nja ne go sti mu lu si ko ji su ko di ra ni sa mo na je dan na čin. Osim to ga, mo-ra se uze ti u ob zir i raz li ka iz me đu re či raz li či tog gra ma tič kog sta tu sa. Ime ni ce će se če šće po na ša-ti kao kon kret ne lek se me, dok se gla go li po na ša ju na sli čan na čin kao ap strakt ne lek se me (He re dia, Brown, 2004: 225-249).

U okvi ru ovog pri stu pa va žnu ulo gu u od re đi-va nju vr ste men tal ne re pre zen ta ci je igra ni vo po-zna va nja je zi ka. Vajn rajh (1953) i er vin i Ozgud (1954) (co sta, 2004: 201-223; Kroll & To ko wicz, 2005: 531-554) iz ne li su u svo jim pi o nir skim ra-do vi ma pret po stav ku o to me da po sto je raz li či te vr ste bi lin gvi zma. Oni su opi sa li raz li ku iz me đu raz dvo je nog i po ve za nog bi lin gvi zma5. U pr vom, je zi ci osta ju re la tiv no me đu sob no ne za vi sni (što ide u pri log hi po te zi o ne za vi snim me mo rij skim skla di šti ma), dok su u dru gom slu ča ju je zi ci is pre-ple te ni (ovo sta no vi šte po dr ža va hi po te zu o za jed-nič kom me mo rij skom skla di štu). Čak i u slu ča ju da po se du ju me mo rij sku or ga ni za ci ju ka rak te ri-stič nu za po ve za ni bi lin gvi zam, ve ći na oso ba raz-vi ja raz dvo je ne bi lin gval ne se to ve za ne ka od je-zič kih is ku sta va, i obr nu to (Ja vi er, 2007: po gle da ti ode ljak „Ka ko spo lja šnji fak to ri ob li ku ju men tal ne re pre zen ta ci je?“).

O pri ro di men tal ne re pre zen ta ci je je zi ka kod bi lin gval nih oso ba mo že se go vo ri ti sa raz li či tih aspe ka ta je zič ke re pre zen ta ci je. Op šta je pret po-stav ka da su je zič ki ni voi (sin tak sič ka, mor fo lo ška i fo no lo ška obe lež ja) ne za vi sni, ali me đu sob no po-ve za ni (Hart su i ker i Pic ke ring, 2008: 479-489). U za da ci ma pre po zna va nja i tran sla ci je, kao i u dru-gim eks pe ri men ti ma, is po sta vlja se da je fo no lo ška

5 compound vs. coordinate bilingualism.

slič nost ve o ma zna čaj na za je zič ku re pre zen ta ci ju. Zbog to ga se pret po sta v lja da su sna žno po ve za ne stav ke ko je su slič ne po zvuč no sti sna žno po ve za-ne, bez ob zi ra na to kom je zi ku pri pa da ju. To bi ob ja sni lo i pro blem se man tič kog tran sfe ra iz tre-ćeg pri me ra s po čet ka tek sta. Po da ci o tran sfe ru, kao i oni do bi je ni kod za da ta ka sin tak sič kog pri-mo va nja, su ge ri šu da po sto je me đu je zič ki uti ca ji u skla pa nju re če ni ce (npr. ka da oso ba ko ri sti istu struk tu ru ar gu me na ta u dru gom je zi ku, na kon što je bi la pri mo va na na pr vom). Re zul ta ti is tra ži va-nja uka zu ju na to da je zi ci po se du ju je din stve nu sin tak sič ku re pre zen ta ci ju. Ovaj stav pri me njiv je sa mo na kon struk ci je ko je pod ra zu me va ju isti re-do sled re či, kao i na sin tak sič ka pra vi la ko ja su me-đu sob no do volj no slič na (Hart su i ker i Pic ke ring, 2008: 479-489).

Na osno vu na ve de nih na la za, Hart su i ker i sar. (2004: 409-414) raz vi li su mo del bi lin gval ne sin-tak sič ke re pre zen ta ci je. Auto ri su usvo ji li Le vel-tov kon cep tu al ni pri stup, ko ji pod ra zu me va da se lek sič ki za pis u me mo ri ji sa sto ji od kon cep tu al nog ni voa (ni voa ide je), le me, i ni voa ko ji se od no si na ob lik re či. U mo de lu Hart su i ke ra i sa rad ni ka le-me su po ve za ne sa čvo ri šti ma ko ja sa dr že sin tak-sič ke in for ma ci je ne za vi sne od kon kret nog je zi ka (ka te go rič ki čvo ro vi, ko ji ozna ča va ju sin tak sič ke ka te go ri je ti pa glagol, imenica, predlog, ili čvo ro vi oso bi na, ko ji sa dr že in for ma ci je o rodu,broju itd., kao i kom bi na tor ni čvo ro vi, ko ji od re đu ju ko je se vr ste gra ma tič kih kon struk ci ja mo gu upo tre bi ti za da tu reč). Kon cep tu al ni pri stup po la zi od slič nih pret po stav ki kao i mo del ko ji je pred lo ži la Ri lo va (Ri ehl, 2005: 1945-1957). U svom mo de lu za la žem se za stav da su mor fo sin tak sič ka skla di šta i lek-sič ko skla di šte po ve za ni pre ko sin tak sič kih in for-ma ci ja ko je za vi se od reč ni ka (npr. rod i gra đe nje mno ži ne; v. sli ku 1). Na gla ša vam da su i men tal ne re pre zen ta ci je gra ma tič kih po da ta ka, u raz li či tim je zi ci ma, me đu sob no po ve za ne.

viĐenja

283

Uko li ko po đe mo od na ve de nih pret po stav-ki, mo že mo za klju či ti da bi sve o bu hvat ni mo del men tal ne re pre zen ta ci je vi še od jed nog je zi ka mo rao da ob je di ni kon cep tu al na, lek sič ka i mor-fo sin tak sič ka svoj stva, kao i ve ze iz me đu fo no lo-ški slič nih re či. Na lik mo de li ma Hart su i ke ra i sa-rad ni ka (Hart su i ker, Pic ke ring, Velt kamp, 2004: 409-414) i De Bo to voj adap ta ci ji Le vel to vog mo-de la (De Bot, 1992: 1-24), mo del za ko ji se ov de za la že mo pret po sta vlja da su le me raz li či tih

je zi ka gru pi sa ne u za jed nič kom skla di štu, kao i da no se in for ma ci ju o to me kom je zi ku pri pa-da ju. „Je zič ko ozna ča va nje6“ (pre ma Po u lis se i Bon ga erts (1994: 36-57) i Green (1998: 67-81) pod ra zu me va da sva ka le ma sa so bom no si do-dat nu in for ma ci ju o to me kom je zi ku pri pa da. Ova in for ma ci ja „pri ka če na“ je za le mu na isti na čin kao i ko no ta cij ske in for ma ci je o to me kom re gi stru ili sti lu pri pa da da ta lek sič ka od red ni ca (v. sli ku 1.).

6 “language tagging“.

sli ka 1. ob je di nje ni mo del je zič kih si ste ma

viĐenja

284

Pre ma ovom mo de lu, le me su po ve za ne sa kon-cep tu al nim skla di štem, ko je se sa sto ji od sli ka (imagen, v. Pa i vio et al.: 1988: 163-172 i go re na ve de nu li te ra tu ru) i kon ce pa ta, skla di štem zvuč nih slo ža ja, i mor fo sin tak sič kim skla di štem. U na ve de nom pri-me ru imagen ži vo ti nje dabar po ve zan je sa le mom beaver na en gle skom i Biber na ne mač kom. Sa ovim le ma ma po ve za ni su čvo ro vi ko ji no se spe ci fič ne mor fo lo ške in for ma ci je (npr. na čin gra đe nja mno-ži ne ili rod; tzv. čvo ro vi oso bi na pre ma Hart su i ke ru i sar. (Hart su i ker, Pic ke ring, Velt kamp, 2004: 409-414) i sin tak sič ke po dat ke, ko ji od re đu ju sa ko jim se vr sta ma re či mo gu ko ri sti ti ove le me (npr. sa pri-lo gom ili pred lo gom; tzv. kom bi na tor ni čvo ro vi u ter mi ni ma Har tu si ke ro vog mo de la). Pret po sta vlja se da se oso bi ne jed ne le me, ko je su za jed nič ke za oba je zi ka, pre kla pa ju na me stu spo ja mor fo lo ških i sin tak sič kih po da ta ka ko ji se od no se na do tič nu le mu, i skla di šta op štih mor fo sin tak sič kih obra za ca (kao što su kon gru en ci ja, sla ga nje ro da i re do sled re či). Osim to ga, ob li ci re či beaver i Biber po ve za-ni su i zbog to ga što slič no zvu če. Po sto je i dru ge ve ze iz me đu ne mač ke i en gle ske le me iz pri me ra ko je za jed no gra de ve zu ko ja po ka zu je da ove dve re či pred sta vlja ju ade kva tan pre vod sa jed nog je zi-ka na dru gi. Kog na ti, po put na ve de nih u pri me ru, me đu sob no su po ve za ni ekvi va lent nim zna če njem i slič nom zvuč no šću, ta ko da im se mo že pri stu pi ti pre ko fo no lo ške slič no sti ili ekvi va lent nog zna če-nja, v. do le. Ka ko bi smo bo lje raz u me li me đu sob nu po ve za nost dva je zi ka, pr vo će mo raz mo tri ti na ko-ji na čin se ovim je zi ci ma pri stu pa.

ka ko se pri stu pa je zi ci ma u pam će nju?Is tra ži va či bi lin gvi zma sla žu se u to me da po-

sto ji raz li ka iz me đu men tal ne re pre zen ta ci je (je-zič kog ko da) i pro ce sa pri stu pa nja in for ma ci ja ma. Jed na pret po stav ka ka že da po sto ji je din stve na re pre zen ta ci ja za jed nič ka za oba je zi ka, kao i me-ha ni zam za se lek ti van pri stup je zi ci ma. Dru ga mo-

guć nost je da su re pre zen ta ci je ne za vi sne, a pro ces pri stu pa nja je zi ci ma pa ra le lan i ne se lek ti van. Kao što smo već po me nu li, za da ci lek sič ke od lu ke ot-kri va ju da se man tič ki po ve za ne re či pri mu ju7 jed na dru gu, čak i ka da prim i me ta do la ze iz raz li či tih je zi ka. Ovaj na laz uka zu je na to da po sto ji jed no za jed nič ko zna če nje ko je se od no si na vi še raz li či-tih je zi ka. Slič ni na la zi do bi je ni su i na Stru po vom za dat ku ob ra đi va nja re či-sli ka.8

Psi ho lin gvi sti su, za hva lju ju ći po me nu tim na-la zi ma, usvo ji li stav da kon cep tu al ni si stem (tj. ni vo zna če nja) ak ti vi ra re či ko je pri pa da ju lek si ko ni ma oba je zi ka bi lin gval ne oso be. Po sto je dve vr ste mo-de la ko ji po ti ču iz te o ri je pro duk ci je jed nog je zi ka, a ko ji su pri la go đe ni za ob ja šnje nje bi lin gval nog pro-ce si ra nja: mo de li mo du lar ne ob ra de9 i ko nek ci o ni-stič ki mo de li (Ri ehl, 2005: 1945-1957). Mo du lar-ni mo de li, po put De Bo to ve adap ta ci je Le vel to vog mo de la (De Bot, 1992: 1-24), pod ra zu me va ju da se oda bir je zi ka od vi ja na kon cep tu al nom, tač ni je pre lek sič kom ni vou. Me đu tim, oni ne ob ja šnja va ju po je di ne fe no me ne u bi lin gval noj pro duk ci ji je zi-ka, kao što je efe kat oki da nja re či ko je slič no zvu če, ili po sto ja nje pa ra lel nih kon struk ci ja u oba je zi ka (clyne, 2003). Le velt i sa rad ni ci, u ver zi ji mo de la iz 1999. go di ne, iz no se mo guć nost da po sto ji po vrat-na in for ma ci ja iz me đu ni voa. Me đu tim, još uvek ni je po tvr đe no da ta kva ve za po sto ji iz me đu fo no-lo škog ko da i le me (clyne, 2003: 197 f).

7 U zadacima primovanja (eng. priming) kratko izlaganje jedne reči olakšava izvlačenje druge, naknadno izložene se-mantički ili fonološki povezane reči, iz memorijskog skladi-šta, tako što smanjuje vreme potrebno da se reč prepozna – prim. prev.8 U Strupovom zadatku ispitanik čita reči koje označavaju imena boja, koje su odštampane različitim bojama. Reči kod kojih su značenje i vizuelni doživljaj kongruentni brže se čita-ju nego reči koje su ispisane bojom različitom od one na koju se odnosi značenje – prim. prev.9 (eng.) modular computational vs. connectionist models.

viĐenja

285

Re zul ta ti do bi je ni is pi ti va njem pre ba ci va-nja go vo ra s jed nog je zi ka na dru gi, kao i pro-u ča va njem tran sfe ra zna če nja, go vo re u pri log ko nek ci o ni stič kom mo de lu bi lin gval ne je zič ke pro duk ci je. U ovom mo de lu se lek ci o ni me ha ni-zam pra ti ni vo ak ti va ci je sva ke na red ne re či, na sli čan na čin kao u ste pe na stim10 mo de li ma (npr. u mo de lu in ter ak tiv ne ak ti va ci je Stem ber ge ra i sar. (Stem ber ger, 1985: 143-186), ta ko đe i Dell et al. (Dell, Bur ger, Svec, 1997: 604-614). U ste-pe na stom mo de lu tok ak ti va ci je po la zi od kon-cep tu al ne kom po nen te (sli ka 2), ko ja pred sta vlja gru pu ozna ka za šum ske ži vo ti nje. Pre ne go što se do ne se od lu ka ak ti va ci ja sti že do kom po nen-te u ko joj su uskla di šte ni fo no lo ški ko do vi sva ke re či i po bu đu je raz li či te zvuč ne slo ža je. Ak ti vi ra-ni fo no lo ški sklo po vi za tim se po ve zu ju sa zna če-njem, či me po bu đu ju no ve re či, i ta ko da lje. Po-tom se vr ši kon tro la ak ti vi ra nih ve za; re le vant ne stav ke po sta ju sve po bu đe ni je, dok se ire le vant ne po la ko ga se. Ak ti va cij ski tok kre će se na pred-na-zad. Sva ka iz u zet no sna žno ak ti vi ra na stav ka u se man tič kom odelj ku po ja ča će ak ti va ci ju u fo-no lo škom odelj ku. Kod bi lin gval ne oso be, iste lek se me i nji ho vi zvuč ni sklo po vi ak ti vi ra ju se i u dru gom je zi ku, kao što je pri ka za no na sli ci 2. (cf. Ri ehl, 2005: 1945-1957, adap ta ci ja Aitchi son, 1994: 207). Kom ple men tar ni mo del, ko ji opi su-je prin cip pre po zna va nja re či kod bi lin gval nih oso ba, pred lo ži li su Didžkstra i Van Hoj ven (mo-del bi lin gval ne in ter ak tiv ne ak ti va ci je, v. He re dia (2008: 60 f).

Mo del se mo že pro ši ri ti i na sin tak sič ku ob ra-du. Le me sa slič nim zna če nji ma u jed nom je zi ku, i nji ho vi ekvi va len ti u dru gom, ak ti vi ra ju sin tak-sič ke in for ma ci je ko je se od no se na da te re či u skla du sa ob je di nje nim mo de lom (sli ka 1). Ak-ti va ci ja se ta ko sa ni voa le ma ši ri do sin tak sič kih

10 (eng.) cascading.

čvo ro va sa ko ji ma su one po ve za ne (od go va ra ju ći čvo ro vi sin tak sič kih ka te go ri ja – kom bi na tor ni čvo ro vi i čvo ro vi oso bi na, pre ma Hart su i ker i sar., 2004: 409-414). Zna čenj ski ekvi va len ti su sna žno ak ti vi ra ni, pa je mo gu će da se po sred no ak ti vi ra-ju i ne ki od se man tič kih čvo ro va dru gog je zi ka. Na ovaj na čin mo gao bi se ob ja sni ti sin tak sič ki tran sfer iz če tvr tog pri me ra (ne mač ko sicherinnern ko je do bi ja sin tak sič ke oso bi ne en gle skog toremember).

Za raz u me va nje na či na na ko ji se pri stu pa je-zi ci ma u me mo rij skom skla di štu va žno je na pra-vi ti raz li ku iz me đu je zič kih mo da li te ta. Ovu ide ju raz vio je Gro sjean, kroz mno go broj ne pu bli ka ci-je, po čev od 1985. go di ne, u po ku ša ju da ob ja sni ka ko oso be ko je go vo re dva ili vi še je zi ka ba ra ta ju nji ma. Je zič ki mo da li tet pred sta vlja kon ti nu um, ko ji se pro te že od mo no lin gval nog do bi lin gval-nog po la. Pre ma Gro sje a nu (Gro sjean, 2008), u mo no lin gval nom mo da li te tu bi lin gval ne oso be oda bi ra ju je zik mo no lin gval nog sa go vor ni ka. U tom slu ča ju bi lin gval ne oso be u naj ve ćoj mo gu-ćoj me ri de ak ti vi ra ju dru gi je zik, ko jim se ina če slu že. U bi lin gval nom mo da li te tu, sa dru ge stra-ne, oba je zi ka su jed na ko ak ti vi ra na. U mo no lin-gval nom mo da li te tu, da kle, mre ža jed nog je zi ka je sna žno po bu đe na, dok je dru gi je zik po bu đen ve o ma sla bo. Ovo ob ja šnja va zbog če ga u bi lin-gval nom obra scu oso be mo gu da se pre ba cu ju s je zi ka na je zik i da ih me ša ju u znat no ve ćoj me ri ne go u mo no lin gval nom mo da li te tu. Me đu tim, ne za vi sno od to ga ko li ko je sna žno že lje ni je zik ak ti vi ran, po sta vlja se još jed no pi ta nje: na ko-ji na čin bi lin gval ne oso be u go vo ru uspe va ju da se ogra ni če na re či jed nog je zi ka, i na ko ji na čin uspe va ju da raz dvo je je zi ke ko ji ma se slu že?

viĐenja

286

ka ko bi lin gval ne oso be raz dva ja ju je zi ke?Grin i sa rad ni ci (1998: 67-81) tvr de da su za

oda bi ra nje re či ko je pri pa da ju jed nom je zi ku za-du že ni in hi bi tor ni pro ce si. Ovi pro ce si spre ča va ju ak ti va ci ju re či ko je ne pri pa da ju je zi ku ko ji se tre-nut no ko ri sti, i to pu tem la te ral ne in hi bi ci je, tač-

ni je spo sob no sti po bu đe nog ne u ro na da uma nji ak ti va ci ju su sed nih ne u ro na. Pre ma dru gom shva-ta nju, po sto ji nad zor ni si stem pa žnje, sli čan kon-cep tu mo ni to ra u te o ri ji pro duk ci je go vo ra (Le velt et al., 1999: 1-75). Pre ma ovoj te o ri ji, po sto ji raz li ka iz me đu pre ar ti ku la ci o nog i po star ti ku la ci o nog is-pra vlja nja gre ša ka. Oso ba slu ša svoj unu tra šnji glas pre ne go što iz go vo ri reč. Na taj na čin se gre ške u go vo ru eli mi ni šu pre ne go što se reč iz go vo ri na-glas. U po star ti ku la ci o nom is pra vlja nju oso ba slu ša ono što je iz go vo ri la i gre ške is pra vlja na knad no.

mo del in ter ak tiv ne ak ti va ci je za bi lin gval nu je zič ku pro duk ci ju (pri mer en gle skog i ne mač kog je zi ka)1

** (eng.) Prva kolona: vidra, zec, jazavac, dabar; (nem.) da-bar; kolona „Zvuk“: (eng.) ponuda, vidra, žilet, zec, posuda za merenje, jazavac, dabar; (nem.) dabar.

**

viĐenja

287

Mo ja je pret po stav ka da je me ha ni zam ko ji kon tro li še gre ške ko je se ja vlja ju u go vo ru u okvi-ru jed nog je zi ka isti onaj ko ji ot kla nja gre ške u bi lin gval noj je zič koj pro duk ci ji. Se man tič ki slič-ne lek se me mo gu se pot kra sti me ha ni zmu za is-pra vlja nje gre ša ka pri mo no lin gval noj pro duk ci ji (tzv. lap su si). Isto va ži i za zna čenj ske par nja ke dva je zi ka. U na šem pri me ru sa šum skim ži vo ti-nja ma, pri ko ri šće nju is klju či vo en gle skog je zi ka, ži vo ti nje beaver i badger, obe će bi ti sna žno ak ti vi-ra ne. Uko li ko bi nad zor ni pro ces bio ne do volj no ak ti van, oso ba bi mo gla da upo tre bi po gre šnu reč (badger). Kod bi lin gval nih oso ba mo že se do go-di ti da se gre škom oda be re i reč iz dru gog je zi-ka. Ve ro vat no ća je još ve ća za re či ko je su fo no-lo ški slič ne (u pri me ru biber ume sto beaver). U ovom slu ča ju, dva raz li či ta iz vo ra ak ti vi ra ju re či – fo no lo ški i se man tič ki. Pro blem se ja vlja i na ni vou pre po zna va nja re či. Kao što je to po ka zao Gro sjean (Gro sjean, 2008), bi lin gval ne oso be u sva ko dnev noj in ter ak ci ji ima ju pro ble ma da pre-po zna ju ho mo fo ne re či u dru gom je zi ku (J2), pa im gre škom pri pi su ju zna če nja par nja ka iz pr vog je zi ka (J1).

Va žnu ulo gu u ovom pri stu pu ima „je zič ko ozna ča va nje“, od no sno po da tak o to me kom je zi-ku pri pa da da ta le ma (vi de ti ode ljak „Ka ko se vi še od jed nog je zi ka sme šta u na še pam će nje?“). Bi-lin gval ne oso be naj če šće uspe va ju da pre po zna ju „reč-go šću“ (Ge o sjean, 1995: 259-275), od no sno reč či je je zna če nje pre ne to u se kun dar ni je zik, ali se ne ukla pa u nje go vu fo no lo šku struk tu ru i no si ozna ku da pri pa da pr vom je zi ku. Me đu tim, Gro sjean [2008: 291) is ti če da ak ti va ci ja re či ko je su fo no lo ški slič ne u oba je zi ka sma nju je mo guć-nost pre po zna va nja „re či-go sti ju“. Sto ga je ve o ma va žno da se obra ti pa žnja na spe ci fi ka ci ju je zi ka. Te ško je, me đu tim, re ći šta se de ša va sa re či ma ko-je po sto je u oba je zi ka, kao što su po zajm lje ni ce, lič ne ime ni ce i po je di ni mar ke ri dis kur sa.

U mo de lu pro duk ci je jed nog je zi ka, ko ji su raz vi li Le velt i sa rad ni ci (Le velt, Ro e lofs, Meyer, 1999: 1-75), auten tič ni po da ci iz go vor nog je zi ka mo gu da po slu že kao ilu stra ci ja bi lin gval nog nad-zor nog pro ce sa (cf. i Po u lis se, 1999). U mno gim si tu a ci ja ma pre ba ci va nja s jed nog je zi ka na dru gi oči gled no je da je ta pro me na ne na mer na i pod-stak nu ta tzv. efek tom oki da nja11. Ka da se iz go vo ri lič no ime iz dru gog je zi ka, če sto se de si da se za tim u go vo ru ja vi ve znik iz pr vog je zi ka, iako se oso ba u tom tre nut ku ko ri sti sa mo jed nim je zi kom. Dat je pri mer po ja vlji va nja ru skog i u go vo ru oso be ko ja je u Ru si ji uči la ne mač ki kao pr vi je zik (J1), ali se do mi nant no ko ri sti se kun dar nim, ru skim je-zi kom (J2) (Ri ehl, 2005: 1945-1957):5. Bei uns wa re vi e le Mar/ äh fünf Mar schall, (—)

Mar schall. Jüngster Tuc ha čev skij, Bljuc her (–) Bljuc her, Vo ra ši lov, Bu denyj i Ego rov. Und Tuc ha čev skij wenn der kam nach Ha u se [...] 12 (mu ška rac, 56 go di na, uči telj).Ka ko bi lin gval ne oso be naj če šće ni su sve sne

ova kvih si tu a ci ja, efek te kon trol nih pro ce sa mo-že mo po sma tra ti u ne kim dru gim pri me ri ma. U mno gim si tu a ci ja ma po star ti ku la ci o nog is pra vlja-nja gre ša ka oso ba je sve sna da je upo tre bi la reč ili iz raz iz dru gog je zi ka, dok se slu ži sa mo jed nim je zi kom; npr. ka da se obra ća oso bi ko ja raz u me sa-mo je dan od je zi ka. Po ne kad se bi lin gval na oso ba osvr ne na pro me nu je zi ka ta ko što upi ta „Ka ko se na (dru gom je zi ku) ka že...?“.

U ve li kom bro ju slu ča je va bi lin gval ne oso-be od mah na kon pro me ne je zi ka da ju zna čenj ski ekvi va lent. Po ne kad se de ša va da se pre ve de na reč ja vi tek na kra ju is ka za, kao u na red nom pri me ru

11 triggering effect, termin koji je skovao Majkl Klajn (cly-ne, [16]).12 (nem.) Bilo je mnogo mar/pet maršala sa nama. Najmlađi (je bio Tuhačevski, Bljučer (–) Bljučer, Vorašilov, Budenj (rus.) i Jegorov. (nem.) I Tuhačevski kada je stigao kući [...] – prim. prev.

viĐenja

288

go vo ra bi lin gval ne oso be (J1 ne mač ki, J2 ru ski – do mi nan tan):6. Be re za wenn sie nass ist (–) Bir ken (–) dann

fa ult sie.13 (že na, 82 go di ne, rad ni ca).U na ve de nom pri me ru ru ska reč je već iz go-

vo re na ka da je oso ba shva ti la da je na pra vi la gre-šku. Slič no se de ša va i ka da oso ba na pra vi lap sus. Naj če šće se de ša va da se oso ba is pra vi na kra ju re-če ni ce, ili de la re če ni ce. Na su prot to me, mno go je te že po sma tra ti pre ar ti ku la ci o no is pra vlja nje gre-ške. De ša va se, me đu tim, da oso ba pre ki ne na po la reč ko ju je že le la da iz go vo ri i za me ni je zna čenj-skim ekvi va lent om od go va ra ju ćeg je zi ka. Si tu a ci je is pra vlja nja, na ve de ne u pri me ri ma 5. i 6, pru ža ju nam uvid u kog ni tiv no funk ci o ni sa nje bi lin gval-nih oso ba, kao i u nad zor ne pro ce se ko ji ma se one slu že. Što vi še bi lin gval ne oso be obra ća ju pa žnju na sop stve nu je zič ku pro duk ci ju, re đe se de ša va da se u go vo ru pre ba cu ju s jed nog je zi ka na dru-gi. Ovaj stav pot kre plju ju so ci o lin gvi stič ki na la zi o je zič koj sve sno sti, ko ji se pri ku plja ju za jed no sa lin gvi stič kim po da ci ma (Ri ehl, 2005: 1945-1957).

Jed no od ob ja šnje nja mo glo bi bi ti da nad zor-ni pro ce si obra ća ju pa žnju pr ven stve no na ozna ku je zi ka. Ka da oso ba pri stu pi je zi ku ko jim sla bi je ba-ra ta, ihi bi tor na kon tro la za do mi nant ni je zik mo ra da bu de ve o ma sna žna (De Bot, 2004: 17-32). Pro-ce si la te ral ne in hi bi ci je, u tom slu ča ju, sna žno in-hi bi ra ju stav ke do mi nant nog je zi ka. Pre ma Lu i ju i Gro e sje nu (2008: 207 f), ovi pro ce si de lu ju sa mo u okvi ru jed ne je zič ke mre že, pa se mo že do go di ti da se u je zič koj pro duk ci ji po ja ve stav ke iz tre ćeg ili če tvr tog je zi ka (pri mer 1). Grin (Green, 1998: 67-81) na vo di da bi lo ko ji kon trol ni me ha ni zam po-ve ća va men tal no op te re će nje oso be. Kom bi na ci ja na po ra nad zor nih pro ce sa, nad me ta nje iz me đu je-zi ka, ak ti vi ra nje že lje nog je zi ka i pro ces pla ni ra nja

13 (rus.) Breza (nem.) ukoliko bude mokro (–) (nem.) breza (–) će istruliti. – prim. prev.

i for mu li sa nja re če ni ca, za jed no mo gu iza zva ti vi-so ko men tal no za si će nje, ta ko da pro me nu je zi ka če sto pra te in tra lin gval ne ili in ter lin gval ne gre ške u go vo ru (clyne, 2003: 203). Čak i u si tu a ci ji ka da je si stem pa žnje sna žno ak ti vi ran, po sto je lek se me ko je se mo gu pro vu ći po red nad zor nog me ha ni-zma. To su naj če će ne na gla še ne, jed no slo žne re či, po put ve zni ka „i” u pe tom pri me ru.

Iako de lu je ra zum no da se raz li ke iz me đu bi-lin gval nih oso ba mo gu ob ja sni ti raz li či tom upo-tre bom kon trol nih pro ce sa i mo da li te ta go vo ra, tre ba uze ti u ob zir i ob ja šnje nja za sno va na na dru-gim fak to ri ma, kao što su uz rast pri uče nju je zi ka, ste pen po zna va nja je zi ka i pro me na do mi nant no-sti je zi ka.

ka ko spo lja Šnji fak to ri uti ču na men tal nu re pre zen ta ci ju?Re zul ta ti sko ra šnjih is tra ži va nja uka zu ju na

to da na ob li ko va nje bi lin gval ne men tal ne re pre-zen ta ci je uti ču i dru gi fak to ri, kao što su uz rast pri uče nju je zi ka i ni vo po zna va nja je zi ka. Ak tu-el na is tra ži va nja is ti ču raz li ke iz me đu oso ba ko je su po sta le bi lin gval ne u de tinj stvu i onih ko ji su dru gi je zik na u či li kao od ra sli. Na la zi fMRI stu di-ja po ka zu ju da se kod oso ba ko je su ra no po sta le bi lin gval ne ak ti va ci ja u BA je zič koj mo žda noj zo-ni u ve ćoj me ri pre kla pa pri ko ri šće nju oba je zi ka (Green, 1998: 67-81). Ista zo na se kod tih oso ba sla bi je ak ti vi ra pri upo tre bi tre ćeg je zi ka ne go što je to slu čaj kod oso ba ko je su po sta le bi lin gval-ne u sta ri jem uz ra stu. Kod oso ba ko je su ka sni je usvo ji le bi lin gvi zam ak ti va ci ja ko ju iza zi va ju sva tri je zi ka pro men lji vi ja je ne go kod ra no bi lin gval-nih oso ba (Wat ten dorf, We ster mann, Zap pa to re, Fran ceschi ni, Lüdi, 2001: 624). Po sto je, me đu tim, do ka zi za to (War ten bur ger, He e ke ren, Abu ta le-bi, cap pa, Vil lrin ger, 2003: 159-170) da se raz li-či te vr ste ak ti va ci je ja vlja ju sa mo kod gra ma tič ke ob ra de, dok je za lek sič ko-se man tič ku ob ra du ste-

viĐenja

289

pen po zna va nja je zi ka va žni ji fak tor ne go uz rast u ko jem su je zi ci na u če ni. Ovi na la zi su u skla du sa sta no vi štem da je mor fo sin tak sič ko zna nje pr vog je zi ka uskla di šte no u pro ce du ral noj me mo ri ji, dok se se man tič ko zna nje skla di šti u de kla ra tiv noj me-mo ri ji (v. Pa ra dis, 2004. i Ul man, 2001: 105-122). Ul man iz no si stav da se gra ma tič ke for me, ko je se za pr vi je zik ob ra đu ju u pro ce du ral noj me mo ri ji, u na knad no usvo je nim je zi ci ma ob ra đu ju u de kla-ra tiv noj me mo ri ji. Pre ba ci va nje sa pro ce du ral ne na de kla ra tiv nu me mo ri ju ogle da se i u po ve ća noj ak ti va ci ji le vih tem po ral nih i tem po-pa ri je tal nih mo žda nih struk tu ra.

Ul man (2001: 105-122) ne is klju ču je mo guć-nost da sta ri je oso be ko je uče dru gi je zik, uko li-ko ima ju mno go je zič kog is ku stva, u iz ve snoj me-ri ko ri ste i pro ce du ral nu me mo ri ju. Tre ba uze ti u ob zir da mo že do ći do pro me ne men tal ne re pre-zen ta ci je oso be za hva lju ju ći una pre đe nju zna nja je zi ka. Krol i sa rad ni ci (Kroll, Bobb, Wod ni ec ka, 2006: 119-135) s pra vom su pri me ti li da se ve ći-na mo de la je zič ke ob ra de osla nja na oso be ko je u pot pu no sti vla da ju je zi kom, za ne ma ru ju ći isto ri jat uče nja je zi ka, struk tu ral ne raz li ke iz me đu je zi ka, kao i re la tiv nu do mi na ci ju je zi ka. Zbog to ga Krol i sa rad ni ci iz no se re vi di ra ni hi je rar hij ski mo del za bi lin gval ne oso be ko je ne vla da ju je zi ci ma u jed-na koj me ri. Oni pret po sta vlja ju da su re či pr vog je zi ka sna žni je po ve za ne sa kon cep ti ma ne go što su to re či dru gog je zi ka, ko je su ja če po ve za ne sa zna čenj skim ekvi va len ti ma u pr vom je zi ku. Mo je je mi šlje nje da se ovo mo že pri me ni ti na ti pi čan sce na rio uče nja je zi ka, ka da se dru gi je zik usva ja pre ko zna če nja re či pr vog je zi ka. Ta ko ja ča ju ne-u ral ne ve ze iz me đu zna čenj skih ekvi va le na ta. U si tu a ci ji ne si ste mat skog uče nja je zi ka ve ze iz me đu kon ce pa ta i lek sič kih le ma mo gle bi bi ti sna žni je. Po ve za ni i raz dvo je ni bi lin gvi zam, ko je smo ob ja-sni li u odelj ku „Ka ko se vi še od jed nog je zi ka sme-šta u na še pam će nje?“, tre ba po sma tra ti kao de lo ve

istog kon ti nu u ma, a ne kao dva ne za vi sna i su prot-na sta nja. Kao što ka že He re di ja (He re dia, 2008: 57): „Me mo rij ska re pre zen ta ci ja bi lin gvi zma ni je sta tič ki si stem, ne go di na mič ki, ko ji se me nja pod uti ca jem ko ri šće nja je zi ka“.

Hi po te za o pra gu ak ti va ci je (Pa ra dis, 2004) naj bo lje ob ja šnja va opi sa ni fe no men. Ova hi po te za pod ra zu me va da se sva ka men tal na stav ka ili men-tal na re pre zen ta ci ja (lek sič ke, fo no lo ške i sin tak-sič ke kom po nen te) ak ti vi ra su mom svih im pul sa. Sva kom na red nom ak ti va ci jom prag se sni ža va, a za tim se po no vo po ste pe no po di že. Stav ke ko je se če sto ak ti vi ra ju, ili ko je su ne dav no bi le ak ti vi ra ne, ima ju ni že pra go ve od onih ko ji ma se pri stu pa ret-ko i po sred no. Što se re đe stav ka ak ti vi ra, prag je vi ši, i po sta je sve te že ak ti vi ra ti je. Sli čan fe no men za be le žen je i pri bi lin gval noj per cep ci ji go vo ra – tzv. efe kat fre kven ci je iz vla če nja14 (cf Gro sjean, 2008, mo del BI MO LA).

Hi po te za o pra gu ak ti va ci je ob ja šnja va na čin pri stu pa nja je zi ku ko ji se sla bo po zna je. U tom slu ča ju vred nost pra ga za ne ku stav ku je vr lo vi-so ka, zbog ret ke upo tre be; mo žda ta kva stav ka uop šte i ne po sto ji u men tal nom lek si ko nu. Ta da se bi ra stav ka pr vog je zi ka, ili, uko li ko su stav ke sa ozna ka ma pr vog je zi ka sna žno in hi bi ra ne, bi ra se zna čenj ski ekvi va lent ne kog dru gog je zi ka, kao u na šem pr vom pri me ru (za slič ne pri me re vi de ti De Bot (2004: 17-32).

Još je dan aspekt pro ble ma od no si se na ve li ku in ter su bjek tiv nu va ri ja bil nost iz me đu bi lin gval-nih oso ba. I ovaj pro blem pot kre pljen je stu di ja-ma ne u ro o sli ka va nja bi lin gval nih oso ba i ob u-hva ćen je di na mič kom te o ri jom si ste ma, ko ju su iz ne li De Bot i sa rad ni ci (De Bot, Lo wie, Ver spo-or, 2007: 7-21). Na la zi su ge ri šu da su sve va ri ja ble me đu sob no po ve za ne, ta ko da se pro me na u bi lo ko joj va ri ja bli od ra ža va na sve dru ge va ri ja ble u

14 (eng.) frequency pull effect.

viĐenja

290

si ste mu. De Bot i sa rad ni ci po sta vlja ju pi ta nje da li bi lin gval ne oso be za i sta ima ju slič no re pre zen to-va ne si ste me pri mar nog je zi ka, kao što se to obič-no pret po sta vlja. Mo gu će je da po sto je raz li či te men tal ne re pre zen ta ci je bi lin gvi zma (raz li čit broj sub si ste ma i na či na pri stu pa nja je zi ci ma), ko je za vi se od in di vi du al nih je zič kih bi o gra fi ja i kon-tek sta uče nja je zi ka. Osta je da bu du ća is tra ži va nja da ju od go vor na ovo pi ta nje.

za klju čakU ovom član ku po ka za li smo da po da ci do bi je ni

psi ho lin gvi stič kim eks pe ri men ti ma, kao i auten tič-ni po da ci iz sva ko dnev nog go vo ra, go vo re u pri log ide ji da po sto ji za jed nič ko me mo rij sko skla di šte za re či ko je su fo no lo ški, se man tič ki i sin tak sič ki slič-ne. Va žnu ulo gu igra ju mno go broj ne me đu sob ne ve ze iz me đu čvo ri šta, pri ka za ne ob je di nje nim mo-de lom (sli ka 1). Mo de li bi lin gval ne je zič ke pro duk-ci je ob ja šnja va ju vi še stru ke ve ze iz me đu raz li či tih je zi ka i ni voa je zi ka. U okvi ru ovog pri stu pa mno gi po da ci naj bo lje se ob ja šnja va ju po mo ću mo de la ši-re će ak ti va ci je.

Ta ko đe, po ka za li smo i da nad zor ni pro ce si omo gu ća va ju oso bi da pri stu pi is prav nom je zi ku, dok isto vre me no in hi bi ra ju ne ak tiv ni je zik. Raz li ke iz me đu oso ba mo gu se ob ja sni ti raz li ka ma u sve sti o je zi ku, u uz ra stu u ko jem je je zik na u čen, kao i u ste pe nu sa vla da no sti je zi ka. Do pro me ne je zič ke re pre zen ta ci je kod ne ke oso be mo že do ći po ve ća-njem ili sma nje njem je zič ke prak se. Zbog to ga su sa vre me ni mo de li po sta li spe ci ja li zo va ni ji, usme re-ni na ob ja šnja va nje de lo va je zič kog ko da ko ji su za-jed nič ki za ne ko li ko je zi ka. Oni se ba ve pro ce si ma ko ji či ne osno vu kog ni tiv ne pro me ne; tu spa da ju pro ce si ko ji omo gu ća va ju ve što ba ra ta nje se kun-dar nim je zi kom, kao i kon trol ni me ha ni zmi. Iz-ve sna pi ta nja osta ju otvo re na: po treb no je is pi ta ti mo gu će raz li ke me đu kom po nen ta ma pro ce sa ob-ra de (raz u me va nje na su prot pro duk ci ji je zi ka).

Ne do volj no je is tra žen i pro blem spe ci fič no sti ak ti va ci je u ci lja nom je zi ku. Mo gu će je da su iz-ve sne gra ma tič ke in for ma ci je spe ci fič ni je za je dan je zik ne go osta li gra ma tič ki po da ci. Pri mer za to su mor fo lo ške oso bi ne ko je se od no se na kon kret-ne le me, kao što su obra sci ko ji od re đu ju re do sled re či u re če ni ci. Is tra ži va nja u bu duć no sti mo ra će da se po za ba ve i in di vi du al nim je zič kim bi o gra fi-ja ma bi lin gval nih oso ba.

li te ra tu ra

1. Aitchi son, J.: WordsintheMind.AnIntroduction to the Mental Lexicon, 2nd ed., Ox ford, Blac kwell Sci en ce, 1994.

2. clyne, M. G.: Community Languages: TheAustralianExperience, cam brid ge, cam brid ge Uni ver sity Press, 1991.

3. clyne, M.: DynamicsofLanguageContact.English and Immigrant Languages, cam brid ge, cam brid ge Uni ver sity Press, 2003.

4. co sta, A.: “Spe ech pro duc tion in bi lin gu als”. U: Bha tia, T. K., Ritchie, W. c. (ur.): TheHandbookofBilingualism, Ox ford, Ox ford Uni ver-sity Press, 2004: 201–223.

5. De Bot, K.: “A bi lin gual pro duc ti on mo del: Le-velt’s ‘spe a king’ mo del adap ted., Appl.Linguistics, 1992, 13: 1–24.

6. De Bot, K.: “The mul ti lin gual le xi con: mo de-ling se lec tion and con trol”, Int J Multilingualism, 2004, 1: 17–32.

7. De Bot, K., Lo wie, W., Ver spo or, M.: “A dyna-mic system the ory ap pro ach to se cond lan gu a-ge ac qu i si ti on”, Bilingualism:LangCogn, 2007, 10: 7–21.

8. Dell, G. S., Bur ger, L. K., Svec, W. R.: “Lan gu-a ge pro duc tion and se rial or der: a fun cti o nal analysis and a mo del”, Psycholinguistic Rev., 1997, 98: 604–614.

viĐenja

291

9. Green, D. W.: “Men tal con trol of the bi lin gual le xi co-se man tic system”, Bilingualism: LangCogn, 1998, 1: 67–81.

10. Gro sjean, F.: “A psycho lin gu i stic ap pro ach to co de-switching: the re cog ni tion of gu est words by bi lin gu als”. U: Mil roy, L., Muysken, P. (ur.): OneSpeaker,TwoLanguages.CrossdisciplinaryPerspectives on Codeswitching, cam brid ge: cam brid ge Uni ver sity Press, 1995: 259–275.

11. Gro sjean, F.: StudyingBilinguals, Ox ford, Ox-ford Uni ver sity Press, 2008

12. Hart su i ker, R. J., Pic ke ring, M. J.: Languageintegrationinbilingualsentenceproduction, Ac ta Psychol., 2008, 128 :479–489.

13. Hart su i ker R. J., Pic ke ring, M. J., Velt kamp, e.: Issyntaxseparateorsharedbetweenlanguages?, Psychol Sci., 2004, 15: 409–414.

14. He re dia, R. R., Brown, J. M., “Bi lin gual me-mory”. U: Bha tia, T. K., Ritchie, W. c. (ur.): TheHandbookofBilingualism, Mal den, M A., Blac-kwell, 2004: 225–249.

15. He re dia, R. R.: Men tal mo dels of bi lin gual me-mory. U: Al tar ri ba, J., He re dia, R. R. (ur.): AnIntroduction to Bilingualism: Principles andProcesses., New York, Lon don, Law ren ce

16. erl ba um As so ci a tes, 2008: 39–67.17. Ja vi er, R. A.: TheBilingualMind:Thinking,Fee

lingandSpeakinginTwoLanguages, New York, Sprin ger, 2007.

18. Kroll, J. F., de Gro ot, A.: “Le xi cal and con cep-tual me mory in the bi lin gual: map ping form to me a ning in two lan gu a ges”. U: de Gro ot, A., Kroll, J. F. (ur.): TutorialsinBilingualism,

19. Mah wah, NJ, Law ren ce erl ba um As so ci a tes, 1997: 169–200.

20. Kroll, J. F., To ko wicz, N. U: Kroll J. F., de Gro-ot, An net te (ur.): Handbook of Bilingualism.PsycholinguisticApproaches, New York, Ox ford Uni ver sity Press, 2005: 531–554.

21. Kroll, J. F., Bobb, S. c., Wod ni ec ka, Z.: “Lan-

gu a ge se lec ti vity is the ex cep ti on, not the ru le: ar gu ments aga inst a fixed lo cus of lan gu a ge se-lec tion in bi lin gual spe ech”, Bilingualism:LangCogn, 2006, 9: 119–135.

22. Le velt, W. J. M., Ro e lofs, A., Meyer, A. S.: “A the ory of le xi cal ac cess in spe ech pro duc tion”, BehavBrainSci, 1999, 22: 1–75.

23. Pa i vio, A., clark, J. M., Lam bert, W. e.: “Bi lin-gual dual-co ding the ory and se man tic re pe-ti tion eff ects on re call”, J. Exp. Psychol. LearnMem.Cogn., 1988, 14: 163–172.

24. Pa ra dis, M.: NeurolinguisticTheoryofBilingualism, Am ster dam, Phi la delp hia, PA, Be nja-mins, 2004.

25. Pa ra dis, M.: “The ne u ro fun cti o nal com po nents of the bi lin gual cog ni ti ve system”. U: Kec skes, I., Al ber taz zi, L. (ur.): CognitiveAspectsofBilingualism, NewYork, Sprin ger, 2007: 3–28.

26. Po u lis se, N., Bon ga erts, T.: “First lan gu a ge use in se cond lan gu a ge pro duc tion”, Appl.Linguistics, 1994, 15: 36–57.

27. Po u lis se, N.: Slips of the Tongue. Speech ErrorsinFirstandSecondLanguageProduction, Be nja mins, Am ster dam/Phi la delp hia, Be nja-mins, 1999.

28. Ri ehl, c. M.: “co de-switching in bi lin gu als: im-pacts of men tal pro ces ses and lan gu a ge awa re-ness”. U: co hen, J., McA li ster, K., Rol stad, K., Mac Swan, J. (ur.): Proceedingsofthe4thInternationalSymposiumonBilingualism.So mer vil-le, MA: ca sca dil la Press; 2005: 1945–1957.

29. Stem ber ger, J. P.: “An in ter ac ti ve ac ti va tion mo del of lan gu a ge pro duc tion”. In: el lis, A. W. (ed.): Progress in the Psychology of Language, vol. 1. Hil sda le, NJ: erl ba um, 1985: 143–186.

30. Ul lman, M T.: “The ne u ral ba sis of le xi con and gram mar in first and se cond lan gu a ge: the dec-la ra ti ve/pro ce du ral mo del”, Bilingualism:LangCogn, 2001, 4: 105–122.

viĐenja

292

31. Wat ten dorf, e., We ster mann, B., Zap pa to re, D., Fran ceschi ni, R., Lüdi, G. et al.: “Diff e rent lan gu a ges ac ti va te diff e rent subfields in Bro ca’s area”, Neuroimage, 2001, 13: 624.

32. War ten bur ger, I., He e ke ren, H. R., Abu ta le bi, J., cap pa, S. F., Vil lrin ger, A. et al.: “early set-ting of gram ma ti cal pro ces sing in the bi lin gual brain”, Neuron, 2003, 37: 159–170.

pred lo zi za da lje či ta nje

Al tar ri ba J, He re dia RR, ur. AnIntroductiontoBilingualism: Principles and Processes. New York, Lon don:Law ren ce erl ba um As so ci a tes; 2008.

Bha tia TK, Ritchie Wc, ur. TheHandbookofBilingualism. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press; 2004 (Osim go re po me nu tih pu bli ka ci ja, ovi pri ruč ni ci pred sta vlja ju zna čaj ne do pri no se psi ho lin gvi stič-koj i so ci o lin gvi stič koj te o ri ji bi lin gvi zma).

Köpke B. Ne u ro lin gu i stic aspects of at tri tion. J Ne u ro lin gu i stics 2004, 17:3–30.

Kroll JF, de Gro ot A, eds. HandbookofBilingualism. Psycho lin gu i stic Ap pro ac hes. New York: Ox ford Uni ver sity Press; 2005 (Te ma ovog bro ja po kri va ce lo kup nu oblast psi ho lin gvi stič kih is-tra ži va nja bi lin gvi zma, od pri stu pa nja re či ma do funk ci o nal nog ne u ro o sli ka va nja).

Myers-Scot ton c. Sup por ting a diff e ren tial ac-cess hypot he sis. U: Kroll JF, de Gro ot A, ur. HandbookofBilingualism.PsycholinguisticApproaches. New York: Ox ford Uni ver sity Press; 2005, 326–348.

Ri ehl cM. Sprachkontaktforschung. Eine Einführung. 2nd ed. Tübin gen: Na rr; 2009.

viĐenja

294

mi kloš bi ro, no vi sad

psi ho lo ški aspek ti po mi re nja: pri mer sr ba i al ba na ca

Sep tem bra 2010. go di ne, na kon de ba te u Uje-di nje nim na ci ja ma, na ja vlje ni su pre go vo ri iz me đu Be o gra da i Pri šti ne. Po pr vi put od 1999. go di ne, ka da su po če li su ko bi na Ko so vu, ka da se zbi la in-ter ven ci ja NA TO i ka da je pot pi san Ku ma nov ski spo ra zum, ne po mi nje se su ve re ni tet, ne po mi nje se vla sni štvo nad te ri to ri jom Ko so va, ne go se po-mi nju lju di i nji ho vi pro ble mi – o če mu dve stra ne tre ba da pre go va ra ju.

Či ni se be smi sle nim po mi nja ti ko li ko je bit ka za te ri to ri ju ana hro na i za lud na u 21. ve ku, u tre-nut ku ka da i jed ni dru gi te ži mo evrop skoj uni ji u ko joj ne ma gra ni ca, u ko joj po sto ji slo bo dan pro tok ro be, ka pi ta la i rad ne sna ge – či me je kla si čan po-jam te ri to ri je i su ve re ni te ta do ve den do pot pu nog ap sur da. Po me ra nje fo ku sa na pro ble me lju di ko ji ži ve na Ko so vu, da kle, vi še je ne go do bro do šlo.

Ključ ni pro blem obe za jed ni ce, ali na ro či to ma njin ske – srp ske, je za jed nič ki ži vot, a kjuč ni uslov za za jed nič ki ži vot je po mi re nje.

Isto rij ski po sma tra no, su kob iz me đu dve za-jed ni ce, dva na ro da – srp skog i al ban skog – mo že

se tra ži ti u bli žoj i da ljoj pro šlo sti. Isto rij ske ver-zi je su, na rav no i na ža lost, raz li či te i ve o ma če sto su (zlo)upo tre blja va ne u po li tič ke, tj. na ci o na li-stič ke svr he. Mi to vi o „isto rij skom po ra zu“ (ko ji im pli cit no tra že re vanš) ili o „isto rij skoj ko lev ci“ (mi smo bi li pr vi, a vi ste nas is te ra li) ni su naš spe ci ja li tet. Mit o Na gor no-Ka ra ba hu kod Jer me-na je go to vo iden tič na re pli ka mi tu o Ko so vu. Na-rav no, u mi tu je sve do zvo lje no, a, po pra vi lu, mi smo uvek u pra vu i „na ša stvar“ zah te va pra ved no raz re še nje. Iro ni šu ći na ci o na li stič ke is ka ze i zah-te ve ko ji su se ja vlja li na Bal ka nu uoči ras pa da Ju go sla vi je, Da vid c. Pugh iz nor ve škog sa ve ta za iz be gli ce je po nu dio ko ze ri ju pod na slo vom „Se-dam pra vi la na ci o na li zma“:

1. Akojenekateritorijabilanaša500godina,avaša50,onamoradapripadnenama–jervisteokupatori.

2. Akojenekateritorijabilavaša500godina,anaša50,onamoradapripadnenama–jersegranicenesmejumenjati.

Na ci ja je dru štvo ko je de liza jed nič ke ilu zi je o svo jim pre ci mai za jed nič ku mr žnju pre ma svo jim su se di ma.

er nest re nan, fran cu ski fi lo zof

viĐenja udc 323.1(497.11)

295

3. Akojenekateritorijabilanaša500godina,alinikadavišeodtada,onamoradapripadnenama–jertojekolevkanašenacije.

4. Ako na nekoj teritoriji živi naša većina, onamoradapripadnenama–jersemorasprovestipravonasamoopredeljenje.

5. Akonanekojteritorijiživinašamanjina,onamora da pripadne nama – jer ona mora bitizaštićenaodvašerepresije.

6. Svagorenavedenapravilavažezanas,alineizavas.

7. Naši snovionacionalnoj veličini su istorijskaneminovnost,avašisučistifašizam.

U psi ho lo škom smi slu, ne što kao „ve kov na mr žnja“ ne po sto ji. Po sto ji sa mo ak tu el na mr žnja i ona je za sno va na na lič nom is ku stvu ili je, pak, plod pa to lo škog afek ta. „Ve kov nost“ je me đu tim in stru ment, po god na plat for ma na ko joj se gra di rat na pro pa gan da i na ko joj ja šu na ci o na li stič ki ja-ha či apo ka lip se da bi, za rad lič nih in te re sa, is kre i-ra li kon flikt me đu na ro di ma ili dr ža va ma. Da kle, ako raz mi šlja mo o po mi re nju, raz mi šljaj mo o naj-sve ži jim do ga đa ji ma.

Po mi re nje je kom plek san fe no men ko ji se mo-že po sma tra ti kao re zul tat so ci jal nih pro ce sa ko ji se od vi ja ju na vi še hi je rar hij skih ni voa: na ni vou dr ža ve i me đu na rod ne za jed ni ce, na ni vou grup-nog po na ša nja i per cep ci je grup nog po na ša nja, te na in ter per so nal nom ni vou.

Raz li či te te o ri je po mi re nja se ba ve i vr lo raz-li či tim ni vo i ma po mi re nja. Po li ti ko lo ške i me đu-na rod no-prav ne te o ri je ba ve se glo bal nim sfe ra ma in te re sa i le ga li stič kim in stru men ti ma za re ša va-nje su ko ba, dok su psi ho lo ške ana li ze okre nu te pre vas hod no in di vi du al nim i so cio-psi ho lo škim pred u slo vi ma i pre pre ka ma, kao i te o ri jom me di-ja ci je (pre go va ra nja).

U pr voj gru pi te o ri ja na gla ša va se zna čaj in sti-tu ci o nal nih re še nja i „sig na la“ ko je za va đe ne stra-

ne ša lju. U tom kon tek stu te ri to ri jal ne pre ten zi je jed ne stra ne pre ma dru goj (po go to vu ka da su one za pi sa ne i u Usta vu) ne sum nji va su kon ti nu i ra na pret nja ko ja op stru i še bi lo ka kvu ide ju o po mi-re nju. Sa dru ge stra ne, kon sti tu tiv na re še nja ko ja uklju ču ju ma njin sku za jed ni cu (tj. u na šem slu ča ju Sr be na Ko so vu i Al ban ce u Sr bi ji) i ko ja su na pra-vlje na u du hu za šti te ljud skih pra va i za šti te kul-tur nog i na ci o nal nog iden ti te ta pri pad ni ka na ci je sa ko jom je po sto jao su kob, zna ča jan su do pri nos, pr vo „ra pla ši va nju“ ma nji na, a po tom smi ri va nju ten zi ja i po mi re nju.

S ob zi rom na “le o par do vu ko žu” et nič ke ma pe Bal ka na, sva ka ma nji na se do ži vlja va kao pret nja sta bil no sti dr ža ve. A bu du ći da su ire den ti stič ke i ve li ko dr žav ne ide je po sta le glav ni slo ga ni po li tič-kih pro gra ma na ci o na li stič kih li de ra, ta opa snost je po sta la i sa svim re al na. U tom kon tek stu in si-sti ra nje me đu na rod ne za jed ni ce na ne pro me nji-vo sti (no vih) gra ni ca i obe ća nja evrop ske uni je da će in kor po ri sa ti ze mlje ju go i stoč ne evro pe u eU (či me se bit ka za gra ni ce obe smi šlja va) de lu ju kao zna ča jan fak tor sta bi li za ci je.

Kao jed nu od za ni mlji vih ide ja na ve šće mo onu O’ Li ri ja (O’Le ary, 2001), ko ji pred la že ma kro-po-li tič ku re gu la ci ju kon flik ta pu tem pri me ne fe de ra-li zma i tzv. “kon so ci ja tiv nog” (consociation) iz bor-nog si ste ma, u ko jem su prot sta vlje ne gru pe bi ra ju i “svo je” i “tu đe” pred stav ni ke, či me se po sti že da se me đu iza bra ni ma na đe vi še ume re nih pred stav-ni ka obe ju gru pa i, na taj na čin, po ve ća ju šan se za ko a li ci o nim spo ra zu mi ma i kom pro mi si ma, a ti-me i dru štve nom kon sen zu su i raz re še nju me đu-na ci o nal nog kon flik ta.

U dru goj gru pi te o ri ja do mi ni ra ju psi ho lo ške te o ri je ko je u pro ce su po mi re nja pre po zna ju dva fak to ra: ste pen iden ti fi ka ci je sa sosp tve nom gru-pom (na ci jom) i na čin per ci pi ra nja su par nič ke gru pe, sa jed ne stra ne, i in di vi du al no is ku stvo, sa dru ge stra ne.

viĐenja

Na ci ja je dru štvo ko je de liza jed nič ke ilu zi je o svo jim pre ci mai za jed nič ku mr žnju pre ma svo jim su se di ma.

er nest re nan, fran cu ski fi lo zof

296

So ci jal na psi ho lo gi ja po zna je vi še ni voa grup-ne iden ti fi ka ci je: vi mo že te bi ti član te ni skog klu ba, pri pa da ti pro fe si o nal nom esna fu, ose ća ti se lo kal-pa-tri o tom kao gra đa nin ne kog gra da ili re gi o na, pa sve do pri pad no sti od re đe noj na ci ji ili ra si. U svim tim iden ti fi ka ci ja ma, po red si gur no sti, pri pad nost gru-pi do no si i od re đe no ose ća nje vi še vred no sti, a što je gru pa eks klu ziv ni ja, to ose ća nje je ja če.

Ali, gru pa ni je sa mo zbir po je di na ca – ona ima sop stve nu di na mi ku. Još od ra do va Gi sta va Le Bo-na (Le Bon, 1963) psi ho lo gi ja pre po zna je moć gru pe da me nja po na ša nje po je din ca. Je dan od naj u be dlji-vi jih pri me ra ka ko po je di nac mo že po sta ti zao pod uti ca jem gru pe i grup nog “za dat ka” je eks pe ri me nat u ko jem su stu den ti, glu me ći za tvor sku si tu a ci ju, bi-li po de lje ni na za tvo re ni ke i ču va re i gde su “ču va ri” ve o ma br zo, iden ti fi ku ju ći se sa ulo gom, po či nja li da be so muč no mal tre ti ra ju “za tvo re ni ke” ko ji su do sa-mo pre ne ko li ko tre nu ta ka bi li nji ho vi do bri dru go vi! (Zim bar do, 1998: 125-133)

Moć gru pe da me nja sta vo ve i po na ša nje po je-din ca pro iz i la zi iz per cep ci je nje ne ve će efi ka sno sti – “za jed no smo ja či”, što je ja sno iz ra že no u fa ši stič-kim sim bo li ma1. eks pe ri men ti So lo mo na eša (Ash, 1981) de mon stri ra li su za stra šu ju ću ljud sku po tre bu za kon for mi ra njem, ali su po ka za li i da po je di nac ne me nja svo je sta vo ve sa sve šću da su oni po gre šni, tj. da je on u pra vu, a da gru pa ni je (ali da je “ko ri sno” pro me ni ti svoj stav da bi se uklo pio u grup no mi-šlje nje), ne go da po sto ji svo je vr sna “in ter na li za ci ja” grup nog mi šlje nja, tj. da do la zi do kog ni tiv ne du a li-za ci je – do uve re nja da je grup na re al nost dru ga či ja od mo je lič ne re al no sti2.

1Fascis – snop pru ća ko ji okru žu je se ki ru (sim bol ko ji vo di po re klo još iz an tič kog Ri ma) je po zna ti “lo go” fa ši zma.2 U eks pe ri men tu je tre ba lo da ti sud o oči gled noj či nje ni ci – du ži ni li ni je, ali se za klju čak sa op šta vao po sle dru gih čla no va gru pe ko ji su (u do go vo ru sa eks pe ri men ta to rom) da va li po-gre šne od go vo re. Ve lik broj su bje ka ta je svoj za klju čak pot pu-no uskla dio sa (oči gled no po gre šnim) mi šlje njem gru pe.

Za što grup ni sta vo vi nad vla da va ju in di vi du-al ne? Za to što to “bek stvo od slo bo de”, ka ko ga je još dav no na zvao erih From (Fromm, 1986), do no si si gur nost gru pe. I za to što in ve sti ra nje u vred no sti gru pe do no si ose ća nje vi še lič ne vred-no sti. Neo p hod na je iz u zet na lič na sna ga (uz fi-nan sij sku ne za vi snost, ko ja ni je za ne mar lji va) ili, pak, aso ci jal nost, da bi se po je di nac od u pro mag-ne ti zmu gru pe. Na rav no, ako gru pa nu di mo ral no ne pri hva tlji ve vred no sti, sprem nost na pri hva ta-nje ta kvih vred no sti bi će u za vi sno sti od ste pe na u ko jem je po je di nac in ter na ci o na li zo vao mo ral ne nor me i nje go ve sprem no sti da dru štve na pra vi-la pod re di ak tu el nim lič nim in te re si ma. Sa dru-ge stra ne, što je sa gla snost iz me đu in di vi du al nih vred no sti i uve re nja i ide o lo gi je ko ju pro mo vi še gru pa ve ća, ste pen iden ti fi ka ci je po je din ca sa tom gru pom je ve ći.

Raz li či ti so ci jal ni iden ti te ti ima ju i raz li čit kva li tet, što ima di rekt ne re per ku si je na po na ša-nje gru pe. Psi ho lo gi ja to zo ve “za si će no šću iden-ti te tom” (identity salience), što ni je sa mo ste pen iden ti fi ka ci je sa od re đe nom gru pom, ne go i do-ži vljaj da po sto ji ne ka kva esencija, ne ka kav po se-ban kva li tet ko ji tu gru pu iz dva ja od dru gih. Što je pri pad nost gru pi te že pro me nji va, vi še vi dlji va (na ci je i ve re se mo že mo i od re ći, ali bo ju ko že ne mo že mo pro me ni ti) i vi še do no si (u psi ho lo škom ili ma te ri jal nom po gle du), uto li ko je za si će nost iden ti te tom ve ća. A, što je za si će nost ve ća, ve ća je ve ro vat no ća da će se do go di ti socijalnakategorizacija (Taj fel, Tur ner, 2004). Gru pa se po či nje do ži vlja va ti kao čvr sto de fi ni sa na ka te go ri ja, sa ja sno na gla še nim gra ni ca ma bez pre la znih ob li ka: po sto ji mo “mi” ko ji smo zna čaj no dru ga či ji od “njih”, a “oni” – to su svi osta li ko ji ne pri pa da-ju na šoj gru pi. Sa per cep ci jom ve će ho mo ge no sti ra ste i do ži vljaj efi ka sno sti i su pre ma ci je gru pe. Pri to me se po tre ba za ose ća njem vi še vred no sti još po ja ča va i “mi” smo naj bo lji, naj lep ši, naj ča-

viĐenja

297

sni ji, dok su “oni” lo ši ji, ru žni ji, ne ča sni ji. Po sto je mno go broj ni so cio-psi ho lo ški eks pe ri men ti (Taj-fel, Tur ner, 1986) ko ji po ka zu ju da se ovaj pro ces od vi ja u slu ča ju po de le na gru pe, čak i ka da je prin cip po de le ba zi ran na ta ko be za zle nom kri te-ri ju mu kao što je pre fe ren ci ja sli kar skog sti la Po la Klea ili Va si li ja Kan din skog!

Na rav no da u tom me ha ni zmu le ži srž raz vo ja ste re o ti pa pre ma dru gi ma, na rav no da u to me le ži osnov za ge ne ra li za ci ju po ko joj su svi pri pad ni ci mo je na ci je do bri (pa je, sa mim tim, ne mo gu će da u mo joj na ci ji po sto je rat ni zlo čin ci, na pri mer), dok su svi pri pad ni ci tu đe na ci je ne pri hva tlji vi. Ta ko se la ko sti že i do pot pu ne de hu ma ni za ci-je “dru gih” ko ja po tom olak ša va zlo či ne. Jer, ako “oni” ni su OK, ako ni su “lju di”, za što bi bio pro-blem da ih po ta ma ni mo?

Na ci o na li zam kao in stru ment po li ti ke po pra-vi lu pro iz vo di pret nju, jer is ka zu je eks pan zi o ni-stič ke ili ire den ti stič ke am bi ci je. Iz di žu ći i ho mo-ge ni zu ju ći sop stve nu na ci ju on na go ve šta va pot-ce nji va nje i pot či nja va nje dru gih na ci ja; is ti ču ći ugro že nost svo je, on ugro ža va dru ge na ci je. Pa ro-la ko jom se na ci ja ho mo ge ni zu je “oni nas mr ze”, “oni će nas po no vo is tre blji va ti kao u pro šlom ra-tu” ima sna gu sa mo i spu nja va ju ćeg pro ro čan stva (selffulfillingprophecy): ako nam oni pre te, on da tre ba da se na o ru ža mo da bi smo bi li sprem ni na od bra nu. A ka da se jed na stra na na o ru ža, on da je to otvo re na pret nja dru goj, pa i ta dru ga poč ne da se na o ru ža va i otvo re ni su kob je sa mo pi ta nje tre-nut ka ka da će pr va var ni ca kre snu ti.

Po Te o ri ji so ci jal nog iden ti te ta jed nom us po-sta vlje ne pred ra su de ve o ma se te ško i spo ro me-nja ju (Taj fel, For gas, 2000). To po ka zu ju i upo red-ne stu di je et nič ke dis tan ce u dr ža va ma pret hod ne Ju go sla vi je (Ši ber, 1997: 3-26). Po iz bi ja nju ra ta et nič ka dis tan ca iz me đu Sr ba, Hr va ta i Bo šnja-ka dra ma tič no se po ve ća la da bi po za vr šet ku ra-ta po če la po la ko ali kon stant no da opa da. Ona je,

na ža lost, i na kon pro me na re ži ma u Sr bi ji i Hr-vat skoj 2000. (i vi dlji ve pro me ne re to ri ke) bi la još uvek zna čaj no vi ša od pred rat ne, ali se, isto vre-me no, uoča va la i iz ve sna ten den ci ja pa da. Po se-ban pro blem i pre pre ka po ten ci jal nom po mi re nju iz me đu Sr ba i Al ba na ca je či nje ni ca da je et nič ka dis tan ca (za raz li ku od dis tan ce iz me đu Sr ba, Hr-va ta i Bo šnja ka) i pre su ko ba bi la iz u zet no ve li ka (Bi ro, Mi hić, Mi lin, Lo gar, 2002: 37-47).

Ana li za re zul ta ta is tra ži va nja u Sr bi ji go vo ri da je et nič ka dis tan ca u vi so koj ko re la ci ji sa (ni skim) obra zo va njem, auto ri tar no šću i go di na ma sta ro sti – što je u skla du sa te o ri jom i ra ni jim re zul ta ti-ma. Ono što je, me đu tim, no vo i neo če ki va no, to je po da tak da ve o ma vi so ku et nič ku dis tan cu pre-ma na ro di ma sa ko ji ma je po sto jao kon flikt ima ju i ve o ma mla di lju di. Či nje ni ca da je ta omla di na od ra sla to kom ra ta i da je vas pi ta na u du hu mr žnje je jed no mo gu će ob ja šnje nje. Dru go ob ja šnje nje ovih re zul ta ta je u du hu “Kon takt hi po te ze” (All-port, 1954): da ti ado le scen ti ni su ima li šan su da se upo zna ju sa svo jim vr šnja ci ma – pri pad ni ci ma “ne pri ja telj skih” na ro da, te da je nji ho vo po i ma nje tih na ro da is klju či vo ap strakt no. Na i me, po ovom te o rij skom kon cep tu, in di vi du al ni kon tak ti su va-žan pred u slov raz bi ja nja (i ne u sva ja nja) pred ra-su da – ka da upo zna te po je di nač nog pred stav ni ka ne kog na ro da i vi di te da je on isti kao i sva ki dru gi čo vek, on da će vas te ško ube di ti u ne ki ne ga tiv ni ste re o tip o to me da su npr. “svi Bo san ci glu pi” ili da “svi Al ban ci mr ze Sr be” (i obr nu to).

et nič ke pred ra su de i ste re o ti pi su ne sum nji-vo naj ve ća pre pre ka pro ce su po mi re nja. Je dan od osnov nih na či na da se odr ži sa mo po što va nje pri-pad ni ka gru pe je da se ne-pri pad ni ci te gru pe uni-ze. A, ka da se ne-pri pad ni ci gru pe još per ci pi ra ju i kao opa snost za gru pu, on da su ne ga tiv ne emo ci je sa svim lo gi čan od go vor.

Ka ko pro me ni ti pred ra su de? Ka ko pro me ni-ti vred no sne ori jen ta ci je pri pad ni ka su ko blje nih

viĐenja

298

na ro da da bi oni po če li da pre po zna ju svo je za jed-nič ke in te re se, da bi pro na šli svoj za jed nič ki op šti cilj (npr. ula zak u evrop sku uni ju) ko ji bi ih zbli-žio? edu ka ci ja za de mo kra ti ju, za to le ran ci ju raz-li či to sti i po što va nje ljud skih pra va je pr vi i naj va-žni ji ko rak ko ji se mo ra pred u ze ti da bi se stvo ri li te me lji za istin sko me nja nje pred ra su da i ste re o ti-pa. To je spo ra, ali je di na mo gu ća per spek ti va.

Kao što ve lik broj is tra ži va nja po ka zu je, za for mi ra nje, pa sa mim tim i za odr ža va nje ili eli-mi ni sa nje et no cen tri zma i kse no fo bi je (na ro či to kod vi so ko auto ri tar nih bal kan skih na ro da) zna-ča jan fak tor je auto ri tar nost. Ali, po red to ga što auto ri tar na ri gid nost i kog ni tiv ni stil “cr no-be log” oce nji va nja do pri no se ka te go ri za ci ji i for mi ra nju pred ra su da, mo žda se či nje ni ca da auto ri tar ne lič-no sti bes po go vor no slu ša ju auto ri te te mo že is ko-ri sti ti i za pro mo ci ju de mo kra ti je, ljud skih pra va i me đu na ci o nal ne to le ran ci je? Ali tu po ru ku bi mo rao po sla ti na ci o nal ni auto ri tet – ko ji je spre-man da se od rek ne na ci o na li stič kih ide ja!

Po ru ke me di ja i po li tič ke eli te (na ro či to ka-da su u pi ta nju auto ri tar na dru štva) od ve li kog su zna ča ja za per cep ci ju “ne pri ja telj ske” gru pa ci je i za ori jen ta ci ju ka po mi re nju. Jed no od za ni mlji-vih te o rij skih pi ta nja je i ko li ki je zna čaj ge sta iz-vi nje nja še fa dr ža ve u ime so stve nog na ro da za zlo či ne ko je su po či ni li po je din ci iz tog na ro da? Da li je kle ča nje Vi li ja Bran ta u Aušvi cu do pri ne lo “ski da nju kri vi ce” sa ne mač kog na ro da za zlo či ne u II svet skom ra tu? Za po je din ce sa li be ral nim i ko smo po lit skim vred no snim opre de lje nji ma ono si gur no ni je zna či lo ni šta, jer su oni i pre i po sle tog či na bi li u sta nju da raz lu če in di vi duu od ko-lek ti va i da kri vi cu in di vi du a li zu ju. Ali, za ve ći nu onih dru gih ko ji su pod le gli na ci o nal noj ho mo-ge ni za ci ji ta kav čin ima sim bo lič nu vred nost i šef dr ža ve se do ži vlja va kao per so ni fi ka ci ja “na ro da”, a nje go vo iz vi nje nje se ne sum nji vo do ži vlja va kao iz vi nje nje “ce log na ro da”.

No, ne za vi sno od po li tič ke eli te, me di ji mo gu ima ti ve o ma moć nu ulo gu. Pro mo vi sa nje „po-zi tiv nih is ku sta va“ je dan je od na či na. Pri me ri iz kon kret nog su ko ba u ko jem su su se di pru ža li me-đu sob nu po dr šku i is ka zi va li ljud sku i su sed sku lo jal nost su pra vi na čin da se ide ja o po mi re nju sa na ro dom (kao i mr žnja pre ma svim pri pad ni ci ma tog na ro da) sve de na pri ču o po je din cu. In di vi du-a li za ci jom „Al ban ca“ ili „Sr bi na“ iz bi ja se mo guć-nost za for mi ra nje ste re o ti pa i ka te go ri za ci ju na „sve Al ban ce“ ili „sve Sr be“.

U skla du sa pre i spi ti va nji ma ori gi nal ne “Kon-takt hi po te ze”, po ko joj kon tak ti iz me đu gru pa ko je su u kon flik tu mo gu do pri ne ti ta kvoj in di vi du a li-za ci ji i, sled stve no to me, po mi re nju, no vi ja shva-ta nja tvr de da kon tak ti, uko li ko ni su ostva re ni po-la ko i pa žlji vo, mo gu čak pro du bi ti isti (De utsch, Schic man, 1986). To otva ra i prak tič no pi ta nje da li je pra vlje nje “ba ri je ra” na dr žav nom ni vou do bro ili lo še. Bo san ska is ku stva go vo re da, na kon uki da-nja “ba ri je ra” iz me đu (et nič kih) en ti te ta, ni je bi lo ozbilj ni jih in ci de na ta. Zna ča jan či ni lac pro hod-no sti iz me đu te ri to ri ja ko je su na se lje ne raz li či tim na ci o nal no sti ma i ti me otva ra nja mo guć no sti za kon tak te mo že bi ti či nje ni ca da su bez bed no sne sna ge na Ko so vu me đu na rod ne.

Mo žda su naj bo lji pri mer ko ji ide u pri log te za-ma da efe kat kon tak ta za vi si od kon tek sta – jav ne pri red be u post-ju go slo ven skim dr ža va ma: dok je na rok kon cer ti ma uoč lji vo pot pu no za ne ma ri va-nje et nič kog po re kla i bez re zer vno pri hva ta nje rok gru pa iz dru gih sre di na, na sport skim pri red ba ma još uvek do mi ni ra ju na ci o na li stič ki is pa di. No, to je sa svim lo gič no – na utak mi ca ma se dve stra ne su ko blja va ju. Naj e kla tant ni ji pri mer “ne ga tiv ne po ru ke” sa jed nog jav nog sku pa bio je in ci dent na fud bal skoj utak mi ci iz me đu Sr bi je i Ita li je u Đe-no vi, ka da je spa lje na al ban ska za sta va, što je pro-zve lo ana log na de ša va nja me đu Al ban ci ma – ne sa mo na Ko so vu! Ta kvi do ga đa ji, po go to vu ako su

viĐenja

299

is pra će ni ne ga tiv nim ko men ta ri ma u me di ji ma, na ža lost pok tre plju ju ste re o ti pe ti pa „svi su oni isti“ i, na rav no, učvr šću ju ste re o ti pe i od ma žu po-mi re nju.

Naj zad, in di vi du al no is ku stvo, po go to vu ako je tra u ma tič no, mo že bi ti fak tor od ve li kog zna ča ja za pro ces po mi re nja. Da li je i u ko joj me ri uspo-me na na pre tr plje nu tra u mu smet nja pro ce su po-mi re nja? Re zul ta ti is tra ži va nja ko je smo spro ve li na po pu la ci ji na ci o nal no po de lje nih gra do va ko ji su to kom ra ta 1991-1995. pre tr pe li ve li ka stra da-nja – Vu ko va ra, Pri je do ra i Mo sta ra, po ka zu ju da in di vi du al no tra u mat sko is ku stvo uop šte ne opre-de lju je sta vo ve pre ma po mi re nju sa su prot sta vlje-nim na ro dom (Bi ro, Aj du ko vić, Čor ka lo, Dji pa, Mi lin, We in ste in, 2004)! Vred no sne ori jen ta ci je su oči to mno go va žni je od ste pe na stra da nja. Dru gim re či ma, onaj ko je “imun” na na ci o na li zam bi će spo so ban da in di vi du a li zu je kri vi cu za svo je stra-da nje, ne će je ge ne ra li zo va ti na osta le pri pad ni ke su prot sta vlje nog na ro da i bi će spre man na po mi-re nje. Za ni mlji vo je da su do slič nih re zul ta ta do šli i auto ri ko ji su pro u ča va li žr tve Ho lo ko u sta (cher-fas, 2003).

Ako ni šta dru go, ovi re zul ta ti go vo re da, upr-kos ve li či ni i tra gič no sti kon flik ta ko ji se de sio iz-me đu Sr ba i Al ba na ca, šan se za po mi re nje ipak po sto je.

li te ra tu ra1. All port, G. W.: The Nature of Prejudice, cam brid ge,

MA, Ad di son-We sley, 1954.2. Ash, S. e.: “ef fects of gro up pres su re upon the mo di-

fi ca tion and dis tor tion of jud gments”. U: H. Gu et zkow (ed.) Group,LeadershipandMen, New York, car ne gie Press, 1981.

3. Bi ro, M., Mi hić, V., Mi lin, P., Lo gar, S.: „Did so cio-po-li ti cal chan ges in Ser bia chan ged the le vel of aut ho ri-ta ri a nism and et hno cen trism of ci ti zens?“, Psihologija, 2002, 35: 37-47.

4. Bi ro, M., Aj du ko vić, D., Čor ka lo, D., Dji pa, D., Mi lin, P., We in ste in, H. M.: „At ti tu des to wards ju sti ce and so cial re con struc tion in Bo snia and Her ze go vi na and cro a-tia”. In: e. Sto ver & H. M. We in ste in, eds., MyNeighbor,MyEnemy:JusticeandCommunityafterMassAtrocity, cam brid ge, cam brid ge Uni ver sity Press, 2004.

5. cher fas, L.: ExplainingvariationinaversiontoGermansandGermanrelatedactivitiesamongHolocaust survivors. Neo bja vlje na B. A. te za. De part ment of Psycho-logy, Uni ver sity of Pennsylva nia, 2003.

6. De utsch M. & Shic hman, S.: „con flict: A So cial Psycho-lo gi cal per spec ti ve“. U: M. G. Her man (ed.) Political Psychology, San Fran ci sco, Jos sey-Bass Pu blis hers, 1986.

7. Fromm, e.: Bekstvoodslobode, Za greb, Na pri jed, 1986.8. Le Bon, G. : Le Psychologie des foules, Pa ris, Pres ses

Uni ver si ta i res de Fran ce, 1963.9. O’Le ary, B.: “Na ti o na lism and et hni city: Re se arch agen-

das on the o ri es of the ir so ur ces and the ir re gu la tion”. U: D. chi rot & M. e. P. Se lig man (eds.) EthnopoliticalWarfare:Causes,ConsequencesandPossibleSolutions, Was hing ton, Dc, Ame ri can Psycho lo gi cal As so ci a tion; McGa rry, J. & O’Le ary, B. (eds.). ThePoliticsofEthnicConflict Regulation: Case Studies of Protracted EthnicConflicts, New York, Ro u tled ge, 2001.

10. Ši ber, I.: “War and the chan ges in So cial Dis tan ce to-ward the et hnic Mi no ri ti es in the Re pu blic of cro a tia”, PolitičkaMisao, 1997, 5: 3-26.

11. Taj fel, H. & Tur ner, J. c.: „The So cial Iden tity The ory of in ter gro up be ha vi or“. U: S. Wor chel & W. G. Austin (eds.) PsychologyofIntergroupRelations, chi ca go, Nel-son, 1986.

12. Taj fel, H. & For gas, J. P.: „So cial ca te go ri za tion: cog ni ti-ons, va lu es and gro ups“. U: c. Stan gor (ed.) StereotypesandPrejudice, Phi la delp hia, Psycho logy Press, 2000.

13. Taj fel, H. & Tur ner, J. c.: “The So cial Iden tity The ory of in ter gro up be ha vi or”. U: J. T. Jost & J. Si da ni us (eds.) PoliticalPsychology, New York, Psycho logy Press, 2004.

14. Zim bar do, P. G.: “The psycho logy of evel: A si tu a ti o-nist per spec ti ve on rec ru i ting good pe o ple to en ga ge in an ti-so cial acts”, JapaneseJournalofSocialPsychology, 1998, 11: 125-133.

viĐenja

300


301

dijalozi

302

dijalozi

rođen je 20. 11. 1939. u subotici, maturirao u subotičkoj gimnaziji, a diplomirao na katedri za

mađarski jezik i književnost filozofskog fakulteta u novom sadu 1963. godine. doktorirao je 1974.

godine sa disertacijom Füst Milán költészetének struktúrája (struktura poezije milana fišta).

od 1964. godine radi na katedri za mađarski jezik i književnost filozofskog fakulteta u novom sadu,

1974. biran je za docenta, 1982. za vanrednog, a 1990. za redovnog profesora. od 1992. do 2006.

bio je šef iste katedre. od 1998. do 2002. godine bio je gostujući profesor filozofskog fakulteta u

segedinu, a od 2000. godine je gostujući profesor i šef odseka za hungarologiju filološkog fakulteta

u beogradu. od 1967. do 1969. je glavni i odgovornu urednik časopisa Új Symposion, a od 1976.

do 1984. glavni i odgovorni urednik časopisa Híd. U periodu od 1983. do 1987. je glavni urednik

izdavačkog preduzeća forum, a od 1987. do 1991. generalni direktor izdavačke kuće forum. počasni

je član umetničke i književne akademije széchenyi mađarske akademije nauka u budimpesti. pot-

predsednik je međunarodnog društva za hungarologiju u budimpešti. održao je uvodno predavanje

na vi međunarodnom hungarološkom kongresu 2006. godine u debrecenu. bio je član predsedničkog

odbora za prekogranične mađare mađarske akademije nauka, kao i član izbornog tela međunarodnog

društva za mađarsku kulturu u budimpešti.član je društva književnika vojvodine, društva književnika

mađarske, kao i srpskog pen centra. pored romana i novela objavio je niz knjiga iz oblasti teorije

književnosti, savremene mađarske i srpske, kao i manj-inske mađarske književnosti, te iz kompa-

ratistike: Álarc felett a nyári nap (novele, novi sad 1961), Bonyolult örömök, (studije, novi sad

1964), Kontrapunkt (symposion-antológia, izbor i uređivanje, u saradnji sa ištvanom bošnjakom,

novi sad 1964), Surlódás, (roman, novi sad 1969), A szó fegyelme (studije, novi sad 1972), Könyv

és kritika, (kritike i studije, novi sad 1973), Könyv és kritika II (kritike i studije, novi sad 1977),

B. Szabó György (likovna monografija, novi sad 1978), Iz savremene mađarske poezije u Jugoslaviji

(izbor, predgovor i beleške, sarajevo 1986), Danilo Kiš: Kételyek kora (eseji. izbor i pogovor. novi

sad – bratislava 1994), Talán így (Könyv és kritika III. studije, novi sad 1994), Kisebbségi magyaróra

(studije i kritike, novi sad 1996), Hagyománytörés (studije, novi sad 1998), Mit viszünk magunkkal?

(studije, kritike, novi sad 2000), Egyre kevesebb talán (studije, kritike, novi sad 2003), A védett

vesztes. Kisebbségi magyaróra II (studije, novi sad 2006), Zaštićeni gubitnik (eseji, novi sad 2008),

A felfedez (studije o naučnom delu imre borija, novi sad 2009), Költ(k). könyv(ek), vers(ek) (kritike,

novi sad 2010). dobitnik je više nagrada za nauku i književnost u zemlji i u inostranstvu: 1972:

kritikusok díja (nagrada kritičara za knjigu: A szó fegyelme), 1975: szenteleky kornél irodalmi díj

(književna nagrada kornel senteleki), 1995: híd irodalmi díj (književna nagrada hid), 1998: híd

irodalmi díj (književna nagrada hid), 1999: Év könyve díj (nagrada za knjigu godine u budimpešti),

2000: komlós aladár díj, nagrada aladar komloš za književnu istoriju u budimpešti), 2001: híd

irodalmi díj (književna nagrada hid), 2001: józsef attila díj (književna nagrada atila jožef za

nauku i književnost u budimpešti), 2003: nemes nagy Ágnes esszédíj (nagrada za esej agneš nemeš

nađ), 2004: nagrada iskre kulture kulturno prosvetne zajednice vojvodine, 2005: nagrada društva

književnika vojvodine za životno delo, 2007: déry tibor díj (nagrada tibor deri za esejistički i

kritičarski opus u budimpešti), 2010: povelja udruženja izdavača i knjižara vojvodine za knjigu

godine. objavio je i niz eseja, studija i kritika iz istorije i savremene mađarske i srpske književnosti,

kao i teorije književnosti i komparatistike.

janoŠ banjai – bÁnyai jÁnos

303

janoŠ banjai za prvi broj interkulturalnosti

razgovarala aleksandra Đurić bosnić

duhovni prostor „između“

- U zbir ci ese ja „Za šti će ni gu bit nik“ iz 2008. za kul tur no pod ruč je sred nje evro pe ka že te da je, bu-du ći na obo di ma Za pa da i Is to ka, dvo stru ko kon-sti tu i sa no kao „rub no pod ruč je“, sa če sto pro ble-ma tič nim raz u me va njem pre ma ma njin skim kul-tu ra ma. Šta sve pod ra zu me va od red ni ca „rub na kul tu ra“ i zbog če ga je rub no eg zi sti ra nje u osno vi ne po volj na for ma eg zi sti ra nja?

- Žao mi je ako ste raz u me li da je „rub na kul tu-ra“ na ne ki na čin „ne po volj na for ma eg zi sti ra-nja“. Ve ro vat no sam ja po gre šio. „Rub na kul tu-ra“ po me ni ni je ma nje zna čaj na od ta ko zva ne kul tu re cen tra. Od go va ram Vam na to pi ta nje jed nom ma lom aneg do tom ko ju sam čuo od svog pro fe so ra er vi na Šin ka: dvo ji ca ne ka da-šnjih pri ja te lja su se po sle du žeg vre me na po-no vo sre li; je dan od njih je ži veo u Pa ri zu, a dru gi ne gde u da le koj, ta da šnjoj Per si ji. Onaj iz Pa ri za upi tao je ono ga iz Per si je „Gde ži viš?“ i kad je ovaj od go vo rio „u Per si ji“ Pa ri ža nin se za ču dio: „Ka ko je to da le ko!“; Per si ja nac je od-vra tio pi ta njem: „Od če ga je da le ko?“ „Rub no“ u kon tek stu kul tu re je u stva ri ge o graf ski po-

jam a ne eg zi sten ci jal ni. Da nas je te ško bi ti da-le ko od ne če ga. Ve sti pre br zo sti žu, a za jed no sa nji ma i knji ge i kom po zi ci je, fil mo vi i po zo-ri šne pred sta ve. Ilu zi ja je ve ro va ti da ži ve ti u ge o graf skom cen tru ujed no zna či ži ve ti u cen-tru kul tu re. To se uve li ko od no si i na ma njin-ske kul tu re, ko je se kon sti tu i šu na ru bo vi ma ve ćin ske i ma tič ne kul tu re. Opet po ge o gra fi ji, ali na rav no i po isto ri ji. Isto ri ja ko ja se stva ra na boj nim po lji ma a za tim na mi rov nim pre go-vo ri ma i za vr ša va se uvek kli ma vim mi rov nim spo ra zu mi ma če sto ne uzi ma u ob zir si ste me kul tur nih vred no sti i zbog to ga kul tu ra stva ra svo ja sop stve na pod ruč ja i sfe re in te re sa i ta ko će na sta ti rub ne kul tu re, ko je, me đu tim, po što ne ma de li mič nih kul tu ra, op sto ja va ju kao je-din stve ne kul tu re sa sop stve nom hi je rar hi jom vred no sti. Ta kve su ma njin ske kul tu re ko je ja de li mič no u teh nič kom smi slu na zi vam rub-nim kul tu ra ma.

- Da li su ne ki od sa vre me nih glo ba li za cij skih pro ce sa iz me ni li po sto je će dru štve ne struk tu re u mul ti na ci o nal nim kon tek sti ma u smi slu zna če nja i po jav no sti poj mo va cen tar-pe ri fe ri ja, glo bal no-lo-

dijaloziudc 821.511.141(497.11).09 bányai i 821.511.141(497.11)-83

304

dijalozi

kal no, na še-stra no, pa sa mim tim i u smi slu od-re đe nja knji žev no sti kao ma njin ske ili ve ćin ske? Na i me, da li se dis kurs o rub nim kul tu ra ma me nja u vre me nu glo ba li za ci je, u ko jem je, na ne ki na čin, sve cen tar i sve pe ri fe ri ja?

- Mi slim da sam od go vo rio već i na ovo pi ta-nje. Ja ne stre pim od glo ba li za ci je, jer ve ru jem da ona ne mo že otu pe ti oštri nu na ci o nal nih, pa i ma njin skih kul tu ra uko li ko su te kul tu re u sta nju da stva ra ju vred no sti. Sve se na i me svo di na to ka ko stvo ri ti, a po go to vu ka ko pre-po zna ti i odr ža va ti kul tu ru. Za pa že no je da u ne kim kul tur nim sre di na ma te o ri ja pre o vla-da va, na ro či to u od no su na kon ven ci o nal ne for me kul tur nog stvara la štva. Čak je ne ko za-be le žio da te o ri ja te ro ri še knji žev nost. To na-rav no ni je tač no, ali je in di ka tiv no mi šlje nje. Čo vek ho će da raz u me svo je me sto u sve tu; za to se svo jim pi ta nji ma obra ća umet no sti, u po sled njim de ce ni ja ma sve vi še te o ri ji. Ali po-sto je obla sti kul tu re ko je u ime svo je slo bo de iz mi ču te o ri ji. To je do bro. Iz me đu osta log su ta kve i ma njin ske kul tu re. Mno gi su... iz me đu osta lih i ja sam po ku šao u ne ko li ko na vra ta da opi šem te o ri ju ma njin skih knji žev no sti i kul-tu ra, ali sam, kao i mno gi dru gi, do šao za pra-vo sa mo do pi ta nja o to me da li po sto ji te o ri ja ma njin ske knji žev no sti i kul tu re. Do bro je što se to pi ta nje mo že po sta vi ti. Ne ko će do če ka-ti i od go vor na to pi ta nje. U po sled nje vre me mno gi do vo de u pi ta nje po sto ja nje ma njin ske ma đar ske knji žev no sti tvr de ći da po sto ji sa mo jed na ma đar ska knji žev nost a ona se stva ra na me đu sob no ge o graf ski uda lje nim me sti ma. To je u ap strakt nom smi slu tač no, ali se do vo di u pi ta nje isto rij ski. Isto rij ski po to me što se ma-njin ske knji žev no sti uvek stva ra ju iz me đu ma-tič ne i ve ćin ske kul tu re, a to „iz me đu“ zna či da stva ra ju po se ban od nos pre ma sop stve noj i

tu đoj tra di ci ji, pre ma sop stve noj i stra noj kul-tu ri. Nji ho va vred no sna struk tu ra je u za vi sno-sti od na či na na ko ji uspe va ju da ob ra de ove uti ca je, to jest da ot kri ju se be u toj po sve mu spe ci fič noj kul tur noj i in te lek tu al noj, pa i eg zi-sten ci ja noj si tu a ci ji.

- Kao mo žda naj bol ni je, go to vo op šte me sto hi po-te tič ne to po gra fi je ma njin skih kul tu ra na ve li ste od su stvo di ja lo ga... Is ku stvo nas uči da je od su stvo di ja lo ga naj če šće dvo smer no mo ti vi sa no, ne ret-ko pod stak nu to od no som ve ćin ske kul tu re pre ma ma njin skoj... Upra vo od su stvo di ja lo ga vi de li ste kao ne na dok na div i du go ro čan gu bi tak ko ji kul-tu ra ma do no si ve zi va nje za pro vin ci jal no... Da li, da kle, pro blem na re la ci ji ne po sto ja nje di ja lo ga - ve zi va nje za pro vin ci jal no ima po ten ci jal op šteg va že nja i da li kul tu ra ko ja ne ko mu ni ci ra sa okru-že njem i ti me se opre de lju je za kon cept za tvo re no-sti uop šte ima bu duć nost?

- Ma njin ske knji žev no sti i kul tu re, po de fi ni ci-ji, pa i po ono me što sam o nji ho vom po lo ža-ju iz me đu dve ju, pa mo žda čak i vi še, kul tu ra ma lo pre re kao, ne mo gu bi ti za tvo re ne, to ni-kad ni su ni bi le. Bar ne u ono me što su stvo ri-li kao stvar nu knji žev nu i kul tur nu vred nost. Od su stvo raz u me va nja tog spe ci fič nog „iz me-đu“ po lo ža ja ne mi nov no do vo di do od su stva di ja lo ga a sa mim tim do pro vin ci ja li za ci je, što je ve ro vat no sa mo dru go ime za za tvo re nost kul tur nog ži vo ta. Pro vin ci ja li zam, zna se, ni je ge o graf ski po jam ne go je spe ci fič no sta nje du-ha ko je pro iz i la zi upra vo iz od su stva di ja lo ga, od no sno iz du hov ne i in te lek tu al ne za tvo re-no sti. Na rav no, za di ja log su po treb ni uče sni-ci di ja lo ga, a bi ti uče snik di ja lo ga uslo vlje no je raz u me va njem ono ga dru go ga, a ujed no i otvo re no šću sosp tve nog mi šlje nja. Za i sta svi mi sle da nas di ja log spa sa va; zbog to ga mno-

305

gi go vo re o neo p hod no sti di ja lo ga, ali je ma nje onih ko ji su želj ni di ja lo ga i ko ji su sprem ni da uđu u di ja lo šku si tu a ci ju. Opet ću Vam po no-vi ti jed nu do set ku er vi na Šin ka. Pre vi še de-ce ni ja bi lo je u mo di go vo ri ti o dvo je zič no sti. Ta da je Šin ko na jed nom sa stan ku na ko jem se o to me ras pra vlja lo re kao: „Dvo je zič nost kod nas zna či da mi Ma đa ri na u či mo srp ski“. Je zik je ma te ri ja ko ju kul tu ra u svim svo jim seg men-ti ma „ob ra đu je“; bez zna nja, ili bar de li mič nog po zna va nja, je zi ka dru go ga di ja log se svo di na mo no lo ge ko ji mo gu da do pu nju ju je dan dru go ga, mo gu da bu du i u sa gla sno sti, ali to ne zna či da se me đu sob no raz u me ju, jer ni su ugra đe ni u ko mu ni ka tiv nu si tu a ci ju ko ju na zi-va mo di ja lo gom.

- Te o rij ski pri stup fe no me nu ma njin ske kul tu re, pre ma Va šem mi šlje nju, za sno van je na svo je -vr snom her me ne u tič kom pa ra dok su. Šta sve za i sta ne do sta je si ste mi ma rub nih kul tu ra i šta za pra vo pod ra zu me va raz u me va nje „hen di ke pa“ ovih kul-tu ra i knji žev no sti? U ovom kon tek stu po mi nja li ste ne u te me lje nost in sti tu ci ja, ar ha ič nost i kva re-nje je zi ka kao i spe ci fič nu am bi va len ci ju ka rak te-ri stič nu za rub ne pro sto re...

- Po me ni ma njin ska kul tu ra ni je po to me spe-ci fič na što je „ma nja“. Od če ga bi bi la „ma nja“? U od no su na ma tič nu kul tu ru ni je „ma nja“, jer je po svo jim stvar nim vred no sti ma njen deo, u od no su na ve ćin sku kul tu ru opet je sa mo broj ča no „ma nja“. To zna či da pri pa da ti kao pi sac, kao in te lek tu a lac, kao stva ra lac u mno-gim obla sti ma kul tu re ma njin skom na ro du ni-je ni ka kav gu bi tak, ni ti je „hen di kep“ u osnov-nom zna če nju ove re či. Mi slim da je po lo žaj ma njin skog pi sca u do ba ko je sve vi še is po lja-va raz u me va nje za po tre bu di ja lo ga, za otvo-re nost pre ma tu đem i stra nom, na ne ki na čin

po vla šćen po lo žaj upra vo zbog to ga što se u tom po lo ža ju re a li zu je ono što sam ja na zvao du hov nom si tu a ci jom „iz me đu“. Odav no go-vo rim o to me ka ko je osnov ni ža nr ma njin skog stva ra la štva kom pa ra ci ja. Naj zna čaj ni je stu di-je ko je su ob ja vi li re ci mo pro fe so ri Ka te dre za ma đar ski je zik i knji žev nost su u stva ri kom pa-ra tiv ne stu di je. Pri tom iz me đu osta lih mi slim na in spi ra tiv ne stu di je Ka ro lja Jun ga iz obla sti kom pa ra tiv nog fol klo ra kao i na kom pa ra tiv ne stu di je aka de mi ka Imrea Bo ri ja o za jed nič kim te ma ma ma đar ske i ju žno slo ven skih knji žev-no sti (po seb no me sto pri pa da nje go vim iz u-ča va nji ma srod no sti srp ske i ma đar ske avan-gard ne knji žev no sti)...

- Go vo re ći o ma njin skom kul tur nom ka no nu ko ji po či va na kon flik tu iz me đu tra di ci o nal nog i mo-der nog, tra ga nje ma njin skih knji žev no sti i kul-tu ra za sop stve nim iden ti te tom de fi ni sa li ste kao „ne pre kid no tra ga nje za sa mo de fi ni šu ćim me ta-fo ra ma“... Ka ko bi u tom smi slu mo gla iz gle da ti ide al na pro jek ci ja sa mo de fi ni šu ćih i de fi ni šu ćih sta vo va jed ne zre le kul tu re (bi lo da je reč o ma-njin skoj ili ve ćin skoj) u od no su na je zik, kon stru-i sa nje sli ka „o na ma“ i sli ka „o dru gi ma“, shva ta-nja tra di ci je i mo der no sti...

- Ma đar ska ma njin ska kul tu ra i knji žev nost su u stal nom tra ga nju za sop stve nom de fi ni ci-jom. To tra ga nje od re đu je i nje nu isto ri ju. Du-go se ve ro va lo da ma đar ska kul tu ra u Voj vo di-ni ne ma svo ju tra di ci ju. O to me su na du gač ko ra spra vlja li za čet ni ci ma đar ske knji žev no sti na ovim pro sto ri ma u pr voj po lo vi ni pro šlo ga ve ka. Pro šle su de ce ni je u tim ras pra va ma dok se ni je sti glo da sa zna nja da ta tra di ci ja po sto ji sa mo je tre ba pre po zna ti. Pre po zna ti u do ku-men ti ma iz pro šlih vre me na, ali je pre po zna ti i u sa zna nju da je kul tu ra, pa ta ko i ma njin ska,

dijalozi

306

dijalozi

u ne pre kid noj raz me ni sa dru gim kul tu ra ma. Ta ne pre kid na „tr go vi na“ zna ci ma i svoj stvi ma kul tur nog stva ra la štva pod jed na ko je vi dlji va na pla nu knji žev no sti i je zi ka, po zo ri šnog i li-kov nog, te mu zič kog stva ra la štva, ali i u obla-sti ma na rod nog stva ra la štva. Ot kri va nje sop-stve ne tra di ci je je ujed no i ot kri va nje mno gih re zul ta ta ove raz me ne, ili „tr go vi ne“. U tom kon tek stu tre ba po sma tra ti kon flikt tra di ci o-nal nog i mo der nog, što je du bo ko ute me lje no u ka non ma đar ske ma njin ske knji žev no sti, ali je vid no pri sut no i u dru gim kul tu ra ma i knji-žev no sti ma. Pri tom je bit no de fi ni sa ti ka ko tra di ci o nal no, ta ko i mo der no. Ja te poj mo ve upo tre blja vam vi še sim bo lič no ne go te o rij-ski. Mno gi su opi sa li, pa i do ži ve li taj kon flikt, mno gi su knji žev ni opu si sa gra đe ni upra vo na tom kon flik tu. Nje ga za pra vo i ne tre ba raz-re ša va ti. Mo der no ne do vo di u pi ta nje tra di-ci ju, ni ti se tra di ci ja su prot sta vlja mo der nom. Oni su u sa dej stvu. Mo der no „bi ra“ svo ju tra-di ci ju, a tra di ci ja uti če na to ko ve mo der nog. Nji hov su kob za pra vo ni je ni te o rij ski, ni ti je isto rij ski pro blem, on je pre sve ga pri li ka da se kri tič ki sa gle da ju to ko vi ka ko sta rih, ta ko i no vih to ko va u isto ri ji knji žev no sti. Kri tič ki go vo ri ti o tom su ko bu je put za raz u me va nje pra vih knji žev nih i kul tur nih vred no sti.

- Jed na od go to vo op se siv nih knji žev no ese ji stič-kih te ma Da ni la Ki ša bi la je te ma raz li či to sti i su sre ta sa dru gim, stra nim... U nje go vom vred-no snom po ret ku upra vo je knji žev nost ka dra da pre o bli ku je po sto je će si ste me po ni šta va njem jed-no o bra znog i ba nal nog. Na ža lost, knji žev nost je če sto zlo u po tre blja va na kao po li gon na ko jem se ma ni fe stu ju i su ko blja va ju na ci o na li stič ke ten zi-je raz li či tih kul tu ra. Ka ko Vi vi di te Ki šov stav po ko jem je osnov ni vid is po lja va nja na ci o na li zma „do mi na ci ja je zi kom i kroz je zik“?

- De lo Da ni la Ki ša je du bo ko ugra đe no u tki-vo ma đar ske knji žev no sti u Voj vo di ni. Ne sa mo zbog nje go vog zna nja ma đar skog je zi ka i knji-žev no sti, ne go i zbog to ga što su nje go vi po gle di na knji žev nost, pa i na po li ti ku, na i šli na plod no tle u ovoj kul tu ri. Nje go va de la ne sa mo da su ov de pre vo đe na i štam pa na; u ne ko ne ta ko da-le ko do ba nje go ve knji ge su pred sta vlja le do bru šver cer sku ro bu pre ma ta da šnjoj Ma đar skoj... Ima me đu tim je dan stav Da ni la Ki ša ko ji go vo ri o to me ka ko on ne vo li ni ka kvu ma njin sku knji-žev nost, ni na ci o nal nu, ni fe mi ni stič ku, ni re gi o-nal nu, što je pot pu no ra zu mlji vo, jer je on vo leo pre sve ga knji žev nost bez ogra ni ča va ju ćih atri-bu ta. To nje go vo ve ro va nje u moć knji žev no sti je i dan-da nas iz u zet no ak tu el no. Knji žev nost, ona pra va, na rav no ne mo že bi ti zlo u po tre blja-va na. Ona to po svo joj pri ro di ne do zvo lja va. Zlo u po tre blja va se sla ba knji žev nost, ona ko ja je bez vred na pa sto ga do zvo lja va, čak i pri zi va zlo u po tre bu. Ja ne znam vred no knji žev no de-lo ko je bi ma ni fe sto va lo na ci o na li stič ke ten zi je. Na ci o na li zam je po Da ni lo Ki šu, a i po mno gim dru gim pi sci ma i in te lek tu al ci ma, naj o bič ni ja glu post. A i ba nal na, bez vred na knji ga je ta ko đe glu post. U to me se to dvo je na la ze i me đu sob no do pu nju ju. „Do mi na ci ja je zi kom i kroz je zik“ se upra vo is po lja va u ovoj glu po sti u me đu sob-noj za vi sno sti ba nal nog i nje go ve upo tre be kroz go vor o ne kim su per i or no sti ma, ko jih za pra vo ne ma, o ne kim isto rij skim do ga đa ji ma ko ji se na mer no po gre šno tu ma če...

- Da li će knji žev nost 21. ve ka biti do volj no mo-ćan me dij da kre i ra no vu, otvo re nu i in ter kul tu-ral nu ko mu ni ka cij sku sen zi bil nost?

- O knji žev no sti 21. ve ka zna mo za sa da ma lo, tek je pro šla jed na de ce ni ja... 21. vek u mno-gim seg men ti ma je na sta vak su mor nog 20. ve-

307

ka. Po ne kad imam uti sak da još ni smo do šli do kra ja 20. ve ka, nje go vih ra to va, na ka rad nih ide o lo gi ja, te ro ri zma, to ta li ta ri zma i uti ca ja taj-no vi tih ener gi ja... Da li mi da nas za i sta ži vi mo u 21. ve ku? Kad je 20. vek ka len dar ski pre sta jao ra đa la se na da u na ma, na da ko ja ni je bi la sa-svim od re đe na, ali je bi la pri sut na... Ja sam ta da ob ja vio knji gu pod na slo vom Štanosimosasobom? mi sle ći upra vo na tu na du. Ve ro vao sam da kaf ki jan ski svet 20. ve ka ne no si mo sa so bom u no vi vek. Ta mo ja na da me po ma lo iz da je. Stal no mi se či ni da još uvek ži vi mo u pro šlom ve ku. To na rav no ni je neo bič no. Če sto se go vo-ri o du žem osam na e stom ve ku, kao ve ku ide ja, ili o de vet na e stom ve ku, kao ve ku ot kri ća... Ne tre ba se ču di ti pro du že nju dva de se tog u sle de ći vek, ali tre ba bi ti po ma lo za bri nut. To ni je pro-du že tak ta kvog kva li te ta ka kvim su pro du že tak ra ni jih ve ko va do ži vlja va li na ši pre ci...

- Ni je li upra vo voj vo đan ski kul tur ni kon tekst in di-ka ti van u smi slu od go vo ra na pro blem su o ča va nja sa iza zo vom i iz bo rom: in ter kul tu ral ni di ja log ili skup mo no lo ga u stal nom pri zi va nju i iš če ki va nju di ja lo ga?... Da li je voj vo đan sku kul tu ru u vre me-nu ko je do la zi mo gu će pre po zna ti kao otvo re nu i in ter kul tu ral no ko mu ni ka tiv nu ili ge to i zi ra nu, kul tu ru več nih mo no lo ga uvek iz no va oprav da-va nu do bro po zna tom, „bez bed nom“ ka te go ri jom mul ti kul tu ra li zma?

- In ter kul tu ral nost, mul ti kul tu ra li zam, to le-ran ci ja su poj mo vi ko je je od kul tu re pri gra bi-la po li ti ka, ona ko ja ih ko ri sti za dnev ne, da ne ka žem stra nač ke po tre be. Ti me se kr nje oštri-ne ovih poj mo va. Ne ka žem da pri to me po li-ti ka ima ne ku zad nju na me ru, ma da ni to ni je is klju če no, ali ka žem da su ovi poj mo vi za slu-ži li da bu du is pu nje ni sa dr ža jem u sve ko dnev-nom ži vo tu, u sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji, u

od no si ma iz me đu za jed ni ca ko je ži ve za jed no i ko je ni su op te re će ne ni ba nal no sti ma is ti ca-nja sop stve ne ve li či ne, ni pro vin ci ja li zmom, ni ti za tva ra njem u sop stve na dvo ri šta. Iz me-đu osta log na kra ju pro šlog ve ka sam se na dao da će vre me ko je do la zi stvo ri ti ne po li tič ku ne go ži vot nu po tre bu za stva ra njem tih sa dr-ža ja. Na rav no „in ter kul tu ral ni di ja log“, ali pri to me tre ba zna ti da sa mo čo vek go vo ri. Go vo-ri kroz svo ja de la i go vo ri o se bi ono me dru-go me, ono me stran cu, o ko jem isto go vo ri... To ni je svoj stvo pri ro de. A šta ako onaj dru gi taj nje gov go vor, upr kos do broj vo lji, ne razu -me. Tu nam je pre vod od ve li ke ko ri sti, ali se pi tam u kon tek stu in ter kul tu ral ne ko mu ni ka-ci je da li do volj no ula že mo u pre vo di o ce, da li ih do volj no po štu je mo. Pre vo di lac je, ka ko je pe snik re kao, usa mlje nik za dru go ga. On je taj ko ji ula že svo je vre me i zna nje, svo ju in te li gen ci ju i ži vot u stva ra nje uslo va za in-ter kul tu ral ni di ja log. Mul ti kul tu ra li zam se de lom osla nja upra vo na nje gov rad. Pre vo di-lac je je dan od „či ni la ca“ ko ji nas vo de pre ma stran cu i dru go me i ko ji nas či ne otvo re ni ma. I ni je ni ka kav pa ra doks ako us tvr dim da nas upra vo pre vo di lac či ni to le rant ni ma i ujed no nas upo zo ra va na neo p hod nost spo zna je sop-stve nog po lo ža ja ka ko u sve tu ta ko i u kul tu ri. Mi slim da ne ću re ći ni šta no vo ako ka žem da su knji žev ni pre vo di o ci kod nas za po sta vlje ni, da su na „ru bu“ dru štve nog in te re sa, što ni je do bro, jer ima te ške po sle di ce upra vo u pro-ce si ma pu nje nja sa dr ža jem in ter kul tu ral no sti i mul ti kul tu ral no sti, kao i u od vi ja nju in ter-kul tu ral nog di ja lo ga. To su poj mo vi ko je ta-ko ra do i na ši ro ko upo tre blja va mo. A či ni mo ma lo da se oni stvar no ostva re. Da su pre vo di-o ci pri tom na „ru bu“ tre ba shva ti ti do slov no, a ne sim bo lič ki, ka ko sam taj po lo žaj opi sao i pret hod nim od go vo ri ma.

dijalozi

308

koordinate

309

koordinate


310

val ter bur kert

po lis i po li te i zam1

* Pre vod je iz bor iz pe tog po gla vlja knji ge Wal te ra Bur ker-ta Greek religion (Har vard UP, cam brid ge, Mas sac hus sets, 1994, 9. iz da nje, str. 216-218; 246-260), ko ja pred sta vlja en-gle ski pre vod de la GriechischeReligionderarchaischenundklasischenEpoche, za ko ji je sam autor na pi sao pred go vor i re vi di rao ga. Knji gu je na en gle ski pre veo John Raff an. Deo ko ji smo oda bra li sa dr ži oko 200 fu sno ta, ko je smo ra di pre-gled no sti tek sta i ka ko ne bi smo op te re ći va li pre vod obim nim kri tič kim apa ra tom iz o sta vi li. Za tran skrip ci ju grč kih ime na kon sul to vao sam rad D. Sa lo pe ka Transkripcija iadaptacijagrčkih imena, La ti na et Gra e ca, Za greb 1986, Vil ha rov pre-vod Rečnikagrčkihilatinskihpisacasrednjegveka(Bu hvald, Hol veg I Princ), Vuk Ka ra džić, Be o grad s.a. i Istorijuhelenskeknjiževnostidr Mi lo ša N. Đu ri ća, Be o grad 1986, prim.prev.

koordinate

op Šta raz ma tra njaPi sa ti isto ri ju grč ke re li gi je zna či na bra ja ti

mno go broj ne bo go ve jed nog za dru gim. Za da tak isto ri je re li gi je iz gle da da se ras pa da u isto ri ju in-di vi du al nih bo žan sta va. Ovo oprav da va i či nje ni-ca da se grč ki bo go vi ma ni fe stu ju kao in di vi due, a ova kav me tod po tvr đu je i ja sno ća or ga ni za ci je

sve do čan stva. Ov de, me đu tim, po sto ji opa snost od fun da men tal nog ne spo ra zu ma, kao da je po li te i-stič ka re li gi ja su ma mno gih in di vi du al nih re li gi ja: po vre me no se za i sta go vo ri o re li gi ji Ze u sa, re li gi ji Apo lo na i re li gi ji Di o ni sa. To što se oni po ne kad sre ću u is toj ple men skoj za jed ni ci ili u istom gra du iz gle da kao slu čaj nost. Na u ci osta je sa mo da ana-li zi ra ele men te. Me đu tim, i ov de va ži da je ce li na vi še ne go su ma de lo va.

Po li te i zam zna či da se mno gi bo go vi po štu ju ne sa mo na istom me stu i u isto vre me, ne go i od stra ne iste za jed ni ce i istog po je din ca. Sa mo to ta-li tet bo go va kon sti tu i še bo žan ski svet. Ko li ko god da bi se jed nom bo gu po kla nja lo pa žnje, on ne bi ni ka da do vo dio u sum nju eg zi sten ci ju ne kog dru-gog bo ga. Svi su oni be smrt ni. Ne ma lju bo mor nog bo ga kao u ju deo-hri šćan skom ve ro va nju. Fa tal no je bo ga pre vi de ti. Za vre me žr tve nog fe sti va la u vi-no gra di ma Oj nej za bo ra vlja Ar te mi du, bo gi nju di-vljeg se o skog pre de la, i ona se sve ti ti me što ve par

*

udc 255.2

311

upa da u kul ti vi sa ne plan ta že iz di vlji ne. Hi po lit zna da je ve zan za Ar te mi du, de vi čan sku bo gi nju lo va, i Afro di ta mu to ne će za me ri ti. Ali kad je on oma lo va ži i iz vrg ne po ru zi, nje na osve ta je stra-ho vi ta, a Ar te mi da ne će in ter ve ni sa ti u nje go vu ko rist. »Ta kav je obi čaj me đu bo go vi ma: ni je dan se ne će su prot sta vi ti vo lji ono ga dru gog; ra di je se po vla či.» Za ne ma ri ti ili pre zre ti bo ga zna či uma-nji ti bo gat stvo sve ta i upra vo zbog to ga i pu ni nu čo ve ka. Sa vet ko ji je Pla ton dao svo me pre stro gom uče sni ku Kse no kra tu bio je – žr tvuj Ha ri ta ma.

Ovo pred sta vlja da le ko vi še od ša lji vog mit skog na či na iz ra ža va nja. Či nje ni ce kul ta su ne po gre ši-ve: na fe sti va li ma bo go va žr tva se re dov no pri re-đu je ne sa mo jed nom bo gu, ne go či ta vim gru pa ma bo go va. Atič ki žr tve ni ka len da ri ovo po tvr đu ju u oso bi toj me ri, čak i u po gle du in di vi du al nih se la – o gra du kao ce li ni da se i ne go vo ri. Na fe sti va lu u ele u si ni, na pri mer, oni ko ji tre ba da pri me žr tvu su: Te mi da, Ze us Her ke i os, De me tra, Fe re fa ta1, se-dam he ro ja, He sti ja, Ate na, Ha ri te, Her mes, He ra i Ze us, i na kra ju Po sej don i Ar te mi da. U sre di štu sto je dve bo gi nje sa svo jim he ro ji ma, okru že ne sa sva ke stra ne go spo da ri ma sve tog ga ja i og nji šta. Te mi da, ote lo vlje nje sa kral nog za ko na, za po či nje žr tvo va nje, a Ate na se ne mo že is klju či ti. Ha ri te i Her mes pred vo de agon, sle de dva naj vi ša bo-žan stva, a na kra ju Po sej don i Ar te mi da do bi ja ju vla sti ti hram u ele u sin skom sve ti li štu. Ka da se u knji žev noj tra di ci ji po mi nje ka ko De me tra i Di o-nis pri ma ju da ro ve na Ha loa fe sti va lu, a za tim se na istom fe sti va lu po me ne sve ča na po vor ka u čast Po sej do na, ili ka da po sled njeg da na di o ni zij skih an te ste ri ja žr tvu pri ma Her mes chtho ni os, pret-po stav ka o se kun dar noj kom bi na ci ji ni ka ko ni je je di ni le gi ti man i re le van tan pri stup pro ble mu, jer to ko ji bog je pri do dat ni ka ko ni je je di no pi ta nje

1Pherephataje atič ka for ma od Phersephone, odn. Per se fo ne, prim. prev.

ko je se mo že po sta vi ti. Na Di o ni zi ja ma je «hor sla-vio dru ge bo go ve, a po seb no dva na est bo go va sa nji ho vim ple so vi ma».

Te me nos pri pa da uglav nom jed nom bo gu, ali na nje mu se mo gu po di ći i sta tue dru gih bo go va, kao što je Prak si te o lo va sta tua Her me sa sta ja la u He ri nom hra mu u Olim pi ji. Mo gu će je, ta ko đe, usta no vi ti za vet ne da ro ve dru gim bo go vi ma, pa im se ta ko mo li ti na sa mom tom me stu. Ta ko sta-tu e ta Apo lo na mo že bi ti po sve će na Ze u su ili se za-vet ni dar za Ze u sa u znak za hval no sti za po be du mo že po lo ži ti u Apo lo no vom hra mu; drev ne kult-ske sli ke Afro di te i Her me sa sto je u Apo lo no vom sve ti li štu u Ar gu. Po ne kad raz li či ti bo go vi de le isti te me nos, a po ne kad čak i isti hram, kao što Ate na bo ra vi u do mu ereh te ja u Ati ni. Sve ti ga je vi i hra-mo vi vi še bo go va če sto se na la ze jed ni po red dru-gih i stu pa ju u me đu sob ne od no se ko je ar ti ku li še kult, a ovaj mo že da po ve že i pro stor no uda lje na sve ti li šta, pa čak i vre men ski raz dvo je ne fe sti va le.

Struk tu ra li zam je od ne dav no po stao ne ka vr-sta za štit nog zna ka za hu ma ni stič ke na u ke, a ovo se od ra zi lo i na pro u ča va nje grč ke re li gi je. Na kon što je Žorž Di me zil po nu dio mo del po ku ša va ju ći da shva ti in do e vrop ske bo go ve po mo ću si ste ma «tri funk ci je», Žan-Pjer Ver nan je, me đu osta li ma, iz neo prin cip po ko jem pan teon tre ba po sma tra-ti kao or ga ni zo va ni si stem, što po vla či de fi ni sa ne od no se me đu bo go vi ma, kao ne ku vr stu je zi ka u ko jem bo go vi ne ma ju po seb nu eg zi sten ci ju, kao ni po je di nač ne re či u je zi ku. Znak u si ste mu za-do bi ja zna če nje kroz svo je raz li ko va nje od osta lih zna ko va, kroz im pli ka ci je i is klju či va nja, pa ra le le i an ti te ze.

Opa sno sti kod ova kvog pri stu pa su, na rav no, u to me što se isto rij ski da ta re al nost si lom is kri vlju je za vo lju si ste ma i nje go ve lo gič ke struk tu re. Ova-kvi od no si su do bri za mi šlje nje, ali ih stvar nost ne sle di uvek – osta je iz ve sna tvr do gla vost či nje ni ca. Baš kao što grč ki duh ne po sto ji kao je din stve na

koordinate

312

i od re đe na struk tu ra, ta ko se ni grč ki pan teon ne mo že po sma tra ti kao za tvo ren i har mo ni čan si-stem. Čak i ako si stem mo že opi sa ti po seb no sva-ko me sto i vre me, pa čak i sva kog po jed ni ca, još uvek bi ostao ne sta bi lan i pun pra zni na, isto kao i što is ku stvo sva kog po je din ca, upr kos te žnji ka ce-lo vi to sti, osta je ne po ve za no i he te ro ge no. Po seb no, bog se ne mo že kon stru i sa ti ka ko bi is pu nio pra-zni nu: nje ga mo ra mo upo zna ti, on se mo ra raz ot-kri ti, pa ta ko u igru ula zi či tav niz slu čaj nih či ni la-ca. Je zik po li te i zma mo že se na u či ti sa mo pa siv no – ona kav ka kav je bio; ne mo gu će je nji me ak tiv no go spo da ri ti. Mo že mo tu ma či ti ono što nam je do-stup no, ali se te ško mo gu odr ža ti po stu la ti gra ma-ti ke. Kon glo me rat tra di ci je ko ji sa či nja va re li gi ju svoj na ro čit ob lik du gu je pre lu kav stvu bi o lo gi je ne go lu kav stvu uma. Ipak, ona pred sta vlja ne is cr-piv pod sti caj za in te lek tu al nu kre a tiv nost, ma da je ova po sti lu bli ža pe sni ku ne go mi sli o cu.

so ci jal na funk ci ja kul ta

1. bo go vi iz me Đu amo ral no sti i za ko na U bor bi hri šćan stva pro tiv pa gan skih bo go va

je dan od naj u spe li jih ar gu me na ta bi la je op tu žba za ne mo ral nost, jer ni bra ni o ci sta rog po ret ka ni su mo gli a da ne pri zna ju nje nu oprav da nost. Naj o se tlji vi ja tač ka bi le su neo b u zda ne lju bav ne afe re bo go va, a naj vi še je uz ne mi ra va lo Ze u so vo svrg nu će vla sti tog oca. Gr ci su sa mi to kom pret-hod nih ne ko li ko ve ko va for mu li sa li kri ti ku ho-mer skih bo go va, ne na šav ši ni šta bo lje u nji ho vu od bra nu do ne u ver lji vog ale go ri sa nja. Raz mi šlja-ju ći o ovo me, mo der ni is tra ži vač se mo že slo ži ti sa pre su dom isto ri je, na la ze ći upra vo u mo ral-noj sla bo sti je dan od glav nih uzro ka za pro past i ras pa da nje drev ne re li gi je, na la ze ći isto vre me no čud no va to estet sko uži va nje u amo ral no sti Olim-plja na. Pro blem je ov de, ipak, da le ko kom plek sni-ji i du blji.

Kri ti ka Ho me ra je vr lo sta ra. «Pe sni ci mno-go la žu» zvu či već kod So lo na kao po slo vi ca2, a i kod He si o da pri zna nje Mu za da zna ju da go vo re «mno ge la ži»3 iz gle da da je upe re no pro tiv ho mer-skih pri ča o bo go vi ma. Pri kra ju še stog ve ka ko na-čan i oštar sud for mu li sao je Kse no fan: «Ho mer i He siod su bo go vi ma pri pi sa li sve one stva ri ko je me đu lju di ma za slu žu ju pre kor i sra mo tu – kra đu, pre lju bu i uza jam no va ra nje».4 Pin dar se dis tan ci ra od onih mi to va ko ji bo go ve pred sta vlja ju kao lju-do žde re5. Kod euri pi da bo go vi sa mi se be sta vlja ju u sum nju: «Ako bo go vi uči ne bi lo šta sra mot no, on da oni ni su bo go vi»,6 a ka da He ra iz sit ni ča ve lju bo mo re su ro vo uni šti He ra kla, po sta vlja se pi-ta nje: «Ta kvo me bo gu – ko bi se mo lio?»7 Pla to nu je bi lo po treb no sa mo da ove ni ti po ve že i da ih si ste ma ti zu je da bi u svo joj ide al noj dr ža vi sve ovo za bra nio – oso bi to Ho me ra.8

Upr kos sve mu, naj va žni ji grč ki hra mo vi i naj u-zvi še ni je skulp tu re bo go va bi li su po dig nu ti ge ne-ra ci ja ma na kon Kse no fa na. Lju di su se za i sta mo-li li ovim bo go vi ma – grč ka re li gi ja je bi la de lat na osam sto go di na na kon Kse no fa na i iš če zla je tek kon cem an tič kog sve ta, pod ve li kim pri ti skom dr-ža ve. Ja sno je, pre ma to me, da je kri ti ka do ta kla sa mo po vr ši nu, ne i ko re ne.

Po u zda no sred stvo na đe no je u sle de ćoj ka zu-i sti ci: po sto ji te o lo gi ja pe sni ka u ko ju se ne mo ra ve ro va ti, a isto vre me no, me đu tim, po sto ji te o lo-gi ja po li sa, ko ja je u ve li koj me ri gra đan ska du-žnost. Po sto ji ta ko đe pri rod na te o lo gi ja fi lo zo fa, ko ja po la že pra va na isti nu i ko ja se mo že po sma-

2 So lon, fr. 29 (West).3 The o go nia, 27.4 Kse no fan:Fragmentipredsokratovaca, 21 b11.5 Pin dar, Olimpijska1, 52.6 euri pid, fr. 292.7; upor. Ion,436-51.7 euri pid, MahnitiHeraklo,1307 I d.8Resp.,377b-383c.

koordinate

313

tra ti ili u smi slu in te lek tu al ne pre da no sti ili sa re-zer vom skep ti ka.

Za pa nju ju će je ov de ono do če ga mo že mo do ći jed no stav nim za klju či va njem, a to je da je re li gi-ja po li sa us pe la da po stig ne ono što svet bo go va oči to ni je mo gao: ute me lje nje mo ral nog po ret ka. Ari sto tel sar ka stič no pri me ću je da vla dar tre ba da po ka že ve li ku po bo žnost «jer će na rod ma nje stra-ho va ti od to ga da pre tr pi ne prav du od lju di ova kve vr ste.»9 Još stra šni je zvu či te za ko ja je iz ne ta u dra-mi pot kraj V sto le ća, a to je da su bo go ve pro na šli pa met ni po li ti ča ri ka ko bi lju de pri si li li da se po-ko ra va ju za ko ni ma ko ji ma se ina če ne bi po ko ra-va li.10 To im pli ci ra da se grč ka re li gi ja mo že iz ve-sti iz nje ne mo ral ne funk ci je. Za Ari sto te la po sto ji fi lo zof ska iz ve snost da bo go vi po sto je. «Osta lo», pod či me on oči gled no pod ra zu me va ce lo kup-nost mi to lo gi je i ri tu a la, «bi lo je uve de no da bi se mno štvo na go vo ri lo i da bi se za kon prak tič no i ce lis hod no pri me nio.»11 Ovo je, da ka ko, di rekt na su prot nost amo ral nom este ti ci zmu. Go vor ni ci su na šli na čin da istu mi sao iz ra ze na po zi tiv ni ji na-čin: «Oni ko ji su u nas usa di li ovaj strah od bo go-va ura di li su to da se mi jed ni pre ma dru gi ma ne bi smo u pot pu no sti po na ša li po put di vljih ži vo ti-nja.»12 Ne što ra ni je je isti ar gu ment upo tre bljen u po le mič ke svr he: ma gi ja je u osno vi bez bo žni štvo «i oso bu ova kve vr ste ni šta ne bi za u sta vi lo u nje-nim ak ci ja ma, u naj ma nju ru ku što se ti če bo go va, jer ona ne ma stra ha od njih.»13 Ako ne ma stra ha od bo go va, sve mo ral ne ba ri je re pa da ju. Ovaj mo-tiv je u osno vi sa dr žan i u Odiseji, u epi zo di sa Ki-

9 Ari sto tel, Politika, 1314 b38.10 Sa tir ska igra Sizif pri pi si va na je euri pi du ili Kri ti ji (Di els, Predsokr.88b25).11 Arist., Metafizika,1074b1-8.12 Iso krat, Busirid, 25.13 Hi po krat, Demorbosacro, 1 (6, 360, Lit tre); tekst sle di H. Grem se man na, DieHippokratischeSchrift“UeberdieheiligeKrankheit”, 1968, 64.

klo pom: Po li fem, ma da je sin Po sej do na, ne ma ri za bo go ve i upra vo sto ga je lju do žder.14 Ovo se u pot pu no sti sla že sa pi ta njem ko je Odi sej uobi ča va da po sta vi kad god pri sta ne uz ne po zna tu oba lu: da li su sta nov ni ci «obe sni, di vlji i ne pra ved ni» ili su «go sto pri mlji vi i bo go bo ja znog du ha».15 Strah od bo ga je po če tak mo ral no sti.

Ova di ja lek ti ka amo ral nih bo go va i re li gi o zne mo ral no sti mo gla bi se mo žda re ši ti u okvi ri ma isto rij skog raz vo ja: mi to lo gi ja bi ta da ob u hva ta la pri mi tiv ni sta di jum, ko ji do la zi u sve ve ću pro tiv-reč nost s raz vo jem ci vi li za ci je i eti ke. U pri mi tiv noj hor di pre stiž se mo že za sno va ti na na si lju i sek su-al noj ak tiv no sti, si lo va nje i kra đa mo gu bi ti u pot-pu no sti ča sni. Skrom ni i sla bi tre ba da se na vik nu na či nje ni cu da go spo da ri mo gu se bi da do zvo le u sva kom po gle du mno go vi še i da se po sta ve ka ko god im bi lo dra go iz nad po ret ka vla sni štva i po-ro di ce ko ji sa mi us po sta vlja ju. U tom smi slu kon-fu zi ja sa Olim plja ni ma bi od go va ra la ne sta bil nom ari sto krat skom po ret ku kon cem sred njeg ve ka.16

Ipak su Ze us, Apo lon i Ate na ne po bit no vi še ne go čla no vi jun ker ske ari sto kra ti je, ko ja na sto ji da pri kri je po re klo – oni su vi še ne go pred stav ni ci jed nog po ret ka ko ji je pre va zi đen isto rij skim pro-gre som. Fi gu ra Ze u sa, na pri mer, ni je ote lo vlja va la sa mo pu ku su ve re nu moć, ne go sa mo sre di šte smi-sla ko ji je ne u pit no pri hva tan. Mo že se ta ko đe po-ku ša ti go vo ri ti o kva zi-amo ral noj Ze u so voj prav di, prav di ko ja ni je ve za na za utvr đe ne za ko ne, ko ja je ne pred vi di va i hi ro vi ta, a ipak uvek u pra vu, čak i on da ka da do no si ra za ra nje. «Ko god od sr ca sla vi Ze u sa kao po bed ni ka, mi šlju po ga đa ce li nu»17.

14Od.9, 274-8.15Od.6.120 I d.; 9.175 I d.; 13.201 I d. 16 U tek stu Dark age, što je en gle ski iz raz za sred nji vek, prim. prev. 17 Aesch., Agam., 174.

koordinate

314

I ov de smo ve o ma da le ko od to ga da se pot pu-no oslo bo di mo kon tra dik ci je. Mo ral no sum nji va de la bo go va ni su sa mo stvar mi to lo gi je kao raz-mi šlja nja, ni ti su stvar re al nih so ci jal nih od no sa, a još ma nje po ti snu tih že lja. Ista di ja lek ti ka iz la zi na vi de lo u ri tu a lu. Ako Her mes kra de, on da po sto-je ta ko đe i fe sti va li po sve će ni nje mu, na ko ji ma je kra đa do zvo lje na. Ako bo go vi si lu ju ze malj ske že-ne, on da po sto je sve ča ne pri li ke na ko ji ma naj lep-ša de vi ca, ili čak «kra lji ca», mo ra da bu de pre da ta «Ja čem». Upo re do sa eup he mia po sto ji ais hro lo-gia,18 kult no skr na vlje nje upo re do sa kult nom či-sto tom i po vrh sve ga u žr tve nom ri tu a lu po sto ji i na sil nič ki čin, ubi ja nje vo la, pro li va nje kr vi, ko ma-da nje, uni šte nje va trom i lu di lo – ne za vi sno od to-ga da li se po ja vlju je kao fa tal no pro klet stvo ili kao epi fa ni ja lu dog bo ga. Bo go vi na ka ni ba li stič kom ban ke tu od go va ra ju ave tinj skoj at mos fe ri taj nih žr tve nih go zbi.

S ljud skom žtr vom re li gi ja i mo ra li tet se ra zi-la ze, jer to da se ovo u stvar no sti vi še ne či ni pred-sta vlja po be du ljud ske eti ke, ali to je po be da ko ja osta je ogra ni če na. etič ki po stu la ti ni ka da ne mo gu ovla da ti ce lo kup nom re al no šću pri ro de i dru štva, ono što oni mo gu da po stig nu ni je vi še od de li mič-nog raš či šća va nja usred ne pro boj ne ha o tič ne ma-se. Šta vi še, mo ral nost je uvek u opa sno sti da od-se če ko re ne vla sti tog ži vo ta. U ri tu a lu i mi to lo gi ji po sto ji oči gled no jed no «ne» za sva ko «da», jed na an ti te za za sva ku te zu – po red po ret ka tu je i ras-pa da nje, po red unu tra šnjo sti i spo lja šnjost, po red ži vo ta i smrt. In di vi du al ni raz voj mo ral ne oso be, pro mi šljen u ko he rent nom si ste mu, za se njen je nad-per so nal nim ogra ni če nji ma. Va žni ji od in di-vi du al ne mo ral no sti je ste kon ti nu i tet, a ovaj za vi si od so li dar no sti. Po li te i zam ima fun da men tal ne te-

18Aishrologiazna či go vo ri ti po grd no, go vo ri ti ru žne stva ri, prim. prev., a euphemiado slov no ozna ča va re či do brog, po-volj nog zna če nja, a u pre ne se nom smi slu mo li tvu ili po bo žno ću ta nje, prim. prev.

ško će u da va nju le gi ti ma ci je mo ral nom svet skom po ret ku. Nje gov mul ti pli ci tet uvek uklju ču je i su-prot nost: He ra pre ma Ze u su, Afro di ta pre ma Ar-te mi di, Di o nis pre ma Apo lo nu. Sled stve no to me, po re dak je mo guć sa mo kao seg men ta ci ja, Mo i ra, kao ras po de lje nje. Sva ki bog šti ti svoj do men. On in ter ve ni še ako i sa mo ako je nje gov do men po-seb no ugro žen. Is pr va je ovo tač no čak i za Ze u sa. On šti ti za ko ne go sto prim stva, u do me nu ku će i dvo ra, šti ti stran ce i pri be ga re ko ji su sti gli u za šti-će ni do men: to je Ze us her ke i os, hi ke si os, xe ni os.19 Ono što se de ša va sa dru ge stra ne gra ni ce nje ga se ne ti če. Sklo ni šte je pod nad zo rom sve ti li šta, ol ta-ra – dru gde se mo že ubi ja ti. Čo vek mo ra da ba-lan si ra iz me đu mno go broj nih zah te va i nu žno sti – po bo žnost je oštro um nost i oprez. Ovo da ka ko da je po li te i zmu spo sob nost da ob u hva ti bo gat stvo raz li či to sti re a li te ta, a da isto vre me no ne po ti sku je kon tra dik ci je i da ta ko bu de na te ran da se od rek ne de la sve ta. Šta vi še, čo ve ku je osta vlje na sfe ra slo-bo de s one stra ne za do vo lje nih zah te va. Zbog to ga su se za kon i eti ka me đu Gr ci ma mo gli raz vi ti kao ljud ska mu drost, slo bod na, a ipak u har mo ni ji sa bo žan stvom. Mu dre iz re ke i za ko ni ukle sa ni su na zi do ve hra ma, ali na njih se gle da uvek kao na ljud-ski po du hvat, a ne kao na bo žan sko ot kro ve nje.

Grč ki bo go vi ne do no se za ko ne. Ipak, grč ka re li gi ja je ta ko đe du žnost, ko ja se oči tu je u za po-ve sti ma i pret nja ma naj o štri jim ka zna ma – ve o ma če sto pre ko sva ke me re – u slu ča ju pre ko ra či va nja. Ko god pre ko ra či od re đe nu me đu, ili sta vi gran-či cu na od re đe ni ol tar, osu đen je na smrt. Do ove me re re li gi ja se po ja vlju je kao mo del po na ša nja na met nut za bra na ma, bu du ći da po sto ji opa snost od pre kr ša ja. Ako je for mi ra nje su per-ega kroz obra zo va nje fun da men ta lan pro ces u raz vo ju in-

19Herkeiosje epi tet Ze u sa kao ču va ra ku će, hikesioskao za-štit ni ka pri be ga ra, a xenioskao za štit ni ka stra na ca (odn. go-sto prim stvo), prim. prev.

koordinate

315

di vi du u ma, on da re li gi ja po sta je od lu ču ju ći fak tor u ovom pro ce su: to da po sto je bez u slov ne ka te go-rič ke du žno sti pret po sta vlje no je kao ne što ap so-lut no – ne ma mo ral no sti bez auto ri te ta. U grč kom na rod nom mo ra lu ovo se po ja vlju je kao ba zič na za po vest: po štuj bo go ve i po štuj ro di te lje. Pr va pod u pi re dru gu. Obe za jed no ga ran tu ju kon ti nu i-tet gru pe, ko ja je de fi ni sa na pra vi li ma po na ša nja.

Po ku šaj da se bo go vi po ve žu s mo ral no šću u užem smi slu vr lo je star. Po re đe nje u Ilijadi pred-sta vlja kao nor ma lan tok stva ri to da Ze us gnev no re a gu je pro tiv onih lju di ko ji na sil no i sa «kri vu lja-stim ra su đi va njem»20 na tr gu is te ru ju prav du a da ne ma re mno go za ob zi re pre ma bo go vi ma. Ta da Ze us ša lje stra ho vi tu ki šu, ko ja uni šta va po lja. Od He si o da mo že mo ču ti da «oko Ze u so vo vi di sve i shva ta sve... na ze mlji hra ni te lji ci ne vi dlji vi lu ta ju na o ko lo tri pu ta po hi lja du be smrt nih Ze u so vih stra ža ra ko ji po sma tra ju smrt ni ke i ko ji nad zi ru prav du i zlo de la.»21 Di ke, prav da per so ni fi ko va na kao bo gi nja, do la zi svo me ocu Ze u su kad god bi se ne ko o nju ogre šio, se da po kraj nje ga i go vo ri mu o ne pra ved nim mi sli ma lju di i mo li ga da ih ka-zni. «Ko god se ogre ši ili ku je pla no ve za ogre še nje, Kro nov sin mu ša lje pro past, glad i bo lest», voj ska bi va uni šte na, grad ski zid se ru ši, bro do vi se gu be na mo ru – ta kva je ka zna bo go va.22 Ista je ne prav-da ako ne ko na či ni pre lju bu, di ra si ro či će ili uvre di svo je ro di te lje.23

Mo tiv te o di ce je pri su tan je već kod pe sni ka Odiseje. Smrt ni ci ne pra ved no kri ve bo go ve za ne-sre će za ko je su sa mi od go vor ni. To što su pro sci ka žnje ni za svo je obe sno po na ša nje do kaz je uni-

20 Do slo van pre vod grč kog ankylometes, što zna či lu kav, onaj ko ji “kri vu lja sto ra su đu je”. epi tet Kro na u He si o do voj Teogoniji, prim. prev.21Erga, 267; 252-5.22Erga, 241-7.23Erga,327-31.

ver zal ne prav de: «Oče Ze u se, po sto je li bo go vi na vi so kom Olim pu, pro sci mo ra ju da bu du ka žnje ni za nji ho vu be stid nu dr skost.»24 «Jer bla že ni bo go vi ne vo le obe sna de la, ne go ce ne prav du i pri klad na de la lju di.»25

Ako se či ni da se na ovaj na čin jaz iz me đu bo-go va i mo ra li te ta za tva ra, on da se otva ra pre te ći ras cep iz me đu ide a li te ta i re a li te ta. So lon, ko ji sle-di He si o da, ve ru je da će Ze u so va prav da na kon cu pre vla da ti, to kom vre me na u naj ma nju ru ku, čak i ako bu de tra ja la ge ne ra ci ja ma, a sled stve no to me svo ju vla sti tu po li tič ku ak tiv nost on pod re đu je su-du vre me na. Isto vre me no, me đu tim, dru gi pe snik for mu li še svo je raz o ča re nje u go to vo po kro vi telj-skoj kri ti ci: «Ze u se, ču dim se te bi, ti vla daš svi me, imaš svo ju čast i ogrom nu moć. Ka ko, o si ne Kro-nov, tvoj um po sti že da na gra di istom me rom one ko ji či ne zlo i pra ved ne lju de?»26 Mo ral nost i po-bo žnost iz gle da da pro pa da ju za jed no. Još ozbilj ni-ji raz log za za bri nu tost pred sta vlja to što ni je bi lo mo gu će iz be ći kon flikt iz me đu mo ral no sti i re li gi-je ona ko ka ko je ona u stvar no sti bi la upra žnja va-na. Ili ja da sa iz ve snom na iv no šću tvr di da sva ko ko pre kr ši za kon i uči ni zlo mo že još uvek bo go ve okre nu ti u svo ju ko rist i po no vo za do bi ti nji ho vu na klo nost žr tva ma i umil nim mo li tva ma, li ba ci ja-ma i mr snim mi ri si ma. Slič no se u HimniDemetri ka že u po hva lu Per se fo ne da je u nje noj mo ći da osu di na več nu ka znu one ko ji či ne zlo uko li ko ovi ne umi re bo gi nju žr tva ma i pri klad nim da ro vi-ma. Čak su i ri tu a li oči šće nja, ko je zah te va Apo lon, pre lak na čin da bi se ne ko oslo bo dio ubi stva. Oni sme ra ju ka re so ci ja li za ci ji, a ne ka iz mi re nju. Kod Aj shi la ri tu a li oči šće nja, ko je iz vo di sam Apo lon, ni su do volj ni da oslo bo de Ore sta od eri ni ja. Sa mo je for mal na sud ska pre su da u sta nju da to uči ni.

24Od.,1.32-43; 24.351 i d. 25Od.,14.83 i d. 26 Te og nid, 373-8.

koordinate

316

Na rav no, ovaj sud ta ko đe us po sta vlja ju bo go vi. Za Pla to na ide ja da se na bo go ve mo že uti ca ti po sred-stvom da ro va i žr ta va pred sta vlja pre ve ja no bez-bo žni štvo. Na ovaj na čin se, me đu tim, ti me što se na gla ša va moć do bra u emi nent nom smi slu, gu bi auten tič ni smi sao ri tu a la. Pro blem ko ji ov de na-sta je - od nos iz me đu kul ta i mo ral no sti – ni jed na re li gi ja ni je us pe la da re ši u pot pu no sti.

2. za kle tvaRe li gi ja, mo ra li tet i sa ma or ga ni za ci ja dru štva

po ja vlju ju se ne raz dvo ji vo po ve za ni u in sti tu ci ji za kle tve. Nje na je funk ci ja da ga ran tu je ap so lut nu oba ve znost tvr đe nja, bi lo ono tvrd nja o pro šlo sti ili de kla ra ci ja na me re o bu duć no sti. U kul tu ri bez pi sma, bez za pi sa ko ji mo gu da slu že kao do kaz i bez za kon skih do ku me na ta, funk ci ja za kle tve je od je din stve ne va žno sti. Čak i na vr hun cu an tič ke ci-vi li za ci je pi sa na reč je na pre do va la ve o ma spo ro u od no su na za kle tvu i ni kad je ni je mo gla za me ni ti u pot pu no sti. «Ono što odr ža va de mo kra ti ju je za-kle tva».

Na grč kom su re či hor kos (za kle tva) i omnynai (za kli nja nje) ter mi ni čvr sto ute me lje ni već u pre i-sto ri ji, pa eti mo lo gi jom ni je bi lo mo gu će iz ve sti ni-ka kvo no vo od re đe nje. Za kle tva se sa sto ji od in vo-ka ci je nad ljud skih sve do ka, uglav nom bo go va, i u ri tu a lu ko ji ima neo po ziv ka rak ter i ko ji je vr lo če-sto pra ćen is ku stvom stra ha ko ji ni je mo gu će za bo-ra vi ti. Ri tual mo že da uklju ču je hva ta nje i od ba ci-va nje šta pa ili ka me na. Još upe ča tlji vi je je po ta pa nje gvo zde nih šip ki u mo re, što pred sta vlja iz raz nji-ho ve pot pu ne ne pro na la zi vo sti, kao što su to či ni li Fo kej ci kad su ot po če li svo ju emi gra ci ju i kao što su to još uvek či ni li Jo nja ni 478. go di ne da bi za pe ča ti-li sa ve zni štvo pro tiv Per si je. Op šte uzev, za kle tva je pra će na ži vo tinj skom žr tvom i li ba ci jom. Li ba ci ja do la zi do iz ra ža ja oso bi to u slu ča ju pri mir ja ili za-klju če nja mi ra ko je do no si kraj kr vo pro li ću. Sto ga su oba ova po zna ta jed no stav no kao spon dai.

eg zem plar na de skrip ci ja za kle tve ne žr tve da ta je već u Ilijadi. Tro jan ci obez be đu ju dva jag nje ta: jed no be lo i jed no cr no, za ze mlju i ne bo. Ahaj ci do no se jed no jag nje za Ze u sa. Kra lje vi se sa sta ju okru že ni svo jim lju di ma, pe ru ru ke, a gla sni ci me-ša ju vi no i nji me po li va ju sva ko ga. Aga mem non u ulo zi žre ca od se ca vu nu sa gla ve ova ca i mo li tvom do zi va sve do ke: Ze u sa, He li ja, re ke i ze mlju, i k to-me pod zem ne si le osve te. Ta da on za se ca vra to ve žr tva ma, dok osta li pro si pa ju vi no iz svo jih ča ša, mo le ći se. Ov de je Ze us po se ban bog Gr ka. Nje go-vom pri zi va nju tre ba do da ti in vo ka ci ju Sun ca i ne-ba, ze mlje sa nje nim re ka ma i pod ze mlja. Dru gim re či ma – ceo ko smos. Ova tri par tit na for mu la sre će se i dru gde i oči to po ti če iz tra di ci je Bli skog is to ka. Sa ma He ra za kli nje se naj ve ćom za kle tvom – Ze-mljom, Ne bom i pod zem nim vo da ma Sti ge. Ide ja da se bo go vi za kli nju Sti gom re zul tat je to ga što se po sled nji deo ko smič ke for mu le po gre šno odvo jio od osta log de la. U post ho mer skom pe ri o du raz li či-ti in di vi du al ni bo go vi po li sa vr lo če sto se po ja vlju ju u za kle tva ma. Ze us kao naj ve ći i naj ja či za dr žao je svo je po seb no me sto – on je Ze us hor ki os 27. Ate-nja ni se za kli nju Ze u som, Apo lo nom i De me trom – ov de Ze u sa pra te bog phra tri ai, pa tri jar hal ne po-ro dič ne or ga ni za ci je28 i bo ži ce Te smo fo ri ja, sve tla i ta me. Po red to ga, oni se mo gu za kli nja ti i Ze u som, Po sej do nom i De me trom, ili Ze u som, Ate nom, Po-sej do nom i De me trom, pri če mu se mol ba upu ću je i u dva naj va žni ja sa kral na cen tra u Ati ci – Akro-po lju i ele u si ni. Za kle tva atič kih ep he boi 29 pri zi va du gu li stu sve do ka: Agla u ra, u či jem se hra mu ce-re mo ni ja za kle tve od vi ja, He sti ju, cen tar po li sa, rat-

27 epi tet Ze u sa za štit ni ka za kle tve, prim. prev.28 Autor mi sli na Apo lo na Phra tri o sa, prim. prev.29Ephebosje mla dić od 18 go di na ko ji je po lo žio gra đan sku za kle tvu i po stao član svo je de me. On da se sma trao pu no let-nim i voj no spo sob nim i do dva de se te go di ne slu žio je kao po gra nič ni stra žar, prim. prev.

koordinate

317

nič ke bo go ve, eni ju i eni ja li ja30, Are sa i Ate nu arej-sku, ako sla ve stu pa nje u voj nu slu žbu; Ze u sa, Ta lu i Auk su31 – od no sno cve ta nje i rast – kao za štit nič ke si le mla dih, He ge mo na – vo đu i He ra kla, ve li kog pro to ti pa čo ve ka ko ji se pro bi ja kroz ži vot osla nja-ju ći se na svo je sna ge, i ko nač no – me đe otadž bi ne, pše ni cu, je čam, vi no, ma sli ne i smo kvi no dr ve će, na gla ša va ju ći ta ko plo do no snost ze mlje pre da ka. Od naj ra ni jih vre me na stva ri mo gu bi ti uz dig nu te na sta tus sve do ka za kle tve. Ta ko se Ahil za kli nje u svoj štap, ko ji vi še ni kad ne će oli sta ti, a He ra se za-kli nje Ze u so vom gla vom i nji ho vom brač nom po-ste ljom. Žr tva pri li kom za kle tve po se du je iste su-štin ske ele men te kao i uobi ča je na ži vo tinj ska žrt va, na gla ša va ju ći, me đu tim, aspekt stra ha i de struk ci je. Krv se pr vo sku pi u po su du, a za tim se ru ke za mo če u usi re nu krv. Su štin sko je ko ma da nje žr tve. Oso ba ko ja se za kli nje sta je no gom na «osa ka će ne de lo ve te la», na i me na pol ne or ga ne muž ja ka, pa se na taj na čin pro li va nje kr vi spa ja sa stra hom od ka stra ci-je. Ovo me sle di čin sa mo pro kli nja nja: «Ko god da pr vi prek ši ovu za kle tvu, ne ka mu mo ždi na is te če na ze mlju kao ovo vi no», ka že se u Ilijadi.32 Ka sni je je uobi ča je no pro kli nja nje po sta lo pri zi va nje pot-pu nog uni šte nja (exo le ia), ko je tre ba da stig ne kr-ši o ca za kle tve i ceo nje gov rod. Za ti ra nje po ro di ce ana log no je ka stra ci ji. «Ka da se Mo lo ša ni za kli nju, oni pri no se vo la i po su du za pi će pu nu vi na. Vo la za tim ise ku na ko ma di će i mo le se da pre kr ši lac bu-de ise čen na isti na čin. On da pro spu vi no iz po su de i mo le se da krv pre kr ši te lja is te če na isti na čin.»

30 eni ja i eni ja li je su dva ma nja bo žan stva ko ja su aso ci ra na sa Are som, bo gom ra ta. Ni jed no od njih ne ma po se ban mit. eni ja li je se mo že sma tra ti epi te tom sa mog Are sa. U Ri mu je on iden ti fi ko van sa Kvi ri nu som, a eni ja sa Be lo nom, prim. prev. (Pa pe, WoerterbuchdergriechischenEigennamen,I, 360-361; upor. Ro se, AHandbookofGreekMythology,158), prim.prev.31 Auk sa i Ta la su dve sta ro a tič ke ho re, ko je su se pri zi va le pri za kle tvi, prim. prev.32 Il.3.229; 19, 264.

Bi lo je do sta spo ra oko to ga da li se za kle tve na žr-tva mo že po je sti ili ne. U Ilijadi Pri jam od no si ku ći za kla ne ov ce – naj ve ro vat ni je za pro fa nu upo tre bu, dok je Aga mem no no va za kle tva oči šće nja za kla-ni ve par ba čen u mo re. Če sto su za kle tve pra će ne nor mal nom žr tvom, «pa lje ni com» ili «sa vr še nom žr tvom». Unu tra šnji or ga ni žr tve (splanchna), sr ce i je tra, sta vlja ju se na ru ke oso bi ko ja će se za kli-nja ti za to da bi se ostva rio fi zič ki kon takt sa onim sve tim. Je de nje splanchna-e mo že po sta ti za jed nič-ka za kle tva – za ve ra; taj nim dru štvi ma se vr lo če sto pri pi si va lo vr še nje ka ni ba li stič kih ri tu a la.

ce re mo ni je za kle tve mo gu da bu du shva će ne u ve li koj me ri u pre-de i stič kim okvi ri ma. One ne pret po sta vlja ju ob li ko va ne ide je bo go va. In di vi du-al ni objek ti ili ko smos ak ti vi ra ni su u pot pu no sti pu tem in vo ka ci je i de mon stra ci je ne po vrat no sti uni šte nja u krv noj žr tvi, ko ju pra ti at mos fe ra kri-vi ce i so li dar no sti. Gr ci ma se, na rav no, či ni ne iz-be žnim da bo žan stvo bu de pri sut no kao po sma trač sve ga ovo ga i kao ne ko ko će mo ći in ter ve ni sa ti u slu ča ju pre kr ša ja. Obi čan čo vek ve ru je da će Ze us svo jim gro mom po go di ti kri vo klet ni ka, čak i on-da ka da ovo ni je po tvr đe no is ku stvom. Spe ku la ci ja, šta vi še, ot kri va pod zem ne ču va re za ko na, ko ji ka-žnja va ju pre kr ši o ce za kle tve u pod ze mlju, na kon smr ti. He siod upo zo ra va da je za kle tva, tog tre nut-ka ka da je ro đe na, okru že na eri ni ja ma. Sve ove či-nje ni ce po ka zu ju da po sto ji uve re nje da sa mo strah od bo go va omo gu ću je ga ran ci ju da će za kle tva bi-ti odr ža na, a kon se kvent no to me sa mo čo vek ko ji po štu je bo go ve mo že bi ti stra na u ugo vo ru. Ipak, u skla du sa otvo re no šću po li te i zma, sva ka stra na mo že do zva ti pot pu no raz li či te bo go ve pri za kle tvi, pod uslo vom, na rav no, da su oni za tu stra nu oba-ve zu ju ći. U me đu dr žav nim po god ba ma po sto jao je ta ko spo ra zum da se sva ka stra na mo ra za kle ti «naj ve ćom za kle tvom dr ža ve».

Isto kao što za kle tva upra vlja za ko nom dr ža va, ta ko do mi ni ra i kri vič nim za ko nom i gra đan skim

koordinate

318

za ko nom, igra ju ći ta ko vr lo va žnu ulo gu u prak tič-kom ži vo tu sva kog po je din ca. U svim za kon skim tran sak ci ja ma, bez ob zi ra da li se ra di o sud ni ci ili tr go vač kim po slo vi ma ko ji se ti ču do ba ra, nov ca ili ze mlje, bo go vi su uklju če ni kao sve do ci. Sva ka po zaj mi ca i sva ka po god ba oko pro da je, ko ja ni je re še na na li cu me sta, mo ra bi ti po tvr đe na za kle-tvom. Da bi stvar do bi la na te ži ni, stra ne obič no pro na la ze i sve ti li šte. Obič no je sve ti li šte ko je po-se ću ju da bi žr tvo va li za kle tvi od re đe no za ko nom. Tr žni ca i hram su, sto ga, vr lo usko po ve za ni. Pre-stup nik je is klju čen ka ko iz tr žni ce ta ko i iz hra-mo va. Za sni va nje tr go vač kih me sta do bi ja for mu osni va nja sve ti li šta. U slu ča ju Na u kra ti de u egip tu kralj Ama zis «je do de lio ze mlji šte oni ma ko ji ni su hte li da se ta mo stal no na se le, na ko jem su mo-gli da po dig nu ol ta re i hra mo ve svo jim bo go vi ma. Naj ve će, naj slav ni je i naj po se će ni je od ovih sve ti-šta ko je je na zva no He le nij po di gli su za jed nič kim sred stvi ma sle de ći gra do vi: Hij, Tej, Fo ke ja, Kla zo-me na, Rod, Knid, Ha li kar nas i Mi ti le na. Sve ti li šte je pri pa da lo ovim gra do vi ma i oni su na i me no va li i nad zor ni ke tr go vi šta.»33 Or ga ni za ci ja kul ta i tr-go vi ne je pot pu no ista. Na isti na čin su po stu pa-li i stran ci u Grč koj. U Pi re ju su Fe ni ča ni po di gli hram Astar te-Afro di te, a egip ća ni Izi de. Sve ti li šte ga ran tu je po sto ja nost. Ono se «upo tre blja va» za po tvr đi va nje ugo vo ra pri li kom za kle tvi. Ni je bez iro ni je to što Pla ton po ka zu je ka ko Pro ta go ra, ko ji sum nja u eg zi sten ci ju bo go va, ne mo že bez hra mo-va. On či ni da so fi sta iz ja vi: «Kad je ne ko za vr šio sa mo jim pod u ča va njem, ako se sla že, on mi pla ti ono što tra žim i stvar je go to va. Ako se ne sla že, on tre ba da ode u hram i pod za kle tvom iz ja vi ko li ko mu se či ni da mo je pod u ča va nje vre di i da ta mo po lo ži tu su mu.»34

33 He ro dot, 2.178.34 Pla ton, Protagora,328 bc.

Ov de je pot pu no ar ha ič na či nje ni ca to da za-kle tva pred sta vlja čin sa mo de ter mi na ci je: du žnik od re đu je pod za kle tvom su mu ko ju ima da pla ti. U za ko ni ku La bi ja da35 u Del fi ma sto ji da ko god se ne sla že sa od re đe njem ka zne tre ba da «se za ku ne na uobi ča jen na čin i ti me bi va slo bo dan». Čak i u slu-ča ju kri vič nog de la op tu že ni je mo gao da ob u sta vi pro ce du ru po mo ću za kle tve oči šće nja. eri ni je ovo upo tre blja va ju da bi za me ri le Ore stu: «Ali on ni je uzeo na se be za kle tvu, on ni je mo gao da je da.» Da se Orest mo gao za kle ti: »ja ni sam ubio svoju maj ku», bio bi slo bo dan. Pla ton, na rav no, pri me-ću je da je ovo mo glo bi ti mo gu će je di no u Ra da-man to vo36 vre me. Pre tva ra nje za kle tve oči šće nja u for mal no is ku še nje u Grč koj se mo že opa zi ti sa mo u ru di men ti ma.

U nor mal nom sud skom po stup ku za kle tvom se ide pro tiv za kle tve. Tu ži lac se za kli nje u svo ju op tu žbu, a op tu že ni iz ra ža va svo ju ne vi nost ta-ko đe za kle tvom. Su di je ko je su po lo ži le za kle tvu tre ba da od lu če iz me đu ovih di ver gent nih za kle tvi (di o mo sia). Po seb no je ce re mo ni ja lan ri tual ko ji se iz vo di u sud ni ci na Are o pa gu. Na kon što sve šte ni-ci za ko lju ve pra, ov na i bi ka, tu ži lac mo ra da sta ne na «osa ka će ne de lo ve te la» i iz rek ne za kle tvu u ko-joj po zi va na «pot pu no uni šte nje» vla sti tog do ma-ćin stva i ro da uko li ko ne go vo ri isti nu. Čo vek ko ji je spor do bio, ko jeg sud oslo ba đa, mo ra još jed-nom da po ka že da je nje go va po be da bi la pra vič na pred oči ma bo go va po mo ću žr tve «ise ca njem na ko ma di će».

Sva ko iz ja vlji va nje mo že da bu de isti ni to ili la-žno. Za kle tvu uvek pra ti mo guć nost kri vo klet stva. Či nje ni ca da je na grč kom reč ko ja zna či za kle tvu

35 La bi ja de su ime del fij ske fra tri je či ji je epo nim he roj Labys. Sta tut na ko ji se po zi va autor na stao je oko 400. g. p.n.e. i re-gu li sao je sme nu vla sti, kult i ka žnja va nje, prim. prev. 36 Ra da mant, sin Ze u sa Aste ri o sa i euro pe, brat Mi no sa i Sar pe do na, mit ski za ko no da vac na Kre ti i go spo dar egej skih ostr va. Po slo vi čan po svo joj pra vič no sti, prim. prev.

koordinate

319

- epi-or kos – do bi la zna če nje kri vo klet stva uka zu-je na zlo u po tre bu za kle tvi, čak i u naj ra ni je do ba. Va ra nje za kle tva ma ni je sa mo umet nost jed no ga Auto li ka, ko ji je bio «ču ven me đu lju di ma zbog lo-po vlu ka i kri vo klet stva», ne go je to bi la i uobi ča-je na prak sa na tr žni ca ma. Fi ni ji ob lik ovog ume ća sa sto ji se u iz be ga va nju di rekt nog kri vo klet stva, pri če mu se pre va ra po sti že upo tre bom dvo smi sle nih i ob ma nju ju ćih for mu la ci ja. Mo del za to je He ri na za kle tva u Ilijadi, a u lju bav nim stva ri ma čak je i Ze us spre man da se bez okle va nja kri vo za ku ne.

Is prav na upo tre ba za kle tve ipak je da le ko nad-ja ča la nje nu zlo u po tre bu. Ina če, bi li bi obe sna že ni bi lo ka kvi ugo vo ri o pro da ji, bi lo ka kvo sa ve zni-štvo, bi lo ka kvi na me ti u rat no do ba. Da bi se ljud-sko po na ša nje uči ni lo pred vi di vim, za kle tva je bi la po ne kad ta ko re ći očaj nič ka me ra, ali me ra ko ja bi se te ško mo gla za me ni ti ne čim dru gim. Upo tre-blji vost bo go va i sve ti li šta – ukrat ko re li gi je – bi la je ov de osno va ce lo kup ne or ga ni za ci je dr ža ve, za-ko na i tr go vi ne. Ali ipak, za kle tva ni je pra va mo-ral na sna ga. Po sto je za kle tve u kri mi nal ne svr he, za ve re ni štva zlih lju di, a po sto ji i var lji va, be smi-sle na ili ne mo ral na za kle tva. Kod euri pi da Hi po lit uz vi ku je: «Je zik se za kleo, ali duh ne zna ni šta o za kle tvi», a ipak se dr ži za kle tve ko ja će ga na kra ju ko šta ti ži vo ta. Sle pa, ne u mo lji va i iskon ska, za kle-tva za jed no s re li gi jom iz ra sta iz du bi na pred i sto-ri je. Sin eri de i ve li ka ne vo lja lju di ma, ona je ipak osno va na ko joj se mo že gra di ti.37

3. na sta ja nje za jed ni Štva u igri i me Đu i gri ulo gaUpr kos svoj va žno sti, za kle tva je tek jed na po-

seb na in stan ca op šti je či nje ni ce da se pu tem ri tu-a la i in vo ka ci ja bo go va stva ra osno va za uza jam-

37 Theogonia, 231. Reč horkos, za kle tva, na grč kom je mu-škog ro da, a eri da od ko je po ti če zna či sva đu, pre pir ku, prim. prev.

no raz u me va nje i po ve re nje. U Zakonima Pla ton tra ži na sa mom po čet ku svo je dr ža ve da se sva koj obla sti od re di njen bog, da i mon ili he roj, za jed no sa sve tim pod ruč ji ma i svim onim što im pri pa-da: «Ta mo tre ba da se u od re đe nim pri li ka ma za sva ko pod ruč je odr ža va ju sku po vi i da se u od re-đe no vre me pru ža po moć za po je di ne po tre be i da se lju di pri za jed nič kom pri no še nju žr ta va pri bli-že jed ni dru gi ma i do bro upo zna ju. Jer ne ma ve će bla go da ti za za jed ni cu ne go da gra đa ni bu du do-bro upo zna ti me đu sob no. Jer gde u nji ho vim po-je di nač nim pu te vi ma vla da mrak a ne sve tlo, ta mo ni ko ni kad ne mo že po sti ći za slu že nu po čast ni-ti do sto jan stvo dr žav ne slu žbe, ni ti, ako je nu žno, od go va ra ju ću ka znu.»38

Fe sti va li su iz van red na pri li ka za su sret, ko ji ni po što ne is klju ču je ze malj ske po slo ve. Istu kon-junk ci ju pra zni ka i va ša ra na la zi mo i u hri šćan-skim kul tu ra ma.

Isto vre me no, prak sa ri tu a la je vi še od ne for-mal nog sa sta ja nja – ona je par ti ci pa ci ja: hi e ron me tec hein. Oso vi nu pred sta vlja ži vo tinj ska žr tva, sa svo ja dva po la – kr vo pro li ćem i je de njem, ži vo-tom i smr ću. Krug lju di uklju ču je one ko ji par ti ci-pi ra ju, is klju ču ju ći isto vre me no dru ge – ubi ce, one ko ji su pod pro klet stvom, od met ni ke i u po seb nim slu ča je vi ma ta ko đe že ne, stran ce i ro bo ve. Svi ko-ji uče stvu ju do no se u ru ka ma ječ me nu pre kru pu, ko ju sta vlja ju na go mi lu i je du žr tve no me so. Isto-vre me no, za da ci su di fe ren ci ra ni i ulo ge ran gi ra ne: mno gi su za po sle ni raz li či tim funk ci ja ma po slu že-nja – oko ži vo ti nje, kor pe, oko po su da za vo du, ka di o ni ca, mu zič kih in stru me na ta, va tre i ra žnja. Obič no kralj, sve šte nik ili gla va ku će pre u zi ma vo-de ću ulo gu, ot po či nje mo li tvu i vr ši li ba ci ju. Naj pre se odva ja deo za bo go ve, za tim se u kru gu oda bra-nih pro ba splanchna, a tek se po tom vr ši ras po de la me sa po utvr đe nom re du: sve šte ni ci, pred stav ni ci

38 Pla ton, Zakoni, 738 d-e.

koordinate

320

gra da, po ča sni go sti i ko nač no osta li uče sni ci, ko ji se ipak raz li ku ju od ano nim ne ma se onih ko ji ni su uče sni ci. Ta ko je žr tve na za jed ni ca mo del grč kog dru štva. To ni je iz me na da ro va u hra mu sa sve šte-ni kom, kao što je to na Bli skom is to ku, ni ti je to da nak bo go vi ma - to je raz dva ja nje bo go va i lju di, kao raz dva ja nje ži vo ta i smr ti; za jed ni ca jed na kih afir mi še so li dar nost u pri su stvu be smrt ni ka. Ova gru pa jed na kih – uče sni ci – mo gu da se de fi ni šu vi še ili ma nje eks klu ziv no, ari sto krat ski ili vi še de-mo kra tič no, ali je čak i grč ka de mo kra ti ja jed na eks klu ziv na gru pa ogra ni če na na pu no prav ne gra-đa ne. Strah od kr vo pro li ća, od ri ca nje iz ra že no u pre li mi nar nim žr tva ma i li ba ci ja ma, či ni da ten zi je unu tar gru pe po pu ste, in di vi due ko je su ina če izo-lo va ne ili čak su prot sta vlje ne jed ne dru gi ma spa ja-ju se upra vlja ju ći se pre ma bo žan stvu.

Ta ko za da tak re li gi je ni je sa mo da ukra si, ne go da ob li ku je sve osnov ne for me za jed ni ce. De fi ni ci-ja pri pad no sti je ste par ti ci pa ci ja u kul tu. To po či-nje sa po ro di com, za ko ju grč ki je zik ne ma spe ci-jal ne re či: go vo ri se o do ma ćin stvu i og nji štu, či me se sve sno ozna ča va kuć no žr tve no me sto. Gla va po ro di ce pri no si žr tvu na og nji štu, iz li va li ba ci je u pla men, ba ca u va tru ma le pr vi ne pri li kom sva kog obro ka. Uga snu će og nji šta je in di ka ci ja kri ze ko ja na sta je ka da je dan od čla no va po ro di ce umre. Po-nov nom pa lje nju sle di žr tva na og nji štu. Pe ti dan na kon ro đe nja de te ta otac tr či oko og nji šta no se ći no vo ro đen če – to je fe sti val amp hi dro mia, ko jem pri pa da žr tva na og nji štu. Ne ve sta se vo di od oče-vog do no vog og nji šta, o ko jem će se ona bri nu ti kao go spo da ri ca ku će. Dru go kult no sre di šte po-ro di ce su gro bo vi, ko ji ma čla no vi po ro di ce od re-đe nim da ni ma pri no se žr tve ne da ro ve.

Ge nos, pro ši re na po ro di ca, po štu je ve ći broj bo go va, či ji kult pred sta vlja sa sta ja li šte čla no va. U Ate ni to zna či ol tar Ze u sa Her ke i os-a, go spo da-ra dvo ra, i ol tar Apo lo na Pa tro os-a, u or ga ni za ci ji phra tri ai. Phra tria pred sta vlja sa vez po ro di ca (za-

dru gu), ko ji kon tro li še pri stup gra đan skim pra vi-ma po je din ca. In do e vrop ska reč «brat» pre ži ve la je u grč kom je zi ku sa mo u kon tek stu ove in sti tu ci-je. Otac u nju tre ba da uve de svo je de te pr vo ka da na pu ni tri go di ne, a na kon to ga tek ka da do stig ne mla dić sko do ba, kad po sta ne ep he bos . Muž je du-žan da pred sta vi že nu ko jom se tek ože nio po ro di-ci. No vi član se do vo di do ol ta ra i žr tva se pri no si u sva kom od ovih slu ča je va: me ion, ko u re ion, ga me-lion – za ma lo de te, ado le scen ta i pri li kom stu pa-nja u brak. Jed nom go di šnje svi Jo nja ni odr ža va ju tro dnev ni fe sti val Apa to u ria, ka da se phra te res sa-sta ju uz sve ča ni žr tve ni obed, ko ji se obez be đu je iz čla na ri na. Me đu se ve ro za pad nim Gr ci ma, ba rem u Del fi ma, Apel lai ima ju istu funk ci ju, uklju ču ju-ći i tri od go va ra ju će žr tve: za de te, za mla di ća i za brak: pa i de ia, apel la ia, ga me la. U Ate ni, ka da se bu du ći ar hon ti is pi tu ju pri li kom iz bo ra, oni tre ba da do ka žu svoj sta tus pu no prav nog gra đa ni na ne sa mo ti me što će na ve sti ime na ro di te lja i nji ho-vih ro di te lja, ne go su du žni da ka žu «gde se na la-zi nji hov Ze us Her ke i os, nji hov Apolon Pa tro os i nji ho vi po ro dič ni gro bo vi». Ova kult na me sta ni-su pre no si va i sto ga ne raz re ši vo ve zu ju čo ve ka za nje gov po lis. Pa ra lel ne, ili čak kon ku rent ske ovim po ro dič nim struk tu ra ma je su mno go stru ke kult ne aso ci ja ci je, či je po sto ja nje je po tvr đe no uglav nom u nat pi si ma, i ko ji za vre me he le ni stič kog do ba po sta ju na ro či to pro ši re ni. Je dan do ku ment iz IV ve ka pred sta vlja skup pra vi la ko ja va že za Sa la mi-ni oi u Ati ci. Ni je sa svim ja sno da li su ove po ro di ce ra ni je ži ve le u Sa la mi ni. U sva kom slu ča ju, oni su na se lje ni de lom u Su ni o nu39, a de lom u se dam fi la. Za jed nič ki su im pra vo i du žnost da upra žnja va ju od re đe ne kul to ve, či je je pra vi lo fi nan si ra nja re gu-li sa no na po me nu tom nat pi su. Oni su od go vor ni

39 Su nion je se ve ro i stoč no pred brež je Ati ke, prim. prev.

koordinate

321

da obez be de sve šten stvo i kult Ate ne Ski ras40 u Fa-le ro nu. Na fe sti va lu Oschop ho ria41 hleb ko ji grad po kla nja Ate ni Ski ras tre ba da se po de li Sa la mi-nja ni ma.

Grad ta ko đe pred sta vlja žr tve nu za jed ni cu. Nad zi ru ga nje go va bo žan stva-za štit ni ci, ko ja mu ga ran tu ju tra ja nje, pa ti me i op sto ja nje vla sti tih ča sti: grad i bo go vi su u od no su me đu za vi sno sti. Naj ve ći nat pis ko ji je bio iz lo žen u Ati ni, na Kra lje-vom tre mu na tr žni ci, bio je žr tve ni ka len dar. Fe-sti va li su obe le ža va li kraj i po če tak go di ne, dok su osta li va žni do ga đa ji to kom go di ne bi li Mi ste ri je u je sen i Ve li ke Di o ni si je u pro le će. Iz me đu to ga je po sto jao či tav niz dru gih sve ča no sti. Go vo ri lo se da je to kom go di ne u Ati ni sa mo je dan dan bez fe-sti va la i da se ovi pri pre ma ju sa ve ćom pre ci zno šću ne go voj ni po ho di. Me đu tim, ni za Spar tu Kar ne-ia42 ni su bi le ma nje va žne. Ka da bi se sa sta li Gr-ci iz raz li či tih gra do va, sva ka gru pa je za dr ža va la svest o vla sti tom iden ti te tu pre ko svo jih po seb nih fe sti va la. Me đu 10.000 Ki ro vih pla će ni ka Kse ni-ja Ar ka đa nin sla vio je svo je Lyka ia,43 Ami klaj ci su na pu sti li spar tan sku voj sku da bi sla vi li svo je Hyakint hia,44 a Ati nja ni su svo je Ant he ste ria sla-vi li čak i u egip tu.

40 Autor mi sli na Ski ro fo ri je, od Ski ron = sun co bran. To je fe sti val ko ji se odr ža vao u Fa le ro nu u ju nu, ka da su maj ke sa de com po se ći va le hram Ate ne Ski ras. Fe sti val je bio po sve ćen plod no sti, prim. prev.41 Fe sti val gro žđa u ok to bru, ka da su se gro zdo vi za jed no sa lo zom (oschos) iz Di o ni so vog hra ma u Lymnaino si li u hram Ate ne Ski ras u Fa le ro nu, prim. prev.42Karneiasu na ci o nal ni fe sti val Spar ta na ca, ko ji se sla vi u čast Apo lo na Karneios-a. Odr ža van je u av gu stu-sep tem bru i tra jao je de vet da na. Fe sti val je imao ka rak ter rat ne sve ča-no sti, jer su Spar tan ci ve ro va li da im je Aplon po mo gao da osvo je ze mlju na ko joj ži ve, prim. prev.43 Fe sti val Lykaiaodr ža vao se u Ar ka di ji u čast ta mo šnjeg kul ta Ze u sa, prim. prev.44Hiakynthiasu sla vi li Spar tan ci u ju lu. Fe sti val je tra jao tri da na, u čast Hi ja kin ta, Ami kla je vog si na, ko ji je bio osni vač Ami kle je u La ko ni ji, prim. prev.

Sve ve ća moć po li sa oči to va la se u či nje ni ci da je ovaj po čeo da zah te va mo no pol nad kul to vi ma. Pla ton ni je bio je di ni ko ji je že leo da za bra ni sve pri vat ne kul to ve u dr ža vi – i ra ni je je bi lo za bra na uvo đe nja no vih bo go va u Ati nu. Po ro dič noj tra di-ci ji tre ba is ka za ti du žno po što va nje, ali se, na pri-mer, mo že do ne ti za kon pre ma ko jem na fe sti va li-ma u čast bo ga ni jed na po ro di ca ni ti po je di nac ne mo gu da žr tvu ju pre gra da.

Ve će fe de ra ci je po je di nač nih gra do va, kao i ple men ske or ga ni za ci je, ta ko đe su oku plje ne oko po seb nih sve ti li šta, ko ja ima ju od go va ra ju će go di-šnje fe sti va le. Ove in sti tu ci je, u ko ji ma su na sta nje-ni oko ne kog zna čaj ni jeg sve ti li šta iz gra đi va li ma-nje ili vi še oba ve zu ju će i sna žne uza jam ne od no se, zva le su se am fik ti o ni je. Ta ko su se eto lja ni na la zi li u Apo lo no vom hra mu u Ter mo nu, Ahej ci kod Ze-u sa Ho ma ri os-a kod ege je, dva na est jon skih gra-do va Ma le Azi je kod Po sej do na u Mi ka li, a se dam dor skih gra do va kod Apo lo na u Kni du; Be o ća ni su sla vi li pan bo i o tia u hra mu Ate ne ito nej ske u Ko-ro ne ji, ali Be ot ski sa vez je bio or ga ni zo van sa ja-kim ve za ma sa jed nom sta rom am fik ti o ni jom oko Po sej do no vog hra ma u On he stu. U pr vom mi le ni-ju mu po sto ja la je am fik ti o ni ja kod Po sej do no vog hra ma u Ka la u re ji u Sa ro ni jan skom za li vu, ko joj su me đu osta li ma pri pa da li epi da ur, egi na i Ati na. Za Jo nja ne Ki klad skih ostr va, Del, be zna čaj no me-sto, a uz to vr lo ne po god no za na se lja va nje, po sta je sve ti cen tar. Ta mo se, ka ko je re če no u ho me rov-skoj Himni Apolonu, sku plja ju «Jo nja ni, što du ge ha lji ne vu ku». Ka sni je, ka da su for mi ra li an ti per si-jan sku ko a li ci ju na če lu sa Ati nja ni ma, sve ti li šte u De lu osta lo je kao me sto sa sta na ka i kao bla gaj na sve do tre nut ka ka da su Ati nja ni uzur pi ra li vlast i kon cen tri sa li svu moć u Ati ni. Po sle di ca to ga bio je po ziv sa ve zni ci ma da uče stvu ju na atič kim fe-sti va li ma. Sva ki grad je bio oba ve zan da po ša lje kra vu i kom plet nu boj nu opre mu za Pa nat he na ia i fa los za Di o ni sia. Isto kao što je to či nio grad, ta ko

koordinate

322

se sa da i fe de ra ci ja pred sta vlja u sve ča nim pro ce si-ja ma. U če tvr tom ve ku, ka da su gra do vi ju žne Ita-li je Kro ton, Si ba ris i Ka u lo ni ja po sred stvom Ahe-ja ca po mi re ni, ono što je usta no vlje no «pre sve ga je za jed nič ko sve ti li šte Ze u sa Ho ma ri os-a i me sto odr ža va nja sa sta na ka i do go vo ra».

Naj va žni ja or ga ni za ci ja ove vr ste bi la je pil ska am fik ti o ni ja. Ona je for mi ra na oko De me tri nog sve ti li šta u Ter mo pi li ma, ali na kon što su pre u-ze li kon tro lu nad del fij skim pro ro či štem u Pr-vom sve tom ra tu oko 590. g. pre n.e. sa sta ja li su se u Del fi ma. Po sto ja nost i uti caj ovog sa ve za bio je osi gu ran upra vo zbog to ga što se on ni je upu-štao u di rekt ne po li tič ke in ter ven ci je iz van Del fa. Nje go vi čla no vi su čak mo gli i ra to va ti jed ni pro-tiv dru gih. Ipak, bi lo je do go vo re no da ni je dan od za ra će nih gra do va ne ugro zi snab de va nje vo dom ono ga dru go ga – što pred sta vlja po čet ni po ku šaj hu ma ni za ci je ra ta. Za Fi li pa Ma ke don skog ova am fik ti o ni ja je bi la od skoč na da ska za stu pa nje u cen tral nu Grč ku. Čim je pot či nio Ati nu i Te bu i pri si lio grč ke gra do ve na fe de ra li za ci ju, cen tar ove po sta je Olim pi ja, pr vo po re du od svih grč kih sve-ti li šta. Uče stvo va ti u ago nu i žr tve nom ob re du u Olim pi ji već je du go pre to ga zna či lo bi ti pri znat za Gr ka. Fi lip i Alek san dar su u Olim pi ji iz gra di li ro tun du, u ko joj su čla no vi ma ke don ske kra ljev ske po ro di ce bi li pri ka za ni u bo žan skom ob lič ju. To je još je dan pri mer po tvr đi va nja pri pad no sti gru pi i do mi na ci je u sve ti li štu. Da je re li gi ja sred stvo za odr ža va nje vla sti i do mi na ci je za auto re od pe tog ve ka na da lje bi lo je sa mo ra zu mlji vo sta nje stva ri. Po zi ci ja vla da o ca uvek pod ra zu me va i sve šte nič ke funk ci je, sta tus je dra ma ti zo van i na taj na čin po-tvr đen ri tu a lom. Utvr đen i osve ćen pro gram ak ci ja da je ose ćaj si gur no sti svi ma, pod jed na ko vla da o-cu i pot či nje ni ma. Sva ka gla va po ro di ce po se du je iz ve snost svo je po zi ci je za vre me iz li va nja li ba ci je na og nji šte. Kra lje vi su u Spar ti ru ko vo di li naj va-žni jim žr tve nim ob re di ma. Pre po la ska u rat oni

su ot po či nja li žr tvom Ze u su Age tor-u (Vo đi), na gra ni ci ze mlje žr tvo va li su Ze u su i Ate ni, to kom po ho da va tro no sac je ho dao na če lu ko lo ne no se ći va tru sa do ma ćeg ol ta ra, a za ko lo nom je išla po-vor ka žr tve nih ži vo ti nja. Sva ki dan pre zo re kralj bi pri no sio žr tvu, a ka da je čin za vr šen voj ska bi pri ma la dnev na na re đe nja. U Ate ni su funk ci je bi le mno go ra zno li ki je: kralj na če lu za jed ni ce ili udru že nja iz vr ša va «kao što je red, sve tra di ci o nal-ne žr tve», dok je u no vi jim i slo že ni jim fe sti va li ma, u ko je spa da ju, na pri mer, Pa nat he na ia i Di o ni sia, ova ulo ga po ve re na ar hon tu, či ji je po lo žaj iz nad kra lje vog. Kul to vi na Akro po lju osta ju u ru ka ma po ro di ce ete o bu ta da, za ko ju se tvr di lo da vo di po re klo od bra ta kra lja ereh te ja. Ti ra ni su ta ko-đe te ži li po tvr đi va nju svo je vla sti u kul tu. Si ci lij ski vla da ri Ge lon i Hi je ron tvr di li su da je sve šte nič ka du žnost pre ma hton skim bo go vi ma u nji ho voj po-ro di ci na sled na. Hi je ron je za sno vao hram De me-tri i Per se fo ni u Si ra ku zi, u čast po be de u bi ci kod Hi me re 480. p.n.e., za to što «že li da vo di bri gu o De me tri sa pur pur nim no ga ma i da odr ža va sve-ča nost u čast nje ne kće ri Per se fo ne, ko ju no se be li ko nji». U isto vre me, on je re or ga ni zo vao i iz grad-nju hra ma Ate ni, bo gi nji gra da, či ji se osta ci ču va ju u Ka te dra li u Si ra ku zi. Te mi sto kle je na kon po be de kod Sa la mi ne osno vao sve ti šte Ar te mi di Ari sto bu-li, bo gi nji od lič nog sa ve ta, u su sed stvu svo je ku će i po sta vio svoj vla sti ti lik kao vo tiv ni dar.

Bi lo bi jed no stra no gle da ti na ri tual sa mo sa sta no vi šta mo ći nje nog oči to va nja i ma ni pu la ci je. Ulo ge unu tar ri tu a la su mno go stru ke i kom plek-sne i če sto ni su upra vlje ne pre ma ne kom od re đe-nom ci lju. Kroz njih se ar ti ku li še za jed ni ca, kao što je to olim pij ska po ro di ca bo go va, na pr vom me stu kao mu ško i žen sko, mla do i sta ro. Po pra vi lu, ho-ro ve su sa či nja va li de voj či ce i de ča ci i od ra sli lju di, ali su i aso ci ja ci je že na tu na šle me sto. Pri nor mal-nom žr tve nom ob re du de vi ce no se kor pu i po su du s vo dom, de ča ci i mla di ći do vo de ži vo ti nje za žr-

koordinate

323

tvu i pe ku me so, is tak nu te sta ri je oso be ozna ča va ju po če tak žr tve i iz li va ju li ba ci je, a že ne obe le ža va ju vr hu nac či ta ve ce re mo ni je svo jim vri šte ćim olol-yge.45 cen tral ni deo par te non skog fri za pri ka zu je bra da tog sve šte ni ka ereh te ja ko ji pre da je pe plos46 de ča ku, a Ate ni na sve šte ni ca se isto vre me no okre-će ka dve ma de voj či ca ma ko je no se sto li ce: sta ri ja ge ne ra ci ja da je in struk ci je, a mla đa iz vr ša va za dat-ke. Ipak, i ulo ge do de lje ne mla đi ma otva ra ju mo-guć no sti za is ti ca nje. Har mo di je je po stao ubi ca ti-ra ni na zbog to ga što je bi lo od bi je no da se nje go voj se stri da ulo ga no sa ča kor pe na Pa na te ne ja ma. Sjaj fe sti va la ne pro iz i la zi to li ko iz do sto jan stva sta ri jih ko li ko upra vo iz pri vlač no sti de ce i de vi ca i zra-če će sna ge ep he boi. Ne ras ki di vo ve za na s ovim je pe sma, uvek iz no va ob li ko va na od stra ne pe sni ka, ko ja či ni da mi to vi za sija ju u no vom sve tlu i da na taj na čin odr že kod neo p ho dan za raz u me va nje, ob u hva ćen mi to lo gi jom kao ži vim je zi kom.

Ulo ga po lo va je di fe ren ci ra na. Že ne su is klju-če ne iz od re đe nih kul to va, ali sa svo je stra ne ima ju vla sti te fe sti va le, na ko ji ma mu škar ci ne ma ju pra va uče šća. Mu škar ci ni su na ovo gle da li bez po do zre-nja, ali ni su mo gli da spre če od vi ja nje onog sve tog. Po sto ja la je, šta vi še, i iz me na sek su al nih ulo ga pri-li kom ma ske ra da i fe sti va la raz u zda no sti. Ta ko đe je pri li kom skla pa nja bra ka po sto jao obi čaj ko ji pre o kre će po ro dič ni sta tus: ode ća i fri zu ra pre u ze-ti su od su prot nog po la – ta ko na la zi mo mla di će u ode ći de vo ja ka, a de voj ke sa bra da ma, u sa tir skim ko sti mi ma i sa phal loi. Ovom gro tesk nom ne ga ci-jom oso ba se pri si lja va da pri hva ti svo ju ulo gu.

Sli čan am bi gvi tet je po sto jao i pre ma ro bo vi-ma: oni su iz kul to va is klju če ni, ali pri li kom cho-es47 iz ri či to su po zi va ni da se pri dru že obe du. Pri li-

45Ololyge= ci ka, pot ci ki va nje, prim. prev.46Peplos= ha lji na, prim. prev.47 To je dru gi dan fe sti va la An te ste ri ja, fe sti val vin skih kr ča-ga, po sve ćen vi nu, prim. prev.

kom Kro nia48 oni po sta ju nad re đe ni, a na Kre ti im je čak bi lo do pu šte no da iši ba ju svo je go spo da re. Uglav nom im je, me đu tim, zlob no bi la od re đe na ne ga tiv na ulo ga, u ko joj su po ne kad mo ra li da tr pe i istin sko mal tre ti ra nje. Ka ko bi lo da bi lo, či nje ni ca da ri tual če sto zah te va od slo bod nih lju di da oba-vlja ju «po ni ža va ju će po slo ve», kao što su či šće nje hra ma, pra nje sta tua bo go va, pra nje ha lji na, kla nje i pe če nje, upu ću je na vre me u ko jem ko mer ci ja li-zo va no rop stvo još ni je igra lo ulo gu. U re li gi ji ni-je bi lo za bo ra vlje no da su i ro bo vi lju di. Hram ili ol tar slu žio je kao sklo ni šte ro bo vi ma pod jed na ko kao i slo bod nim lju di ma. Ubi stvo je bi lo ubi stvo, bez ob zi ra na sta tus žr tve. Ro bo vi su po što va li iste bo go ve kao i nji ho vi go spo da ri – ako su bi li stran-ci, mo gli su za dr ža ti svo je obi ča je.

Be smrt ni bo go vi ga ran tu ju kon ti nu i tet, ri tual zna či de ter mi na ci ju. Čak i pri li kom onih fe sti va-la ko ji su do pu šta li raz u zda nost i sub ver zi ju cilj je bio po tvr đi va nje po sto je ćeg po ret ka. Ov de su bi le od glu mlje ne va žne an ti te ze ko je re flek tu ju isto ri ju čo ve čan stva: lov i pa sto ra lan ži vot na su prot grad-skom ži vo tu; ži vot u br do vi tim kra je vi ma, mo čva-ra ma ili na ne plod noj ze mlji na su prot plod noj rav-ni ci; ne sa mle ve no zr ne vlje na su prot ku va nom je lu i hle bu, pri če mu se po re dak vla sti i po de la ra da is po sta vlja ju kao je di no što per ma nent no op sto ji. Upr kos to me, vi zi ja zlat nog do ba se pro vla či, al ter-na ti ve se odr ža va ju sa svim mo guć no sti ma i ri zi-ci ma ko je no se, što spre ča va jed no di men zi o nal nu, to tal nu adap ta ci ju čo ve ka sop stve noj ulo zi. Pri če o za ve ra ma i re vo lu ci ji uvek su po ve za ne sa fe sti-va li ma.

Unu tar po sto je ćeg po ret ka ri tual omo gu ću-je po je din cu da iz ra zi svo ju lič nost. Ovo se mo že ilu stro va ti sa dva pri me ra. Kse no font je od ple na

48 Fe sti val po sve ćen Kro nu, ka rak te ri sti čan po to me što se ulo ge u dru štvu iz vr ću na glav ce. Ro bo vi su po zi va ni na ban-ket, a bi lo im je do zvo lje no i da u gra du pra ve bu ku i ve se le se, prim. prev.

koordinate

324

ko ji je za ra dio kao pla će nik za sno vao sve ti li šte Ar-te mi de, na ze mlji štu u Ski lun tu ko je mu je po klo-ni la Spar ta. Tu se odr ža vao, ka ko on ži vo opi su je, go di šnji fe sti val na ko jem se ce lo kup no su sed stvo su sre ta lo sa bo gi njom i sa Kse no fon tom. Oni su se sku plja li da bi za jed no lo vi li, je li i pi li. Bo gi nja je sve to po kla nja la a da ni je za tam ni la Kse no fon to vu ulo gu kao do ma ći na. Sve šte nič ka du žnost ko ja mu je pa da la u deo da je nje go voj ulo zi i ce lo kup nom do ga đa ju dig ni tet, či me ga raz li ku je od raz me ta-nja no vo bo ga ta ša. U Me nan dro vom Diskolu maj ka mla dog lju bav ni ka, bo ga ta že na iz Ate ne, o ko joj sa zna je mo da po svu da po Ati ci žtr vu je go to vo sva-ki dan, ka že na po čet ku da joj se u snu po ja vio Pan, bog-ja rac, i da zbog to ga ona tre ba da iz vr ši žr tvu u Pa no voj pe ći ni bli zu fi le ko ja se na la zi iz van gra-da, te da će to u isto vre me po slu ži ti kao po god na pri li ka za iz let i pik nik. Na taj na čin ona iz la zi iz po vu če no sti u žen skim oda ja ma da bi uka za la po-što va nje čak i bo gu-jar cu, na rav no na ra čun svog mu ža. Po ti snu te že lje po sta ju ma ni fest ne u for mi po bo žne du žno sti. Po li te i zam sa svo jim bo ga tim

smi slom za re al nost nu di po je din cu mo guć no sti za sa mo re a li za ci ju, a da mu isto vre me no do pu šta da osta ne na za jed nič kom tlu ono ga što se sma tra ljud skim.

Ovo za jed nič ko tle na pu šta tek onaj ko sam zah te va da mu se di ve kao sa mom bo gu. To je uči-nio Alek san dar Ma ke don ski na vr hun cu svo ga uspe ha, da le ko od do ma, a to su uči ni li i nje go vi na sled ni ci. Upr kos sve mu, kult vla da o ca je mo gao da bu de in te gri san u tra di ci o nal ni si stem go to vo bez te ško ća. Ni je, da kle, ni ma lo iz ne na đu ju će što su in di vi du al ni slu ča je vi za be le že ni i pre Alek san-dra. Na taj na čin se, me đu tim, obo ža va uvek po-bed nik ili spa si lac ko ji se ja vlja iz va na - ne gra-đa nin. Če sto su sa mi gra do vi bi li ti ko ji su vla da-o cu nu di li kult pre ne go što bi ga on sam za tra žio. Olim pij ski bo go vi, uz vi še ni i da le ki, če sto do bi ja ju nov sjaj kroz re al nu moć i ve li čan stve nost vla da ra. Još jed nom za jed ni ca ostva ru je so li dar nost pu tem di vlje nja ne ko me ko joj ne pri pa da.

Pri re dio i pre veo: To mi slav Kar ga čin

koordinate

325


326

koordinate

327


328

dušan marinković, novi sad

on to lo ške ne si gur no sti flu id nih vre me nazig munt ba u man, Flu id ni strahme di ter ran pu blis hing, 2010.

Či ta o ci ma na na šim pro sto ri ma ime Zig-mun ta Ba u ma na po zna to je uglav nom po ve o ma zna čaj noj stu di ji Kulturaidruštvo (1984), ko ja je du go bi la ne za o bi la zna li te ra tu ra ka ko užih di sci-pli nar nih obla sti so ci o lo gi je kul tu re i kul tur ne an-tro po lo gi je ta ko i ši re so ci o lo ške te o ri je. Ta ko đe, nje go va pr va knji ga pre ve de na na srp sko hr vat ski je zik, pod na zi vom Marksistička teorija društva (1969),pri pa da onim po ku ša ji ma da se na si ste-ma ti čan na čin, još jed nom, mark si stič ka te o ri ja uklo pi u okvi re sa vre me ne so ci o lo ške te o ri je kroz njen kri tič ki i ana li tič ki po ten ci jal. Še zde se tih go-di na, to kom uti caj nog de lo va nja Praxisa i Kor ču-lan ske let nje ško le, Ba u man je, po red Nor ma na Bir nba u ma, Al fre da eje ra, ern sta Blo ha, To ma sa Bo to mo ra, Jir ge na Ha ber ma sa, Le še ka Ko la kov-skog, Li sje na Gold ma na, An ri ja Le fe vra, Her ber ta Mar ku zea, Đer đa Lu ka ča, Dej vi da Ri sma na, eri ha Fro ma i dru gih, bio član re dak cij skog sa ve ta Praxisa i za pa že ni uče snik Kor ču lan ske let nje ško-

le. Ova ve li ka ime na, ko ji ma pri pa da i Zig munt Ba u man, traj no su i du bo ko obe le ži la sa vre me nu dru štve nu te o ri ju, ob na vlja ju ći i iz no va fun di ra ju-ći kri tič ku ori jen ta ci ju so ci o lo gi je i hu ma ni stič kih na u ka uop šte.

Zig munt Ba u man je ro đen u Polj skoj, u Po-zna nju, 1925. go di ne. Ne mač ka oku pa ci ja Polj ske 1939. go di ne pri mo ra la je nje go vu po ro di cu na pri vre me nu emi gra ci ju u ta da šnji So vjet ski Sa vez. Već kao mla dić Ba u man se pri klju čio polj skoj pr-voj ar mi ji, ko ja je bi la pod kon tro lom so vjet skih voj nih sna ga, i pre u zeo ulo gu voj nog po li tič kog in struk to ra. Uče stvo vao je u bit ka ma kod Kol ber-ga i Ber li na, za šta je i od li ko van 1945. go di ne. Po po vrat ku u Polj sku Ba u man je pr vo stu di rao so ci-o lo gi ju na Var šav skoj aka de mi ji dru štve nih na u-ka, da bi, na kon uki da nja so ci o lo gi je kao „bur žo a-ske na u ke o dru štvu“, za po čeo stu di je fi lo zo fi je na Var šav skom uni ver zi te tu, gde je upra vo tih go di na pre da vao Sta ni slav Osov ski. Iako je ro đen u po ro-

koordinate udc 316:929 bauman z. 316.32:159.942.6(049.32)

329

di ci je vrej skog po re kla, Ba u ma nov ja san na ci o ni-stič ki stav su ko bio se sa zah te vi ma nje go vog oca za po sle rat nom emi gra ci jom u Iz rael. Me đu tim, pri sta ju ći na osta nak u Polj skoj Ba u man se su o čio sa svim ri zi ci ma ta da šnjeg ko mu ni stič kog re ži ma. Sa od li ko va njem za rat ne za slu ge to kom Dru gog svet skog ra ta i sa či nom ma jo ra u ta da šnjoj polj-skoj Slu žbi na ci o nal ne bez bed no sti (Kor pus Bez-pi ec ze ńst wa Wew nę tr zne go, KBW) Ba u man je 1953. go di ne su spen do van i ra ža lo van. Ta da bez za po sle nja, 1954. go di ne je ma gi stri rao na Var šav-skom uni ver zi te tu, na ko jem je ostao do 1968. go-di ne. Već ta da, pod pri ti sci ma on da šnjeg re ži ma, po stao je je dan od ključ nih kri ti ča ra ko mu ni stič-ke vla sti u Polj skoj. To je bio i je dan od pre sud nih či ni la ca za što on ni ka da, čak ni na kon za po če te ha bi li ta ci je, ni je do bio pro fe su ru. Sto ga je tek to-kom bo rav ka na Lon don skoj ško li za eko no mi ju i po li tič ke na u ke, a pod men tor stvom Ro ber ta Ma ken zi ja, do vr šio svo je pr vo ve li ko de lo o bri-tan skom rad nič kom po kre tu, ko je je 1972. go di ne ob ja vlje no i na en gle skom je zi ku (Between ClassandElite.TheEvolutionoftheBritishLabourMovement.ASociologicalStudy); ra ni je, 1960. go di ne de lo je ob ja vlje no na polj skom (Klasa,ruch,elita:Studium socjologiczne dziejów angielskiego ruchurobotniczego).

Na ci o na li stič ka, kse no fo bič na i an ti se mit ska at mos fe ra u Polj skoj, stvo re na ka snih še zde se tih go di na pod po li tič kim uti ca ji ma ge ne ra la Mje či-sla va Mo ča ra, še fa polj ske taj ne po li ci je, pri mo-ra la je Ba u ma na da 1968. go di ne na pu sti Polj sku uje di nje nu rad nič ku par ti ju (Pol ska Zjed noc zo na Par tia Ro bot nic za – PZPR), iz gra đe nu na kru tim, dok tri nar nim po li tič kim na če li ma mark si zma i le nji ni zma. Isto vre me no, to kom stu dent ske po-bu ne u Polj skoj 1968. go di ne, Mo čar je is ko ri stio pri li ku da, op tu žu ju ći polj ske stu den te i pro fe so re je vrej skog po re kla za an ti re žim sku i an ti ko mu ni-stič ku za ve ru, u op skur noj i pa ra no id noj po li tič-

koj at mos fe ri, pod po li cij skom dik ta tu rom uklo ni funk ci o ne re, jav ne lič no sti i in te lek tu al ce, pre te-žno Je vre je, i ti me oslo bo di po li tič ki pro stor za po slu šni ke taj ne po li ci je pod nje go vom kon tro-lom. Pa ra no id na i kse no fo bič na ide ja „ci o ni sti čke in fil tra ci je“ ko nač no je Ba u ma na, kao i mno ge dru ge in te lek tu al ce, osta vi la bez za po sle nja, sa ve-li kim ri zi kom jav nog de lo va nja uop šte, te, na rav-no, sa ve li kim ri zi kom sa mog ostan ka i op stan ka u Polj skoj. Tu je bio i kraj nje go vog var šav skog pe ri o da.

Pre ne go što se traj no na sta nio u Ve li koj Bri ta-ni ji, u Lid su, Ba u man je na kon emi gra ci je iz Polj-ske krat ko vre me pre da vao na Uni ver zi te tu u Tel Avi vu. Ta da je po če lo nje go vo de lo va nje u Lid su, ko je je obe le že no iz u zet no plo do tvor nim ra dom. Na i me, u tom pe ri o du, ko ji tra je do da nas, Ba u-man je ob ja vio bli zu še zde set knji ga i ne ko li ko sto ti na čla na ka.

Kao šef de part ma na za so ci o lo gi ju, a sa da kao pro fe sor eme ri tus na Uni ver zi te tu u Lid su, Zig-munt Ba u man je u Ve li koj Bri ta ni ji pre po znat kao iz u zet no vre dan so ci o log, za in te re so van za ak tu-el na dru štve na, kul tur na i po li tič ka pi ta nja; kao so ci o log sa kon ti nen tal nom mark si stič kom za le-đi nom, ali sa svim oso be ne pro ve ni jen ci je, ob li ko-va ne ka ko kla sič nim uti ca ji ma An to ni ja Gram ši-ja, Ge or ga Zi me la i Mak sa Ve be ra, ta ko i sa vre-me nim uti ca ji ma Dej vi da Ri sma na, Raj ta Mil sa, To ma Bo to mo ra ili Li sje na Gold ma na, te ka sni je Ža ka De ri de i dru gih post mo der ni stič kih te o re ti-ča ra. Za i sta je bi lo dra go ce no za je dan re no mi ra-ni uni ver zi tet ka kav je Lids da pre po zna i pri hva ti kre a tiv nost ve ro vat no naj pro duk tiv ni jeg in te lek-tu al ca da na šnji ce – ka kav je Zig munt Ba u man.

Na kon de la na pi sa nih to kom se dam de se tih i osam de se tih go di na, a ko ja se mo gu ozna či ti kao kla sič no so ci o lo ško šti vo, po sve će no kul tu ri, dru-štve noj stra ti fi ka ci ji, po li ti ci, kla sa ma i me to do-lo gi ji (her me ne u ti ci i raz u me va nju u dru štve nim

koordinate

330

na u ka ma), kraj osam de se tih go di na ozna čio je pre kret ni cu u Ba u ma no vom te o rij skom i is tra ži-vač kom ra du. Na i me, 1989. go di ne Ba u man je ob-ja vio de lo pod na zi vom Modernaiholokaust (ModernityandTheHolocaust), a ne što ka sni je, 1992, Nagoveštajepostmoderne (IntimationsofPostmodernity). U tom krat kom raz do blju ar ti ku li sa na je, mo že se re ći, jed na oso be na ba u ma nov ska post-mo der na, isto vre me no sna žno kri tič ka i opre zno afir ma tiv na. Tre ba pri me ti ti da ar ti ku la ci ja ove Ba u ma no ve po seb ne post mo der ne te o ri je dru štva ko in ci di ra sa ve li kim po li tič kim, eko nom skim i dru štve nim do ga đa ji ma s kra ja osam de se tih, te se mo že re ći da pad Ber lin skog zi da ni je ozna čio sa mo kraj kratkog dvadesetog veka (Hob sba um, 2002), ne go je ne na da no brz ko laps ko mu ni stič-kih re ži ma bio je dan od simp to ma post mo der ne (Ba u man, 1992). Uz mark si stič ku te o rij sku po za-di nu (do mi nant no gram ši jev sku), ko ju ni ka da ni-je raz dva jao od so ci o lo gi je, sa ostrva po sma tra ti uru ša va nje is toč no e vrop skih re ži ma, uz isto vre-me nu glo bal nu eks pan zi ju neo li be ral ne eko nom-ske po li ti ke i pre o bli ko va nje po sto je ćih vred no sti, za i sta je mo ra lo kod Ba u ma na da pro iz ve de du-bo ke di le me u sa mom te o rij skom po lju nje go ve do ta da šnje so ci o lo gi je. Na iz ve stan na čin, glo bal-ni do ga đa ji s kra ja osam de se tih i to kom de ve de-se tih go di na le gi ti mi sa li su Ba u ma no vu in tim nost pre ma post mo der ni. U in ter vjuu na kra ju knji ge Nagoveštajipostmoderne Ba u man je pri znao da su pre su dan uti caj na nje go vu so ci o lo gi ju ima li An-to nio Gram ši i nje go va Pismaizzatvora, od no sno oni Gram ši je vi sta vo vi ko ji go vo re o to me da je re al nost ne što fleksibilno i fluidno (Ba u man, 1992: 206). Iako upo zo ra va na to da su ti sta vo vi ve o ma ra no ob li ko va li nje go vu mi sao i da su pri sut ni već u nje go vim pr vim knji ga ma (Between Class andElite, Kulturaidruštvo, MemoriesofClass), ipak su nje go ve knji ge od po čet ka de ve de se tih, a po seb no one na pi sa ne na kon 2000. go di ne, u pra vom smi-

slu re či iz ra zi le nje go vu no vu post mo der ni stič ku pa ra dig mu. U tom su klju ču na pi sa ne mno ge nje-go ve knji ge, a ona se ri ja knji ga u či jim je na slo vi-ma ključ ni Ba u ma nov po jam fluidnosti (Liquid)1 za slu žu je po seb nu pa žnju.

De lo pod na zi vom Fluidni strah (Liquid Fear) tre će je u ni zu Ba u ma no vih de la ko je se, po-red Fluidnog života i Fluidne ljubavi, pred sta vlja na šoj či ta lač koj pu bli ci u iz da nji ma Me di ter ran Pu blis hin g-a. Ma da se oprav da no mo že go vo ri ti o se ri ji knji ga2 sa slič nom te ma ti kom, ko je po ve zu je za jed nič ki po jam flu id no sti, sva ka od ovih knji ga do volj no je auto nom na oblast is tra ži va nja. Dok Fluidniživot u svo je sre di šte sta vlja ne si gur nost i ne iz ve snost sa mog ži vo ta u flu id noj mo der ni, ko-ja je, po Ba u ma nu, tip dru štva „u ko jem se uslo vi pod ko ji ma nje go vi pri pad ni ci de la ju me nja ju br že ne go što je po treb no da se na či ni de la nja kon so li-du ju u na vi ke i ru ti ne“ (Ba u man, 2009: 9), Fluidnaljubav ili, ka ko sto ji u nje nom pod na slo vu – okrhkosti ljudskihveza – po sve će na je in di vi du a li-zo va nom (ato mi zo va nom) ži vo tu u flu id nom mo-der nom dru štvu, ko ji je u stal noj po tra zi za iden-ti te tom kao ži vot nim pro jek tom (Ba u man, 1996). Od no sno, ka ko je to Ba u man re kao, to je knji ga ko ja je „po sve će na ri zi ci ma i strep nja ma ži vo ta za-jed no i odvo je no, u na šem flu id nom mo der nom ži vo tu“(Ba u man, 2010: 15). Na dru gom me stu on na po mi nje:

Glav ni ju nak ove knji ge su ljud ske ve ze. cen-tral ni li ko vi knji ge su mu škar ci i že ne, na ši sa-vre me ni ci, ko ji oča ja va ju jer su pre pu šte ni sop-

1 en gle ska reč liquid, što isto vre me no zna či i tečno i neuhvatljivo i bezoblično i fleksibilno, u srp skom je zi ku naj a de kvat ni-je mo že da se pre ve de kao fluidno, što je po jam ko ji Ba u man ta ko đe ko ri sti na ne ko li ko me sta kao si no nim za liquid.2 Po red ovih knji ga, Ba u man je ob ja vio još i LiquidTimes:LivinginanAgeofUncertainty, cam brid ge: Po lity, 2006, i LiquidModernity, cam brid ge: Po lity, 2000.

koordinate

331

stve noj do mi šlja to sti, ko ji ose ća ju da mo gu la ko bi ti od ba če ni, žu de ći za si gur no šću za jed ni štva i za pru že nom ru kom na ko ju mo gu ra ču na ti u ne vo lji i očaj nič ki že le ći da stu pe u ve ze, a opet za zi ru od sta nja „po ve za no sti“, a po go to vu od sta nja „stal ne“ po ve za no sti, da ne ka že mo po-ve za no sti za u vek – po što se pla še da ta kvo sta-nje mo že do ne ti te ret i iza zva ti na po re ko je oni, po nji ho vom mi šlje nju, ni ti mo gu ni ti že le da pod ne su, či me bi im bi la ogra ni če na slo bo da ko ja im je po treb na da bi – ta ko je, po go di li ste – bi li u ve zi… (Ba u man, 2010: 10).

Za raz li ku od ovih knji ga, Fluidnistrah je de lo sa sna žnim eg zi sten ci ja li stič kim na bo jem. Sam na-slov ovog de la ne mo ra nu žno da upu ću je na ovu fi lo zof sku tra di ci ju. Ono je mo glo bi ti na pi sa no i u klju ču psi ho lo gi je stra ha, nje go ve fe no me no lo gi je ili čak nje go vih bi o lo ških, na gon skih pre di spo zi ci-ja. Me đu tim, Ba u man se ipak opre de lio za sna žnu eg zi sten ci ja li stič ku no tu ko ja pro ži ma de lo, isto vre-me no za hva ta ju ći pro stor an tro po lo gi je i so ci o lo-gi je stra ha, kao i pro stor iz ve sne an tro po lo gi je zla. Uko li ko se pri hva ti de fi ni ci ja stra ha kao na še pro-ce ne da po sto ji si tu a ci ja ili obje kat ko ji će nas ugro-zi ti, ili nam ugro zi ti ži vot – po sto je, kao i u pri ro di, dve te melj ne al ter na ti ve: bo ri se ili be ži. No, ono što Ba u man is ti če kao cen tral nu te zu svog de la je flu-id ni, ne u hva tlji vi, ne stal ni, ne ja sni, ne de fi ni sa ni, ne ar ti ku li sa ni strah ko ji kao svo ju osno vu ne ma sa-svim ja snu i pre po zna tlji vu si tu a ci ju ili ne po sred ni obje kat ko jeg se bo ji mo. Za pra vo, tek on da ka da se konačnosuočimosastvarnomopasnošću:vidljivomiopipljivompretnjom – mi mo že mo do ži ve ti olak ša-nje, kao i iznenadanprilivenergijeihrabrosti, ka že Ba u man (FS: 9). Ma da na pr vi po gled ovo mo že iz-gle da ti bi zar no, ra di se o to me da na „kra ju kra je va, spo zna mo šta je sta ja lo iza tog ne ja snog ali upor nog ose ća ja da će se ne što uža sno de si ti, ose ća ja ko ji je re me tio na še da ne u ko ji ma je tre ba lo da uži va mo,

a ni smo, i ko ji je na še no ći či nio be sa ni ma… Ka da sa zna mo oda kle uda rac do la zi, mi zna mo i šta mo-že mo, ako mo že mo, da ura di mo da bi smo ga od bi li – ili bar sa zna je mo ko li ko je ogra ni če nje na še mo ći da iza đe mo neo zle đe ni i ka kvu vr stu gu bit ka, ra nja-va nja ili bo li mo ra mo da pri hva ti mo“ (isto: 9).

Ži vot u flu id nom mo der nom dru štvu za si gur-no je isto rij ski pot pu no je din stven po svo joj ne stal-no sti, pro men lji vo sti, strep nja ma i stra ho vi ma, ko ji su po put utva ra. Isto ri ja, sva ka ko, ni je sa mo isto ri ja su ko ba, stra da nja i stra ha ko ji iz to ga pro iz i la zi ili strep nje ko ja to me pret ho di. Ima ve o ma ozbilj nih isto rij skih re flek si ja o stra hu kao du bo ko ne la god-nom ose ća nju je ze ko ja pro ži ma lju de sred nje ve-ko vlja. Ta ko Žan De li mo na po čet ku svo je stu di je StrahnaZapadu vi še opi su je ba u ma nov ski flu id ni strah ne go kon kre tan strah od nečega. De li mo ov opis stra ha pred zi di na ma sred nje ve kov nog Aug-zbur ga na kon za la ska sun ca ta ko je opis ne ja snog i du bo kog stra ha ne to li ko od sa mog mra ka ko li-ko od ne po zna tog izmraka. Dru gim re či ma: „Ta-ma ni je uzrok opa sno sti, ali je pri rod no sta ni šte ne iz ve sno sti, a ti me i stra ha“ (FS: 10). Ta ko i kod Ba u ma na, kao i kod De li moa, to ni je po je di nač-ni, idi o sin kra tič ki strah: „Ne sa mo po je din ci, uze ti izo lo va no, ne go i či ta ve za jed ni ce, pa i ci vi li za ci je, u stal nom su di ja lo gu sa stra hom“ (De li mo, 1987: 6). U dru gom pak de lu, pod na zi vom Grehistrah, ko je je deo istog is tra ži vač kog opu sa, De li mo go vo ri o ra đa nju jed ne isto rij ski po sve oso be ne vr ste stra ha. Taj opsadni evropski mentalitet, men ta li tet op sed-nut mno gim op sa da ma, ne pri ja te lji ma po zna tim i ne po zna tim, kroz op štu, ko lek tiv nu mòru „ko ja se frag men ti ra la u ‘ime no va nim’ stra ho vi ma ot kri la je u sva kom sta nov ni ku op sed nu tog gra da jed nog no-vog ne pri ja te lja i je dan no vi strah – strah od se be“ (De li mo, 1986: V). Sto ga, na ša isto ri ja ni je to li ko isto ri ja bor bi, ko li ko isto ri ja stra ho va, a na ša no va flu id na re al nost – isto ri ja flu id nog stra ha. Ka kav je to strah Ba u man go vo ri sle de ćim re či ma:

koordinate

332

Strah je naj stra šni ji ka da je di fu zan, ra sut, ne-ja san, ne ve zan, ne u si dren, u slo bod nom po-kre tu, bez ja snog ci lja i uzro ka; kad nas op se da bez vi dlji vog smi sla ili zna če nja, ka da se pret-nja ko je se tre ba pla ši ti mo že svu da na slu ti ti a nig de vi de ti. „Strah“ je ime ko je da je mo neizvesnosti: na šem nepoznavanjupret nje i to ga šta nam je činiti– šta mo že mo i šta ne mo že mo uči ni ti – da je za u sta vi mo u me stu – ili da se od nje od bra ni mo ako ne mo že mo da je za u-sta vi mo (FS: 10).

Iako se ni je po zi vao ne po sred no na De li moa ne go, od mah na po čet ku knji ge, na Li sje na Fe vra i nje go vu ču ve nu re če ni cu „boj se uvek i svu da“ – ko ja sa ži ma is ku stvo ži vlje nja na iz ma ku sred njeg ve ka – oči gled no je da je so ci o lo gi ja, kao i mno go pu ta u svo joj krat koj isto ri ji, je dan zna ča jan deo dru štve nog i du hov nog ži vo ta ka kav je strah pre-pu sti la dru gim di sci pli na ma. Ma da su se i ana li-ti ča ri ža li li na dugo prećutkivanje uloge straha uistoriji (De li mo, 1987: 7), po naj pre zbog psi ho lo gi-za ci je stra ha, ko joj je od u ze ta isto rij sko-dru štve na di men zi ja.

Pa ipak, na me ra Fluidnogstraha, upr kos su sre-tu sa Fe vrom na sa mom po čet ku de la, ni je isto rij-ska so ci o lo gi ja. To je na por da se sa gle da ju učin ci ne u spe log ve li kog obe ća nja mo der nog do ba da će na pra vi ti ve lik is ko rak od stra ha u svetoslobođenslepeineumitnesudbine…da će do ći „vre me ko je će uve sti na u ka (po li tič ki tri bu ni će se tran sfor mi-sa ti u na uč ne), a ko je će sta vi ti tač ku na sva iz ne na-đe nja, ne vo lje, ka ta stro fe – ali i na spo ro ve, ilu zi je, pa ra zi ti ra nje… dru gim re či ma, na sve te stva ri ko-je sa či nja va ju strah. Me đu tim, ono što je tre ba lo da bu de put ka iz la zu po ka za lo se kao du ga obi la zni-ca. Pet ve ko va ka sni je, na ma ko ji sto ji mo na kra ju ogrom nog gro blja uni šte nih na da, Fe vro va iz ja va zvu či – opet – iz u zet no pri me re no i ak tu el no. Na še vre me je, kao i ne ka da, vre me stra ha“ (FS: 10). In-

ven tar opa sno sti i stra ho va na šeg flu id nog ži vo ta u flu id nom mo der nom dru štvu in ven tar je na še ci-vi li za ci je, to je in ven tar nje nog neo b u zda nog ra sta; nje ne ne stal no sti i sve ma nje pred vi dlji vo sti nje nih dnev nih to ko va u ko ji ma je te ško bi ti spo so ban za an ti ci pa ci ju do ga đa ja neo p hod nu za kon sti tu i sa nje ru ti ne sva ko dnev nog ži vo ta i ono ga što se ne ka da na zi va lo ži vot ni plan. Sve pri sut nost stra ha i nje go-va ne na da nost be leg je sa ko jim ži vi mo. Ali da li je mo gu će ru ti ni ra ti sam ose ćaj stra ha? Mo že mo li po sta ti neo se tlji vi ili ma nje ose tlji vi na nje go vu sve pri sut nost? Mo že mo li se pri vi ći na nje go vu ne-na da nost i stal ne pro me ne ob lič ja? U sve pri sut no-sti stra ha, u nje go vom pro iz vo đe nju i post va ri va-nju uče stvu je mo svi. Iako me di ji uče stvu ju u nje-go voj vir tu e li za ci ji, vir tu e li za ci ji za stra šu ju ćih do-ga đa ja na sen za ci o na li stič ki na čin ko ji se če sto či ni „da le ko“ od ci vi li za ci je (po pla ve, od ro ni ze mlji šta, ze mljo tre si, ra to vi i glad, što se, „po pra vi lu“, de-ša va si ro ma šni ma), to uvek mo že da se do go di – i na ma. To je bi la jed na od naj va žni jih po ru ka (po-u ka) ru še nja zgra da Svet skog tr go vin skog cen tra. Nig de i ni ko vi še ni je bez be dan. Taj da tum sa mo je ozva ni čio po če tak glo bal ne flu id no sti stra ha – glo bal ne on to lo ške ne iz ve sno sti ko ja će se po ja vi-ti ne na da no, od jed nom, na sa svim neo če ki va nim me sti ma i sa svim neo če ki va nim lju di ma. Na taj se na čin strah od po je di nač nih do ga đa ja, ko ji se de ša va ju po je di nač nim lju di ma, na spo ra dič ne na-či ne, pre tvo rio u strah od pro pa sti Za pa da; strah od pro pa sti ci vi li za ci je i nje nih udob no sti; strah od ne u spe log Weltanschauunga pro sve ti telj stva i mo-der ne, na u ke i ra ci o nal no sti.

„Kao i sve dru ge for me ljud ske ko ha bi ta ci je, na še mo der no flu id no dru štvo je tvo re vi na ko-ja po ku ša va da ži vot sa stra hom uči ni mo gu ćim. Dru gim re či ma, to je kre a ci ja ko ja je osmi šlje na da su zbi ja strep nju od smr ti, ko ja po ten ci jal no mo že pa ra li sa ti i one spo so bi ti lju de, da umi ri one stra ho ve ko ji pro iz i la ze iz stva ri ko je se ne mo gu

koordinate

333

de si ti ili ko je ne tre ba da se de se, za nji ho vo efi-ka sno spre ča va nje i za do bro dru štve nog po ret-ka“, kon sta to va će Ba u man (FS: 14). Još sna žni je ta je strep nja iz ra že na sta vom da je kora civilizacijekojom se krećemo uvek tanka kao oblanda. Jedandrhtajipropadamodole,kopajućiiupinjućisedaspasemo goli život kao divlji pas (FS: 26). Po sto ji sve op šta, flu id na pret nja da je pro ces de ci vi li za ci-je ve o ma iz ve stan i mo guć, što sva ka ko, čak i ako se bu de de si lo, ne će bi ti isto rij ski pre se dan. Sa mo se tre ba pri se ti ti onog isto rij skog in ven ta ra uspo-na i pa do va ci vi li za ci je ko je su na bro ja li Tojn bi ili Špen gler. Ka da su Ala ri ho ve tru pe opu sto ši le Rim, ko je mo gao pret po sta vi ti da će rim ski in sti tu ti, do ta da sma tra ni več nim do stig nu ći ma jed ne ci vi li za-ci je: pu te vi, am fi te a tri, cir ku si, po zo ri šta, ku pa ti la, bi bli o te ke, akva duk ti, fo ru mi, sve ti li šta, for ti fi ka-ci je – od Her ku lo vih stu bo va do Ha dri ja no vog zi-da – za sa mo ne ko li ko ve ko va bi ti ar he o lo gi ja čak i za sred nji vek; da će ko lo sal na ar hi tek tu ra i gra do-vi bi ti za tr pa ni, pu te vi za ra sli tra vom i ko ro vom i tek u na zna ka ma i je dva vi dlji vim tan kim li ni ja ma uka zi va ti na ci vi li za ci ju ko ja je za vi si la od pu te va. Sto ga je jed no od ključ nih pi ta nja ko je Ba u man po sta vlja sle de će:

Da li uisti nu po sto ji „dru ga li ni ja ro vo va“, ko li-ko god ona bi la mu lje vi ta, blat nja va, smr dlji va i na dru ge na či ne od boj na, na ko ju bi se lju di, ob li ko va ni ci vi li za ci jom i za „ci vi li zo va ni ži-vot“, mo gli po vu ći onog tre nut ka ka da do đe do im plo zi je nji ho vog „se kun dar nog“ pri rod nog sta ni šta. I da li je je dan od in te gral nih aspe-ka ta pro ce sa ci vi li zo va nja uprav no su prot na na me ra: spre ča va nje „vra ća nja una zad“ pu tem stva ra nja „za vi sno sti od ci vi li za ci je“ kod lju di, li ša va ju ći ih svih al ter na tiv nih ve šti na ko je bi omo gu ći le ljud sku ko ha bi ta ci ju u slu ča ju bri-sa nja spolj nje gla zu re ci vi li zo va nog po na ša nja (FS: 27).

Ka ko ovo pi ta nje, sa iz ve snom do zom iro ni je, sma tra tek manjomrubnomdoskočicom, ko je je in-te re sant ni je fi lo zo fi ma, Ba u man se opre de lju je za ma nje am bi ci o zan na sta vak de la: da na pra vi po pis (sasvimpreliminaran, nedovršen) flu id nih mo der-nih stra ho va (FS: 32). No, već po sle ovih skrom nih re či, sle di strah nad stra ho vi ma – strah od smr ti. Ni opi si va nje ma sov nih, mo že se re ći po pu lar nih strep nji ko je pra te reality se ri ja le Velikogbrata ili Najslabijekarike – ko ji ma po ku ša va za tre nu tak da se od u pre ma ti ci ko ja ga sna žno vu če – ne mo gu či ta o cu da skre nu pa žnju sa ve či te te me ve li kog i uz vi še nog stra ha od smr ti. Taj strah nad stra ho vi-ma je iz vo ri šte na ših ima gi na ci ja, na ših naj du bljih i naj in tim ni jih uve re nja, sum nja nja i ve ro va nja isto vre me no, na še bor be za zna če nja, na šeg na da-nja da sam ži vot ima smi sao, a da svet po se du je skri ve nu isti nu. So ci ja li za ci ja smr ti po či nje onog tre nut ka ka da ne mo že mo da pri hva ti mo sa mo bi-o lo gi ju raz grad nje te la:

Smrt je stra šna zbog te ka rak te ri sti ke ko ja se raz li ku je od svih dru gih; ka rak te ri sti ke da sve dru ge ka rak te ri sti ke pre tva ra u ka rak te ri sti ke oko ko jih vi še ne ma pre go vo ra. Sva ki na ma po-znat do ga đaj – osimsmrti – ima pro šlost, kao i bu duć nost. Sva ki do ga đaj – osim smr ti – no si obe ća nje is pi sa no ne iz bri si vim ma sti lom, ma-kar is pi sa no i naj sit ni jim slo vi ma, da „na sta vak pri če sle di“. Smrt no si sa mo je dan nat pis: Lasciateognisperanza (ma da ide ja Dan tea Ali gi je ri-ja da po sta vi tu ko nač nu, ne u mo lji vu re če ni cu na ka pi ju Pa kla ni je bi la istin ski le gi tim na, jer je još što šta na sta vi lo da se do ga đa na kon pro la ska kroz tu pa kle nu ka pi ju… iza tog zna ka „osta vi te sva ku na du“). Sa mo smrt mo že zna či ti da se od sa da pa na da lje ne će ni šta do go di ti vama, to jest da vam se ne će do go di ti ni šta što bi ste mo gli da vi di te, ču je te, do dir ne te, omi ri še te, što bi vam do ne lo uži va nje ili bol. Iz tog raz lo ga je si gur no

koordinate

334

da će smrt osta ti ne što ne pojm lji vo ži vi ma; za-i sta, ka da tre ba po vu ći istin sku gra ni cu ljud ske ima gi na ci je – smrt ne ma do stoj nog tak ma ca. Jed na i je di na stvar ko ju ne mo že mo ura di ti, ni-ti će mo ika da mo ći, je ste da za mi sli mo svet bez nas ko ji ga za mi šlja mo.Ne ma ljud skog is ku stva, ko li ko god ono bo ga-to bi lo, ko je bi pru ži lo ma kar i naj ma nji na go-ve štaj o to me ka ko to iz gle da kad se ni šta vi še ne će do go di ti i ni šta vi še ne ma da se ura di. Ono što uči mo od ži vo ta, iz da na u dan, upra vo je su prot no; ali smrt po ni šta va sve što smo na u-či li. Smrt je ote lo tvo re nje „ne po zna tog“; i me-đu svim nepoznanicamaje di no nju je pot pu no i istin ski nemogućespoznati. Šta god či ni li da se pri pre mi mo za smrt, ona nas za ti če ne sprem ne (FS: 41-42).

In stinkt nas na go ni da ži vi mo, dru štvo i kul tu ra to me pri da ju smi sao, osmi šlja va ju ne to li ko naš ži-vot ko li ko nje go vu ko nač nu od red ni cu. Mi se s ti me ni ka da ne mo že mo do kra ja po mi ri ti – pri hva ti ti to kao nu žnost ko nač no sti. Za to je zna nje o na šoj ko-nač no sti iz vor na še auten tič no sti, jer to je ne što što se ni ka da ne mo že po no vi ti. Čak i u kon cep tu drev-nih or fič kih dok tri na, ko je su pri hva ti li pi ta go rej ci kroz po jam me temp si ho ze (μετεμψύχωσις), ili u bu di stič kom kon cep tu ve či tog kru ga po nov nog ra-đa nja, auten tič nost ko ju ko nač nost da je ži vo tu stal-no je pri sut na. Kao što ka že De ri da, „sva ka smrt je kraj jednogsveta, i sva ki put je to kraj jedinstvenog sve ta, sve ta ko ji se ni ka da vi še ne će po ja vi ti ili us-kr snu ti“ (FS: 55). Ili, ka ko to Ba u man ka že, „smrt je ta ko ja ide ji ‘ko nač no sti’ da je ra zu mlji vo zna če nje, a sve dru ge upo tre be tog ter mi na u go vo ru di rekt-no su ili in di rekt no ve za ne za to zna če nje“ (FS: 55). Za to ne mo že mo ni ka da shva ti ti ni ti pri hva ti ti bes-ko nač nost na še smr ti! Ni ka da do ku či ti bes ko nač-nost ko ja je po sto ja la pre nas i bes ko nač nost ko ja će po sto ja ti po sle nas. Ži vot je tek ma li tem po ral ni

ise čak ko nač no sti iz me đu dve bes ko nač no sti: one pre i one po sle nas. Mi mo ra mo da se pri pre mi mo da iz ne pri hva tlji vog on to lo škog sta tu sa ogra ni če ne tem po ral no sti pre đe mo u ne ra zu mlji vi, ne shva tlji vi i ni ka da do kra ja pri hva tlji vi sta tus več ne ne po no-vlji vo sti. Neo gra ni če ne, več ne tem po ral no sti, ko ja ni je re zul tat ni ka kve is ku stve no sti, ni po je di nač ne ni ko lek tiv ne. Ta da se su o ča va mo sa pret po stav-kom o ne če mu što vi še ni je vre men ski ogra ni če no i, sa mim tim, to za nas vi še i ni je tem po ral nost ko ju mo že mo da raz u me mo. Za to, ako je ču đe nje nad ži vot nim fe no me ni ma po če tak fi lo zo fi je, on da je ču đe nje nad na šom ko nač no šću po če tak re li gi je. Me đu tim, iako ne iz be žan, ovaj eg zi sten ci ja li stič-ki frag ment o stra hu od smr ti na kra ju do bi ja svoj so ci o lo ški iz raz. To se ja sno vi di onog tre nut ka ka-da Ba u man u ce lo kup ni dis kurs uvo di po jam smrtidrugog – na ma bli skog:

I ta ko je sa mo jed na vr sta smr ti – „tvo ja“ a ne va ša smrt, „dru go ga“ a ne „tre će ga“, smrt bli-sko ga i dra go ga, ne ko ga či ji se ži vot pre pli-tao sa mo jim – ona smrt ko ja po plo ča va put ka „pri vi le go va nom fi lo zof skom is ku stvu“, jer mi nu di na go ve štaj te konačnosti i nepovratnosti ko ju smrt, sva ka smrt, i samo smrt pod ra-zu me va. Ne što ne po vrat no i ne po pra vlji vo se de si me ni, ne što u tom po gle du srod no mo joj sop stve noj smr ti, iako smrt dru go ga još uvek ni je mo ja sop stve na smrt (FS: 56).

Smrt ne ko ga bli skog naj srod ni ja je na šoj sop-stve noj smr ti, te na taj na čin mi so ci ja li zu je mo sa-mu smrt. Is ku stvo smr ti dru go ga, is ku stvo smr ti kroz dru go ga, bli sko ga, naj ne po sred ni je mo že da nas su o či sa ide jom na še sop stve ne ko nač no sti. Sve osta le, ano nim ne smr ti su da le ko. One ni su na še. Kao i ve ći na stva ri u ljud skom ži vo tu, is ku stvo kroz smrt dru gog po sta je deo so ci ja li zo va nog ži vot nog sve ta. ci ti ra njem La Roš fu koa da se „lju di ni ka da

koordinate

335

ne bi za lju bi li da ni su ču li raz go vo re o za lju blji va-nju… ‘reč ima ulo gu za ra znog agen sa’… ‘ver ba li za-ci ja ula zi u sa mu struk tu ru pro ži vlje nog is ku stva’“, do la zi se do za ključ ka da dru štva i kul tu re ob li ku ju na še kon cep te smr ti, a da je na še is ku stvo smr ti dru-go ga-bli sko ga ugra đe no u ide ju sop stve ne smr ti.

Kad se uzme u ob zir Ba u ma no vo ži vot no is ku-stvo, kao i ko lek tiv no is ku stvo či ta vih ge ne ra ci ja ko je su pre ži ve le stra da nja Dru gog svet skog ra ta, sa svim je oče ki va no da u da ljem to ku Fluidnogstraha svoj deo pro na đe i pi ta nje od no sa stra ha i zla. Pri be ga-va mo poj mu zla, ka že Ba u man, „on da ka da ni smo u sta nju da uka že mo na to ko je je pra vi lo pre kr še no ili za o bi đe no ka da se do go di de lo za ko je tra ži mo po de sno ime“ (FS: 68). Ko jim „pra vi li ma“ ob ja sni-ti Aušvic? Ka ko raz u me ti smr ti mi li o na lju di – i to smr ti ko je su ume sto auten tič no sti za do bi le ob li ke „ba nal no sti“? I to ne bi lo ka kve, ne go bi ro krat ske ba nal no sti. Ka ko dru ga či je na zva ti smr ti ko je su po sle di ca fa ši stič kog zla ne go smr ti-sta ti sti ke, smr-ti-bi ro kra ti je, smr ti-ano nim no sti, smr ti-ma sov no-sti. Ta ko „Ha na Arent ob ja šnja va šok i zbu nje nost ko ju je ve ći na nas do ži ve la ka da smo pr vi put ču li za Aušvic, kao i iz raz oča ja ko jim smo od go vo ri li na te ve sti, usled uža sne te ško će za dat ka da ap sor bu je-mo tu isti nu i sme sti mo je u sli ku sve ta u ko jem mi-sli mo i ži vi mo; sli ku ko ja se ba zi ra na ‘pret po stav-ci pri sut noj u svim mo der nim prav nim si ste mi ma da je na me ra da se uči ni ne što lo še neo p hod na za iz vr še nje zlo či na’“ (FS: 74). Ka ko dru ga či je na zva-ti smr ti ko je su po sle di ca ajh ma nov skog zla ne go kao smr ti-po dat ke; ili mo žda pre ve be rov ski kao smrt-po ziv; smrt-beruf; smrt-calling. Jer, „ono što se mo že iz vu ći iz Ajh ma no ve od bra ne (či ja je sud-bi na da bu de po na vlja na u bez broj nim va ri jan ta ma od stra ne ne bro je nih po či ni la ca ne bro je nih mo der-nih de la ‘ka te go rij skih ubi sta va’) je ste da mr žnja i že lja da se žr tva zbri še s li ca ze mlje ni su neo p hod ni uslo vi za ubi stvo – i da ako ne ki lju di pa te zbog to ga što ne ki dru gi lju di iz vr ša va ju svo ju du žnost, tu ne

sto ji op tu žba za nemoralnost“ (FS: 74). Kao da po-ti če iz či nov nič kog klanaMaksaVebera, zlo mo že po pri mi ti sa svim „cilj no-ra ci o nal no“(!) bi ro krat sko ob lič je. Sto ga je Ba u ma no vo, kao i upo zo re nje Ha ne Arent da „mo ral no naj ra zor ni ja lek ci ja Aušvi ca, ili Gu la ga, ili Hi ro ši me ni je to da mo že mo bi ti sta vlje-ni iza bo dlji ka ve ži ce ili sa te ra ni u ga sne ko mo re, ne go to da (pod od go va ra ju ćim uslo vi ma) mo že mo dr ža ti stra žu i pr ska ti be le kri sta le u ce vo vod; i ne to da atom ska bom ba mo že bi ti ba če na na nas, ne go to da (pod od go va ra ju ćim uslo vi ma) mi mo že mo ba-ci ti tu bom bu na dru ge lju de“ (FS: 80). Isto vre me no, to ni je je di no upo zo re nje da je nu žno pam ti ti, da se ne sme za bo ra vi ti. To je slut nja da na ša ci vi li za ci-ja mo žda ni je okon ča la Aušvic. Jer ako se pi ta nje isto rij skih okon ča nja zlo či na po sta vi pre ži ve li ma iz lo go ra i stra ti šta de ve de se tih na pro sto ri ma biv še Ju go sla vi je, od go vor je sva ka ko ne ga ti van.

Ko nač no, po sled nja tri po gla vlja ovog de-la („Uža si ne kon tro li sa nog“, „Te ror glo bal nog“ i „Stra ho vi na slo bo di“), pre za ključ ka – „Mi sao pro tiv stra ha“, su o ča va ju nas sa stra ho vi ma na-šeg flu id nog mo der nog ži vlje nja. Ne kon tro li sa ni i neo b u zda ni rast na še ci vi li za ci je, ko ji pro gre siv-no ge ne ri še mno štvo sva ko dnev nih eg zi sten ci jal-nih ne si gur no sti, po stao je glo bal na re al nost. To je po stao, ka ko ka že Bur di je, svet bez imanentnogprincipakontinuiteta… u ko jem vla da dubokoosećanjeneizvesnostiinesigurnostiupogledunabudućnostinasamesebe… (Bur di je, 1999: 112), te ako je modernost moguće pojmiti samo kao kontinuiranu,opsesivnuikompulsivnumodernizaciju (FS: 91), ovaj flu id ni, post mo der ni svet je svet bez kon ti nu i te ta, sa sve du žim i du žim za o bi la znim stra te gi ja ma ko je je u na sle đe osta vi la mo der na sa svo jim obe ća njem pre či ca. I glo ba li za ci ja pred sta-vlja jed nu od naj du žih za o bi la znih stra te gi ja, ko-ja je u naj bo ljem slu ča ju, ka že Ba u man, udaljenamogućnost, iako je,premanekimprognozama, tamogućnostvećotpala (FS: 113).

koordinate

336

Te ror glo bal nog, upreg nut la žnom sci jen ti fi-ko va nom ide jom o (glo bal noj) neo p hod no sti eko-nom ske po li ti ke neo li be ra li zma, uči nio je mo gu ćim glo bal no ideološkoucenjivanjeko je po ma že ne ga tiv-noj glo ba li za ci ji da te če glat ko. To je te ror ko ji upre-že me di je, la žne in te lek tu al ce, na uč ni ke–eko no mi-ste–neo li be ra le, ide o lo gi je, uni ver zi te te, dru štve ne po kre te, po li ti ke, vla de, teh no lo gi je. Su o ča va nje sa ne si gur nim flu id nim sve tom u ko jem ži vi da na-šnje čo ve čan stvo mo že za do bi ti raz li či te po je di nač-ne ili grup ne stra te gi je i al ter na ti ve ot po ra. Ali kao in te lek tu a lac ko ji ose ća od go vor nost pod te re tom sop stve nih zna nja, Ba u man Fluidni strah ne pu šta da do kra ja te če u ne iz ve snost i bes po moć nost. Di-jag no za na šeg vre me na je us po sta vlje na – te ra pi je ni su. Sto ga, „ono što mi mo že mo pred ska za ti je ste da na ša ne ga tiv na glo ba li za ci ja, na iz me nič no li ša-va ju ći slo bod ne lju de nji ho ve bez bed no sti i nu de ći bez bed nost u for mi ne slo bo de, uko li ko se ne ob u-zda i ukro ti, či ni ka ta stro fu neizbežnom. Bez ovog pred ska za nja i bez nje go vog ozbilj nog shva ta nja čo-ve čan stvo mo že ga ji ti sa mo sla be na de da će ka ta-

stro fa bi ti iz beg nu ta. Je di ni iz gled ni po če tak te ra pi je pro tiv ra stu ćeg i, u kraj njoj li ni ji, one spo so blja va ju-ćeg stra ha je ste nje go vo ana li zi ra nje do sa mih nje-go vih ko re na – jer je di ni iz gled ni put da se s tom te ra pi jom na sta vi zah te va su o ča va nje sa za dat kom sa se ca nja tih ko re na“ (FS: 206).

Na pr vi po gled, kao po ne koj sta roj ma tri ci iz ko je se te ško mo že iza ći, go to vo u klju ču one iste mo der ni stič ke ma tri ce ko ja je od in te lek ta zah te va-la pro je kat svet skog pre o bli ko va nja dru štva, Ba u-man tra ži iz la ze u od go vor no sti in te lek tu a la ca. Ali ka ko po vra ti ti po ve re nje u in te lekt ko ji se pre tvo rio u tran sna ci o nal nu kla su eli te zna nja: klasutvoracasimbola i manipulatora simbolima nalazi u prvimredovima globalizacije. „Pre kr še na je po god ba iz-me đu ‘in te lek tu a la ca’ i ‘na ro da’, ko ju su in te lek tu al ci ne ka da hte li da po dig nu i po ve du u isto ri ju, slo bo-du i hra brost sa mo i sti ca nja – ili, pre, opo zva na je isto ona ko jed no stra no kao što je bi la i na ja vlje na na pra gu mo der ne ere. Na sled ni ci ne ka da šnjih in te lek-tu a la ca, da na šnja ‘eli ta zna nja’, na kon što je uče stvo-va la u ‘se ce si ji spor nog’, sa da se kre će u sve tu ko ji se


337

ve o ma raz li ku je od mno gih raz li či tih sve to va (sa ko-ji ma se da na šnji svet si gur no ne pre kla pa) u ko ji ma su ži vo ti i iz gle di ‘na ro da’ (ili nji ho va od sut nost) bi li sa kri ve ni i za klju ča ni“ (FS: 204). Od go vor nost in te-lek tu a la ca ipak ni je i ne mo že bi ti isto rij ski su spen-do va na. Ona mo ra bi ti ak tu a li zo va na po vrat kom na iz vor na zna če nja de lat no sti kri tič kih in te lek tu a la ca. Ta ko Ba u man i za klju ču je ovo svo je de lo re či ma da se „do la ze ći vek mo že po ka za ti kao vre me ko nač ne ka ta stro fe. Ili mo že bi ti vre me do go vo ra i ra đa nja no ve po god be iz me đu in te lek tu a la ca i na ro da – ko-ja sa da pod ra zu me va ce lo čo ve čan stvo. Na daj mo se da je iz bor iz me đu ove dve mo guć no sti i da lje u na-šim ru ka ma“ – u ru ka ma mi sle ćih lju di spo sob nih da kri tič ki ra su đu ju.

li te ra tu ra

1. Ba u man, Z.: Marksistička teorija društva, Be o grad, Rad, 1969.

2. Ba u man, Z.: Kultura i društvo, Be o grad, Pro sve ta, 1984.

3. Ba u man, Z.: IntimationsofPostmodernity, Lon don / New York, Ro u tled ge, 1992.

4. Ba u man, Z.: „From Pil grim to To u rist – or a Short Hi-story of Iden tity“, in: Hall, S. and P. du Gay (ed.): QuestionsofCulturalIdentity, Lon don, Sa ge, 1996.

5. Ba u man, Z.: Fluidniživot, No vi Sad, Me di ter ran Pu-blis hing, 2009.

6. Ba u man, Z.: Fluidnaljubav, No vi Sad, Me di ter ran Pu-blis hing, 2010.

7. Bur di je, P.: Signalnasvetla, Be o grad, Za vod za udž be-ni ke, 1999.

8. De li mo, Ž.: Grehistrah, tom I, No vi Sad, Knji žev na za jed ni ca, 1986.

9. De li mo, Ž.: StrahnaZapadu, tom I, No vi Sad, Knji-žev na za jed ni ca, 1987.

10. Hob sba um, e.: Doba ekstrema, Be o grad, De re ta, 2002.

11. Tojn bi, A.: Istraživanje istorije, Be o grad, Pro sve ta, 1970.

338

Žolt la zar, no vi sad

prog na na bi ćaor fe lin, no vi sad 2010.

Knji ga Prognanabića dru ga je u tri lo gi ji no vo-sad skog iz da va ča “Or fe lin”, po sve će na mit skim bi ći-ma srp skih na rod nih ve ro va nja. Pr va, Vileizmajevi, iza zva la je vi še ne go oprav da no in te re so va nje me di ja i ši ro ke či ta lač ke pu bli ke jer je na pot pu no ori gi na lan na čin pri stu pi la li kov noj i knji žev noj re in ter pre ta ci ji dva sre di šnja kon cep ta pra pret ka kod Sr ba. U si tu-a ci ji ne u me re ne, a če sto i ne u me sne (zlo)upo tre be srp ske mi to lo gi je u no vi je vre me – od na ci o nal nog sa mo ve li ča nja, pre ko me dij skog iz vi to pe ri va nja, pa sve do nje ne dnev no po li tič ke ba na li za ci je kroz pri-pi si va nje mi to lo ških oso bi na ne kim jav nim i u jav-no sti po zna tim lič no sti ma – “Or fe li nov” pr ve nac je vra tio do sto jan stvo ne sa mo ovim mit skim bi ći ma ne go i sa moj su šti ni srp skih na rod nih pre da nja.

Kao i Vileizmajevi, i Prognanabića ute me lje-na su pre vas hod no na srp skoj et no gra fi ji de vet-na e stog i pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka, a re a li-zo va na kroz moć no sa dej stvo tek sta i ilu stra ci ja. Na nji ho vom vi zu el nom pro fi li sa nju ra dio je tim

na ših vr hun skih li kov nih umet ni ka i ilu stra to ra – Pe tar Me sel dži ja, Mi loš Vu ja no vić, Dra gan Bi bin, Ivi ca Ste va no vić i Du nja Bra no vač ki – dok je idej-ni no si lac pro jek ta Mi len ko Bo di ro gić i ov de autor tek sto va.

Prognana bića po de lje na su u osam gru pa (de mo ni šu ma, de mo ni vo da, de mo ni ne po go da, de mo ni sud bi ne, de mo ni bo le sti, kuć ni de mo ni, ljud ski de mo ni i osta li de mo ni), ko je od re đu ju i osnov nu struk tu ru knji ge. Sva ko po gla vlje otva ra uvod u od re đe nu vr stu de mo na, za tim sle de opi si ka rak te ri stič nih pred stav ni ka, a ce li nu upot pu nja-va ju pri če ko je na za vid nom, ali naj ši roj či ta lač koj pu bli ci ra zu mlji vom, pri po ve dač kom ni vou do ča-ra va ju ar he tip ske si tu a ci je na ših ljud skih sud bi na, u ko ji ma de mo ni uče stvu ju baš ona ko kao i u iz-vor nim na rod nim pre da nji ma, da kle, kao per so-ni fi ka ci je od re đe nih ka rak ter nih oso bi na. U tom smi slu edu ka tiv na funk ci ja Prognanihbićane sum-nji va je i do bro do šla za sve uz ra ste.

koordinate udc 398.43/.44(=163.41)(049.32)

339

Ma da pri pa da mi to lo škoj fan ta sti ci, ova knji-ga o pri rod nim, ljud skim i hton skim de mo ni ma iz la zi iz van okvi ra žan rov ske od re đe no sti i to na dva ni voa:

pr vi je li kov ni, u ko ji je ulo žen ozbi ljan na por da se ova bi ća na rod nih pre da nja pri ka žu što je mo gu će auten tič ni je, pa se (kao i u slu ča ju Vilaizmajeva) vi zu el ni sa dr žaj mo že sma tra ti i vr stom et no lo ške re kon struk ci je;dru gi je li te rar ni, jer nas tek sto vi Bo di ro gi ća na je dan auten ti čan knji žev ni na čin su o ča va-

ju sa onim od me re nim pe si mi zmom na rod ne mu dro sti: da ne ma sre će bez pat nje sa zre va-nja, istin ske lju ba vi bez žr tve i sa dr žaj nog ži vo ta bez sprem no sti da pri hva ti mo svo ju smrt nost.

Sit ni de mo ni nas ne šti te, ali ra de za nas i to su na ši pre ci od u vek zna li; oni su tu da nas pre nu iz le njo sti, oho lo sti ili bez na đa i zbog to ga su nam i da nas po treb ni. Bez njih, ži vo ti će nam se pre tvo-ri ti u la ti no a me rič ke se ri je, a sud bi ne pre met nu ti u glo bal nu do sa du.

koordinate






340


342

Molimo saradnike da tekstove i druge priloge do-stave u digitalnoj formi na e-mail adresu Uredništva [email protected], opremljene na sledeći način:

1. opŠte odrednice

Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font Times New Roman, veličina slova 12, prored Single. Svaki tekst, ukoliko je viđen kao doprinos interkulturalnimistraživanjima, treba da sadrži podatke o au-toru teksta, naslov, apstrakt na srpskom i rezime na engleskom jeziku (do 150 reči), ključne reči (do 6 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 20 kompjuterskih stranica.

2. obeleŽavanje u tekstu

- Imena dela treba da budu navedena u italiku (kurzivu).

- Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba,

u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledeći način: prezime autora, godina izdanja, dvotačka i strana - u zagradi, a na kraju, u popisu literature, da bude naveden sa svim podacima.

- U popisu literature, ako je reč o monografskoj pu-blikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta u kurzivu, mesto, izdavač i godina izdanja. U popisu literature, ako je reč o serijskoj publika-ciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu (italiku), broj sveske ili toma, (godina ili potpuni datum), posle dvotačke strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi preuzeti sa Interneta navode se na sledeći način: monografske publikacije: prezime i ime autora, naslov u kurzivu (italiku), Internet adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuziman-ja. Periodične publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta pod navodima, naslov periodične publikacije kurzivom (italikom), broj i datum pu-blikacije (ukoliko nije sadržana u Internet adre-si), Internet adresa, datum preuzimanja.

uputstvo autorima

343






- U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene, poređane po abecednom redu.

- Napomene (fusnote) se daju na dnu strane i kori-ste se za propratne komentare. Numeracija kon-tinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje, iza znaka interpunkcije.

- Strana imena i toponime treba pisati u originalu i u fonetskoj transkripciji, u zagradi, posle izvor-nog načina pisanja. Kada se prvi put navodi stra-no ime u tekstu, u zagradi treba da bude ispisano u originalu, a kada se sledeći put pominje u na-stavku teksta treba da bude dosledno, istovetno transkribovano, bez pominjanja u originalu. Kod navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni – fusnoti.

* Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff for-mat sa potpisima autora i godinom nastanka.

Napomena: Radove objavljene u časopisu nije dozvo-

ljeno preštampavati ni u delovima, ni u celosti, bez saglasnosti izdavača. Rukopisi se recenziraju i ne vraćaju autorima.

struktura časopisaMolimo saradnike da svoje priloge prilagode temat-skoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na posla-tim prilozima naznače za koju su rubriku pisani.

interkulturalna istraŽivanja , naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije, antropolo-gije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne politike, književnosti i umetnosti...

viĐenja , eseji, ogledi

dijalozi , naučni intervju

koordinate , prevodi, prikazi

Časopis izlazi dva puta godišnje.

344

cIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

316.72

ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmacijuinterkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednikAleksandra Đurić-Bosnić. - 2011, br. 1(mart)- . - NoviSad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm

Dva puta godišnje.ISSN 2217-4893 = InterkulturalnostcOBISS.SR-ID 261430535

interkulturalnost br.1

Documents