~w amws n:j: 00 c.. 0.,ui!» :j:'< sc o:t ~:t sm :j::::j mo ......bez ironije, da vidimo {ta...

UI:J: mo om :::Js

::J:J:

l>m

-10

l>"O :J::::

J:::Jo

"O~ Sm 3:"0 ~:t

l>s

~~::J :J: m o -I "0 l> :J: ~ m UI m o .,

.,""CJ o:t ~w

Sc..

:J:'< l>:J

:~N )(0

w0

UI!» "0.,

00

c..~

Ws N:J: am

ISNN

1452-9165

Ap ROjHC(\4R LUc;wc;& Ap ROjHC(\4R LUc;wc;&

A<J)~ A XPIKORH YCl4UJKA KYPRAHAIAlUA KAHAHll

XAlUKOHCIPY (\\~HTAt\H30RAtb~

t\AtKHHX CR~AOKA

cpnctit\ Pt\AHtiMHt\ CTPt\Htit\

~~~~ 6eOrpt\A 2007.

cpnctit\ Pt\AHtit\c\Ht\ CTPt\HKt\6eOrpt\A 2007

BROJ 3203, JUN 2008. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eqGlavni i odgovorni urednik

Elena Boì}-TalijanZamenici glavnog

i odgovornog urednikaMarina Toman, Jadranka Joksimovi}

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom

Severin Popovi}Redakcija

Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti},

Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},mr Aleksandar Martinovi},

Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi}

Unos tekstaVesna Mari}, Zlatija Sevi},

Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}i Biqana Mi~i}

Lektura i korekturaLazar Macura

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i},

Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli},

Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov,Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491Redakcija prima po{tu na adresu

““Velika Srbija””, Trg pobede 3, 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}ajuNovine “Velika Srbija” upisane su u

Registar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

Koaliciona akrobatika•@uta matematika

Antidemokrate

•@uta diktatura

Politi~ki nemoral

•Obraz k’’o |on

Promene

•Nova gradska vlast

Koprcawe

•Veliki diktatori

Dinar za ùte

•Politi~ko prosja~ewe ““demokrata””

Obmane

•Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu

Ucene

•EU sa felerom

Profil

•\in|i}eva biografija be{~a{}a

Sluge Haga

•Predatorka i mi{evi

Tomi~ino zdravstvo

•Haos na trì{tu lekova

Demokratorska kulturna politika

•@uti bunker korupcije

Dinki}eva mu}kalica

•Afera pancir

22

77

1414

2323

1717

2020

3131

3535

3838

4343

5353

5555

5757

Ispravka: U Velikoj Srbiji broj 3072 na strani 57. gre{kom redakcije doktormedicine Paja Mom~ilov je potpisan kao doktor medicinskih nauka. Ovim putemispravqamo gre{ku i izviwavamo se gospodinu Mom~ilovu.

IIzbori u maju 2008. potvrdili su, izme|u ostalog, ono{to je ubedqivo jasno, bar posledwih desetak godina– Srpska radikalna stranka je pojedina~no najja~a

stranka u Srbiji! U wu, wen program, weno pona{awe napoliti~koj sceni i wene lidere, srpski bira~i imaju najve-}e poverewe. No, politi~ka aritmetika, boqe re}i koali-ciona akrobatika, i ovoga puta poku{ava negirati su{ti-nu svakih izbora – voqu gra|ana! ̂ ak i u jednoj vrsti narod-ne matematike kaè se da se ne mogu sabirati àbe i babe,a i prose~an osnovac iz uybenika matematike zna da se nemogu sabirati iks i ipsilon kao razli~iti neodre|enibrojevi. Ali, izgleda da je u Srbiji i sama logika, voqompoliti~ke vlasti, postala neupotrebqiva. Oni koji demo-kratiju deklarativno uzimaju kao svoje osnovno politi~kona~elo, na{li su, bar posledwih osam godina, na~in da kom-promituju, odnosno negiraju i samu su{tinu demokratije, danegiraju voqu gra|ana i spre~e stranku koja uìva najve}epoverewe srpskog naroda da u|e u vlast. To, na sve na~ine,poku{avaju i ovoga puta. Kako stvari stoje, izgleda da }eoni koji sebe nazivaju proevropskim snagama, ukoliko, sva-koj logici za inat, formiraju vladu, morati da osnuju mini-starstvo za borbu protiv Srpske radikalne stranke. Oni suse i do sada protiv ove stranke borili svim, a pogotovoprizemnim sredstvima, bore}i se na taj na~in protiv poli-ti~ke voqe skoro polovine srpskog naroda. Demokrate(ùti, ùtica, kako ih narod naj~e{}e naziva) su se tokomsvoje osmogodi{we vladavine vi{e borili protiv radika-la nego li protiv mafije, odnosno kleptokratije u svojojvladaju}oj koaliciji i svojim redovima, {to je bitna karak-teristika wihove vlasti. Izgleda da je narod precizno kva-lifikovao wihovu vlast, pa je sve ~e{}e ozna~ava kao ma-fiokratiju i kleptokratiju, dok oni sebe ozna~avaju kao je-dine “demokratske i proevropske snage” u Srbiji.

Jedno od bitnih obele j̀a posledwih izbora u Srbiji jenastojawe Tadi}eve koalicije da {to vi{e podeli srpskinarod po svim osnovama i da {to gu{}e zaseje mr`wu pre-ma svojim neistomi{qenicima. Wegova petostrana~ka ko-alicija (Tadi}, Dinki}, ânak, Qaji} i Vuk, sa êdinompodr{kom koja se podrazumeva kao podr{ka prirodnog sa-veznika) je tokom predizborne kampawe izrekla toliko la-ì, pretwi i ucena, koliko se ~ulo na svim dosada{wim vi-{estrana~kim izborima u Srbiji. Ko nije za Tadi}a i we-gov takozvani “proevropski put”, taj je protiv Srbije, pro-tiv demokratije, protiv napretka, protiv slobode i svakogsmisla. Ko nije za Tadi}a, taj je gra|anin drugog reda, taj ho-}e povratak u “mra~ne devedesete”, taj je nacionalista, pri-mitivac i neprijateq! Zaboga, jedino Tadi}ev put nema al-ternativu! Izgleda da Srbi u narednih pet godina i ne tre-ba ni{ta da rade nego da duvaju u wegovu narcisoidnu suje-tu, da mu se dive i da ga svakodnevno uveravaju da je on, li~-no on, predsednik Srbije! Svi treba fanati~no da verujemo

da Tadi}ev put nema alternativu, da to ponavqamo svakogdana, ~e{}e i glasnije nego {to smo svojevremeno uzvikiva-li “Titov put nema alternativu”!

Pravo je ~udo da tadi}evska petoglava koalicija, tokomsvoje predizborne galame, nije skoro ni pomiwala demo-kratiju kao svoj izborni adut. Vaqda su i sami svesni da sewihova verzija “ùte” demokratije smu~ila narodu. Po{tosu presu{ile iluzije o wihovoj demokratiji, oni sada, u gr-~evitoj borbi da zadrè vlast, nude srpskom narodu noveiluzije u vidu evropski dizajniranog paketa, koji }e, po sve-

2 VELIKA SRBIJA JUN 2008. BROJ 3203

Koaliciona akrobatika

@uta matematika@uta matematikapetoglave koalicijepetoglave koalicije

•• Boris Tadi} je svojim agresivnim i prete}im nastupom u ve~eri progla{ewa izbornih rezulta-ta, nedvosmisleno pokazao da ne po{tuje voqu gra|ana, da mrzi demokratiju i da je spreman nasurov obra~un sa neistomi{qenicima samo zarad opstanka na vlasti

Gorko slavqe diktatora

mu sude}i, ispasti samo nova “{arena laà”. Bi}e ista pri-~a, isti rezultat kao i wihovo obe}awe da }e sa~uvati Ko-sovo i Metohiju. Na osnovu “ùtih” pri~a, samo tadi}evcimogu i}i evropskim putem, a svima drugima je to zabraweno.

Posle titokratije, nijedna vlast, nijedna partija nijesebe toliko poistove}ivala sa narodom i dràvom, kao{to je to tokom posledwih izbora ~inila Demokratskastranka i Boris Tadi} li~no. Niko kao oni do sada nije po-kazao tako fanati~nu ̀ equ da u Srbiji ponovo uvede tito-idnu partokratiju! Samo wima treba verovati, samo wihtreba oboàvati! U wihova obe}awa ne sme se sumwati!Pitati ih za rezultate osmogodi{we vladavine – to je kri-vi~no delo! Re}i ono {to ceo svet zna, da smo po krimina-lu prvi, a po standardu posledwi u Evropi – to za “ùtu”logiku nisu dokazane ~iwenice, nego “klevete i laì”.Pravo je ~udo {to ne pevaju agitpropovsku pesmicu “[to jevi{e kleveta i laì, Tadi} nam je miliji i draì”! Mo`da}e tako ne{to i propevati u strahu da svoje foteqe u cen-tralnoj vlasti ne zamene sa mestom u centralnoj instituci-ji druge vrste! U svakom slu~aju, Mla|an Dinki} i ostalimnogobrojni Dinki}i bi}e u nekoj centralnoj poziciji!

Matemati~ka teorija apsurdaDa vidimo kako stoje stvari sa “ùtom” matematikom,

koju je kao najnoviju nauku utemeqila Demokratska stranka na~elu sa Borisom Tadi}em. Ovo wihovo otkri}e ve} zauzimaposebno mesto u teoriji apsurda. Tvrditi da veli~ina ozna-~ena brojem deset, podvu~ena ̀ utim, nije ista veli~ina, ta-ko|e ozna~ena brojem deset, podvu~ena nekom drugom bojom,zaista je interesantna matemati~ka teorema! Prema najno-vijoj demokratskoj matematici, deset u ùtom ve}e je od de-set u nekoj drugoj boji. Mo`da }e neko, nekad, nekako i do-kazati ovu interesantnu teoremu otkrivenu u Srbiji tokommajskih izbora 2008. godine. Me|utim, to i nije najzna~ajni-ja novina pomenutih izbora – kada su zavr{eni, glasoviprebrojani, sabrani, a rezultati objavqeni, ispalo je da jesve to ra|eno po dosada{woj nedemokratskoj matematicikoja ubudu}e – ne}e vaìti! Samo gra|anin drugog reda, za-ostali, reakcinarni, mra~ni i ostali srpski puk, moè usvojoj neukosti verovati da je 126 ve}i broj od 124! Ko pomi-sli da je 128 ve}i broj od 122, taj se obavezno mora uputiti upsiholo{ku kliniku kod Borisa Tadi}a. Tamo mora polo-ìti po~etni kurs iz “ùte” matematike u klasi asistentaMla|ana Dinki}a kao eksperta za sve i sva{ta.

Ukoliko srpski narod ne bude shvatio “ùtu” matemati-ku, Boris Tadi} }e li~no povesti odlu~uju}i ustanak, kori-ste}i u toj borbi sva demokratska sredstva, ma {ta se podtim podrazumevalo. U toj borbi za vlast, Tadi}eva o~ajni~-ka borba za Kosovo i Metohiju bi}e zaboravqena! Ako u tojborbi, u figurativnom smislu, padne mnogo glava (rusa gla-va Velimira Ili}a bi}e prva), to }e biti samo dokaz vi{eda je Srbija uverena da Tadi}ev put nema alternativu! Natom svom pobedni~kom putu, Tadi} traì logisti~ku po-mo} veterana Jovana Krkobabi}a, za koga tvrdi da je wegovistomi{qenik! Tadi}u se, zaista, moè zameriti, {to jetoliko dugo drào u tajnosti svoju duboku qubav prema so-cijalistima, sa posebnim osvrtom na Ivicu Da~i}a. Mo-`da je tek sada, zahvaquju}i “ùtoj” matematici, shvatioonu pesmu “Te{ko li je qubit tajno...!”

DS kompromituje ideju demokratijeUkoliko se, u ovakvim okolnostima, moè i govoriti

bez ironije, da vidimo {ta sve Srbi i Srbija mogu o~ekiva-ti od svojih istorijski zakonomernih te`wi ka evropskimintegracijama. Naravno, te te`we ne moè sebi iskqu~i-vo pripisivati nijedna partija, kao {to to ~ini DS. Uko-liko “sumwa kao vrlina razuma”nije ukinuta, da vidimo ka-

kav je odnos opravdane sumwe i opravdane nade, kada je u pi-tawu Evropa i zvani~no ukqu~ivawe Srbije u wene savre-mene tokove.

Aristotel, Platon, Demokrit, Eshil, Sofokle, Euri-pid, Ciceron, Tacit, Leonardo, Mikelan|elo, Dante, Pe-trarka, Servantes, Van Gog, Gete, [iler, Bah, Betoven, De-kart, Kant, Mocart, Tomas Man, Jung, Tesla, Pupin, Mokra-wac, Uro{ Predi}, Viktor Igo, [ekspir, Bajron itd... Kone bi stremio evropskoj kulturi, ukupnoj civilizaciji, ko-ju samo delimi~no simbolizuju pomenuti geniji?! Evropapravne regulacije, Evropa visokog standarda, Evropa viso-ke produktivnosti, Evropa velikog rada i reda.... takvaEvropa, po sto puta da, da, da!

Evropa inkvizicije, jezuitizma, nacizma, fa{izma, lo-gora, terorizma, licemerja, manipulacija, hipokrizije, eks-ploatacije, kolonijalizma, imperijalizma, militarizma...,takva Evropa, po sto puta ne, ne, ne..!

I jedno i drugo je Evropa! Ponajmawe je Evropa ono {topodrazumeva aktuelna “ùta” propaganda! Evropa se ne mo-è svesti na propagandne letke i slogane, na osnovu kojihTadi}eva “ùta” koalicija mami srpske bira~e. Na osnovutakvih propagandnih brbqarija, vaqda treba da zakqu~imoda }e [ve|ani, Francuzi, Nemci i ostali Evropqani do}iu Srbiju da umesto Srba oru wive, ~iste ulice, podiù in-dustriju, razvijaju {kolstvo i zdravstvo, a da Srbi samo se-de, uzimaju novac i uìvaju! Naravno, te i takve blagodetio~ekuju samo oboàvaoce Borisa Tadi}a, jer zahvaquju}iwemu, wegovoj demokratiji i evropskoj orijentaciji, u Sr-biji ni~e trava i ̀ ito, {to se bez wega ne bi ni de{avalo!Evropa, na ~elu sa Solanom i Rupelom, zaista nesebi~no ipo`rtvovano ~ini sve da usre}i Srbe i Srbiju! Ta i takvaEvropa nema, pritom, nikakav sopstveni interes ni ciq,nego da usre}i Srbiju! Ona }e to u~initi pod jednim jedi-nim uslovom – ukoliko Srbi sve svoje poverewe, svu svojuqubav i svu svoju podr{ku podare Borisu Tadi}u! Li~no!Nikom drugom!

Naravno da je Srbija u svojoj dugoj istoriji bila na raz-li~ite na~ine integrisana u mnoge evropske tokove, narav-no da je to i danas, naravno da je Srbija u Evropi i naravnoda je dosta toga evropskog u Srbiji! Vaqda su [vajcarska i[vedska, iako van EU, u Evropi, vaqda su i one evropske ze-mqe kojih se Evropa ne odri~e, kao {to se ne odri~e ni Sr-bije! Vaqda su samo Tadi}u i wegovim oboàvaocima (dru-gi i drugo nije ni va`no), poznate neke antievropske snageu Srbije. Wih niko normalan ne vidi! Neka ih imenuje, ne-ka ih locira, ozna~i, dokaè wihovu antievropsku usmere-nost!

Kada je Evropa u pitawu, Srbi, kao retko koji narod,imaju pravo na sumwu i strepwu. Evropsko zlo sru~ilo sena Srbiju dva puta u dva svetska rata! Kraj dvadesetog vekaEvropa je obeleìla i tre}im razarawem Srbije! Na wu jesru~ila vi{estruko vi{e razornih sredstava nego {to jeto u~iweno u atomskom udaru na Hiro{imu i Nagasaki.Glavni evropski komandant tog i takvog udara bio je Havi-jer Solana! Naravno, on je sada na{ glavni “ùti” prija-teq! Koliko je Evropa poru{ila srpskih mostova, {kola,bolnica, manastira, spomenika, ku}a, institucija!? Koli-ko je Evropa, kao servis ameri~ke hegemonisti~ke voqe,pobila nevinih Srba u suludom NATO bombardovawu! Dali sve ovo treba zaboraviti kao da se nije ni desilo!? Da lise i samo pomiwawe ovoga mora tretirati kao krivi~no de-lo!? Da li je sudija koji je osudio Solanu i druge glavne vi-novnike NATO zlo~ina morao biti surovo osu|en od “ù-tih” vlasti! Da li je Dragoqub Milanovi} zaista jedinikrivac na svetu {to su se desili NATO zlo~ini!? Eto, onje jedini i osu|en, a na ~uvenom Nirnber{kom procesu rat-nim zlo~incima, oslobo|en je Hans Fri~, zamenik Jozefa



Gebelsa, ministra nacisti~ke propagande! Pa {ta onda damisli zbuweni srpski bira~!? Da li zaista da veruje u “ù-tu” pravdu!? Da li iz straha koji mu na svakom koraku ser-vira “ùta” propaganda, mora glasati za wih!?

Mo`da }e se tadi}evski put u Evropu zavr{iti kao iTitov put u “svet nesvrstanih”, u Afriku i Aziju!? A zna-mo da ni taj i takav put, tako|e, “nije imao alternativu”!Nije, vaqda, te{ko zakqu~iti da je svet veliki i da posto-ji mnogo razli~itih i smislenih puteva, te da ~ovek, pa iceo narod moè da bira! Jadan je onaj ~ovek, jadan je onaj na-rod, kome je u ìvotu preostala samo jedna jedina mogu}-nost! Srpski narod, ipak, nije toliko klonuo duhom, nijetoliko o{amu}en, zbuwen i obezglavqen da bi poverovaoda mu je sudbina dodelila samo jedan jedini put, onaj tadi-}evski, te da drugi i druga~iji putevi vode samo u ambis. Sr-

bija se nikada nije odrekla evropskog, ali ni ostalih pute-va, {to je ubedqivo pokazala i na ovim izborima.

Predvodnik petoglave koalicije, na kraju izbora, li~noje pokazao da je wegova li~na voqa iznad narodne, tvrde}ida wegova mawina, ni po koju cenu, ne}e prepustiti vlastve}ini! Niko tako direktno, tako ubedqivo i tako surovonije kompromitovao su{tinu demokratije kao predsednikDemokratske stranke Boris Srbije. To je, ~ini se, najve}anovina, pravi raritet, originalnost svoje vrste koju su po-kazali najnoviji izbori u Srbiji. Ako to prihvatimo kao“novo za gotovo”, onda u Srbiji prestaje i svaka potreba zabudu}im izborima jer, bilo kako bilo, “ùta” matematika}e, na svojim demokratskim osnovama, dokazivati da jedinomoè pobediti vlastodrà~ka voqa Borisa Tadi}a! Zbo-gom logiko! R. V. S.



Tadi}eve reformisti~ke pretwe medijimaU izbornoj no}i 11. maja 2008. Boris Tadi} se obratio javnosti Srbije sa balkona na Trgu republike 3,

izrekav{i tom prilikom jednu od najskandaloznijih i najstra{nijih etiketa koje je iko ikada u Srbiji pri-lepio medijima. Naime, Tadi} je, istovremeno najavquju}i reforme u medijskoj sferi, rekao da su prediz-bornu kampawu svi mediji pratili fer, osim nekih ““divnih””{tampanih medija ““bliskih neonacizmu””!?? Po-{to ni na koji na~in nije bliè odredio titulara te neverovatne kvalifikacije, medijski poslenici, alii ~itava javnost se na{la u ~udu. Jer, niti su oni koji rade u {tampanim medijima u Srbiji sigurni da nisuneonacisti, niti su gra|ani koji ~itaju novine sigurni da su normalni, jer o~igledno ne umeju da prepoznajuneonacisti~ki pogled na svet. Prosto ~ovek ne zna {ta da misli –– izgleda da je ta neodre|enost predsedni-kovog upozorewa imala za ciq da sve gra|ane Srbije okrivi za neonacizam, jer niko ìv ne zna na koga je topredsednik mislio.

Mogu}e je da se kvalifikacija odnosi na sve medije koji su ga bilo kada zbog ne~ega kritikovali. A mo-`da je i predsednik kona~no shvatio ko su najprqaviji {tampani mediji u Srbiji, koji svojim svakodnevnimbquvawem po srpskom narodu zaista {ire mr`wu, kao na primer dnevne novine ““Blic””, ali mu je zbog bli-skosti sa wima bilo neprijatno da ih direktno imenuje. Ko }e ga znati {ta se de{ava u glavi srpskog pred-sednika?

Sve u svemu, Boris Tadi} je ovakvim svojim stavom dokazao da je vrsni antidemokrata, koji u totalitar-nom propagandnom stilu pretwe i diktaturu pretvara u eufimizam ““reformi””.

R. V. S.

NNe moè se od Srba o~ekivati da pevaju “Danke Doj-~land”(kao Hrvati), niti da ma{u ameri~kim zastava-ma (kao Albanci). A Zapad, porukama iz Brisela i Va-

{ingtona da “podràva proevropske snage”, upravo vodiSrbe na tu vodenicu, zar ne? ̂ uveni dramski pisac HaroldPinter, Englez jevrejskih korena, èstoko je napadan odbritanskih “demokratskih intelektualca” zbog simpatijaprema Srbima. “Da im je da me nekako u}utkaju”, objasnio jepoliti~ki i kulturni {ok koji je izazvao prikqu~uju}i se(2001) svojim potpisom peticiji za pu{tawe SlobodanaMilo{evi}a iz zatvora. Neki qudi od profesionalnog ili~nog integriteta u stawu su da stavom, re~ju “pomerajubrda”. Pinter je agresiju NATO-a javno nazvao “bandit-skom akcijom”. Rekao im je: “Milo{evi} je odbio da poqu-bi ameri~ku stra`wicu, i Klinton je udario srpski narodu glavu”. U zakqu~ku je rekao i {ta misli o britanskoj{tampi: “Okruèn sam neprijateqskim novinarstvom zato{to izraàvam svoje misli”. Pinter je 2006. godine dobioNobelovu nagradu za kwièvnost. A bilo je nekih medio-kriteta koji su napisali da mu treba oduzeti nagradu!

Po{tovawe se zasluùje. Tako je i sa na{om zemqom –moramo misliti o sebi. Granice postoje sa obe strane. A ta-ko je i sa izborima. Jednom za svagda, odavde mora da se po-ru~i, jednoglasno, konsenzusom svih parlamentarnih parti-ja: I ovde, kao i kod vas, vladu }e sastavqati oni koji dobi-ju ve}inu glasova u parlamentu. To i – kvit. Srbi ne}e qu-biti va{u zadwicu. Dobrica ]osi} je u “Vremenu vlasti”,{to se nas ti~e, apsolvirao to pitawe. On kaè: “Pot~i-wavawe i pot~iwenost su pojave istog qudskog jezgra, koji-ma samo uslovi odre|uju zna~ewe i smer. Svi qudi mogu vla- dati i biti pot~iweni. Ako je pot~iwavawe ispoqena

agresivnost, pot~iwenost je pritajena agresivnost koja ~e-ka na osvetu”.

Se}ate li se igre “pokvareni telefoni”? Ali, nikad sene zna ko u~estvuje u woj: ispravan ~ovek i pokvaren tele-fon ili pokvaren ~ovek i ispravan telefon (ViB). Ovdegra|ani Takojevi}i vuku poreklo iz Turskog carstva.

Vreme je da Brisel i Va{ington shvate da sa Beogradomvi{e ne mogu po starom. Ubudu}e – partnerstvo, udvori-{tvo je pro{lost Srbije. Sa banana republikom je gotovo.Gangster na ~elu vlade? Srbija je okrenula list. Imate Ta-~ija, eto vam ga pa se slikajte s wim. Ovde }e predsednikvlade i ceo wegov kabinet odsad da polaù ra~une samosvom narodu. I ne}e biti partijskih zabrana u woj, pa da sewima sa strane, bilo koje, manipuli{e. Nema me{awa sastrane, takva je bila izborna poruka. ZES (Za evropsku Sr-biju) ne}e biti u stawu da sastavi vladu. Uzalud se trudeSolana, Ren, Rupel... U koaliciji SRS – DSS/NS – SPS,


Kraj podani{tvu

UUdvori{tvodvori{tvoje pro{lost Srbijeje pro{lost Srbije

VVrreemmee jjee ddaa BBrriisseell ii VVaa{{iinnggttoonn sshhvvaattee ddaa ssaa BBeeooggrraaddoomm vvii{{ee nnee mmoogguu ppoo ssttaarroomm

•• Sa novom patriotskom vladom, odnosi Srbije sa EU i Va{ingtonom ne bi bili odnosi vrhun-skog prijateqstva i nekriti~kog zanosa, ve} postavqeni na realisti~nim osnovama tako dao~uvaju na{e dràvne i nacionalne, a da ne ugroze obostrane interese

Sluga i wegov gazda u SAD

Sluga i wegov gazda u EU


srpski narod je video boqu budu}nost, u tom smislu i evrop-sku. Tako {to }e srpska vlada dràti konce u svojim ruka-ma. Ne}e da bude dovedena u situaciju u kojoj se na{ao uva-èni predsednik ê{ke Republike Vaclav Klaus koji jerekao da se “duboko stidi {to je ~e{ka vlada priznala ne-zavisnost Kosova” (znaju}i da je to po stranom nalogu). Ka-ko su se odlu~ili na taj korak – zastra{ivawem, ucenamaili lobirawem? Sve ima neku svoju cenu. Ali, lepo je da jekona~no odlu~eno bar to da }e ubudu}e svi lobisti u Bri-selu morati da budu uredno registrovani.

Moglo se pretpostaviti da }e se mo`da i prepolovitienormni broj od 15 hiqada lobista na 32 hiqade ~inovnikaEU. U Va{ingtonu je 30 hiqada lobista! I daqe ostaje za-gonetka otkud u demokratskim sistemima tolika potrebaza lobirawem. U Bugarskoj, sada i ~lanici EU, prose~naplata iznosi jedva 250 evra. U beogradskoj Areni, na Evro-songu, Nema~ka se plasirala na bog-te-pita koje mesto, aliSofija je dala Berlinu 12 poena – “Danke Doj~land”... I ov-de se posledwih godina vodi “bugarska politika”, od koje jeSrbija imala samo {tetu. Ni Hrvatskoj koja je proterala300 hiqada Srba nisu upu}ivali nikakav prigovor. Vlastsve ovo vreme nastoji da se predstavi kao veliki igra~ naìci, ~esto uz neprijatno poltronstvo. Stara je istina daSrbi rado prelaze iz krajnosti u krajnost, da su te krajno-sti uslovqene trenutnim interesima politi~ke i privred-ne vrhu{ke. ̂ esto se od ovda{wih Evropejaca ~uje “U ovomistorijskom trenutku…”. Srbija je videla toliko istorij-skih trenutaka da ̀ udi za obi~nim trenucima. Sad je “isto-rijski trenutak” – put u Brisel.

U potpunu “demistifikaciju Brisela” isto tako ne tre-ba verovati, kao {to nije trebalo verovati ni potpunoj mi-stifikaciji. Bilo da Srbiju smatraju kqu~nim igra~em naBalkanu ili ne, u Briselu pridaju prili~an zna~aj Beogra-du. Su{tina je u proceni da su mogu}nosti pribliàvawaSrbije zapadnoevropskoj centrali dosta ograni~ene. Otu-da odnosi ne}e biti ispuweni vrhunskim prijateqstvom,ali se ne}e ni degenerisati tako da bi se ugrozili obostra-ni interesi.

Pod ovako shva}enim okolnostima, perspektivu imajusamo realisti~ki dobri odnosi koji bi bili li{eni ro-manti~nog sjaja \in|i}evog ili Labusovog vremena, u koji-ma se ne bi o~ekivala ~uda, u kojima se “srpska karta” neupotrebqava protiv Moskve, ili kao na~in da se od Moskvedobiju ustupci, ve} samo kao va`na pozicija. Ta pozicija nemoè lako nestati, jer su dobri odnosi u interesu obejustrana. Zato se, ako je verovati izve{ta~ima iz Brisela,

evropski vrh nije mnogo uzrujavao kada mu je posredstvomnovinskih agencija predo~eno da bez promene stava Brise-la prema Kosovu i Metohiji “nema ni govora” o stvarnompoboq{awu, ta~nije, potpunom normalizovawu saradwe.Takav je stav budu}e vlade sastavqene od SRS-a, koalicijeDSS/NS i koalicije okupqene oko SPS-a. U svakoj drugojprilici, re~i kao “nema ni govora” zvu~ale bi kao àlo-stan epitaf, kao isticawe fijaska, kao diplomatski {a-mar. Brisel je vest primio mirno, Amerikanci su vest pri-mili mirno.

Stvari su, jednostavno, stavqene na “skromniju” osnovu.Kada se priznaju barijere i te{ko}e, od Kosova i Metohi-je do poloàja srpske ekonomije i stranih investicija, odponovnog oìvqavawa pri~awa o srpskoj “ekvidistanci”(i od Zapada i od Rusije), pa sve do “~udne” okolnosti da jetzv. nezavisno Kosovo priznato od strane kqu~nih zapad-nih dràva, ali da Rusiji ne pada ni na kraj pameti da takone{to u~ini, onda se dobija realisti~na slika.

R. V. S.

Kraj podani{tvu

Sluga i wegov NATO gazda

MMoramo se ozbiqno zamisliti nad najnovijim parti-ja{kim idejama tzv. demokratskog bloka i radwamapojedinaca koje proizlaze iz istih, a koje su u ovoj

predizbornoj kampawi, te tokom samog izbornog procesa iu aktuelnom trenutku postizbornih radwi dovele do stva-rawa alarmantne neustavne situacije u Republici Srbiji.O ~emu je, zapravo, re~ i koja je pozadina stava o navodnompravu demokratora da, zastupawem svojih partija{kih ide-ja, kr{e i prekrajaju ve} izraènu narodnu voqu? Istiniza voqu, to, naàlost, za Srbiju i nije neka novost, imaju}iu vidu vremenski period od dugih sedam godina koliko tra-je sprovo|ewe tu|e, okupacione i nenarodne, evroatlanti-sti~ke voqe.

Dràva nesumwivo predstavqa najvi{i pravno-poli-ti~ki izraz jednog naroda, wegov normativni i realni oti-sak, spoj wegove istorijskopravne tradicije i rezultat we-gove sveukupne te`we za stabilnom dràvno{}u, a potom ifunkcionalnom ustavotvorno{}u. Ona je wegov najvi{ipravno-politi~ki izraz samo zato {to je reprezent svihgra|ana koji na wenoj teritoriji ìve i priznaju wenu su-verenu vlast. U dana{wem poimawu dràve, ili ta~nije re-~eno, poimawu upravqawa dràvnim poslovima susre}u sedve ideje – i to ideja o politi~koj voqi ve}ine gra|ana ko-ja je slobodno izraèna na izborima i poseduje kvalitetefektivne suverenosti, {to i Ustav Republike Srbije de-fini{e u odredbi ~lana 2 kada odre|uje nosioce suvereno-sti, pa shodno tome, postoji i odgovaraju}a ustavna i zakon-ska za{tita, i ideja o ustavnim garantijama datim politi~-koj voqi mawine (nije re~ o nacionalnim mawinama, radise o potencijalnoj politi~koj opoziciji), koja je tako|esnabdevena ustavnom i zakonskom za{titom. Ali, ona je op-skrbqena pasivnom suvereno{}u, te moèmo zakqu~iti dasu obe ideje logi~ki i pravno jednako va`ne za funkcioni-sawe pravne dràve i ure|ivawe odnosa izme|u politi~kepozicije, tj. vlasti i opozicije. Dakle, u tom smislu je i poj-movno odre|ewe dràve i dràvne vlasti, te vr{ewa svihdràvnih poslova apsolutno partijski neutralno, odnosnouvek nadstrana~ko, imaju}i pri tom u vidu da su i dràvniinteresi nadpartijski i, u granicama same dràve, uvek op-{ti.

Kada neki akter politi~ke zbiqe, predstavnik kon-kretnog partijsko-interesnog programa namerno zaobi|eovu va`nu pretpostavku, dràva i dràvna vlast postaju pu-ko sredstvo ostvarewa ~isto partijskog, pa i li~nog inte-resa. U takvim situacijama se svemu {to je partijske nara-vi moè pridati dràvni zna~aj, a ovo naro~ito u slu~ajukada to ~ine titulari najvi{e dràvne vlasti, i to neu-stavnom zloupotrebom iste. Takvo neustavno posrnu}e bri-{e jasnu i strogu ustavnu granicu izme|u op{tedràvnog i

privatno-partijskog interesa i skoro uvek ima te`wu ne-zaustavnog {irewa. Tako se na drugoj strani, na politi~-kom polu za koji je spas dràve i naroda vrhovni nacional-ni zakon a ne samo deo partijskog programa, javqa op{ta du-`nost da se dràva i weni gra|ani za{tite. U suprotnom,ako je takva neustavna situacija sistemske prirode, ako jetakav na~in vr{ewa vlasti sveprisutan i ra{iren u ~ita-voj dràvi, na svim nivoima vr{ewa vlasti, sa pravom semoèmo zapitati – ko se boji Ustava jo{?

Spre~avawe izborne voqe na““demokrat(or)ski”” na~in

Kona~no, sa nivoa teorijskog promatrawa moèmo pre-}i na ~iweni~no stawe i na nekoliko konkretnih doga|ajakoji predstavqaju povod za sve na{e strahove. Naime, od sa-mog stupawa na du`nost predsednika Republike, Boris Ta-di} pravi izlete u ustavno nepoznato, koji vrlo ~esto po-primaju i karakter neustavnog postupawa, izlaze}i pritom iz nadle`nosti koje mu Ustav poverava i koje wemu, kaodelu bicefalne izvr{ne funkcije dràvne vlasti, poosnovu ustavnih prava i pripadaju. Neposredan uzrok ovogneustavnog fenomena je wegovo privatno svojstvo predsed-nika partije, pa iz toga i proizlazi ~iwewe, odnosno ne~i-


Antidemokrate

@UTA@UTA diktaturadiktaturaTTaaddii}}eevvee nneeuussttaavvnnee iiggrraarriijjee

•• U proteklom izbornom procesu i postizbornim de{avawima, predsednik Srbije Boris Tadi} iwegova Demokratska stranka ubedqivo su pokazali da je za wih Ustav samo par~e papira kojemoè da se cepa, gazi, izigrava ili zaobilazi, sve u partijskom i li~nom interesu

PPii{{ee:: MMaarrkkoo ZZ.. PPuu{{iiccaa

wewe kao posledica pragmatizma i ostvarewa ciqeva kon-kretnog partijskog programa, {to je o~igledno protivnoodredbama ~lanova 111 i 115 Ustava, koje jasno defini{u dapredsednik Republike izraàva dràvno jedinstvo Repu-blike Srbije, {to predstavqa stoèrnu odrednicu wego-vog ustavnopravnog poloàja. Sa druge strane, predsednikRepublike ne moè obavqati drugu javnu funkciju ili pro-fesionalnu delatnost, {to je jemstvo nespojivosti funk-cija. Sve ove brane koje Ustav name}e li~nosti koja se na-lazi na du`nosti predsednika Republike su nesporna, ve-kovna tekovina borbe za stavqawe izvr{ne vlasti podustavno ograni~ewe iste, zarad funkcionalne vladavineprava, odnosno “vaqanog pravnog poretka”, kako veli aka-demik âvo{ki. Ta svojstva su, na osnovu samog normativ-nog teksta Ustava u odredbi ~lana 3, izme|u ostalih i na~e-lo podele vlasti i povinovawe iste Ustavu i zakonu. Pred-sedniku Republike i wegovim partijskim kolegama ove te-kovine o~igledno ni{ta ne zna~e, pa on ~ak qutito upozo-rava u~esnike na izborima da }e “biti spre~eni” oni kojipoku{aju da formiraju skup{tinsku ve}inu, ukoliko ta ve-}ina ne bi bila po wegovom li~nom, partijskom naho|ewu,ali i ̀ eqama svih onih evroatlantisti~kih prijateqa no-vostvorene, la`ne {iptarske dràve. Daqe, listu svojihnovopromovisanih pseudoustavnih ovla{}ewa pro{irujei na vremenski period neposredno pred sam ~in izbora, paretroaktivno, li~no-partijskim metodom tuma~i prediz-borne kampawe partija koje su odmah nakon izbora zapo~e-le razgovore oko formirawa budu}e skup{tinske ve}ine.U tom smislu on kaè da bi to predstavqalo “izigravaweizborne voqe”, te kako je wegova “du`nost da se demokrat-skim sredstvima usprotivi stvarawu takve vlade”, ili da“bi ona Srbiju zaustavila u razvoju” itd. Iako je slobodnoizraèna narodna voqa ve}inske Srbije na dobrom putu dadobije jasan politi~ki izraz oli~en u skup{tinskoj ve}i-ni, te kona~no formira odgovornu nacionalnu srpsku vla-du i zaustavi daqe propadawe dràve i naroda, nasuprotpoliti~koj mawini u kojoj je i partija koju vodi aktuelnipredsednik Republike, to wemu nije dovoqno. Zato je izra-

àvawe dràvnog jedinstva, suprotno ustavnim normama,zamenio zastupawem partikularnog, partijskog programakoalicije vi{e partija, sa izrazito neprirodnim koalici-onim i ideolo{kim vezama, dele}i tako i same gra|ane ~i-je bi jedinstvo trebalo da predstavqa i izraàva. Dakle,Boris Tadi} je, kao predsednik Republike, navedenim po-stupcima prekr{io i odredbu ~lana 2 Ustava koja propisu-je da suverenost poti~e od gra|ana, koji je izme|u ostalogvr{e i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, {toim nijedan dràvni organ, politi~ka organizacija, grupaili pojedinac, ne moè oduzeti, niti uspostaviti vlast mi-mo wihove slobodno izraène voqe.

Samovoqom do jedinstva vlasti

Ruski filozof, politi~ki mislilac i teoreti~ar pra-va, Ivan Iqin, u delu pod naslovom “Put duhovne obnove”,bave}i se dràvopravnom sve{}u i dovode}i istu u vezu saklasnom i partijskom sve{}u, su{tinski poja{wava ovefenomene, i objediwavaju}im pristupom ih osvetqava kakobi postavio jasnu granicu izme|u pojedina~nog i op{teginteresa. Ali, dodaju}i i ideju o svojevrsnom rastu iz poje-dina~nog ka op{tem interesu, on kaè kako “dràvna prav-na svest, dakle, uzdiè pojedina~nu voqu gra|anina poje-dinca na visinu istinskog politi~kog ciqa: ona pro{iru-je wen obim (u~vr{}uju}i ga za opravdane interese svih su-gra|ana) i oplemewuje wen sadràj (ukazuju}i joj upravo naduhovno opravdane interese drugih ). Time politika vaspi-tava ~oveka, u~i ga da sagledava celokupni horizont svojihsugra|ana i da svuda izdvaja ono {to je, po wegovom sopstve-nom razumevawu, duhovno opravdano i pravedno. U tom vas-pitawu pojedina~na voqa gra|anina ne samo {to se podièna dràvni nivo i ne samo {to se {iri po obimu, ve} se iosloba|a od li~ne pohlepe i klasnog koristoqubqa. Uop-{te uzev, re~ je o procesu dràvnog pro~i{}ewa du{e...Istinska politika u principu otklawa sve i svakojake po-sebne ùdwe”.

Zaista, moèmo zakqu~iti da je jedino opravdano dapred vlastodr{ce postavimo zahtev moralne politike ko-ja }e biti u ruhu prava. Nadaqe, konkretni politi~ki po-tezi, odnosno celokupna delatnost politi~ka treba da je idvosmerna, jer }e jedino tako ispuniti stroga moralna pra-vila koja trasiraju put od prostog politikanstva do vaqa-no vo|ene politike ili do Iqinovog vaspitnog svojstvapolitike, koje je jedina protivteà li~noj pohlepi, poseb-


Antidemokrate

nim ùdwama, odnosno samovoqi vlastodràca koje vlastmoè pokvariti.

Tako i dolazimo do jo{ jednog zna~ajnog na~ina postiza-wa partijskih i li~nih ciqeva. U na{em slu~aju, samovoqaonog koji bi trebalo da izraàva dràvno jedinstvo, te daformuli{e i dràvnu pravnu svest, a ne partijske, uske in-terese, ogleda se u nesputanoj te`wi da na sve navedene na-~ine pro{iri listu svojih vanustavnih ovla{}ewa, koja biina~e pripadala drugim, nadle`nim dràvnim organima uokviru pravnog poretka. Tako bi sve ~e{}im vr{ewem tu-|ih ovla{}ewa stvorio la`no uverewe kako su ti poslovii ina~e wegovi, a {to bi u jednom budu}em trenutku, pomo-}u tako formirane nove “ustavne” prakse, doprinelo poi-mawu tih poslova kao mati~nih du`nosti predsednika. Da-kle, samovoqa poplo~ava put ka fakti~kom ostvarewu na-~ela jedinstva vlasti, nasuprot onom {to i sam Ustav pro-pisuje kada ure|uje pitawe oblika dràvne vlasti, re{ava-ju}i ovo pitawe u korist podele vlasti.

Dakle, moèmo zakqu~iti da je ba{ u tom prostoruUstavom propisanog modela oblika dràvne vlasti u Sr-biji, u odredbi ~lana 4 Ustava, sadràn skup ustavnoprav-nih normi o primewenom na~elu podele vlasti i jasno poj-movno odre|ewe jedinstvenog pravnog poretka RepublikeSrbije. Zatim je ure|eno samo na~elo podele vlasti na za-konodavnu, izvr{nu i sudsku, koje su u odnosu ravnoteè ime|usobne kontrole, pri ~emu je sudska vlast u ovoj konste-laciji dràvnih funkcija nezavisna. Kada Ustav u ovoj od-redbi govori o vlastima, to ne treba bukvalno shvatiti, jersu to samo grane, funkcije jedne, jedinstvene i suverene vla-sti, koje bi trebalo da stoje u funkcionalnoj ravnoteì,ali i me|usobnoj kontroli. Predsednik Republike je kva-litetima koje je samovoqno, na neustavan na~in, pridodaosvojim ustavnim du`nostima, za{ao u jedno novo nepravo, ikr{e}i ustavno na~elo o podeli vlasti, kroz me{awe par-tijskog i dràvnog vo|stva za{ao i u sukob interesa, pa vi-{e ni on sam ne razlikuje istupawe u ime Demokratskestranke od izraàvawa ustavnog na~ela o dràvnom jedin-stvu. Na taj na~in on utire put sistemskoj neustavnosti, udràvi u kojoj i ustavno sudovawe ne funkcioni{e. Ko }esa~uvati srpski Ustav od rastu}e te`we ka stvarawu neu-stavnog jedinstva vlasti u korist voqe predsednika i pre-krajawa slobodno izraène voqe gra|ana za formirawemprirodne i ~iste, nacionalne Vlade Republike Srbije?

Politi~ka mimikrija umestostvarnog nacionalnog pomirewa

U ovoj analizi, neophodno je razmotriti i pitawe legi-timiteta postupaka aktuelnog predsednika, ne bismo li do-kazali permanentnu nekorektnost i politikantsku narav upostupku pripajawa celokupne vlasti u ruke jednog ~oveka.Jer, Tadi} ̀ eli i predsednikovawe, i Vladu, i Skup{tinu,ali i sudove i niè nivoe vr{ewa vlasti u Republici. Gdeje tu Ustav i, posebno, gde je tu moralna osnova ustavnog du-ha?

^lanom 112, stavom 1, ta~kom 3 Ustava Republike Srbi-je propisano je da u nadle`nost predsednika Srbije spada iovla{}ewe da predlaè Narodnoj skup{tini kandidata zapredsednika Vlade, ali tek po{to saslu{a mi{qewe pred-stavnika izabranih izbornih lista, {to je ustavnopravna,tj. legalna osnova za postizborne radwe. Me|utim, u dome-nu politi~kog legitimiteta i svojevrsne ustavnoobi~ajneprakse, logi~no je i opravdano da odre|ena politi~ka koa-licija ili grupa partija, izbornih lista, koje su u mogu}no-sti da formiraju ve}inu u Skup{tini, te istaknu i zajed-ni~kog kandidata za mandatara, pred predsednika izloì

svoj legitimni opravdani stav, te se od predsednika i o~e-kuje da uvaì ~iwenicu politi~ke legitimnosti, kako bi isam predsednik ostao u oblasti legaliteta i sopstvenogustavnog poloàja. Nadaqe, po{to saslu{a wihovo mi-{qewe, predsednik pred Skup{tinu stavqa kona~nu odlu-ku o izboru programa, predsednika i ~lanova Vlade, pred-laù}i prethodno kandidata za predsednika iste. Naime,na taj na~in on potvr|uje ustavno izraàvawe dràvnog je-dinstva, koje je, bez obzira na svoj poloàj u normativnomdelu teksta Ustava, su{tinski metaustavne, vrednosne pri-rode. Naàlost, {ef dràve, vode}i se ~isto uzusima li~-no-partijskog pragmatizma, {to je su{tinski nelegitimno,ali i nelegalno, kao da nema nameru da to u~ini kada je u pi-tawu jedina mogu}a i politi~ki korektna ve}ina za formi-rawe nacionalne Vlade Republike Srbije, koja je, pri tom,na putu stvarawa jasnog koalicionog sporazuma.

Jedna od konkretnih manifestacija {irokog poqa duhaUstava jeste i ideja o nacionalnom pomirewu. Wena zlou-potreba je opasna pojava, a naro~ito ukoliko dolazi od sa-mog predsednika Republike, koji tom prilikom istupa sa-mo kao predsednik Demokratske stranke. Slawem poruke daje vreme da se postigne nacionalno pomirewe politi~kihsnaga iz devedesetih i onih postpetooktobarskih, BorisTadi} je, ne slu~ajno, poslao samo partija{ku poruku svojekoalicije o za{titi tzv. evropskih vrednosti i svojih tre-nutnih pozicija vlasti, a ne zvani~an, partijski neutralan,poziv koaliciji oko socijalista. To zna~i da je on tom pri-likom u zgradi Predsedni{tva saslu{avao predloge svihpredstavnika izbornih lista samo u svojstvu predsednikaDemokratske stranke, jer on ni po Ustavu nema pravo da {a-qe partijske pozive drugim partijama na nekakve razgovo-re, {to je upravo i ~inio na strana~kim konferencijamaili skupovima, ve} jedino moè da uputi poziv koji bi biopartijski neutralan. Na osnovu svega izre~enog, to i nije


Antidemokrate

bilo wegovo opredeqewe, ali ni ustavotvorac nije imao uvidu predsednika koji bi zadrào i funkciju predsedniko-vawa svojom partijom, jer bi tada svako mogao da partijskiinteres proglasi dràvnim, skrivaju}i se iza pozicije ti-tulara dràvnog jedinstva Republike Srbije.

Re~ je o goloj politi~koj mimikriji jednog politi~kogpola koji je u Srbiji u mawini, a kojom se neki od ostalihpoliti~kih aktera u Srbiji ̀ ele uvu}i u postupawe koje jeu sferi neustavnog, kako bi se ostvarili partikularni ci-qevi jednog partijskog programa, a ne op{teg nacionalnogboqitka, sve pod velom zvani~ne dràvne politike i sud-bine dràve i naroda.

Od svih nacionalnih radnika treba o~ekivati konkret-nu reakciju zarad za{tite ustavnog poretka i pravilneprimene ustavnih normi od strane svih, i dràvnih organai gra|ana, jer suzbijawem ovakve {tetne pojave politi~kemimikrije i daqeg spre~avawa zloupotrebe duha Ustava,stajemo u odbranu i slobode Srbije.

Filozofija ulice

Kako bi sa~uvali svoje jakobinske pozicije ste~ene pre-vratom od 5. oktobra, protagonisti konstantne neustavno-sti i politi~kog i partijskog pragmatizma suprostavqe-nog interesima dràve i naroda, nastavqaju sa svojim dav-no oprobanim metodama haosa i pometwe, najavom protesta,skoro uvek samo beogradske demokrat(or)ske nadobudne jav-nosti, nasuprot, kako oni kaù, “filozofiji palanke” ko-ja obitava u nacionalizmu. Pri tom, spremni su da primenesvojevrsne vatrene igre koje moèmo okarakterisati kaopuku, mra~nu – filozofiju ulice.

Nije im dovoqno ni to {to su zloupotrebili prediz-borni proces, me{aju}i poziciju vlasti i zloupotrebqava-ju}i je u strana~ke svrhe, ni to {to su konstantno kr{ili

izbornu }utwu nekorektnim izjavama, te odre|enim samo-promovisawem u javnosti i to sa tobo`wih pozicija dràv-ne vlasti, pa im na kraju nije ni dovoqno to {to im se otva-ra mogu}nost da budu i korektna politi~ka opozicija, te dabarem na taj na~in doprinesu dràvnom dobru. Naprotiv –wihov je vrhunski imperativ o~uvawe gole vlasti kako bistrana~ke nomenklature, sakrivene po dràvnim organi-ma, nastavile svoje rastakawe dràvnog organizma, a sve za-rad jasnih interesa spoqnih nalogodavaca. Filozofijaulice se ogleda u stalnim pritiscima nevladinog pla}e-ni~kog sektora, tzv. politi~kim ekspertizama ve} pozna-tih partija{kih analiti~ara i otvoreno prookupacionihizdajni~kih medija, {to sve dodatno treba da unese strah ipometwu me|u gra|ane Srbije ne bi li i oni zapostavilisvoj ìvot i svoju borbu za egzistenciju pod stalnim nale-tima divqa~kog kapitalizma, a u ciqu za{tite pozicijavlasti onih koji: prodajom pqa~kaju, pqa~kom podmi}uju ikorumpiraju, neosnovanim pretwama zastra{uju, protiv-pravno otimaju i izru~uju, neovla{}eno se izviwavaju, bes-pravno raspolaù potpisuju}i neovla{}eno i izdaju.

Lek protiv neustavnosti

Ustav predstavqa stoèrni akt dràvnog poretka, austavnopravne norme treba da obezbede takvo svojstvo sa-mog Ustava, a ~ije je kr{ewe dovelo do ozbiqne povredeustavnosti u nas, koju nema ko efikasno da za{titi, jer niUstavni sud ne funkcioni{e. Ustav je, sa svojim formal-nim odlikama, te zna~ajem i obimom svoje sadrìne, svoje-vrsni organski akt. Wegov organski karakter i konkretnaprimena u dràvnom ìvotu treba da nadomesti sve nedo-statke obi~nih, niìh zakona, ali i wegovu tehni~ku nesa-vr{enost usled nomotehni~ke nesavr{enosti samog jezika.Tu treba dodati i pomenute nove slu~ajeve neprimene, ilir|ave primene samog Ustava od strane partijskih protago-nista, ali i od strane samog predsednika Republike. Ustavje i tradicija, ali i fakat i motivacija budu}eg dràvnogboqitka. Tako je i teoreti~ar Bruner smatrao ustav “soci-olo{kim faktom”iz koga “izviru”sve ostale norme. Ustavvremenom “raste” kao i dràva koju pravno i politi~kiutemequje. Zbog svega toga, a zarad jednog integralnog pri-stupa pojmu ustava, treba zakqu~iti da je neophodno opre-deqewe za jednu novu definiciju ustava koja }e se pozabavi-ti, na prvom mestu, pitawem wegove primene, odnosnoustavnog ìvota, a ne ~isto teorijskim kategorijama ap-straktne prirode. Doma}a doktrinarna pravni~ka javnosti pravni prakti~ari treba da stanu u odbranu ustavnog po-retka Republike Srbije, te da otvore dilemu o autenti~nojmeri vrednosti vaè}eg ustava i wegove prakti~ne prime-ne. Ono {to je bitno, jeste na{a borba za o~uvawe su{tin-skog spoja dràvnosti i ustavotvornosti. Samo u relacijitih ideja i ustavnopravnih na~ela, ustav ne}e biti “listhartije” koju svako moè da pogazi i iscepa, pa bio to ipredsednik Republike li~no. Ustav bi trebalo da bude du-gove~an izraz bazi~nog politi~kog konsenzusa svih delovazajednice – dràve, {to se u dana{woj situaciji u kojoj senalazi na{a dràva, ogleda u jasnoj i realnoj mogu}nosti danacionalna Vlada Republike Srbije kona~no i bude iza-brana jer ima podr{ku ve}ine gra|ana. Samo na taj na~in }ebiti i dokazano da se pod Ustavom nalaze ba{ svi na teri-toriji dràve Srbije i da su svi pred Ustavom i zakonimajednaki. Strah od povrede Ustava treba da se ogleda u wego-voj doslednoj primeni, jer }e to biti dokaz da u SrbijiUstav postoji. Takvo ustavno pona{awe svih u Srbiji zai-sta predstavqa neophodan uslov budu}ih vremena ustavno-sti i slobode.


Antidemokrate

NNakon izbora od 11. maja 2008. godine, Boris Tadi} i we-govi saradnici (u politi~koj i medijskoj sferi), po-krenuli su iznenadnu napadnu i neukusnu kampawu

glorifikovawa Socijalisti~ke partije Srbije. SPS je od-jedanput postala “moderna stranka levice”sa kojom je mogu-}e nastaviti “evropski put”. Tadi} je ~ak priznao i da je1993. godine DS razmi{qao da u|e u vladu sa SPS-om: ““UDS-u koji je vodio Zoran \in|i}, 1993. godine je postojalaideja o formirawu zajedni~ke vlade. Ta ideja se izjalovi-la i Srbija je onda mnogo lo{ije izgledala. Mo`da bi bi-lo boqe da je tada napravqen jedan nacionalni i politi~-ki dogovor”” (Fonet, “Politika”, 29. maj 2008). Ovakvo izne-nadno “pribliàvawe” SPS-u je izazvalo smeh i nevericune samo u Srbiji, ve} i u Evropskom parlamentu. Slovena~-ki ministar Rupel je poku{ao da opravda taj neverovatanobrt: ““Stranka Borisa Tadi}a je dobila puno poverewezbog evropske orijentacije. On sada moè da napravi vladusa partijama koje na prvi pogled ne ulivaju poverewe...(smeh) Dobro, poku{ao sam da odgovorim diplomatski ko-liko sam mogao... (smeh)... Nisam socijalista, ali ̀ elim mu(Tadi}u) sre}u sa wima”” (“Politika”, 26. maj 2008) Svetla-na Vasovi} Mekina iznosi i da je ta~no da Rupel nije soci-jalista, ve} da je on bio komunista u predratnoj Sloveniji.

Sa duge strane, svojim nekada{wim koalicionim part-nerima, Tadi} je upu}ivao najteè pretwe! Prema svedo~e-wu potpredsednika DSS-a Slobodana Samaryi}a i funk-cionera Nove Srbije Miroslava Marki}evi}a, Tadi} im je22. maja 2008, na konsultacijama o formirawu vlade, di-rektno poru~io: “I ja mogu nekoga da likvidiram””(!?) (Sa-maryi} je to potvrdio nakon Tadi}evog demantovawa Mar-ki}evi}evog svedo~ewa o pretwama, 24. maja 2008, a pisanuizjavu Samaryi}a su preneli Tanjug i “Novosti” 25. maja2008). Prof. dr Vojislav [e{eq, kome se u Hagu sudi zbogwegovih re~i, nikada nije ni{ta sli~no izjavio kao opozi-cioni politi~ar, iako je, prema evropskim pravilima,imao ve}u slobodu govora nego Tadi} koji je danas na vlasti.

Otkuda ovakve te{ke pretwe prema doju~era{wim koa-licionim partnerima i “ode” satanizovanim politi~kimprotivnicima? Kuda ide srpska politika? Jasno je da su upolitici mogu}i obrti, ali ovo je ipak bilo previ{e! Mo-`da je medijsko-politi~ka grupacija oko Tadi}a u posled-wih nekoliko godina promenila svoju politiku a da javnostto nije primetila? Mo`da se vi{e ta politika ne bazirana svojoj prepoznatqivoj ostra{}enoj retorici, mo`da se“reformisala”? Podsetimo, ta politika se 2000. godine za-snivala na satanizaciji biv{eg predsednika Milo{evi}a,progonu wegove porodice i partije ~iji je osniva~ bio, kri-znim {tabovima, paqewu institucija i prebijawu poli-

ti~kih protivnika, okrivqavawu predsednika Milo{evi-}a za sva zla ovog sveta, izme|u ostalog ~ak i za otimaweKosova i Metohije od strane Zapada, za NATO bombardo-vawe RTS-a, na izjedna~avawu takvih politi~ara kao {tosu Tu|man, Izetbegovi} ili Olbrajtova sa Milo{evi}em,i sli~nim “demokratskim” podvizima. Kao kruna ove poli-tike, usledila je nelegalna, sramna i skandalozna otmicabiv{eg predsednika na najve}i srpski praznik, koja i danas,posle 7 godina, izaziva ose}aj mu~nine i neverice .

Slede}i citati }e nam pokazati da li se “reformisani”Tadi} ogradio od ovakve politike prvobitnog DOS-a:

““Predsednik Srbije naglasio je i da je u posledwe vre-me vi{e puta upozoravao da }e ’’politika ne~iwewa, neu~e-{}a i neangaòvawa, koja se vodi u Beogradu, kao i sve ve-}i uticaj partije Slobodana Milo{evi}a na politikuVlade Srbije’’, trajno razoriti nacionalne i dràvne in-terese. ’’Takva politika nas dodatno udaqava od savremenogsveta i uvodi u realnu opasnost nove politike sankcija me-|unarodne zajednice prema na{oj dràvi, ali i prema Sr-bima u BiH’’, naveo je Tadi}”” (““Danas””, 18. decembar 2004).

Daqe, Tadi} je godinama insistirao na tome da treba na-staviti sa politi~kim progonom porodice Slobodana Mi-lo{evi}a, iako je on ve} bio u Hagu:

Boris Tadi}: ““Imamo ~iwenicu da je ime Mire Marko-vi} skinuto sa Interpolove poternice, obrazloèwem daje wen advokat ’’sve~ano’’ obe}ao da }e se ona pojaviti na su-


S one strane razuma

Nemogu}aNemogu}a misijamisijaIIddeeoollooggiijjaa ooppssttaannkkaa nnaa vvllaassttii

•• Ne postoji nijedan parametar koji ukazuje da su se Demokratska stranka i Socijalisti~kapartija Srbije pribliìle u ideolo{kom smislu. Opstanak na vlasti jedini je ciq koji ““de-mokrate”” moè da gurne u zagrqaj sa koalicijom okupqenom oko SPS-a

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

du, pa sada svaki advokat moè da zahteva isto za svog bra-wenika pozivaju}i se na jednakost gra|ana pred Ustavom””..

Novinar: ““Koga pozivate na odgovornost?””Boris Tadi}: ““Va`no je re}i da sve politi~ke stranke

vladaju}e koalicije dele odgovornost za stvarawe ovakveatmosfere, a ne samo Velimir Ili}, ili sam premijer. Toje atmosfera iz devedesetih godina””. (intervju, ““Novosti””,29. avgust 2005)

U vreme kada Milo{evi} nije mogao da se brani od ra-znoraznih i te{kih Tadi}evih podmetawa, jer je bio ve} te-{ko bolestan u Hagu, ovaj “demokrata” je nastavqao satani-zaciju Milo{evi}a i optuìvawa bez ikakvih dokaza:

““Nije nemogu}e da je novac koji je uplatio Telekom Ita-lija za kupovinu Telekoma Srbija, zavr{io direktno uyepovima Slobodana Milo{evi}a””. (““Novosti””, 14. maj2005)

I nakon smrti, ta~nije re~eno sudsko-medicinskog ubi-stva, Slobodan Milo{evi} je ponovo na Tadi}evom udaru,a SPS mu je zakleti neprijateq:

““Moji suparnici su Milo{evi}eva stranka i SRS””. (in-tervju, Fonet, 12. novembar 2006)

Nije pro{lo ni godinu dana od smrti Milo{evi}a, a onje u Tadi}evoj malicioznoj interpretaciji ponovo kriv zaameri~ko otimawe Kosova i Metohije. Skoro je neverova-tan stepen Tadi}eve ostra{}enosti:

““Da li neko misli da bi, da je posle 5. oktobra ostalaMilo{evi}eva i radikalska vlast, Kosovo danas biloautonomija u Srbiji? Ne, bilo bi ve} odavno nezavisno.Ovako smo stvorili {ansu, u{li smo u pregovore. Prego-vora, ina~e, ne bi ni bilo””. (““Ve~erwe novosti””, 31. decem-bar 2006)

Ali, zato zapadni ~inovnici i te kako znaju da vrednujuTadi}eve “zasluge”. Oli Ren govori o “kvalifikacijama”Borisa Tadi}a, misle}i pre svega na u~estvovawe u onojvlasti koja je na najsramniji na~in otela i isporu~ila biv-{eg predsednika, ina~e potpuno legalno izabranog na ne-koliko odrànih vi{epartijskih izbora:

““Tadi} je, kako je istakao Oli Ren, ’’bio deo vlasti Zo-rana \in|i}a, koja je uhapsila Slobodana Milo{evi}a.On je i u pro{losti pokazao, a potom i sada, potpunu posve-}enost re{avawu ovog problema. Verujem da }e budu}a srp-

ska vlada re{avawu ovog problema pristupiti na najo-zbiqniji na~in’’, kazao je komesar””. (““Blic””, 14. oktobar2006)

Konstanta Tadi}evog razmi{qawa i javnog iskazivawapoliti~ke mr`we prema Slobodanu Milo{evi}u je etike-ta “zlog” Balkanca, koji nije stekao “vrline” prosve}enogEvropqanina, koji nikada ne laè svoje ameri~ke “prijate-qe”. ““Nikada ne smem da ih slaèm jer }e ~itava zemqa dasnosi posledice, kao u vreme Milo{evi}a, koji je, onakobalkanski, nastojao da obmane i nasamari ~itav svet”” (Ta-di} govori o ““dobronamernim”” politi~arima sa Zapada,prim. D. M.) (““Profil””, 2006. godina)

Tadi} je zaista nebrojeno puta dokazao neshvatqivu ineprimerenu opsednutost za pripisivawe krivice za sve~oveku koji je mrtav, pa je po Tadi}u upravo Milo{evi}razlog za{to treba doneti novi ustav:

““U ustavno-pravnom smislu nismo se ogradili od Milo-{evi}evog vremena i to ~itava Evropa o~ekuje od nas””.(““Danas””, 24. oktobar 2006)

Posebno su sramne slede}e izjave Borisa Tadi}a kojimase on javno ponosi hap{ewem i isporu~ivawem Hagu osni-va~a i predsednika SPS-a, Slobodana Milo{evi}a:

““Predsednik Srbije rekao je da je sada{wa vlada ’’di-rektno odgovorna’’ {to Mladi} do sada nije uhap{en, i do-dao da wegova Demokratska stranka, ’’koja ima potencijalda bude vode}a snaga u budu}oj vladi’’, moè da zavr{i tajposao. On je podvukao da su demokrate izru~ile Hagu biv-{eg predsednika Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a 2001.godine””. (““Dnevnik””, 21. oktobar 2006)

““Na pitawe kakve garancije Srbija moè da ponudiEvropskoj uniji, on je odgovorio da ’’garantuje praksom jerje, u vreme kada je Demokratska stranka imala odlu~uju}uulogu u Vladi, izru~en Slobodan Milo{evi}’’.

Tadi} je rekao da je svoju ideju predo~io tokom poseteItaliji i da su wegovi sagovornici, predsednik \or|o Na-politano, premijer Romano Prodi i {ef diplomatije Ma-simo D’’ Alema, na wu ’’reagovali izvanredno i potpuno jerazumeli’’””. (““Borba””, 16. oktobar 2006)

““Na pitawe kakve garancije Srbija moè da ponudiEvropskoj uniji, on je odgovorio da ’’garantuje praksom, jerje u vreme kada je Demokratska stranka imala odlu~uju}uulogu u Vladi izru~en Slobodan Milo{evi}’’””. (““Danas””,13. oktobar 2006)


S one strane razuma

Da se ne radi o sporadi~nim i slu~ajnim izjavama, potvr-|uje i slede}e zvani~no saop{tewe Pres-slu`be predsed-nika Srbije:

““Povodom ovog pisma, iz Pres-slu`be predsednika Sr-bije je saop{teno da je Srbija ’’u posledwih {est godinau~inila jako puno na pitawu saradwe sa Ha{kim tribuna-lom i ka`wavawa ratnih zlo~inaca, po~ev od izru~ewaSlobodana Milo{evi}a i transfera drugih visokih funk-cionera biv{eg reìma, pa sve do su|ewa pred Specijal-nim odeqewem za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogra-du’’””. (““Politika””, 27. jul 2007)

Dakle, nepregledan je spisak Tadi}evih vi{e nego sram-nih izjava na temu izru~ewa Milo{evi}a Ha{kom tribu-nalu. Ne samo zato {to se glorifikuje kriminalna otmicabiv{eg predsednika, ve} se pokazuje i ogromna doza ostra-{}enosti, potpuno neprimerena jednom predsedniku drà-ve. Ove izjave ubedqivo pokazuju i za{to je na{a dràva da-nas potpuno uru{ena, i za{to je u statusu polukolonije.Aktuelni predsednik je uvek duàn da ~uva dostojanstvosvog prethodnika, ma {ta on mislio o wemu li~no. Kako seto radi u ozbiqnim dràvama, pokazuje primer Putina iJeqcina. Najgore od svega je kada se taj manir ogovarawa iopsednutosti svojim prethodnikom (posebno pokojnim) ko-risti kao glavni argument u razgovorima tokom posetastranim zemqama. Za SPS bi u najmawu ruku ovo moglo bi-ti dovoqno da od Tadi}a traè javno izviwewe wima kaopartiji, kao i porodici pokojnog predsednika Milo{evi-}a.

Posebno kada se imaju u vidu izjave koje na krajwe nepri-meren na~in povezuju genocid i Slobodana Milo{evi}a.To je posebno neshvatqivo ako se zna da Me|unarodni sudpravde, ali ni MSKJ u Hagu nisu utvrdili da je Milo{evi}ikada po~inio ili naredio genocid:

““Danas je ponovo ime Srbije pomiwano u kontekstu rat-nih zlo~ina i genocida u svim svetskim medijima. Politi-ka koja nas je dovela do toga da se ponovo na|emo u ììsvetske javnosti u negativnom kontekstu bila je politikareìma Slobodana Milo{evi}a””. (prenela Beta, 26. fe-bruar 2007)

Samo nepunih godinu dana pre ove neukusne glorifika-cije SPS-a koja je zapo~ela u maju 2008, bili su aktuelni ve-oma o{tri Tadi}evi napadi na istu tu partiju:

““Danas su ti qudi osu|eni zbog zlo~ina. Sada pravosud-ni organi treba da se zapitaju da li postoji neophodnostpravnih postupaka protiv stranaka i pojedinaca iz vrhavlasti koji su bili inspiratori zlo~ina”” –– smatra liderDS-a, dodaju}i da stranka koja se ponosi politi~kim ideja-ma svog lidera koji je bio predvodnik takve politike sadapodràva Vladu. (““Danas””, 3. jul 2006)

Posebno je u tom kontekstu upe~atqiva izjava predsed-nika Srbije i predsednika DS-a data usred Zagreba:

““Moje izviwewe svim pripadnicima hrvatskog narodakoje je neko u~inio nesre}nim u ime mog naroda ja upu}ujem,i, evo, preuzimam na sebe odgovornost””, izjavio je predsed-nik Tadi} u intervjuu za emisiju ’’Nedeqom u dva’’ Hrvatsketelevizije. Ti ratovi su, prema wegovim re~ima, bili ““neo-bi~ne olimpijske igre zla””, ali je, kako ocewuje Tadi}, Mi-lo{evi} bio ““za prst odgovorniji od drugih””. (Zagreb, Be-ta, 23. jun 2007)

Dakle, po ovako konstruisanoj zameni teza, Milo{evi}bi lako mogao biti odgovoran i za uvoz oru j̀a iz Ma|arskekoji je po~etkom 90-ih i{ao za hrvatske paravojne forma-cije, i za ubistvo jugoslovenskog ambasadora Rolovi}a u[vedskoj 70-ih godina koje su po~inili usta{ki teroristi,i za Maspok ili nacionalisti~ku histeriju u Hrvatskoj 70-ih, za usta{ku teroristi~ku grupu koja je 70-ih upala napodru~je Bugojna, podmetawe bombe u beogradski bioskop“20. oktobar” od strane usta{kih terorista, a onda i zausta{ki genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu.

Dakle, iz svih ovih Tadi}evih izjava jasno proizilazi dani medijsko-politi~ka grupacija okupqena oko Tadi}a ni-je promenila svoju retoriku i politiku u posledwih neko-liko godina, po kojoj je Milo{evi} bio “kriv” bukvalno zasve, a zajedno sa wim i partija na ~ijem je ~elu bio – SPS.Kako je mogu}e onda da im je u maju i junu 2008. godine, odje-danput postala prihvatqiva koalicija sa SPS-om? Mo`dase pravi odgovor nalazi u slede}oj izjavi Kamerona Mante-ra, ameri~kog ambasadora u Beogradu kojom su Demokratskastranka i Boris Tadi} dobili zeleno svetlo od mentora:““Nadam se da }e budu}a vlada biti proevropska. Socijali-sti su prihvatqivi”” “http://www.novosti.rs” 31. maj 2008)


S one strane razuma

IIako sam uvek smatrao da je za nesre}u koja je u posled-we dve decenije zadesila srpski i druge ju`nosloven-ske narode kriv mawe, mnogo mawe nego {to su ga op-

tuìvali wegovi politi~ki protivnici, nikad nisam biopristalica politike Slobodana Milo{evi}a.

Me|utim, kad god se setim onog amaterskog snimka ano-nimne holandske doma}ice iz dvori{ta zatvora u [eve-ningenu, na kojem se vidi kako dvojica, ko zna ~ijih polica-jaca, biv{eg predsednika Srbije, drè}i ga ispod mi{ke,izvode iz helikoptera i vode u tamnicu kao najobi~nijeglopova i kriminalca, obuzme me tuga. I bes prema nequdi-ma iz tada{weg dosovskog reìma u Beogradu koji su Milo-{evi}u, ali i svima nama, svakom Srbinu koji ima dostojan-stvo, priredili takvo ponièwe – nezabeleèno u novijojistoriji civilizacije.

Jer, nikad se ranije nije dogodilo da neka zemqa kidna-puje sopstvenog predsednika i isporu~uje ga u inostranstvo.I to ne nekoj dràvi, ve} holandskoj ispostavi zlo~ina~-kog ameri~ko-evropskog udruèwa koje se ve} 15 godina ba-vi poniàvawem i uni{tavawem srpskog naroda. I to naVidovdan, jedan od najve}ih nacionalnih praznika.

@uti baloni radosti za Milo{evi}evu smrt

Ovih dana se te tu`ne scene se}am ~e{}e nego obi~no.Svaki put kad ~ujem kako Boris Tadi}, Mla|an Dinki} ilineko drugi iz udruèwa nequdi koje je ponizilo i ubiloMilo{evi}a tvrde kako bi bilo jedino normalno i moral-no da Milo{evi}evi politi~ki naslednici skrenu s uma iupravo sa wima naprave vladu koja bi upravqala poniè-nom i opqa~kanom Srbijom. I jo{ vi{e kad ~ujem kako ~aki pojedini rukovodioci SPS-a izjavquju da bi to mo`dabila dobra kombinacija – udruìti se sa onima koji su tioteli vlast, ubili predsednika i zamalo uni{tili stran-ku. Za sve to ih amnestirati i pride im dati da upravqajuSrbijom. I sami priznaju da to ne bi ba{ izgledalo nor-malno, ali pamet je ovde davno rekla zbogom.

U politici je sve mogu}e, a neki kaù i dozvoqeno. Onaj{to je ubio Milo{evi}a i poku{ao da ubije [e{eqa, iz-javio je da “onom kome je do morala i obraza nije mesto u po-litici, ve} u crkvi”. On nije imao ni jedno ni drugo, ali daje ìv, ne verujem da bi sebi dozvolio ovo prostituisawekoje demonstrira wegov naslednik Boris Tadi}.

Vidovdansko kidnapovawe i prodaja Slobodana Milo-{evi}a sa krajwim ciqem wegovog ubistva, samo su po~etakbeskona~ne liste zla koje su dosovske stranke, predvo|eneDemokratskom strankom i G 17, u posledwih desetak godina

u~inile Socijalisti~koj partiji Srbije i wenim ~lanovi-ma. Liste ~ije ~itawe ne bi mogao da izdrì nijedan ~lanSPS, osim ako se u tu stranku nije u~lanio iskqu~ivo izgolog interesa, i koji nema jak ̀ eludac. Otaybinu u kojoj jetri puta na izborima, voqom ogromne ve}ine naroda, biranza wenog predsednika, predsednik SPS-a napustio je sayakom nabijenim na glavu. Taj yak nabio mu je predsednikDS-a, uz pomo} sada{wih predsednika G17 i LDP-a. Izve-li su Milo{evi}a iz Srbije kao {to wihovi poslodavci uAmerici osu|enike na smrt izvode na gubili{te. Kao da subili sigurni da se ìv ne}e vratiti u Srbiju. Tri mesecapre toga, lideri DS-a, G17 i sada{weg LDP-a izvr{ili suoruàni napad na ku}u predsednika SPS-a, uz podr{ku svo-jih strate{kih koalicionih partnera – ûmeta, [iptarai Kuma. Ni to svet do tada nije video: kriminalci poku{a-vaju da uhapse doskora{weg predsednika dràve, a polici-ja im u tome pomaè. U prisustvu nekoliko hiqada qudi iuz direktan televizijski prenos, Milo{evi}a su uhapsilinakon {to mu je tada{wi potpredsednik Vlade êdomirJovanovi} dao re~ da ne}e biti isporu~en Ha{kom tribu-nalu, i nakon {to je ta re~ preto~ena u pisanu garanciju ko-


Politi~ki nemoral

Obraz kObraz k’’’’o |ono |onZZaa kkooaalliicciijjuu ookkuuppqqeennuu ookkoo DDeemmookkrraattsskkee ssttrraannkkee,, jjeeddiinnoo vvllaasstt nneemmaa aalltteerrnnaattiivvuu

•• Normalnom ~oveku, sa normalnim pam}ewem i logi~nim rezonovawem, diè se kosa na glavi kad vidi na{ta su sve spremni Boris Tadi} i wegova demokratska klika, samo da bi privoleli svoje nekada najqu-}e politi~ke protivnike iz SPS-a, ~ijeg su predsednika na najnemoralniji na~in isporu~ili Hagu, da imdââ podr{ku za jo{ jedan mandat za kona~no uni{tewe Srbije

PPii{{ee:: DDuu{{aann MMaarrii}}

ju je potpisao tada{wi premijer i predsednik DS-a, Zoran\in|i}.

Biv{i predsednik Srbije je znao da ima posla sa gilip-terima, ali je poverovao da se ni oni ne}e drznuti da poga-ze obavezu koju su potpisali kao najvi{i dràvni funkci-oneri. Ali i da nije poverovao, nije imao izbora. Ionakobi ga ubili. Kapitalan doprinos toj prevari i hap{ewupredsednika SPS-a dao je i Milan Milutinovi}, drugipredsednik Srbije iz redova te partije. Tadi}, Dinki} idru{tvo su mu se zahvalili na taj na~in {to su i wega po-slali u ha{ku tamnicu.

Jedan od najva`nijih uslova koje sada{we rukovodstvoSPS-a postavqa pred svoje koalicione partnere jeste da seoni obaveù da }e Srbija sa wima na vlasti braniti Repu-bliku Srpsku. Wihovog tada{weg predsednika Milo{evi-}a predsednik DS-a Zoran \in|i} uhapsio je pod optu`bomda je finansirao stvarawe i odbranu Republike Srpske iRepublike Srpske Krajine.

Ni mrtvog Milo{evi}a la`ne demokrate nisu ostavilena miru. Da su se oni pitali, sanduk sa wegovim telom ne binikad u{ao u Srbiju. Kad je Milo{evi}evo telo ipak sti-glo u Srbiju, zabranili su dabude izloèno tamo gde jetrebalo i moralo – u nekoj odnajvi{ih dràvnih institu-cija. I to je Tadi}u, ânku,\eli}u i Dra{kovi}u bilomalo, pa su odbili da biv{empredsedniku Srbije daju grob-no mesto u Beogradu, u Alejivelikana.

U trenucima dok se Srbijaispred Narodne skup{tineopra{tala od Milo{evi}a,nekoliko stotina metara da-qe DS, G17 i LDP organizo-vali su narodno veseqe, sa pi-{taqkama i balonima. Prviput se dogodilo da u Srbijineko javno proslavqa ne~ijusmrt.

Vlast DS i G 17 spre~ilaje porodicu predsednikaSPS da prisustvuje wegovoj sahrani. Dve godine MarkoMilo{evi} i Mirjana Markovi} ne mogu da posete grobsvog oca i supruga. Da do|u u Srbiju, bili bi uhap{eni pre

nego {to bi na wegovom grobu zapalili sve}u. Umesto sve-}e, juri{nici DS-a iz poàreva~kog “Otpora” u grob Slo-bodana Milo{evi}a zabijaju glogov kolac. Dvadeset godina

za DS i wenu vanbra~nu decuG 17, LDP i sli~nu bolumen-tu, Milo{evi} je kasapin,krvnik, ubica, ratni zlo~i-nac, diktator, psihopata, aon i wegova stranka silemraka, fa{isti, retrograd-ne snage pro{losti, mafija{i...

Ako bi neko u Srbiji or-ganizovao nagradnu igru u ko-joj bi u~esnici imali zadatakda prona|u jednu uvredu kojapostoji u srpskom jeziku, akojom \in|i}, Tadi}, Mi}u-novi}, Dinki}, êda... nisu“~astili” Slobu i SPS, svesa Ivicom Da~i}em, bila bito nagradna igra bez nagrade.Takva uvreda ne postoji.

Zahvaquju}i DS, G17 iSPO, “prirodnim koalicio-

nim partnerima” Socijalisti~ke partije Srbije, u glav-nom gradu Srbije vi{e nema trgova i ulica sa imenima de-setina najve}ih heroja. Sada Tadi} i wegovi koalicionipartneri ube|uju javnost u Srbiji da izme|u DS i SPS “ne-ma programskih razlika”. Kao da su qudi u Srbiji u prote-klih 15 godina bili gluvi i }oravi.

Milo{evi}evo beogradsko hap{ewe i, kasnije, ha{koubistvo bili su kulminacija obra~una DS-a i drugih dosov-skih stranaka sa SPS-om i wenim predsednikom, koji je po-~eo 5. oktobra 2000. godine nasilnim preuzimawem vlasti.Uz upotrebu oru j̀a, pqa~ku i paqewe dràvnog parlamen-ta i dràvne televizije, ali i javnim raspisivawem svoje-vrsne poternice za svima koji imaju ~lansku kartu SPS-a,a ne pristaju da budu dosovske marionete. Demokratskastranka je SPS silom sru{ila s vlasti. Vlast Demokrat-ske stranke je smenila ili isterala s posla skoro 50 hiqa-da ~lanova SPS-a.

Vlast DS i G17, uz podr{ku Gra|anskog saveza, Demohri-{}anske stranke Srbije, SDU, SD, SPO i drugih, sada po-kojnih stranaka, usvojila je niz zakona u oblasti prosvete,zdravstva, rada i penzijsko-invalidskog osigurawa ~ijeukidawe zahteva SPS. Sad bi Tadi} i Dinki} ukinuli svete zakone, pojeli bi tih nekoliko hiqada stranica papira,


Politi~ki nemoral

samo da im SPS omogu}i da ostanu na vlasti. Ako treba,ukinuli bi i Srbiju, koja, grak}u kao gavranovi, ako oni nebudu na vlasti, ne}e ni postojati.

““Demokratski”” tranzicioni pqa~ka{i–– borci za socijalnu pravdu

DS i G17 su smederevski “Sartid” prodale po ceni kojaje mawa od provizije koja se na Zapadu dobija za takav posao,tri {e}erane koje su u zalihama i nov~anim potraìvawi-ma imale 48 miliona prodali su za devet evra, hiqade pred-

uze}a koja su vredela milione rasprodali su svojim partij-skim tajkunima za wihov godi{wi yeparac. Da~i}, Mrko-wi} i Krkobabi} su u predizbornoj kampawi obe}ali da }e,ako do|u na vlast, poni{titi sve mafija{ke privatizaci-je. Ako bi to u~inili, poni{tili bi DS.

Moè li iko normalan da zamisli kako Boris Tadi}, za-jedno sa Ivicom Da~i}em kao svojim koalicionim partne-rom, odlazi kod Miodraga Kosti}a i napla}uju mu preosta-lih 47,999.991 evra?

Temeq programa SPS su socijalna pravda i odbrana Ko-sova i Metohije. Sad neki tvrde kako bi bilo najprirodni-je da se socijalisti za tu pravdu bore zajedno sa DS i G17,strankama koje su za osam godina vladavine s posla najuri-li skoro pola miliona radnika. A da se za osloba|awe odokupacije ju`ne srpske pokrajine bore rame uz rame sa ê-

dom Jovanovi}em, koji tvrdi da Kosovo i Metohiju treba da-ti Ramu{u Haradinaju i Ha{imu Ta~iju. Ili sa Mla|enomDinki}em koji smatra da je nastojawe Srbije da se suprot-stavi nezavisnosti Kosmeta “kolektivno ludilo”. Dok su{iptarski teroristi proterivali stotine hiqada Srba saKosova i Metohije, pqa~kali im i ru{ili ku}e, grobqa,crkve i manastire, silovali im, ubijali i, u Kle~kama iGlo|anima, spaqivali k}eri i sinove, DS i G17 su za tokrivili Milo{evi}a i SPS, [e{eqa i radikale.

U pri~ama ̀ utih “demokrata” sad su krivi samo [e{eqi radikali. Milo{evi} i SPS vi{e nisu. Tadi} }e opovrg-nuti sebe i mo}nu medijsku ma{ineriju i priznati im da subili faktor stabilnosti na Balkanu, da su vodili politi-ku mira i demokratije miroqubivije nego {to je to radioMahatma Gandi, da travku na Kalemegdanu nisu zgazili, akamoli da su po~inili neki zlo~in, samo da mu pomognu dazajedno sa Dinki}em, \eli}em i Pajti}em i daqe ja{u nagrba~i Srbije. Pa makar ubudu}e godi{we ne zara|ivali,kao do sada 11, ve} samo jedan milion evra.


Politi~ki nemoral

Samo za jaku èluda~nu kiselinu……Sklapawem saveza sa ““proevropskim snagama””, socijalisti bi u{li i u koaliciju sa Nenadom ânkom.

Istim onim ânkom koji je, govore}i svojevremeno na mitingu dosovskih stranaka na Trgu republike, izja-vio da bi problem sa Slobodanom Milo{evi}em i wegovim saradnicima trebalo re{iti na demokratski na-~in – wihovim ve{awem na okolno drve}e.

NNa izborima za Skup{tinu grada Beograda, Beogra|anisu jo{ jednom nedvosmisleno potvrdili da je Srpskaradikalna stranka pojedina~no najja~a politi~ka

stranka u prestonici. Radikali su ostvarili istorijskirezultat, osvojiv{i vi{e od 316.000 glasova, {to predsta-vqa 40 odborni~kih mandata u novom sazivu Skup{tineGrada. Ako u obzir uzmemo ~iwenicu da tzv. listu “Zaevropski Beograd” osim Demokratske stranke ~ine i G17plus i SPO, i da su tako ujediweni osvojili 45 mandata, on-da je sasvim izvesno da je Srpska radikalna stranka pravipobednik u Beogradu. Dokaz za ovu tvrdwu dobijamo i pro-stom matematikom – i to ako imamo u vidu da su radikali sa27 odborni~kih mandata “sko~ili” na 40, {to je za 13 man-data vi{e u odnosu na prethodne lokalne izbore. S drugestrane imamo DS koji je imao 34 odborni~ka mandata, i G17plus sa 5 odborni~kih mandata, a koji su na ovim izborimasa zajedni~kom listom osvojili 45 mandata, {to je za samo 6mandata vi{e u odnosu na prethodne izbore. Dakle, i mate-mati~ki i su{tinski gledano, Beogra|ani su glasali zapromene, odnosno za budu}eg gradona~elnika AleksandraVu~i}a.

Koliko je realnost za Demokratsku stranku surova, naj-boqe znaju politikanti, tajkuni i samozvani “tajfuni” ko-je predvodi beogradski “demokrata” i, kako ve} rekosmo,matemati~ko-su{tinski gubitnik Dragan \ilas. Da su{ampawac i vatromet u reìji Sr|ana [apera, marketin-{kog manipulanta, i Marka \uri{i}a, {efa putuju}egcirkusa, i ovog puta bili uzaludno utro{eni, Beogra|anisu saznali u roku od 24 ~asa od zatvarawa bira~kih mesta.Ve} narednog dana, Srpska radikalna stranka, odnosnoAleksandar Vu~i}, kandidat radikala za gradona~elnikaBeograda, inicirao je pregovore sa budu}im koalicionimpartnerima. Predstavnici koalicija DSS-NS i SPS-PUPS-JS odazvali su se Vu~i}evom pozivu i tako nedvo-smisleno i temeqno pristupili konstruktivnim razgovo-

rima s ciqem formirawa budu}e gradske vlade u Beogradu.Osim ideolo{kih i programskih sli~nosti, matemati~kizbir je bio legitimni demokratski princip za ove partner-ske razgovore. Radikali sa osvojenih 40 odborni~kih man-data, DSS-NS sa osvojenih 12 mandata i SPS-PUPS-JS saosvojenih 6 mandata – ~ine stabilnu odborni~ku ve}inu od58 odbornika.

Principi + sporazum = dogovor Nosioci budu}e gradske vlasti – SRS, koalicije DSS-

NS i SPS-PUPS-JS na samom po~etku pregovora su defi-nisali zajedni~ke programske principe, odnosno pravcepoliti~kog delovawa. Na zajedni~koj konferenciji za no-vinare, na kojoj je ispred koalicije DSS-NS prisustvovaoAndreja Mladenovi}, a ispred SPS-PUPS-JS AleksandarAnti} i Milan Krkobabi}, Aleksandar Vu~i} je javnostupoznao sa pet principa na kojima }e funkcionisati budu-}a gradska vlast. Ti principi su: 1) Briga o deci, starima,qudima sa posebnim potrebama, kao i uspostavqawe soci-jalne pravde; 2) Ubrzan i ravnomeran razvoj grada i izgrad-wa kapitalne infrastrukture; 3)Efikasno upravqawe ko-munalnim slu`bama; 4) Javnost u radu i borba protiv ko-rupcije i 5) Izgradwa neprofitnih stanova. Prema Vu~i-}evim re~ima, prioriteti za novu gradsku vlast svakako }ebiti izgradwa mosta Sur~in–Obrenovac, zavr{etak obi-laznice oko Beograda i izgradwa mosta na Adi Ciganliji.Pitawe potpisanog ugovora za izgradwu mosta na Adi je idaqe ostalo otvoreno za budu}u gradsku vlast, ali ukolikoje taj ugovor “pravno perfektan”, svakako da ne}e biti po-ni{ten. “Beogra|anima }emo obezbediti boqe uslove ì-vota, radi}emo danono}no, bori}emo se protiv kriminalai ne}emo progoniti politi~ke protivnike”, poru~io je Vu-~i}.

Konkretna kadrovska re{ewa i formirawe tima koji}e raditi za Beograd, drugi je deo pregovora koji su u toku,a koji }e rezultirati potpisivawem koalicionog sporazu-ma. Ono {to je za sada izvesno jeste da }e novi gradona~el-nik Beograda, po svemu sude}i, biti Aleksandar Vu~i}. Za


Promene

Puca beogradskaPuca beogradskaù~naù~na ““““kesakesa””””

PPoossttiiggnnuutt kkooaalliicciioonnii ssppoorraazzuumm iizzmmee||uu SSRRSS,, kkooaalliicciijjee DDSSSS--NNSSii kkooaalliicciijjee ookkuuppqqeennee ookkoo SSPPSS--aa oo ffoorrmmiirraawwuu ggrraaddsskkee vvllaassttii

•• Sporazum o formirawu nove gradske vlasti u Beogradu, koju }e ubudu}e ~initi SRS, koalicijaDSS-NS i koalicija okupqena oko SPS-a, izazvao je prave tektonske poreme}aje u Demokrat-skoj stranci. Ekipa Tadi}a, \ilasa i Dinki}a, preti uli~nim nasiqem i {iri fa{isti~kepretwe, jer se te{ko miri sa realno{}u da su u Beogradu izgubili gotovo decenijsku vlast

•• Ogromnu patwu kod ““̀ utih”” izaziva ~iwenica da vi{e ne}i imati {apu na 66 milijardi di-nara gradskog buyeta, kao i to {to ne}e sedeti u Gradskoj direkciji za gra|evinsko zemqi{tei izgradwu, ~iji buyet iznosi 14,9 milijardi dinara (181 milion evra). Osim kompletne garni-ture u vrhu gradske uprave, Demokratska stranka tako|e ostaje i bez osam gradskih sekretari-jata, a {to je svakako za wih najbolnije –– i bez 13 direktorskih foteqa u javnim preduze}ima

PPii{{ee:: IIvvaann NNiinnii}}

tu funkciju, Vu~i} je dobio otvorenu podr{ku koalicijeDSS-NS, a prema re~ima predstavnika koalicije okupqe-ne oko socijalista, “Vu~i} je logi~no i prihvatqivo re{e-we”.

Panika u DS, G17 plus i LDP Znaju}i da sasvim sigurno gube decenijsku gradsku vlast,

koja im je, zloupotrebama i korupcijom nevi|enih razmera,u yepove slivala milione evra, panika u Demokratskojstranci je trajala jo{ od progla{ewa izbornih rezultata.Opaki i kriminalni gubitnici, odmah su alarmirala svesvoje odavno istro{ene resurse. “@uti” mediji pod pali-com Sr|ana [apera intenzivirali su akciju sna`ne pro-pagande, koja se nijednog trenutka nakon progla{ewa iz-bornog rezultata nije zaustavila. Fraze i floskule o tomeda su Beogra|ani izabrali evropski put i da su izrazili za-dovoqstvo radom gradske uprave, zauzele su bezbroj novin-skih ~lanaka i naslova. Pretpostavke i naga|awa da je “sa-svim izvesno da }e novi gradona~elnik biti Dragan \i-las”, imale su dvojak ciq – da odrè kontinuitet propa-gandnog pritiska, ali i da na nivou grada naprave ve{ta~-ko pomirewe DS-a i DSS-a. Me|utim, kako medijska afir-macija Dragana \ilasa nije delovala uverqivo, Demokrat-ska stranka je posegnula za novim prqavim trikovima. Uodre|enim {tampanim medijima koji se prelamaju u kuhi-wi Sr|ana [apera, tendenciozno su plasirane informa-cije da je DS otpo~ela neformalne pregovore oko formi-rawa gradske vlasti sa SPS-om. Me|utim, i ova la ̀je br-zo pala u vodu, jer su socijalisti odlu~no demantovali oveinformacije. Na to je DS korigovala svoje insajdere is-

pravkom da se neformalni pregovori odnose na pojedinegradove i op{tine, a ne na Beograd.

Koliko daleko seè panika Dragana \ilasa i koliko jewegova ̀ u~na “kesa” oslabila zbog saznawa da sigurno gubivlast u Beogradu, o~igledno je bilo 15. maja na zajedni~kojkonferenciji za {tampu koju su odràli SRS, DSS-NS iSPS-PUPS-JS. Konferenciju za novinare je prekinuoSre}ko [keqi} iz pokreta “Evropa nema alternativu”,koji je uspani~enim tonom, na veoma primitivan na~in, po-~eo da urla na Aleksandra Vu~i}a. Su{tina [keqi}evognastupa ogledala su u poruci da “Beogra|ani ne}e dopusti-ti da Aleksandar Vu~i} postane gradona~elnik”, i da }e,ukoliko to bude bilo neophodno, “organizovati demonstra-cije”. Nimalo zabrinut, Vu~i} je mladom i ostra{}enom[keqi}u poru~io da ne pla{i gra|ane \ilasovim demon-stracijama i istakao da takvo pona{awe pokazuje na kom sunivou politi~ke kulture i on i Dragan \ilas. Nakon ovogske~a, a istog dana, saop{tewem za javnost oglasio se iLDP. Ova razularena masa koja }e, kako stvari stoje, bitiopozicija u Gradskoj skup{tini, u svom saop{tewu izme|uostalog navodi da }e, ukoliko se sada{wi pregovori nasta-ve, “pozvati simpatizere i sve one koji su glasali za Evro-pu i demokratiju da demonstracijama spre~e jednu neprin-cipijelnu i nazadnu koaliciju”.

Ovom kolektivnom ludilu DS-a i LDP-a, kao fenomensvih fenomena, pridruìo se i novi-stari ucewiva~ Mla-|an Dinki}, sa svojim bolesnim ambicijama i mizernom or-ganizacijom G17 plus. Predsedni{tvo “preduze}a” G17 plusje tobo ̀zauzelo jedinstven stav da ta stranka ne}e u~estvo-vati u Republi~koj vladi ukoliko dogovor socijalista i


Promene

Definitivan dogovorKonkretna kadrovska re{ewa i formirawe tima koji }e raditi za Beograd, bio je drugi deo pregovora

izme|u stranaka koje }e ~initi novu gradsku vlast. Ovi pregovori su bili veoma konstruktivni, {to je nakraju rezultiralo usagla{avawem definitivnog koalicionog sporazuma. Tako su 28. maja, Nemawa [arovi}ispred radikala, Nenad Komatina ispred DSS-a i Aleksandar Anti} ispred SPS-a, zvani~no potpisali spo-razum o formirawu gradske vlasti. Ono {to je i do tada bilo izvesno, a {to je 28. maja i zvani~no verifi-kovano, jeste da }e novi gradona~elnik Beograda biti Aleksandar Vu~i}. Koalicionim sporazumom je pre-cizirana i raspodela ostalih funkcija u sekretarijatima gradske uprave i gradskim javnim preduze}ima.


Tadi}eve liste bude postignut samo na republi~kom nivou,ali ne i na beogradskom. Za ove {ifrovane kriminalce,neprihvatqivo je da u~estvuju u Vladi Srbije ukolikovlast u Beogradu preuzme SRS, a novi gradona~elnik budeAleksandar Vu~i}. Tu krizu identiteta pravdaju re~ima daje “Beograd evropska prestonica Srbije i motor wenog raz-voja” i da ne}e u~estvovati u Republi~koj vladi sa onimakoji bi tobo ̀“ko~ili razvoj Srbije”. Me|utim, gra|aniSrbije su po ko zna koji put bili u prilici da se uvere ko-liko je fleksibilan moral Mla|ana Dinki}a. Nakon ova-ko iznetog stava G17 plus, usledio je i “aneks” u skladu saustaqenim tehnikama ugovarawa ove preduzetni~ke grupa-cije, koji nimalo nije iznenadio. Videv{i da je takav stavsme{an svima, Mla|an Dinki} je dodao da bi G17 plus, u slu-~aju da radikali preuzmu Beograd, mogao da dâmawinsku po-dr{ku Republi~koj vladi koju bi formirale stranke oku-pqene oko Demokratske stranke i socijalisti. Celokupnaova slika je autenti~an dokaz vi{egodi{weg ludila Mla-|ana Dinki}a, koji, bilo kako bilo, ne planira da se odrek-ne vlasti.

Previ{e je jakih razloga zbog koji DS i G17 plus lijugorke suze. îwenica da su suo~eni sa gubitkom decenijskevlasti u Beogradu, za wih je neprihvatqiva. Ostaju bez sta-bilnog izvora finansirawa svojih krkanluka i propagan-de. Ostaju bez provizija i procenata, a {to im je u prote-klom periodu pruàlo komforan ìvot sa milionskimprihodima od svakog gradskog posla. Patwu i bol nemerqi-vog intenziteta za \ilasovu i Dinki}evu ekipu proizvodisaznawe da vi{e ne}e upravqati i raspolagati gradskimbuyetom koji iznosi 66 milijardi dinara. Tako|e, u novojgradskoj upravi ne}e biti mesta za sada{we kadrove DS-a ikqu~ne figure, me|u kojima su v. d. gradona~elnika ZoranAlimpi}, wegova zamenica i pomo}nica Radmila Hrusta-novi} i Gorica Mojovi}, gradski arhitekta \or|e Bobi},gradski menayer Bojan Stanojevi}, na~elnica gradskeuprave Aleksandra Gojkovi} i sekretar Skup{tine gradaBeograda, Irena Qubimirovi}. U gradskom ve}u ovog putane}e sedeti kadrovi DS-a Vladimir Markovi}, Vladan [u-

barevi}, Jasenko Lazovi}, Dejan Mali i Du{an Bajec. Do-sada{wa kombinatorika u gradskoj upravi nam govori da }eDS ostati bez sada{wih 8 foteqa gradskih sekretara, a G17 plus bez jedne foteqe. DS gubi Sekretarijat za finan-sije, Sekretarijat za inspekcijske poslove, Sekretarijat zasocijalnu i de~iju za{titu, Sekretarijat za zdravstvo, Se-kretarijat za kulturu, Sekretarijat za za{titu ìvotnesredine, Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove i gra-|evinsku inspekciju i Sekretarijat za komunalne i stambe-ne poslove, dok G17 plus ostaje bez Sekretarijata za sporti omladinu.

Svakako najve}e bolove “ùtima” stvara gubitak fote-qe u Gradskoj direkciji za gra|evinsko zemqi{te i izgrad-wu Beograda. Kadar DS-a, Boris Rankovi}, mora}e da se po-zdravi od foteqe generalnog direktora Direkcije i samimtim da poloì bilanse dosada{weg rada. Rankovi} ostajebez najmo}nije foteqe u gradu, a DS ostaje bez mogu}nostida upravqa i raspolaè sa 14,9 milijardi dinara, {to jeoko 181 milion evra, koliko iznosi buyet Direkcije u 2008.godini. @ivorad An|elkovi}, poznatiji kao “@ika pauk”~uveni kadar DS-a, mora}e da napusti fotequ u JP “Par-king servis”, jednom od najprofitabilnijih preduze}a.Osim ove dve foteqe, DS }e ostati bez direktorskih fo-teqa i u slede}im preduze}ima: JP “Beogradski vodovod ikanalizacije”, JKP “Zelenilo Beograd”, JKP “Gradska ~i-sto}a”, JKP “Infostan”, GSP “Beograd”, JP “Gradskostambeno”, JP “Urbanisti~ki zavod Beograda”, RTV “Stu-dio B”, Turisti~ka organizacija Beograda, JP “Sava Cen-tar”, JP “Ada Ciganlija”, “Arena Beograd” i JP “Hipo-drom Beograd”. Izvesno je da gubitkom foteqa u ovim pred-uze}ima, Demokratska stranka gubi svoju kasu, ali i svojidentitet u Beogradu, a to svakako nije mala stvar za veli-ku i uigranu ekipu. Upravo u ovome se i krije kqu~ o~ajni~-kih i depresivnih nastupa i pretwi nasiqem Dragana \i-lasa i wegove bande. Pravi i jedini na~in da zakqu~imoovu pri~u, jeste da ponovimo re~enicu Aleksandra Vu~i}a:“Svi imaju pravo na demonstracije, ali ih upozoravam da nesklawaju papire!”

Promene

Pozivawe na lin~Vrhunac bezobrazluka, panike, ali i primene fa{isti~kih metoda Demokratske stranke, do{ao je

do izraàja prilikom poziva na lin~ funkcionera DSS-a. Lepqewe plakata po beogradskim ulicama,sa fotografijama Andrije Mladenovi}a, Aleksandra Popovi}a i Nenada Komatine, sve sa brojevimaslu`benih fiksnih telefona, uz natpis: ““Oni su prodali Beograd, pitajte ih po{to””, pravi je primerfa{isti~kog delovawa DS-a. Naravno, Demokratska stranka se od toga ogradila, kao i li~no Dragan\ilas koji je prokomentarisao da nema pojma o ~emu se radi, jer plakate nije ni video. Me|utim, brzomakcijom policije, identifikovana su petorica mladi}a koji su ovu politiku DS-a sproveli u delo. Usaop{tewu MUP-a navedeno je da je re~ o ~lanovima Demokratske stranke. Srpska radikalna stranka jeo{tro reagovala povodom ovog incidenta, pitaju}i kako je mogu}e da aktivisti DS-a koji su uhva}eni uakciji lepqewa plakata kojima se na najgori mogu}i na~in poziva na lin~ wihovih politi~kih neisto-mi{qenika, budu oslobo|eni svake vrste odgovornosti. Radikali insistiraju na jednostavnom odgovo-ru: ““Da li to zna~i da prema srpskom pravosu|u fa{isti~ko delovawe o~igledno nije ka`wivo, a onikoji pozivaju na fizi~ku likvidaciju i obra~un sa qudima koji misle druga~ije da su se, vaqda, samo {a-lili?”” –– navedeno je u saop{tewu radikala.

Da je re~ o razli~itim ar{inima na{eg pravosudnog sistema na ~ijem se ~elu nalazi Du{an Petro-vi}, dovoqno govori samo jedna ~iwenica. Aktivisti organizacije ““1389””, koji su nedavno lepili pla-kate na kojima je pisalo ““Bulevar Ratka Mladi}a””, dobili su zatvorske kazne od po 30 dana. Ipak, ovopravilo ne vaì za aktiviste Demokratske stranke, jer wih o~igledno ima ko da za{titi. Pri tom, re~je o potpuno razli~itim situacijama, gde se na prvom slu~aju promovi{e li~no politi~ko uverewe ko-je je zagarantovano qudskim pravima i slobodama, dok se na drugom slu~aju poziva na lin~ politi~kihneistomi{qenika i direktno se ugroàva wihova bezbednost. Za javnost i gra|ane Srbije ovo je samojo{ jedan vid fa{isti~kog delovawa Demokratske stranke, ali i panike koju je izazvao gubitak vlastiu Beogradu i odgovornost za sve pqa~ke, ~ije utvr|ivawe tek predstoji.

IIstorija moderne demokratije 21. veka svakako da }e cr-nim slovima u svoje anale zabeleìti aktuelno dik-tatorsko pona{awe Demokratske stranke i Zorana

Alimpi}a, v. d. gradona~elnika Beograda. Diktatura sa ko-jom se posledwih dana u Beogradu susre}u svi Beogra|anikoji su glasali za promenu gradske vlasti, pravo je lice ̀ u-te, razbojni~ke i banditske politike. Naime, nakon zva-ni~nog potpisivawa koalicionog sporazuma izme|u pred-stavnika SRS, DSS-NS i SPS-PUPS-JS, definitivno jestavqena ta~ka na dosada{we harawe Demokratske strankeu Beogradu. O tome je ve} narednog dana, 29. maja, zvani~nimputem obave{ten i Zoran Alimpi}, v. d. gradona~elnikaBeograda. Naravno, wemu ni{ta drugo nije preostajalo ne-go da, u skladu sa zakonom i ovla{}ewima, {to hitnije za-kaè konstitutivnu sednicu Skup{tine grada. On je to sva-kako i u~inio, ali ne u skladu s elementarnim principimademokratije, ve} u skladu sa potrebama i interesima Demo-kratske stranke. Time je, po ko zna koji put do sada, dokazaoda su “ùti” najbesramniji i najlo{iji tuma~i demokrati-je i zakona koje je Srbija do sada imala.

Zakazivawe konstitutivne sednice Skup{tine gradaBeograda za mesec i po dana, ta~nije ~ak za 14. jul, ne samoda nema upori{te u demokratskim na~elima i zakonskimokvirima, ve} takav potez prevazilazi i zdrav razum. “Jasam ipak stekao utisak da se vi niste dogovorili”, nevero-vatne su re~i kojima je Zoran Alimpi} svoj stav i potezobrazloìo Aleksandru Vu~i}u, Andriji Mladenovi}u iAleksandru Anti}u, koje samo dokazuju da ~ovek nije dora-stao funkciji koju, sticajem okolnosti, privremeno vr{i.Kao razlog za prolongirawe razumnog roka za konstituisa-we nove gradske vlasti, Alimpi} je naveo da su pregovori oformirawu Republi~ke vlade jo{ uvek u toku i da }e deotih pregovora, prema wegovim saznawima, obuhvatati ipregovore o formirawu gradske vlasti.

Tim povodom, diktator Alimpi} kaè da je “odlu~io daostavi dovoqno vremena da se sva pitawa ispregovaraju preodràvawa Gradske skup{tine”. ̂ iwenica je da za sada Zo-ran Alimpi} ne priznaje dogovor i sporazum radikala, ko-alicija oko DSS-a i socijalista i da je re~ o jalovom poku-{aju opstrukcije nove gradske vlasti, o ~emu i sam svedo~iizjavom: “Re~ opstrukcija sad moè da se koristi, ali bit-no je da ja nisam prekr{io zakon”, potvrdio je Alimpi}.

[ta zakon kaè?Zakon o lokalnim izborima, ~lanom 56, ure|uje saziva-

we konstitutivne sednice Skup{tine grada Beograda.Ovom odredbom je precizirano da konstitutivnu sednicusaziva predsednik Skup{tine iz prethodnog saziva (u ovomslu~aju Zoran Alimpi}) i to u roku od 15 dana od dana obja-vqivawa rezultata izbora. Pritom je poznato da je Gradskaizborna komisija kona~ne rezultate za odbornike u Skup-{tini grada Beograda objavila 22. maja 2008. godine. Prav-no gledano, pod sazivawem sednice podrazumeva se dono{e-we akta od strane Zorana Alimpi}a kojim se odre|uje dani vreme odràvawa konstitutivne sednice Gradske skup-{tine. Me|utim, Zakon o lokalnim izborima nema ekspli-citnu odredbu o tome kada bi trebalo da otpo~ne konstitu-tivna sednica Skup{tine grada. To svakako predstavqa


Koprcawe

Veliki Veliki diktatoridiktatoriPPoosslleeddwwii ttrrzzaajj oo~~aajjnniikkaa ii gguubbiittnniikkaa

•• Namernim prolongirawem odràvawa konstitutivne sednice Skup{tine grada, banditi izDemokratske stranke, po ko zna koji put do sada, uzurpirali su fundamentalne demokratskevrednosti, potpuno svesno i grubo zloupotrebili zakon, i na taj na~in pokazali svu paniku istrah od definitivnog gubitka vlasti.

•• Izborna voqa Beogra|ana, iskazana u koaliciji koju su na gradskom nivou sporazumom ozvani~i-li SRS, DSS-NS i SPS-PUPS-JS, o~igledno se ne dopada Demokratskoj stranci i v. d. grado-na~elnika Zoranu Alimpi}u ~iji ““argument”” glasi: ““Ja sam ipak stekao utisak da se vi nistedogovorili!””


problem, jer o~igledno u tom pogledu postoji pravna pra-znina ili, kako narod kaè, “rupa u zakonu”. Dejan \ur|e-vi}, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, za “VelikuSrbiju” obja{wava nastalu situaciju sa aspekta mogu}ihtuma~ewa odredbi relevantnog zakona i kaè: “Ukolikoteoretski i stru~no posmatramo problem, ovu pravnu pra-zninu je mogu}e popuniti na ~ak tri na~ina i to: 1) tuma~e-wem da konstitutivna sednica mora otpo~eti u roku od 15dana od dana objavqivawa rezultata izbora (6. jun 2008); 2)tuma~ewem da predsednik Skup{tine iz prethodnog sazivaima diskreciono ovla{}ewe da odredi datum odràvawasednice (u ovom slu~aju je to 14. jul 2008) i 3) analognom pri-menom ~lana 101, stav 2, Ustava Republike Srbije, kojipredvi|a da prvu sednicu Narodne skup{tine zakazujepredsednik Narodne skup{tine iz prethodnog saziva, takoda se sednica odrì najkasnije u roku od 30 dana od dana pro-gla{ewa kona~nih rezultata izbora ({to bi bio 21. jun2008). U konkretnom slu~aju, prvo tuma~ewe se ne moèprihvatiti jer bi bilo u koliziji sa ~lanom 43 Zakona o lo-kalnim izborima koji precizira rok za predaju podataka oodbornicima kojima stranka poverava odborni~ki mandat.Taj rok je deset dana od dana objavqivawa zvani~nih rezul-tata, me|utim dodatni rok koji je strankama ostavqen izno-si pet dana. Drugo tuma~ewe ove pravne praznine je neodr-ìvo, jer otvara prostor predsedniku Skup{tine iz pret-hodnog saziva da zloupotrebi svoje ovla{}ewe i da opstru-ira konstituisawe Skup{tine grada. To bi prakti~no zna-~ilo da Zoran Alimpi} ima neograni~enu mogu}nost da sa-mostalno odredi datum otpo~iwawa konstitutivne sedni-ce. Naravno, pravno gledano, na taj na~in on bi mogao svojeovla{}ewe da zloupotrebi tako {to bi preterano kasnozakazao konstitutivnu sednicu i stvorio pravne pretpo-stavke da Vlada raspusti Skup{tinu grada i imenuje pri-vremeni organ upravqawa. Upravo ~lan 87 Zakona o lokal-noj samoupravi, na koji se Zoran Alimpi} pozvao, predvi|ada Vlada Srbije raspu{ta Skup{tinu ukoliko se ona za dvameseca od datuma progla{ewa kona~nih rezultata ne kon-stitui{e. Da li Alimpi} ide na tu opciju da Vlada Srbijeuvede privremene mere u Skup{tini grada Beograda, tekpredstoji da vidimo. U ovom slu~aju, o~igledno je da, zaka-zivawem konstitutivne sednice za 14. jul, Alimpi} vi{e-struko kr{i svoja ovla{}ewa. On je svakako blagovremeno,i to zvani~no od 29. maja upoznat sa ~iwenicom da koalici-ja SRS, DSS-NS i SPS-PUPS-JS ima odborni~ku ve}inui da je na toj relaciji postignut koalicioni sporazum za vr-{ewe gradske vlasti. Me|utim, Alimpi} bez ijednog prav-nog i vaqanog razloga odugovla~i sa zakazivawem konsti-tutivne sednice sa ciqem da stvori pretpostavke za raspu-{tawe Skup{tine i uvo|ewe privremene uprave. Jasno jeda time potpuno svesno zloupotrebqava ovla{}ewa koja muje zakonodavac dao, a u korist Demokratske stranke”.

Razume se, Alimpi} je samo eksponent Demokratskestranke i “`rtveno jagwe” Dragana \ilasa, ali to ne uti~e

na ~iwenicu da svoju funkciju treba da obavqa u skladu sazakonom i izbornom voqom gra|ana. Na kraju, pravnici seslaù da je najcelishodnije re{ewe za popuwavawe ovepravne praznine, analogna primena ~lana 101, stava 2, Usta-va Republike Srbije. Primena analogije u ovom slu~aju sva-kako bi bila u skladu sa osnovnim postulatima na kojima seanalogija kao metod tuma~ewa prava i zasniva. Na taj na-~in, pravna praznina koja postoji u materiji konstituisa-wa Gradske skup{tine popuwava se primenom odredbe kojareguli{e vi{e nego sli~nu situaciju, i to konstituisawerepubli~kog parlamenta. Iz toga proisti~e da je predsed-nik Skup{tine duàn da sazove konstitutivnu sednicu uroku od 15 dana od dana objavqivawa rezultata izbora, tj.najkasnije do 6. juna 2008. godine. U tom slu~aju, konstitu-tivna sednica bi morala da otpo~ne najkasnije u roku od 30dana od dana objavqivawa kona~nih rezultata izbora, tj.najkasnije do 21. juna 2008. godine. Naàlost, Zoran Alim-pi} i Demokratska stranka ne razmi{qaju na ovakav na~injer se to ne podudara sa wihovim interesima.

Svi osudili diktaturu DS-a

Namera Demokratske stranke da do 14. jula rasturi no-voformiranu gradsku koaliciju i odborni~ku ve}inu SRS,DSS-NS i SPS-PUPS-JS, po svemu sude}i, ne}e uroditiplodom. Do sada svi, pa i najvi{i funkcioneri stranakakoje ~ine novu odborni~ku ve}inu, zauzeli su jedinstvenstav da namerno prolongirawe odràvawa konstitutivnesednice Skup{tine grada, samo pokazuje nedemokratsko po-na{awe Demokratske stranke. Zamenik predsednika Srp-ske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, smatra da zaka-zivawe konstitutivne sednice tek za 14. jul govori o “be-smislu kojim Demokratska stranka vodi Srbiju”. On je ta-ko|e istakao da DS i Zoran Alimpi} “birokratskim mera-ma zaustavqaju konstituisawe Gradske skup{tine zato {tomu se ne svi|a ve}ina koja je formirana”. “Tadi} je rekao da}e spre~iti voqu ve}ine. Pozivamo DS na razum, dostojan-stvo i da priznaju voqu gra|ana, da pokaù da razumeju {taje demokratija i parlamentarizam”, poru~io je Nikoli} gu-bitni~kom taboru. O dodatnim razlozima zbog kojih se pro-longira sa odràvawem sednice, Nikoli} kaè: “Mo`daim to treba da prikriju tragove pqa~ke ili da jo{ vi{eopqa~kaju gradski buyet”. Ovim povodom oglasio se i Voji-slav Ko{tunica, lider DSS-a i premijer Vlade RepublikeSrbije, koji je ocenio da se nepromi{qenom odlukom kojomse spre~ava izbor novih vlasti u Beogradu “podriva demo-kratski poredak u zemqi i ugroàvaju dràvne instituci-je”. On je istakao da “ovakva samovoqa i uzurpacija vlastimoè Srbiju gurnuti u veliku krizu”. Ko{tunica je tako|eupitao: “Da li se moè zamisliti da se danas jo{ negde uEvropi ne saziva Skup{tina zato {to se nekome ne dopadako sa~iwava ve}inu?”


Koprcawe

Demokrate ne interesuje voqa gra|anaKomentari{u}i Alimpi}evu odluku, kandidat za gradona~elnika Beograda, generalni sekretar Srpske

radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, kaè: ““Mnogo toga je sporno, jer je on sprovo|ewe izborne voqe gra-|ana odloìo na dva meseca. Oduzeo nam je pravo da radimo i oduzeo nam je gra|evinsku sezonu. Alimpi} je~ovek koji je na najgori mogu}i na~in, kr{e}i svoja prava kao v. d. gradona~elnika, pokazao da ga ne intere-suje voqa gra|ana. Pravi razlog za takvu odluku je namera da se prikriju malverzacije i kriminalne radwekoje su ~inili funkcioneri DS-a u Skup{tini grada. Detaqi koje saznajemo su veoma uznemiruju}i i, po sve-mu sude}i, to je vodilo DS da donese odluku da se konstitutivna sednica {to vi{e odloì””. Vu~i} je tako|enaglasio da od sindikata zaposlenih u Skup{tini grada ““svakodnevno dobija informacije o brojnim krimi-nalnim radwama funkcionera DS-a, o ~emu }e uskoro obavestiti i javnost””.

Na zajedni~koj konferenciji za novinare, koju su ispredSkup{tine grada u znak protesta odràli Aleksandar Vu-~i}, Andreja Mladenovi} i Aleksandar Anti}, zauzet je je-dinstven stav koalicionih partnera. I pored ~iwenice dau jednom delu javnog mwewa koje se kroji u kuhiwi Demo-kratske stranke, vlada uverewe da DS ~eka SPS kao part-nera u novoj gradskoj vladi, u SPS-u to odlu~no demantuju:“Mi smo ~asni qudi i na nas je nemogu}e uticati na bilokoji na~in tako da, ako je tih mesec dana rok, mislim da jeto izgubqeno vreme i za te koji daju te rokove i za Beogra-

|ane”, izjavio je Aleksandar Anti}, funkcioner socijali-sta. Anti} je naglasio da takva odluka Zorana Alimpi}apokazuje da on “ne prihvata voqu vi{e od 500.000 gra|ana”,i dodao: “Mi o~ekujemo da }emo imati podr{ku Beogra|a-na. Mi o~ekujemo da }e mediji biti principijelni, jer se misada ne borimo za vlast, mi se ne borimo za svoje pozicije,mi se ne borimo za svoje funkcije, nego se borimo za demo-kratiju i borimo se za po{tovawe izbornih rezultata”.

Funkcioner DSS-a Andreja Mladenovi}, tako|e je upu-tio o{tre kritike na ra~un pona{awa Zorana Alimpi}a:“Alimpi}a smo upoznali sa ~iwenicom da postoji potpi-san koalicioni sporazum koji obavezuje ve}inu za konsti-tuisawe organa vlasti u Beogradu. Ipak, sada je jasno da onne}e promeniti stav {to se ti~e datuma odràvawa kon-stitutivne sednice. Sve to govori da on apsolutno ni{tane zna o demokratiji ili namerno kr{i sve demokratskenorme kako bi spre~io legitimno konstituisawe vlasti uglavnom gradu”. On je naglasio da Alimpi} na taj na~in“omogu}ava sebi i svojoj stranci da poku{a da stvori nekudrugu ve}inu, {to je nezamislivo u Evropi i u svetu”. “To jedirektno kr{ewe svih demokratskih pravila i sramota zaovaj grad”, zakqu~io je Mladenovi}.

Povodom najnovijih diktatorskih de{avawa u Beogradu,reagovala je i Nova Srbija saop{tewem za javnost: “Grubokr{e}i zakon i demokratska pravila zakazivawem konsti-tutivne sednice grada Beograda za 14. juli 2008. godine, De-mokratska stranka pokazala je svoje pravo lice, obmawuju-}i javnost da tri nedeqe nakon izbora po~iwe formalnepregovore o formirawu gradske i republi~ke vlade. Odla-gawe sednice za konstituisawe Skup{tine Beograda, pla-katirawe funkcionera DSS-a i poziv na lin~ budu}eg gra-dona~elnika Beograda, predstavqa opasno izazivawe krizeu zemqi i kupovinu vremena za sprovo|ewe svojih ne~asnihnamera”. Funkcioner Nove Srbije, Borislav Borovi}, ka-è da je Zoran Alimpi} “samo tehni~ko lice koje nema ve-}inu ni u prethodnom, ali ni u sada{wem sazivu Gradskeskup{tine, i da je wegova obaveza da bez odlagawa zakaèkonstitutivnu sednicu”. Borovi} isti~e da “sam datum za-kazivawa sednice, 14. jul, koji je dan pada Bastiqe iz 1780.godine, Demokratskoj stranci treba da bude simboli~naopomena da weno delovawe mora da bude demokratski ko-rektno i moralno ispravno”.


Koprcawe

Alimpi} {titi lopovluk!Koliko je v. d. gradona~elnika Beograda, Zoran Alimpi}, spreman da, zarad svoje partije i bandita iz

sopstvenih redova, kr{i zakon, pokazuje jo{ jedan primer. Naime, kada je novinar ““Velike Srbije”” u izbor-noj kampawi od Gradske agencije za buyetsku reviziju zatraìo godi{we izve{taje o radu i informacije okontrolama javnih gradskih preduze}a, nije ih dobio. Tada je doneto re{ewe kojim je na{ zahtev za pristupinformacijama od javnog zna~aja odbijen uz obrazloèwe da traène informacije predstavqaju ““slu`benutajnu””. Kako smo bili uvereni da informacije o buyetskim kontrolama raspolagawa gradskim buyetom mo-raju biti dostupne javnosti, kao i da je doneto re{ewe u potpunosti nezakonito, izjavili smo ̀ albu povere-niku za informacije, kao drugostepenom organu. Naravno, poverenik je u celosti poni{tio takvo re{ewekao nezakonito i doneo novo Re{ewe br. 07-00-00195/2008-03, od 22. 4. 2008. godine. Ovim re{ewem je gradona-~elniku Beograda (u ovom slu~aju Zoranu Alimpi}u), naloèno da na{em novinaru, najkasnije u roku od petdana od dana prijema re{ewa dostavi sve traène informacije, i to: Izve{taj o radu Gradske agencije zabuyetsku reviziju za 2006. i 2007. godinu i Spisak svih kontrolisanih subjekata sa pregledom uo~enih nepra-vilnosti (nezakonitosti) i naloènim merama za wihovo otklawawe za period od 2007. godine. Me|utim,pro{lo je vi{e od mesec dana, a Zoran Alimpi} nije postupio po re{ewu poverenika, odnosno nije nam do-stavio traène informacije. Upravo to predstavqa jo{ jedan primer ““transparentnosti”” rada Gradskeuprave, ali je i najboqi dokaz prikrivawa korupcije, kriminala i kriminalaca iz redova DS-a. Da li je Be-ograd wihova dedovina, pr}ija ili ̀ uta krava muzara? Ovo je elementarno i jedino pitawe na koje Demokrat-ska stranka i Zoran Alimpi}, v. d. gradona~elnika, duguju odgovor svim Beogra|anima.

SSobzirom da “demokrate” vi{e nemaju zajedni~ki jeziksa nekada{wim koalicionim partnerima koji sadaèle da sara|uju sa, kako su DS i wegovi prilepci do

skoro govorili, “snagama pro{losti” iz “mra~nih devede-setih”, a da sa svojim novim liberalnim dru{tvom nemajuskup{tinsku ve}inu, voqu svojih bira~a, iskazanu kroz 102poslani~ka mandata, najboqe }e braniti ozbiqnim opozi-cionim radom u skladu sa Ustavom republike Srbije. Takvopoliti~ko delovawe }e svako znati da po{tuje. Lista “Zaevropsku Srbiju” je na proteklim parlamentarnim izbori-ma doìvela poraz, koji se ogleda i u tome {to su svojom po-gre{nom politikom doveli sami sebe u takav }orsokak danijedan ozbiqan politi~ki ~inilac u Srbiji ne èli darazgovara sa wima. I, ako bi se desilo to ~udo nevi|eno daformiraju Vladu sa koalicijom okupqenom oko SPS-a, tosvakako ne bi bio rezultat usagla{avawa zajedni~kihprincipa, ve} splet nekih drugih, najblaè re~eno, sumwi-vih okolnosti.

Tadi}ev ponos zbog izru~ewaMilo{evi}a Ha{kom tribunalu

Toliko su bili besni na Slobodana Milo{evi}a i we-gove sledbenike jer “ne dozvoqavaju promene”, da su, kada jedo{lo wihovih pet minuta, zapalili i opqa~kali Skup-{tinu, izneli oru j̀e iz stanice milicije u Ulici MajkeJevrosime, demolirali zgradu Radio-televizije Srbije ilin~ovali Dragoquba Milanovi}a, a kasnije se brutalnoobra~unali i sa drugim funkcionerima SPS-a i wihovimporodicama. Nisu {tedeli ni simpatizere socijalista. Ta-ko je, na primer, Boris Tadi} u “Utisku nedeqe”, 19. febru-ara 2006. godine, na pitawe voditeqke {ta bi rekao narod– da li treba izru~iti generala Pavkovi}a, odgovorio:“Narod bi vrlo mogu}e rekao – ne. Ali narod je isto rekaoi 1999. godine, na referendumu Milo{evi}a, pa smo imalitakve posledice kakve smo imali. Da je raspisan referen-dum o pitawu – da li biste doneli onu odluku koja je uslo-vila bombardovawe Srbije, narod bi posle nekoliko godi-na rekao – ne”.

Jo{ jednom se pokazalo da je Tadi}u va`no samo mi{qe-we zapadnih mo}nika, a do naroda mu je stalo samo kao do in-strumenta za opstanak wegove politike. Nebrojeno puta jepokazao i dokazao da je po wemu prevladavawe sile u odno-su na pravo u me|unarodnim odnosima ne{to sasvim nor-malno ~emu se treba povinovati. Podsetimo se i “stru~ne”

procene psihologa Borisa Tadi}a iz 2002. godine, da smo,kao dràva, zahvaquju}i pogre{noj politici SPS-a “jo{uvek u stawu bolesnika koji treba da se le~i”.

Zatim su Borisovi saborci iz Demokratske strankekidnapovali i protivustavno izru~ili Hagu biv{eg pred-sednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, i to svih ovih godinapredstavqali kao garant puta Srbije ka EU: “Na pitawekakve garancije Srbija moè da ponudi EU, Tadi} je pono-sno odgovorio da ’garantuje praksom, jer je, u vreme kada jeDS imala odlu~uju}u ulogu u Vladi, izru~en Slobodan Mi-lo{evi}’ (prenela Agencija Beta, 16. oktobar 2006. godine)

U ve} pomenutom “Utisku nedeqe” od 19. februara 2006.godine (tri nedeqe pre ubistva Milo{evi}a u Ha{komtribunalu), predsednik DS-a je “uspeo”da u~ini ono {to niHa{kom tribunalu nije po{lo za rukom – da osudi biv{egpredsednika SRJ: “Sve ovo {to nam se de{ava je zbog Milo-{evi}a. Ja kaèm –Milo{evi} je u Hagu i Milo{evi} pla-}a cenu kroz sudski proces, a ja sad predstavqam ovu genera-ciju Srba, gra|ana Srbije bilo koje nacionalnosti, kojiimaju potrebu i pravo na svoju budu}nost, i nemojte sadazbog toga {to je ~inio Milo{evi} jednu novu generacijuqudi, pa i onu koja je i onda postojala, ka`wavati da nemapravu budu}nost”.


Dinar za ùte

DDo{la macao{la macana vratancana vratanca

PPoolliittii~~kkoo pprroossjjaa~~eewwee ““ddeemmookkrraattaa””

•• Zarad opstanka na vlasti, ““demokrate”” spremne i da kle~e pred SPS-om

PPii{{ee:: SSrr||aann TToommii}}

Kada je Milo{evi} ubijen u Hagu, ova bezmoralna “de-mokratska” klika predvo|ena Tadi}em, slavila je wegovusmrt pu{taju}i balone, ozna~iv{i tako “po~etak prole}au Srbiji”.

Yaba vam kukumav~ewe

Nekada je DS, a posebno kroz usta Borisa Tadi}a, ̀ esto-ko kritikovao Vladu Srbije zbog u~e{}a SPS-a u woj i ob-ja{wavao {ta to u~e{}e u vlasti “partije Slobodana Mi-lo{evi}a”, po wihovom mi{qewu, ima za posledicu po in-terese Srbije, ali i srpskog naroda u BIH: “PredsednikSrbije naglasio je i da je u posledwe vreme vi{e puta upo-zoravao da }e ’politika ne~iwewa, neu~e{}a i neangaò-vawa, koja se vodi u Beogradu, kao i sve ve}i uticaj partijeSlobodana Milo{evi}a na politiku Vlade Srbije’ trajnorazoriti nacionalne i dràvne interese. ’Takva politikanas dodatno udaqava od savremenog sveta i uvodi u realnuopasnost nove politike sankcija me|unarodne zajedniceprema na{oj dràvi, ali i prema Srbima u BIH’, naveo jeTadi}”. (Danas, 18. decembar 2004. godine)

Doskoro se ~inilo da “demokrate” u svom politi~komdelovawu imaju barem jedan princip. Sada je potpuno jasnoda nemaju nijedan, osim ako se opstanak na vlasti po svakucenu moè nazvati principom. Jer, sada su spremni da po-smrtne ostatke Slobodana Milo{evi}a premeste u Alejuvelikana (gde im je i mesto), iako je to ranije bilo neizvo-dqivo, zato {to je, po re~ima Borisa Tadi}a “narod rekao{ta misli o wegovoj politici 5. oktobra”. Spremni su ta-ko|e da prekinu progon wegove porodice, ~ime bi javnopriznali da ga je bilo i da na politi~ku scenu na velikavrata vrate SPS koji bi im odjednom bio od neizmerne po-mo}i u vo|ewu Srbije ka Evropi!(?) Da li glasa~i DS-a mi-sle da je to izvodqivo i da li to èle, kada su ih godinamaunazad “demokrate” podu~avale da je za sve {to se desiloSrbiji devedesetih, kao i za wihove neuspehe nakon 2000.godine, kriv iskqu~ivo i jedino Milo{evi}ev reìm? Ka-ko takvu koaliciju da opravdaju pred svojim aktivistimakoji su se u “kampawi podse}awa” glupirali na Trgu repu-blike izigravaju}i “dizela{e” i uli~ne prodavce benzina,mlatarali “utokama” i “kajlama”, i unosili se jedni drugi-ma u lice. I to zato {to je partijski vrh DS-a to od wihtraìo!

Zamislite Vladu zarad ~ijeg bi formirawa Vuk Dra-{kovi} posthumno oprostio Slobodanu Milo{evi}u zlo-~in na Ibarskoj magistrali (opet bi bio izba~en iz ku}e),ukoliko naprasno nije prona{ao drugog krivca. Nenad â-nak bi pak morao da traì opro{taj, jer nije hteo da ’besi

samo pokojnog Slobu, ve} nema toliko bandera koliko je onqudi imao na spisku za ve{awe!(?)

Zbog svega navedenog, ni glasa~i koalicije okupqeneoko SPS-a ne èle takvu nakaradno i ne samo politi~ki,ve} i qudski bezmoralnu Vladu. Takva vlada ne bi donelastabilnost i verovatno bi trajala kra}e od prethodne.

Za{to je toliki problem ponovo biti opozicija? Akowihova “vizija” evropske Srbije, u kojoj, “naravno” i “nor-malno” (slogani iz 2000. godine) nema politike SlobodanaMilo{evi}a, “politike ratova i izolacije”, nema dovoq-nu podr{ku gra|ana, {ta je to {to ih nagoni na politi~koprosja~ewe, da hrle u zagrqaj snagama koje su, kako su do ju-~e pri~ali, “porazili 5. oktobra”? Da li postoji jo{ ne-{to {to moraju da prikriju pored svog kriminala, korup-cije i prodaje srpskih nacionalnih interesa, koje gra|aniSrbije vide i golim okom? Da li su opet svojim mentorimaobe}ali ne{to, pa moraju to obe}awe da ispune po svaku ce-nu? To prosja~ewe nastoje da prikriju osiono{}u, daju}isebi za pravo da umesto gra|ana biraju put kojim dràvatreba da ide i odre|uju ko treba da je vodi tim putem. Kadapoku{aj “demokrata” da se formira takva vlada doìvifijasko, to }e za wih biti vrhunac ponièwa, jer }e, poredprosja~ewa i kukumav~ewa, ipak ostati praznih {aka.Spremni ~ak i da SPS vrate na velika vrata, samo radi op-stanka na vlasti, boja`qivo mu kucaju na mala vrata. [tobi rekao na{ mudri narod: “Do{la maca na vratanca”!

Srpski radikali, za razliku od pomahnitalih i neurav-noteènih “Europejaca”, mirno i strpqivo dogovarajuformirawe nove vlade, kao {to su mirno, ponosno i dosto-janstveno oti{li u opoziciju 2000. godine. Iako imaju mno-go duì opozicioni sta ̀od u~e{}a u vlasti, ponosni su nasvoje sedamnaestogodi{we politi~ko delovawe, koje je, su-protno maniru samozvanih demokrata, nenasilno prema dr-àvnim institucijama. Glasa~i Srpske radikalne stranke,narodwa~ke koalicije i koalicije okupqene oko SPS-asrda~no se pozdravqaju na svakom koraku i zajedno sa nestr-pqewem o~ekuju formirawe patriotske vlade koja }e imdoneti boqu budu}nost, zaposlewe, spokojnu starost, vrati-ti im dostojanstvo, koja }e istrajati u borbi za o~uvawe Ko-sova i Metohije i spre~iti daqu pqa~ku i razbijawe Srbi-je. To je slika koja najboqe govori kakvo je ve}insko raspo-loèwe gra|ana Srbije.


Dinar za ùte

WWihovo ruho je demokratsko, samo su im du{a i men-talitet totalitarno-komunisti~ki. ““[ta vam zna-~i to ’’bre’’””, pitao je espeesovac [uvakovi} Tadi-

}evog koalicionog partnera, predsednika Lige socijalde-mokrata Vojvodine (u sredu, 28. maja, emisija Problem, Stu-dio B). ânak je odgovorio: ““Magar~e””! Uzrujanog ânkatoga dana je porazila vest da su socijalisti u Beogradu de-finitivno stali uz radikale i narodwake. Najpogrdnijimre~ima govorio je o SPS-u, ponavqaju}i da ih je zajedno sradikalima 5. oktobra sve trebalo pohapsiti i poslati narobiju. I [uvakovi}a. Koalicija “Za evropsku budu}nost”je, preko ânka, pokazala svoju sliku i priliku, a vaqda jekolebqivim socijalistima najzad postalo jasno da su slat-ke re~i “demokrata”kako su “sada prihvatqivi”i kako imje s wima budu}nost, a koje su stizale li~no od Tadi}a, So-lane itd, bile samo mamac da bi ùto preduze}e zadràlovlast.

Socijalisti~ka partija Srbije je patriotska stranka,takvo je weno ~lanstvo, a DS, G17 plus i ostale partijiceoko wih rukovode se stavom koji se svodi na onu latinsku“Gde je boqe, tamo je otaybina”. Svako u Srbiji zna da se DSnikada nije brinula za radnike, ve} iskqu~ivo za interesesredweg i krupnog kapitala. Ali, najbitnije je da su Tadi-}evi saborci kidnapovali Slobodana Milo{evi}a i odve-li ga u Hag, gde je mu~en i ubijen. DS se kao “levi~arska par-tija” istakla u progonu socijalista posle 5. oktobra, pa je

SPS na posledwem kongresu usvojio rezoluciju, obavezuju-}u za rukovodstvo SPS-a, kojom se zahteva krivi~na odgo-vornost svih koji su u~estvovali u odvo|ewu SlobodanaMilo{evi}a u Hag.

U to vreme su u vrhu vlasti bili i \eli} i Dinki}. Pakako bi oni sad mogli da budu koalicioni partneri u novojvladi sa socijalistima? O “tragi~nim gre{kama Milo{e-vi}a”, sada{wi predsednik DS-a govorio je i na posledwojsednici Saveta bezbednosti u svojstvu predsednika Srbije.Ali, svoj pravi odnos prema Socijalisti~koj partiji Srbi-je jednom za svagda je ispoqio kada je, u svojstvu predsedni-ka Srbije i ~lana Vrhovnog saveta odbrane SCG, zahtevaoi izdejstvovao da se spre~i dràvna sahrana Milo{evi}a,uz opravdawe da je Slobodan Milo{evi} “u~inio dosta ru-`nih stvari u proteklom vremenu”. To wegovo nare|ewe jesprovedeno sa takvom dosledno{}u da je bilo ~ak zabrawe-no da se telo biv{eg predsednika Srbije i SRJ smesti u ka-peli na VMA, zabrawene su bile i sve vojne po~asti na ko-je je po zakonima imao pravo, a Tadi}ev zamenik u strancii tada{wi gradona~elnik Beograda Nenad Bogdanovi} jezabranio sahranu u Aleji velikana na Novom grobqu.

Me|utim, Slobodanu Milo{evi}u nije dokazana nika-kva krivica, niti u Hagu niti u Beogradu. Naprotiv, wemu


Nemogu}a koalicija

DelaDela govoregovore......•• Tadi} i Bogdanovi} nisu dozvolili sahranu biv{eg predsednika Srbije i SRJ uz dràvne po~a-

sti, ~ak je bilo zabraweno da se wegovo telo smesti u kapeli na VMA. SPS je na posledwem kon-gresu usvojio rezoluciju, obavezuju}u za rukovodstvo SPS-a, kojom se zahteva krivi~na odgovor-nost svih koji su u~estvovali u odvo|ewu Slobodana Milo{evi}a u Hag, me|u wima i \eli}a iDinki}a


Nemogu}a koalicija

nije ni su|eno u Beogradu, a u Hagu je sistematski ubijan narazne na~ine. Jasno je da nije bilo razloga da ne bude sahra-wen uz sve po~asti u Beogradu. U to vreme, kada se okupioogroman broj qudi, ne mawe od 100 hiqada, da oda posledwupo~ast Slobodanu Milo{evi}u, Tadi} je odbacio straho-vawa da bi Milo{evi}eva smrt mogla pomo}i povratku navlast ““ekstremno nacionalnih snaga u Srbiji””: ““Ja sam ap-solutno siguran da na politi~koj sceni u Srbiji ne}e do}ido povratka unazad””, rekao je tada. Boris Tadi} je posebnonaglasio i to da ne}e odobriti Milo{evi}evoj udoviciMiri Markovi} da prisustvuje sahrani muà u Beogradu, ito uz slede}e obrazloèwe: “Ne}u osloboditi odgovorno-sti osobu koja je osumwi~ena za neke veoma ozbiqne zlo~i-ne u pro{losti!””

Tadi}ev dnevnik uvreda SPS-u

Boris Tadi} je 2004. godine izjavio da }e Demokratskastranka biti te{ka opozicija vladi u kojoj je SPS: ““Uko-liko tri liste demokratskog bloka formiraju vladu saSPS-om, to zna~i vra}awe na period od pre petooktobar-skih promena 2000””. Tadi} je na konferenciji za novinarerekao da }e takvoj koaliciji biti ““èstoka opozicija”” ida }e ““zadràti svako pravo na obarawe vlade u kojoj su so-cijalisti koje predvodi biv{i predsednik SRJ SlobodanMilo{evi}””. Tadi} je dodao da DS na tu koaliciju (DS,NS, G17 plus, SPO, SPS) nema primedbu formalne, ve} su-{tinske prirode i da se DSS opredelila izme|u ““DS ––Bo-ris Tadi}””i ““SPS ––Slobodan Milo{evi}””. A DragoqubMi}unovi}, sada predsednik Politi~kog saveta DS-a, je do-punio Tadi}evu pretwu DSS-u zbog pakta sa socijalistima:““Oni (DSS) mogu da rade {ta ho}e, neka naprave vladu sasocijalistima. Ali, onda }emo da se obratimo bira~kom te-lu s tim {ta smo mi hteli 5. oktobra. Jesmo li mi tada hte-li podr{ku Slobodana Milo{evi}a, i za{to nas tada nijepodrào Vuk Dra{kovi}””, upitao je Mi}unovi}.

A ako bi se vratili jo{ malo unazad, tada bi sve mogloda se kaè u tri re~i: Tuku, pale, prete... Zahvaquju}i kri-

znim {tabovima i wihovim ispostavama u Srbiji, svako-dnevno su bili tu~eni ~lanovi i pristalice Socijalisti~-ke partije, otimali su im ku}e i stanove, palili, pretili.Na desetine hiqada qudi je smeweno na necivilizovan na-~in, mnogi su oterani sa posla. Bez ikakvog razloga ostalisu bez par~eta hleba samo zbog toga {to su, oni ili wihovibli`wi, na neki na~in pripadali ili bili simpatizeriSPS-a.

Kao ministar informisawa u privremenoj vladi (2001)Ivica Da~i} se, pored ostalog, bunio {to RTS kojim je ru-kovodio DOS “predstavqa narodu neku novu nacionalnupolitiku i favorizuje Albance, a Srbe i Srbiju optuùjeza ratne zlo~ine”. Kako nisu izbledela se}awa {ta je svesada{wi koalicioni partner Borisa Tadi}a, Vuk Dra{ko-vi}, govorio o “zlo~ina~kom poduhvatu”SPS-a, ili drugikoalicioni partner Mla|an Dinki}, a onda i svi odreda izDS-a ([utanovac, Petrovi}, \eli}....), treba li se uop{tepitati kako bi pro{li socijalisti u toj eventualnoj vladisa wima?

R. V. S.

PPo{to ne mogu ~asno da podnesu poraz koji su doìve-li na nedavno odrànim izborima, ~elnici Demo-kratske stranke koriste svaku priliku da izmi{qo-

tinama stvore la`nu sliku o Srpskoj radikalnoj stranci.Jedna u nizu neistina je i pri~a o tome kako veliki brojmladih qudi, u~enika i studenata smatra da su radikaliopasnost za ovu dràvu, i kako je jedini pravi izbor za Sr-biju upravo Demokratska stranka. Ispada da “demokrate”imaju ekskluzivno pravo tutorstva nad srpskom omladinom.Da je to jo{ jedna u nizu bezuspe{nih prevara ùte propa-gandne ma{inerije, najboqe govore re~i omladinaca, sim-patizera i ~lanova Srpske radikalne stranke sa kojimasmo razgovarali o aktuelnoj politi~koj situaciji u Srbi-ji, Kosovu i Metohiji, Evropskoj uniji i, uop{te, o budu}-nosti na{e dràve:

Radikalno stop korupciji!

“Jedan od glavnih razloga za{to verujem u Srpsku radi-kalnu stranku, je to {to {to su pokazali maksimalnuspremnost da se obra~unaju sa kriminalom i korupcijom ito su naveli kao jedan od kqu~nih programskih ciqeva. Ta-ko|e verujem da }e proces privatizacije, uz stru~ni kadarkoji ima stranka, biti mnogo pravedniji i efikasniji. Me-|u prioritetima su naveli potpuni ekonomski oporavakdràve i dru{tva, kao i pokretawe poqoprivredne i indu-strijske proizvodwe. Ipak, ono {to me je li~no najvi{eobradovalo, jeste stav stranke da Srbija moè da u|e uEvropsku uniju iskqu~ivo sa Kosovom i Metohijom u svomsuverenom sastavu, jer je teritorijalni integritet i suve-renitet zemqe ipak bitniji od samog ulaska u Evropskuuniju”, kaè Milica Kamber, bruco{ na Poqoprivrednomfakultetu. Milo{ Vukovi} u~enik iz Beograda nagla{avada mladi èle da ìve u zemqi bez korupcije i kriminala,u dràvi koja bi bila spona izme|u Istoka i Zapada.

“Smatram da su na{oj zemqi potrebne promene i gra|a-ni su za to glasali 11. maja. Moja o~ekivawa su velika i si-guran sam da }e nova vlada biti jaka i stabilna. Wen pro-gram }e se zasnivati na borbi protiv korupcije i krimina-la, {to je osnov za razvoj modernog i stabilnog evropskogdru{tva. Privreda }e ponovo oìveti, mnogo qudi }e do-biti dugo o~ekivani posao, ceni}e se rad i stru~nost, a nenemar i korupcija koja se duboko ukorenila u na{e dràv-

ne institucije. Mladi }e ostati i raditi u Srbiji. Ne}egledati da {to pre odu u inostranstvo i tamo zapo~nu noviìvot i stvaraju porodice, koje su na{oj zemqi preko po-trebne jer nam nacija izumire. Srbija je dugo tapkala u me-stu i tome je do{ao kraj. Vreme je za promene, vreme je da Sr-biju vode stru~ni i po{teni qudi. Na{e dru{tvo }e iz go-dine u godinu biti zdravije i razvijenije. Ne}emo se mrkogledati i deliti po partijskoj, nacionalnoj ili nekoj dru-goj pripadnosti. Evropska unija nam ne}e trebati – treba-}emo mi woj. Bi}emo spona izme|u istoka i zapada, severai juga. Sara|iva}emo sa ~itavim svetom, a ne samo sa EU izemqama u regionu. Svi }e nas ceniti i time }emo mo}i daodbranimo na{e interese na Kosovu i Metohiji i pobedi-mo nepravdu koju predvode Sjediwene Ameri~ke Dràve iEvropska unija. Narod }e se ujediniti i vi{e ga ne}e pla-{iti izolacijom ili ratovima”, uveren je Nikola Alek-si}, student iz Zemuna.

“Verujem da }e patriotski blok okupqen oko srpskih ra-dikala formirati Vladu, jer bi time kona~no Srbija dobi-la nacionalno odgovornu i socijalno pravednu vlast. Vlastkoja }e na{u dràvu i wene gra|ane voditi putem progresai prosperiteta. [to se ti~e Evropske unije, slaèm se daSrbija treba da postane ~lanica, ali ne po svaku cenu. Svi-ma je poznato da je ve}ina dràva ~lanica ove organizacijepriznala protivpravnu nezavisnost na{e ju`ne pokrajinei da misija EULEKS ima za ciq da Ahtisarijev plan pre-tvori u realnost. Mislim da dok god EU ima takav tvrdoko-


Glas razuma

Vreme je Vreme je za novu vladuza novu vladu

OOmmllaaddiinnaa nnee nnaasseeddaa nnaa iizzmmii{{qqoottiinnee ii {{aarreennee llaa`̀ee `̀uuttee mmaa{{iinneerriijjee

•• Mladi qudi znaju za{to su glasali za Srpsku radikalnu stranku –– oni traè obra~un sa ko-rupcijom i kriminalom, pravo na rad, vrednovawe znawa i truda, ali i o~uvawe Kosova i Me-tohije, nacionalnog identiteta i dostojanstva

PPii{{ee:: JJeelleennaa GGrrbbii}}


ran i bezobziran stav, Srbija ne treba da traì ~lanstvo”,siguran je Milo{ Vukovi}.

Providne laì ““demokrata””

Jovana Rasipanov, student Vi{e turisti~ke {kole, tvr-di da su u medijima satanizovani svi koji nisu na istoj li-niji sa ̀ utim “demokratama” . S druge strane prema wenimre~ima, Evropejci grade mit o nekakvoj evropskoj Srbiji,zasnovan na la`nim obe}awima i podvalama. Pri tome,tvrdi Jovana, zaboravqaju da se Srbija ve} nalazi u Evropi.

“Demokratska stranka na sve na~ine poku{ava da zasle-pi mlade la`nom pri~om o demokratiji, boqem i bezbri-`nom ìvotu, Evropskoj uniji. To sve lepo zvu~i, ali u re-alnosti nismo videli konkretne poteze od ove, nadam se,biv{e vlade. Jedino {to sam primetila jeste porast brojaonih koji o~ekuju mnogo, ali bez mnogo rada. Poseban pro-blem je i porast narkomanije, koja se, po svim statisti~kimpokazateqima, pove}ala u posledwih osam godina, tako daumesto zdrave i radne omladine imamo veliki broj nesre}-nih mladih qudi koji uni{tavaju svoj ̀ ivot. Sa druge stra-ne, mi smo kao stranka konstantno i bezrazlo`no na udarukorumpiranih demokratskih medija. Optuùju nas za eks-tremni nacionalizam, truju qude pri~om da }e se uz nas Sr-bija vratiti 20 godina unazad, kako navodno {irimo verskumr`wu i sli~ne stvari. Naravno, niko od wih nije ni pro-~itao na{ program u kome se jasno vidi da se Srpska radi-kalna stranka zalaè za izgradwu dru{tva zasnovanog nanacionalnoj, verskoj i polnoj ravnopravnosti i po{tova-wu qudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom Srbi-je i me|unarodnim sporazumima i konvencijama”, obja{wa-va Jovana Rasipanov. Sa sli~nim razmi{qawima razgovo-ru se prikqu~uje Bojana Sekulovi}, student sa Vra~ara.

“Mislim da su posledwi izbori jasno pokazali voqugra|ana i da je ovo {to sada poku{ava Demokratska stran-ka i wen predsednik Boris Tadi} zaista bezo~no i nepri-mereno. @ele}i da ostanu na vlasti po svaku cenu, planira-ju da ukoliko SRS, DSS-NS i SPS formiraju Vladu, orga-nizuju ’spontane’ proteste {irom Srbije. Verujem da im tanamera ne}e uspeti i da }e Srbija sa novom patriotskomvladom krenuti putem prosperiteta i uop{te boqeg ̀ ivo-ta. Kada je re~ o ulasku Srbije u EU, smatram da postoji nizproblema koje prethodno treba re{iti, posebno kada seimaju u vidu preduslovi koje svaka dràva mora da ispuni dabi postala ~lanica EU. To je jedan dugotrajan i veoma kom-plikovan proces. ̂ lanstvo u EU se ne svodi na vize i puto-vawa, kako to neki povr{no misle!”, obja{wava Bojana Se-kulovi}. “Mislim da su rezultati posledwih izbora jasno

pokazali da gra|ani èle patriotsku vladu. Pona{awepredsednika Srbije je potpuno neprihvatqivo. Bilo bi naj-boqe da priznaju poraz i povuku se u opoziciju, a brigu oSrbiji prepuste onima koji }e zaista voditi na{u dràvui wene gra|ane ka boqoj budu}nosti”, odlu~na je Nikoleta\ogo, student Vi{e medicinske {kole.

Ho}u da ìvim i radim u Srbiji“Smatram da je krajwe vreme da Srbija krene napred.

Preduslov za to, kao i jedini put ka boqoj budu}nosti, jesteobra~un sa korupcijom koja je zahvatila sve segmente na{egdru{tva. @elim da po zavr{etku studija ostanem u na{ojprelepoj Srbiji, da na|em posao, osnujem porodicu. Me|u-tim, da biste danas u Srbiji dobili posao, nije vaàn pro-sek koji ste ostvarili tokom studirawa, nego debqina ko-verte. S druge strane, nama mladima pri~aju da }e se sve re-{iti ulaskom u Evropsku uniju. To je obmana. ^lanstvo uEU ne re{ava problem korupcije, ve} samo odgovornavlast”, smatra Sandra Miletakovi}, student Poqopri-vrednog fakulteta. Boban Stojanovi}, u~enik iz Beogradaosvrnuo se na probleme u {kolstvu, sveop{tu besparicu ikorupciju koja razara srpsko dru{tvo.

“Smatram da su radikali jedini koji }e omogu}iti sva-kom u~eniku pravo na besplatno {kolovawe. Da obrazova-we ne bude samo dostupno deci ~iji su roditeqi imu}ni. Dase za upis na fakultete ne gleda ime i nov~anik roditeqa,nego talenat i znawe u~enika. @elim vladu koja }e stati naput ovakvoj praksi i koja }e uvesti red i pravdu u prosvetu,jer na{a dràva moè napredovati samo ukoliko se mladiqudi budu obrazovali i sklawali sa ulice i od problemakoji dolaze sa wom. Ista stvar je u zdravstvu. Le~ewe je po-stalo privilegija bogatih. Tu`na slika u ove dve jako bit-ne grane dru{tva dovoqno govore kako smo ̀ iveli posled-wih godina. Pri~aju da boqi i lak{i ìvot dolazi saEvropskom unijom. A {ta je sa problemima koje sam pome-nuo? Za wihovo re{avawe nije potrebno ~lanstvo u EU.O~igledno je da qudi koji su vodili ovu dràvu nisu htelida se upuste u re{avawe ovih problema u na{em dru{tvu.Jedino do ~ega im je stalo jeste “puwewe” sopstvenih yepo-va. Znam da }e nova radikalska vlada pri}i hrabro i odgo-vorno ovom problemu, i da }e se bespo{tedno obra~unati sakorupcijom koja je najve}i problem na{e dràve i dru-{tva”, kaè Boban Stojanovi}.

Svi se pitamo za{to je bloku okupqenom oko Demokrat-ske stranke tako te{ko da prizna poraz i dostojanstveno sepovu~e u opoziciju. Matematika je jednostavna nauka, dva idva uvek daju ~etiri, a rezultati izbora jasno ukazuju da susvi gra|ani, stari i mladi, glasali za promene. Zato, gospo-do samoproklamovane demokrate, budite po prvi put dosto-janstveni i povucite se mirno u opoziciju.

Glas razuma

PPredsednik DS-a i nosilac Liste “Za evropsku Srbiju”Boris Tadi}, spreman je da u~ini sve kako bi svoj kri-minalno-korumpirani reìm odrào na vlasti. Po-

zivaju}i se na bliskost strana~kih programa i nacionalnopomirewe, on nudi ulazak u Vladu koaliciji SPS-PUPS-JS, iako je nedavno te iste socijaliste optuìvao za poli-ti~ka ubistva, antievropsku politiku, uni{tavawe Srbijeitd. Izjave koje je davao jasno i nesumwivo pokazuju da li-der DS-a ne èli iskreno saradwu sa wima, ve} samo ho}eda ih iskoristi kako bi se odrào na vlasti. On nema {tada ponudi socijalistima osim “Judinog poqupca” kojim bizadao zavr{ni udarac SPS-u, i ostvario svoj dugogodi{wisan o uni{tewu ove stranke.

Tadi}: SPS ubio Stamboli}aMr`wa koju Boris Tadi} gaji prema SPS, prelazi gra-

nice politi~ke borbe, a ~esto i granice uqudnosti i mora-la. Svoju politi~ku karijeru Tadi} je gradio na pozivimana lin~ funkcionera SPS-a i wihovog pokojnog predsed-nika Slobodana Milo{evi}a. Tadi} je u svojim napadimai{ao toliko daleko da je 2000. godine optuìo ~lana pred-sedni{tva SPS Borku Vu~i}, koja je ve} tada bila u po-znim godinama, da je odgovorna za otmicu Ivana Stamboli-}a i premla}ivawe ~lanova “Otpora”. Tadi}, koji je u tovreme bio potpredsednik DS-a, rekao je da su se u kampawiSPS-a pojavili “zlo}udni tonovi”, odnosno da ta partijavodi destruktivnu izbornu kampawu u koju, kako je rekao,spadaju nestanak Ivana Stamboli}a, premla}ivawe akti-vista “Otpora” i zabrana politi~kih skupova. ““U tom smi-slu mogu da kaèm da su ekstremisti u SPS-u Milomir Mi-ni}, Gorica Gajevi}, Vlajko Stoiqkovi}, pa ~ak i BorkaVu~i}”” – izjavio je tada Tadi}.

Optu`be da je SPS “kao stranka” organizovao otmicu iubistvo Stamboli}a, Tadi} je neprekidno ponavqao sve do2006. godine, traè}i da “pravosudni organi preispitajuodgovornost SPS-a za ubistvo Ivana Stamboli}a”.

Tadi}eve uvrede i laì o SPS–u

Pravi odnos Tadi}a prema SPS-u moè najboqe da sevidi u wegovim izjavama iz 2004. godine kada je SPS podr-ào mawinsku Vladu DSS, G17 Plus i koalicije SPO-NS.Upravo te godine Tadi} je najvi{e satanizovao SPS. Odlu-ku SPS-a da podr{kom mawinskoj Vladi spre~i bezvla{}ei haos u zemqi, Tadi} je iskoristio da bi {irio mr`wuprotiv ove stranke.

Tako je 1. februar 2004, tada jo{ uvek potpredsednikDS-a, Boris Tadi} ocenio da bi za Srbiju bilo lo{e re{e-we ako bi tri liste demokratskog bloka formirale vladusa socijalistima. ““Demokratska stranka u vladi antidemo-krata i demokrata ne}e u~estvovati i bi}emo opozicija”” –rekao je Tadi}, kvalifikuju}i tako SPS kao nedemokrat-sku stranku. Ve} 2. februara 2004, za svoju omiqenu televi-ziju B92, Tadi} je rekao da je vlada koju podràva SPS vra-}awe u period pre 5. oktobra: ““Najava formirawa te koa-licije predstavqa vra}awe na period pre oktobarskihpromena 2000. godine. Smatram, zbiqa, to istorijskim da-nom, jer se time poni{tavaju sve odluke 5. oktobra. Poni-

{tava se veliki napor koji su gra|ani Srbije izneli 5. ok-tobra, poni{tavaju se sve politi~ke promene koje su se dosada de{avale, relativizuju se svi na{i zajedni~ki naporido 5. oktobra da se obori sa vlasti reìm Slobodana Mi-lo{evi}a, i ponovo Slobodan Milo{evi}, svojim imenomi prezimenom, svojom politi~kom strankom, ulazi u sistemvlasti u Srbiji””. Slede}eg dana Tadi} je preko agencije Be-ta nastavio napade na socijaliste: “Ne vidim mogu}nost sa-radwe DS-a sa ostalim strankama demokratskog bloka uvladi ukoliko one sutra naprave koalicioni sporazum saMilo{evi}evim socijalistima. DS ne èli da u~estvuje uvladi koja }e preuzeti obaveze prema Milo{evi}evojstranci”” – rekao je Tadi}. Komentari{u}i izbor predsed-nika Skup{tine u kome su u~estvovali i socijalisti, 4. fe-bruara Tadi} je izneo stav da je svaka odluka doneta glaso-vima SPS-a lo{a za Srbiju i da predstavqa povratak upro{lost: ““Dobro je da Srbija ima predsednika Skup{ti-ne, ali nije dobro {to ga je dobila glasovima SPS-a. Ovo{to se dogodilo u Skup{tini jeste poni{tavawe svihvrednosti 5. oktobra i danas je 4. oktobar 2000. godine””.

Tadi}: Koalicija sa SPS –– zagrqaj smrtiU emisiji “Kaìprst” na B92, reaguju}i na odluku G17

Plus da u|e u mawinsku Vladu koju podràva SPS, Tadi} jekoaliciju sa SPS nazivao “zagrqajem smrti” : ““Pa, G17 se


Izdaja

Maraton Maraton uvredauvredaPPoossllee ssttaavvqqaawwaa ““JJuuddiinnoogg ppee~~aattaa”” nnaa SSSSPP,,

BBoorriiss TTaaddii}} nnuuddii ssoocciijjaalliissttiimmaa ii ““JJuuddiinn ppooqquubbaacc””


nalazi u nevoqi, zato {to je sada to stranka koja jeste u ne-koj vrsti kooperacije ili parlamentarne koalicije saSPS-om, a bira~ko telo G17 je antimilo{evi}evsko i sadata stranka stvarno ima komplikacije sa vlastitim bira~-kim telom i mora}e da na|e modalitet u narednim danimada se izvu~e iz tog zagrqaja. To je smrtonosni zagrqaj zaG17””. Nekoliko dana kasnije, 13. februara, Boris Tadi} jeizjavio je da je za wega neshvatqivo sa kojom lako}om pred-stavnici drugih stranaka demokratskog bloka jesu spremnida u|u u kolaboraciju sa SPS-om. U emisiji na B92, 16. fe-bruara, Tadi} je saradwu Vojislava Ko{tunice sa SPSokarakterisao ovim re~ima: ““Mislim da je takva saradwakatastrofalna za Srbiju””.

Pajti}: Spasi nas boè socijalistaOd napada na socijaliste nisu se suzdràvali ni ostali

funkcioneri DS-a, a pogotovo Bojan Pajti} koga sada Bo-ris Tadi} ̀ eli da predloì za novog premijera. “Podr{kasocijalista kabinetu Vojislava Ko{tunice, lo{a je vest zame|unarodnu reputaciju Srbije. Nek nam je Bog na pomo}i,samo toliko” – rekao je Pajti} 20. februara za TV B92. Mo-`da upravo zbog ovakvih Pajti}evih stavova, Tadi} sadaèli Pajti}a da predloì za predsednika vlade kako bi{efovao tim istim socijalistima.

Kada je vlada kona~no bila formirana, Tadi} je tvrdioda koalicija sa SPS-om zna~i “zaustavqawe evropskog pu-ta” Srbije: ““Ustupci koje }e nova vlada ~initi SPS-u zau-stavi}e evropski put Srbije”” – oceweno je u saop{tewupredsedni{tva DS-a od 3. marta 2004. godine.

Ni mrtvom Milo{evi}u nije dao miraU svojim obra~unima sa SPS-om, Boris Tadi} ne preza

ni od ~ega, pa je ~ak spre~io i dràvnu sahranu SlobodanaMilo{evi}a. ““Smatram da bi dràvna sahrana Milo{evi-}a bila apsolutno neprimerena ulozi koju je imao u novi-joj istoriji Srbije i u suprotnosti sa opredeqewem koje sugra|ani Srbije nedvosmisleno izrazili 5. oktobra 2000. go-dine”” – saop{teno je iz kabineta predsednika Tadi}a 12.marta 2006. godine. Ideju o sahrani uz dràvne po~asti, Ta-di} je ocenio kao “veoma neumesnu”, i izrazio uverewe daMilo{evi}eva smrt ne}e pomo}i wegovim saveznicima dase ponovo domognu vlasti u Srbiji. Umesto dràvne sahra-ne, Milo{evi} je sahrawen o tro{ku svoje stranke. Umestou Skup{tini, wegovo telo bilo je izloèno u muzeju “25maj”, a umesto u Aleji velikana, sahrawen je u dvori{tu po-rodi~ne ku}e u Poàrevcu. âk je i to smetalo Borisu Ta-di}u, pa su poslanici DS-a u op{tinskom parlamentu poku-{ali da zabrane sahranu u Poàrevcu. Dok su socijalisti

oplakivali svog predsednika, omladina Tadi}eve strankena Trgu republike organizovala je varvarsko slavqe na ko-me su u nebo pu{tani {areni baloni. Ipak, ni sve ovo nijezadovoqilo Tadi}evu ogromnu mr`wu prema SPS-u, pa jepride spre~io dolazak Milo{evi}eve porodice na sahra-nu. Umesto na muèvqevom, odnosno o~evom grobu, suprugaMira i sin Marko Slobodanovu smrt oàlili su hiqadamakilometara daleko, u Rusiji, i to samo zbog optu`nica kojesu po politi~kom nalogu DS-a podignute protiv wih. Zbogtakvog stava DS-a i Borisa Tadi}a, oni jo{ uvek ne mogu daposete Milo{evi}ev grob.

Tadi} ne moè da sakrije mr`wuZanimqivo je da mr`wu i neprijateqstvo koje gaje pre-

ma SPS-u Tadi}, DS i wihovi koalicioni partneri sa Li-ste “Za evropsku Srbiju” ne mogu da sakriju ni pored pozi-va za koaliciju i nacionalno pomirewe. Svakoga dana u iz-javama funkcionera Liste “Za evropsku Srbiju” nalaze sepretwe i kritike upu}ene socijalistima. Dokaz da se sta-vovi socijalista ne cene i ne uzimaju za ozbiqno od strane“demokrata” je i odluka gradskih ~elnika iz DS-a da radni-ci komunalnih slu`bi pocepaju plakate sa natpisom “Uli-ca Slobodana Milo{evi}a” koje su na Novom Beogradu za-lepili simpatizeri SPS-a, iako su oni bili zaka~eni namestima gde i druge stranke lepe svoje plakate. Time je,preko svojih qudi, Boris Tadi} jo{ jednom jasno poru~ioIvici Da~i}u da je za wega stavovima, ideologiji i politi-ci SPS-a mesto na deponiji istorije, a da jedina svrha testranke treba da bude podr{ka odràvawu na vlasti ko-rumpirane i kriminalne vlasti DS-a, a sve po grba~i gra-|ana.

Izdaja

DS: Palmina politika zlo~inaNapada Borisa Tadi}a nije bio po{te|en ni lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma, koga je

predsednik DS-a kontinuirano vre|ao preko svojih strana~kih kolega, visokih funkcionera DS-a Dragoqu-ba Mi}unovi}a i Dragana [utanovca, koji su 2006. godine optuìvali DSS da je, uspostavqaju}i koalicijusa Palminom strankom, Ko{tunica postao nastavqa~ “Arkanove politike” i da bi to mogla da bude prepre-ka za postizbornu koaliciju. ““Ako DSS sa sobom bude vukao i Palmu, mislim da }emo imati te{ko}e, jer ka-ko }e izgledati ako budemo morali da pravimo zajedni~ku vladu u kojoj bi se nalazio Palma? Ako ne moè-mo sa SRS, za{to bismo mogli s Palmom, koji je pripadao stranci koja je bila jo{ è{}a i sumwivija nego{to su bili radikali”” – rekao je tada Mi}unovi} za novosadski “Dnevnik”.

U istom listu 21. novembra 2006. godine, objavqeno je saop{tewe DS-a u kome optuùje Jedinstvenu Sr-biju za “politiku zlo~ina i pro{losti”: ““DS smatra veoma opasnim koaliciju DSS sa nastavqa~ima Arka-nove politike i poziva DSS da se jasno odredi prema toj politici i javno objasni da li je blià demokrat-skom bloku i demokratskim vrednostima ili politici za koju se zalaù SRS, SPS I JS. Mora se povu}i ja-sna linija izme|u politike zlo~ina i pro{losti i politike demokratskih i evropskih vrednosti””.

DDva meseca nakon progla{ewa nezavisnosti takozva-ne dràve Kosovo i priznawa te tvorevine od stra-ne 18 dràva ~lanica Evropske unije, te nekoliko

meseci nakon slawa misije EU u ovu srpsku pokrajinu ({toje fakti~ki zna~ilo priznawe ove la`ne tvorevine odstrane Brisela), potpredsednik srpske “tehni~ke” vladeBoìdar \eli} je 29. aprila 2008. godine u Briselu potpi-sao Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu izme|u Sr-bije i EU.

Nekoliko srpskih televizija je direktno prenosilopotpisivawe SSP-a.

Prozapadne srpske partije nisu skrivale euforiju na-kon potpisivawa. U nekoliko gradova je organizovano ~aki slavqe povodom potpisivawa ugovora sa EU. Predsednikvlade pokrajine Vojvodine je izjavio da je potpisivawe ugo-vora “istorijski trenutak za Srbiju, gra|ane Srbije i budu-}e generacije koje }e ìveti u ovoj zemqi. Taj sporazum do-ne}e na{oj domovini milijarde evra iz pristupnih fondo-va EU, koje }e biti usmerene na otvarawe novih radnih me-sta, izgradwu infrastrukture i poboq{awe uslova le~e-wa i obrazovawa”. Ministar za rad i socijalnu politiku jeizneo da }e SSP doneti ekonomske i politi~ke efekte:“Na politi~kom planu taj sporazum stvara boqe pretpo-stavke da Srbija oja~a svoj me|unarodni ugled i da se efi-kasnije bori za o~uvawe teritorijalnog integriteta, a na

ekonomskom planu doprine}e dolasku stranih investitora,pove}awu zaposlenosti i smawewu visokog spoqnotrgo-vinskog deficita” (Politika 30. 4. 2008).

Boris Tadi} je na ceremoniji potpisivawa SSP u Bri-selu 29. aprila izjavio da je to “prvi ugovor koji defini{eodnos dràve Srbije i EU” i da bez takvog sporazuma “nemapune integracije zapadnog Balkana u EU, ni kona~nog po-mirewa naroda u regionu”.

Tako|e, iako je nekoliko nedeqa ranije osudio skanda-lozno osloba|awe Ramu{a Haradinaja od strane Ha{kogtribunala, Tadi} je na ceremoniji potpisivawa pred zva-ni~nicima EU istakao da }e Srbija ispuniti sve uslove uvezi sa Ha{kim tribunalom koje pred wu postavqa EU jer“Vlada Srbije, predsednik Srbije i sve institucije Srbijepo{tuju tu obavezu, jer je ona i na{a me|unarodna obaveza”(“Privredni pregled” 30. 4. 2008).

Dakle, sugeri{e se da SSP nije obi~an ugovor, ve} do-nosi pomirewe naroda, ali i ekonomsko blagostawe budu-}im generacijama. Kada se sagledaju ove ~iwenice i izjave,postavqa se pitawe {ta u su{tini predstavqa SSP? Ka-kva je to “~udesna” mo} SSP?

Dràve u regionu koje su potpisale SSP

Pregovori sa EU imaju nekoliko osnovnih faza (po ne-kima to je 6 ili 7 faza – vidi op{irnije, âjpak B. “Poli-tika”, 5. 10. 2005) Uslovno se moè re}i da posle takozvanepripremne faze, “stepenice ka raju” su: Studija o izvodqi-vosti kao prva, pregovori o SSP kao druga, potpisivaweSSP kao tre}a, kandidatura za ~lanstvo kao ~etvrta, pre-govori o punopravnom ~lanstvu kao peta i, kona~no, pozivEvropskog saveta i potpisivawe Sporazuma o pristupawukao {esta stepenica na “evropskom putu”. Dakle, Srbija senalazi na tre}oj stepenici “evropskog puta”. Ali, da liovaj “put ka raju” donosi ekonomski napredak, da li vi{afaza pregovora zna~i da je jedna dràva popravila svoj eko-nomski poloàj? Ili se radi samo o imitaciji pregovora~iji je osnovni rezultat marketin{ki, a ne ekonomski? Ra-dovan Vukadinovi}, profesor na Fakultetu politi~kih nau-ka u Zagrebu, smatra da su za ulazak u EU va`niji politi~-ki od ekonomskih kriterijuma (Tanjug – “Privredni pre-gled”, 7. 12. 2005). Predsednik Saveta stranih investitora(FIC), Majkl Ahern, je izjavio jo{ 2005. godine: “Najpozi-tivniji uticaj po~etka pregovora o pridruìvawu SCGEU je to {to predstavqa zna~ajan korak ka popravqawu ne-gativnog imiya Srbije koji jo{ postoji u svetu” (“Privred-ni pregled”, 14. 11. 2005). Dakle, iako smo u me|uvremenuzbog EU uslova referenduma izgubili Crnu Goru i 200 kmmorske obale i iako nam EU otvoreno otima Kosovo i Me-tohiju, moèmo biti ponosni {to smo potpisivawem SSPpopravili “imiy”.


Obmane

Da nas èdneDa nas èdneprevedu preko vodeprevedu preko vode

[[ttaa jjee ssuu{{ttiinnaa ssppoorraazzuummaa oo ssttaabbiilliizzaacciijjii ii pprriiddrruu`̀iivvaawwuu ((11))

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

[to se ti~e napretka ekonomije, susedna Makedonija jepotpisala SSP 2001. godine (~etiri godine kasnije je dobi-la status kandidata), Crna Gora je potpisala ugovor u okto-bru 2007, Albanija u junu 2006. Ali, sve ove zemqe su u eko-nomskom smislu slabije od Srbije. Na primer, na listiSvetskog ekonomskog foruma koja analizira 27 tranzicio-nih dràva u drugoj fazi razvoja, Makedonija je slabije ran-girana od Srbije (Jeli~i} V. “Politika”, 4. 5. 2008). SSPne donosi ni automatski napredak demokratije ni brzi ula-zak u EU. Direktor nema~ke nevladine organizacije “Ini-cijativa za evropsku stabilnost”, Gerlad Knaus, iznosi:“Od kada su Gr~ka i Turska potpisale Sporazum o pridru-ìvawu i stabilizaciji ranih 60-ih, u obe zemqe su se dogo-dili vojni udari” (www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/-04/). Turska ni 4 decenije posle potpisivawa Sporazumanije u{la u EU, Gr~ka je to uspela tek posle 2 decenije. Ko-liko }e ~ekati Srbija? Ako jednog dana i u|e u EU, koji toekonomski pokazateqi garantuju da }e do}i do porastastandarda? Kako objasniti ~iwenicu da su prose~ne zaradeu novim ~lanicama EU, Bugarskoj (220 evra) i Rumuniji (312evra), u 2007. godini bile mawe nego u Srbiji (347 evra,NIN, 8. 5. 2008). Kako pomo}u EU dogme objasniti ~iweni-cu da su plate u Ma|arskoj (449 evra) i nakon tri godine~lanstva u EU mawe nego u Hrvatskoj (661 evra) koja nije~lanica EU? Dakle, nema dokaza da smo u ekonomskom, dr-àvnom ili demokratskom smislu napredovali potpisiva-wem SSP.

Rusija i SSP––FIAT

U predizbornoj kampawi su se van konteksta zloupotre-bqavaju re~i ruskog ministra inostranih poslova Lavro-va. Tvrdi se da je on navodno podrào potpisivawe SSP(iako je bilo o~igledno da on nije hteo da se me{a u odnoseSrbija – EU) . Ipak, Lavrov je diplomatskim re~nikom iz-neo pravi ruski stav o otimawu Kosova i Metohije. On jeizjavio da bi “u datom slu~aju bilo mnogo boqe za evropskubezbednost da je korak potpisivawa Sporazuma o stabili-zaciji i pridruìvawu izme|u Evropske unije i Srbije na-~iwen ranije”. Lavrov je, upravo nakon susreta sa Solanom

30. aprila u Luksemburgu, sugerisao i da se EU (za razlikuod Rusije) zalaè za nezavisnost Kosova, izjaviv{i: “Ima-mo razli~ite poglede o Kosovu i to smo veoma otvoreno re-kli na{im sagovornicima u EU”.

U okviru takvog ruskog stava, ruski ambasador u SrbijiKonuzin je bio jo{ jasniji. On je izjavio da je pribliàva-we Srbije i EU mogu}e samo na osnovu obostranog po{to-vawa i ravnopravnosti, ““{to, kako mnogi misle u Beogra-du, u ovom trenutku nije slu~aj, jer se Srbiji ~lanstvo fak-ti~ki uslovqava odricawem od dela teritorije. Da li se uovoj situaciji moè govoriti o uzajamnom po{tovawu dve-ju strana? Za{to EU èli drugoj strani ono {to sigurnonikada ne bi poèlela sebi?”” Konuzin prime}uje da je EUposlala na Kosovo i Metohiju misiju ““koja ima za ciq da ja-~a dràvnost Kosova”” i da EU Srbiju “fakti~ki stavqapred ultimatum... Jedan uslov za weno ~lanstvo u EU u stva-ri je odricawe od dela sopstvene teritorije””. Ruski amba-sador je zakqu~io da se “ne{to tako nije de{avalo od Dru-gog svetskog rata”” (“Politika” 30. 4. 2008). Tako|e, ruskiambasador iznosi stav svoje zemqe da se od parafirawa dopotpisivawa SSP “situacija vidqivo promenila... Ve}ina~lanica EU je priznala to {to je Pri{tina jednostranoproglasila nezavisnost. Predlog o tome da se u tekst unesuispravke u pravcu teritorijalnog integriteta Srbije jebio ignorisan. I sada je postalo jasno za{to. Neke dràveEvropske unije pre}utno, a neke i otvoreno polaze od togada se stavovi SSP ne odnose na Kosovo” (Tanjug – “Politi-ka”, 8. 5. 2008).

Vi{e je nego jasan stav zvani~ne Rusije o ulasku Srbijeu EU.

Na{i EU dogmatici glorifikuju i zloupotrebqavajuMemorandum o razumevawu potpisan sa italijanskom fa-brikom FIAT. Memorandum je potpisan samo dan nakonpotpisivawa SSP (sugeri{e se da je to bila posledicapotpisivawa SSP, Memorandum je ina~e potpisivan vi{eputa). Memorandum vaì do kraja oktobra 2008. EU dogma-tici tvrde da je je taj memorandum zna~ajniji od potpisiva-wa ugovora sa ruskim “Gaspromom”!? Me|utim, neutralniekonomisti imaju suprotno mi{qewe. Branko Pavlovi}


Obmane

iznosi: “Dràva se u oba slu~aja pona{ala na isti na~in,dogovorila se bez tendera, jedino {to je u ovom slu~aju ce-na ’Zastave’ nula”. (“Kurir”, 4. 5. 2008). Dakle, “Gasprom” }euplatiti u buyet Srbije 400 miliona, a FIAT ne}e ni evro(ako se ikada ostvari ta investicija). Tako|e, FIAT tre-ba da uloì 700 miliona u novo preduze}e, a Srbija jo{ 100miliona, uz besplatno davawe zemqi{ta, osloba|awe odsvih lokalnih poreza i taksi na republi~kom nivou. Pre-ma listu “Neues Deutschland”, FIAT bi uloìo 700 milio-na, a Srbija 200 miliona evra kroz subvencije i poreskeolak{ice (Tanjug – “Privredni pregled”, 20. 5. 2008)

Tako|e, Srbija deli i rizik sa FIAT-om. Pavlovi} na-vodi i da je nerealno obe}awe da }e “Zastava” proizvoditi300.000 vozila godi{we jer “Reno” u mnogo ve}oj Rumunijiproizvodi 240.000. Jadran Soldi}, predstavnik FIAT-a zajugoisto~nu Evropu je priznao, 19. maja 2008. godine, slede-}e: “Za sada je potpisan Memorandum, koji samo predstavqanamere, ali ne i obaveze potpisnika. Jo{ uvek ni{ta kon-kretno nije dogovoreno. Ukoliko sve bude u redu, FIAT bitrebalo da potpi{e ugovor sa ’Zastavom’u junu i tada }e bezproblema obelodaniti konkretne planove o ulagawu u srp-sku fabriku” (Gavri} S. “Pres”, 20. 5. 2008): Dakle, kada Ru-si uloè 400 miliona u srpski buyet to je lo{e, a kada srp-ska dràva daje 100 miliona evra (ili 200 miliona evra) dabi podelila rizik sa zapadnom firmom, to je dobro. Ali,takve besmislene tvrdwe su mogu}e kada se ideologija ume-{a u ekonomiju.

U tom ideolo{kom kontekstu, mogu}e je tvrditi da je,kada se sa firmom koja nije ni me|u prvih 10 po trì{nojvrednosti u svetu poti{e memorandum, to sjajno samo zato{to je ta firma iz EU. Kada se potpi{e ugovor sa “Gaspro-mom” ~ije su akcije porasle za 21 odsto za posledwih godi-nu dana i ~ija je kapitalizacija u aprilu 2008. bila na ni-vou od 318,8 milijardi dolara, dakle sasvim blizu 3. mestana svetu koje drì Yeneral ilektrik (322,7 milijardi, satrendom opadawa od 11 odsto u proteklih godinu dana (“Po-litika”, 24. 4. 2008), a ve} u maju 2008. godine berzanska vred-nost “Gasproma” je dostigla 340 milijardi dolara i tako jeova ruska firma pretekla Yeneral ilektrik i zauzela tre-}e mesto na svetu po berzanskoj vrednosti. Ispred su samo“Ekoson Mobajl”i “Petro ̂ ajna”. Predsednik upravnog od-bora “Gasproma” predvi|a da }e do 2014. godine berzanskavrednost “Gasproma” dosti}i 1.000 milijardi dolara (Laza-revi} M. “Politika”, 11. 5. 2008).

Naravno, u skladu sa titoisti~kim nasle|em, ta dogma zasvoju osnovu ima neverovatno potcewivawe Rusije. Rusi setretiraju kao drugorazredni partneri, ali se od wih isto-vremeno traì da Srbiji pruè najve}e mogu}e povlastice.Na primer, Ministarstvo ekonomije je predloìlo Bori-su Tadi}u da u razgovorima sa ruskom delegacijom zatraìod Moskve da se u Sporazum o slobodnoj trgovini uvrsti ibescarinski izvoz automobila iz Srbije: “Ideja je da se go-tovi automobili skinu sa liste izuzetaka i da se na tamo-{we trì{te izvoze sa carinom od jedan odsto”, re~eno je“Politici” u Ministarstvu (objavqeno 6. 5. 2008). Da je mo-`da jedan od osnovnih razloga za zainteresovanost FIAT-a za kragujeva~ku “Zastavu” upravo plasman na trì{te Ru-sije, ukazuju i slede}e tvrdwe rukovodioca FIAT-a. Izvr-{ni direktor italijanske firme Ser|o Marikone je izja-vio da FIAT razmatra mogu}nost razvijawa jeftinog vo-zila. On je istakao i da je FIAT zapostavio Rusiju, ali ida }e u narednom periodu poku{ati to da ispravi, jer }e tr-ì{te u Rusiji biti uskoro najve}e u Evropi (Tanjug –“Pres”, 22. 5. 2008). Dakle, Rusija nam treba samo kada to EUzatraì od nas.

Tako|e, u ~lanu 109 SSP se predvi|a da }e Srbija for-mulisati i planirati energetsku politiku zajedno sa EU.Dakle, sa EU koja uvozi energente, a ne sa Rusijom koja ihproizvodi. Opet, ideologija pre ekonomije. Koliko je taenergetska politika u slu`bi daqeg iskori{}avawa is-to~noevropskih zemaqa pokazuje slede}i primer (svakako,Srbija ne treba da gradi nuklearke, ali ovaj slu~aj uzima-mo kao primer za EU dogmu). Prema re~ima predstavnikaRusije u EU, ̂ iòva: “Vi{e od dvadeset nuklearki je zatvo-reno u centralnoj i ju`noj Evropi, uglavnom onih koje suizgra|ene tehnologijom biv{eg SSSR-a. Sve osim elektra-ne ’Kr{ko’ u Sloveniji. Mnoge od wih su bile modernijeod, na primer, britanskih nuklearki. Zbog toga }e se mnogezemqe suo~iti sa energetskim deficitom u narednih petdo sedam godina. A onda, kada neke zemqe pokrenu izgradwuenergetskih postrojewa u saradwi sa ’Gaspromom’, iz Bri-sela se javqaju pla~ni glasovi koji kaù da se pove}ava za-visnost od ruskih energenata. Ali, za to je odgovoran Bri-sel, ne krivite Rusiju zbog toga” (Jokanovi} V. “Politika”,18. 4. 2007). Vi{e nego jasno, ali ne i za na{e EU dogmati-ke.

Moèmo zakqu~iti da, kada se radi o Rusiji, na{i EUdogmatici ne uvaàvaju realnosti, niti ekonomske prome-ne u svetu. Ruski BDP je ve} ve}i od italijanskog i francu-skog. Rusija }e u 2008. godini imati ve}i BDP od britan-skog.

Odredbe SSPIzmewene okolnosti nakon

progla{ewa takozvane dràve Kosovo

Tekst Sporazuma je parafiran 7. novembra 2007. Koor-dinator pregovora i savetnik u Kancelariji za pridruì-vawe EU Vlade Srbije, Vladimir Me|ak, je izjavio tim po-vodom da parafirawe Sporazuma (verzija koju koristimo uanalizi je objavqena na sajtu Vlade Srbije u decembru 2007.godine) zna~i da je tekst sporazuma dogovoren i da se ne mo-è su{tinski mewati, ve} da se mogu eventualno ispravqa-ti tehni~ke gre{ke (“Privredni pregled”, 8. 11. 2007). Da-kle, SSP je sporazum izme|u Republike Srbije i 27 drà-va ~lanica EU, usagla{en i parafiran posle pregovora iz-me|u Beograda i Brisela u novembru 2007.

Ali, 18 od 27 dràva je u me|uvremenu, od februara doaprila 2008. godine, priznalo fantomsku dràvu Kosovo(nakon potpisivawa i 19. i 20, Litvanija i ê{ka). U tom


Obmane


kontekstu, a po{to se u na{oj javnosti neprestano govorida }e potpisivawe SSP doneti ekonomsko blagostawe Sr-biji (ili da je kauza, osnov ugovora, u su{tini ekonomska),onda se uslovno moè napraviti pore|ewe sa nekim op-{tim pravnim pravilima i pravilima iz obligacionogprava. Za{to je mogu}e takvo pore|ewe? Prema “Leksiko-nu gra|anskog prava” (“Nomos”, Beograd, 1996, str. 221)obligaciono pravo u “{irem smislu obuhvata i privredno(trgova~ko) pravo”. Tako|e, profesor me|unarodnog pri-vrednog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Rado-mir \urovi}, pi{e da je “dràva subjekt me|unarodnog pra-va, pa samim tim i me|unarodnog privrednog prava... drà-va i sama neposredno stupa u razne poslovne odnose i to bi-lo s drugim dràvama, bilo sa ostalim subjektima me|una-rodnog privrednog prava... Naj~e{}i pravni akti kojim na-staju me|unarodni ekonomski odnosi u kojima je dràva su-bjekt su me|unarodni ugovori... Ovde samo podse}amo na od-govaraju}e pojmove iz op{teg obligacionog prava... U ciquzadovoqewa odre|enih potreba, dràva kao subjekt me|u-narodnog prava, uè, me|unarodnog privrednog prava, stupaneposredno u razne poslovne odnose. Pojavquje se kao ugo-vorna strana kod nekih neposrednih privrednih poslova idrugih poslova privrednog prava”.

Tako|e, profesor \urovi} isti~e povezanost doma}egzakonodavstva sa me|unarodnim pravom: “Pravne norme ipravila doma}eg zakonodavstva, kao {to je ve} istaknuto,predstavqaju pretpostavku postojawa me|unarodnog pri-vrednog prava. Ova pravila doma}eg prava koja uslovqava-ju postojawe me|unarodnog privrednog prava su, bilo jav-nopravnog bilo gra|anskopravnog u {irem smislu karakte-ra”.( \urovi} R. “Me|unarodno privredno pravo”, Savre-mena administracija, Beograd, 1996, str. 13, 67-70). Tako|e,obligacioni odnosi “obuhvataju potraìvawe i dug”.(“Leksikon gra|anskog prava”, Nomos, Beograd, 1996). Utom smislu, op{te je poznato da je Republika Srbija du-`nik, a EU poverilac (ta~nije, evropske banke). Profesor\urovi} pi{e i da dràva moè dati i “garancije za me|u-narodne ugovore koje su drugi subjekti na{eg privrednogprava zakqu~ili sa nekim me|unarodnim bankarskim idrugim organizacijama (\urovi} R. “Me|unarodno pri-vredno pravo”, Savremena administracija, Beograd, 1996,str. 70). Vide}emo u narednim delovima da SSP obra|uje iodnos Republike Srbije sa evropskim bankama. Profesor\urovi} isti~e da ~ak i “~esto ~isto politi~ki ugovoriimaju zna~ajne ekonomske posledice i obratno” (isto, str. 68)

Dakle, u tom pravnom kontekstu, moè se napravitiuslovno pore|ewe sa op{tim pravnim pravilom o “raski-dawu ili izmeni ugovora zbog promewenih okolnosti (cla-usula rebus sic stantibus)”. Takvo “pravno” dejstvo promewe-nih okolnosti priznaje se pod slede}im uslovima: 1) novo-nastale okolnosti treba da su takve da ’oteàvaju ispuwe-we obaveze jedne strane’ ili da se zbog wih ’ne moè ostva-riti svrha ugovora’; 2) ’oteànost ispuwewa’, odnosno ’ne-mogu}nost ostvarewa svrhe’, treba da bude u tolikoj meri’da je o~igledno da ugovor vi{e ne odgovora o~ekivawimaugovornih strana i da bi po op{tem mi{qewu bilo nepra-vi~no odràti ga na snazi takvog kakav je’; 3) promenamapogo|ena strana ne sme biti kriva za wihovo nastupawe, od-nosno ona ne moè zahtevati raskidawe ili izmenu ako jepromewene okolnosti ’bila du`na da uzme u obzir ili ih jemogla izbe}i ili savladati’; 4) promewene okolnosti mo-raju nastupiti posle zakqu~ewa ugovora, a pre isteka rokaza izvr{ewe ugovorne obaveze”.

U tom kontekstu, op{te je poznata ~iwenica da je nakonzavr{etka pregovora o SSP, ve}ina dràva EU priznala

takozvanu dràvu Kosovo. EU vi{e ne garantuje teritori-jalnu celovitost Srbije. Srbija nije kriva zato {to EUotima Kosovo i Metohiju. Srbija nije mogla da predvidi da}e EU tako grubo pogaziti me|unarodno pravo. Dakle, ugo-vor treba su{tinski izmeniti ili ga raskinuti. Na takavzakqu~ak nas upu}uje pravna nauka.

Fraze i neistine EUo po{tovawu me|unarodnog prava

Ve} na po~etku SSP (str. 3) EU iznosi da èli da do-prinese “politi~koj, privrednoj i institucionalnoj stabi-lizaciji u Srbiji”. Sli~no se ponavqa i u ~lanu 1, u komese navodi da su ciqevi pridruìvawa “podràvawe naporaSrbije u ja~awu demokratije i vladavine prava” i “dopri-nos politi~koj, privrednoj i institucionalnoj stabilno-sti u Srbiji”. Da se radi o praznim frazama, govori ~iwe-nica da je EU podràla nezavisnost takozvane dràve Ko-sovo, i da je tako izazvala ogromnu politi~ku napetost uSrbiji, koja je kulminirala padom srpske vlade.

Da bi farsa bila potpuna, EU na po~etku SSP (str. 4, 7)objavquje da uzima u obzir “sva na~ela i odredbe PoveqeUN, OEBS-a, posebno onih sadrànih u Zavr{nom aktuKonferencije o evropskoj bezbednosti i saradwi”. Raspar-~avawe suverene dràve Srbije koje sprovodi Brisel uprotivnosti je sa osnovnim na~elima me|unarodnog pravana koje se poziva EU u SSP. To proizilazi iz analize gr~-kog profesora Panajotisa G. Haritosa: “Odgovor na pita-we o statusu Kosova i Metohije je jednostavan: Kosovo iMetohija su deo teritorije Srbije. Stoga je taj deo terito-rije Srbije pravno podloàn jedino dràvnom suverinite-tu Srbije. Na nau~nim osnovama, ova ~iwenica se ne moèosporiti. Ovo je iskazano kroz na~elo suveriniteta drà-va koje ~ini temeq me|unarodnog prava. Na ovom na~elu jezasnovana cela me|unarodna zajednica, koja je organizovanau okviru Ujediwenih nacija, i kroz koje se to na~elo i is-kazuje. U Poveqi Ujediwenih nacija (~lan 2, stav 1) stoji:’Ova Organizacija je zasnovana na na~elu suverene jednako-sti svih wenih ~lanova’. Suverena dràva sama odre|ujesvoje unutra{we zakonodavstvo. Ovo je na najjasniji na~innazna~eno u Zavr{nom aktu Konferencije o evropskoj bez-bednosti i saradwi, potpisanom u Helsinkiju 1. avgusta1974. od strane velikog broja dràva, ukqu~uju}i i biv{iSovjetski Savez i Sjediwewe Ameri~ke Dràve. U 1. delu,stav prvi Helsin{kog akta, navodi se slede}e: ’Suverenajednakost, po{tovawe prava zasnovanih na suverinitetu’.

Dràve u~esnice }e me|usobno po{tovati svoju suvere-nu jednakost i individualnost, kao i sva prava koja ~ine iobuhvataju suverenost, posebno ukqu~uju}i pravo svake dr-àve na pravnu ravnopravnost, teritorijalnu celovitost islobodu i politi~ku nezavisnost. One }e tako|e me|usob-no po{tovati pravo druge dràve da slobodno bira i raz-vija svoj politi~ki, dru{tveni i privredni i kulturni si-stem, kao i weno pravo da donosi sopstvene zakone i propise’.

Autonomija odre|enog regiona unutar teritorije jednesuverene dràve po definiciji se odre|uje u okviru zako-nodavstva te dràve. Stoga se autonomija Kosova i Metohi-je unutar Srbije ne moè postaviti na bilo koji drugi na-~in osim kao autonomija u skladu sa zakonodavstvom Srbi-je. Stoga ’pitawe statusa Kosova’ ne postoji”, (“Kosovo iMetohija: pro{lost, sada{wost, budu}nost”: Zbornik ra-dova s me|unarodnog simpozijuma odrànog u Beogradu od16 do 18. marta 2006. godine/Urednik Kosta Mihailovi} –Beograd: SANU, 2007, str. 368-369). Dakle, pravna nauka po-kazuje ponovo da EU grubo kr{i i odredbe iz SSP-a, kao ime|unarodno pravo u celini.

Obmane

SSlawem misije EULEKS na Kosovo i Metohiju suprot-no me|unarodnom pravu i Rezoluciji Saveta bezbed-nosti 1244, Evropska unija (EU) je izvr{ila fakti~-

ko priznawe nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine. Wenslede}i zadatak je bio da progna UNMIK i preuzme uloguUjediwenih nacija na jugu Srbije. Na svu sre}u, najve}i brojzemaqa je odbio da prizna nakaradnu tvorevinu NATO-a naBalkanu. Me|utim, bez obzira na tu ~iwenicu, birokrateiz EU su se dosetile da upravo vlasti u Beogradu mogu da impomognu ukoliko se izri~ito ili pre}utno odreknu delasvoje teritorije. U tom smislu iz Brisela su, po ve} dobro

oprobanom receptu, stigla brojna obe}awa, ali i pretwe iucene.

U analizi poruka koje {aqe i politike koju godinamasprovodi prema Srbiji, pa`wu bi trebalo usmeriti na pri-rodu Evropske unije. Ovaj naddràvni subjekt jo{ uvek u se-bi neve{to krije fatalnu fabri~ku gre{ku. Budu}i da neposeduje sopstveni i samostalni sistem bezbednosti, Bri-sel je prinu|en da se povinuje zahtevima koji dolaze iz Sje-diwenih Ameri~kih Dràva, pla}aju}i na taj na~in wiho-vu “za{titu”. Da EU nije samostalni ~inilac me|unarod-nih odnosa, najboqe se videlo pred nelegalno priznawe ne-zavisnosti Kosova i Metohije, kada su predstavnici SADdiktirali slovena~kim politi~arima kako i {ta da rade


Ucene EU

EUEU sa feleromsa feleromEEvvrrooppsskkaa uunniijjaa nnee ppoosseedduujjee ssooppssttvveennee bbeezzbbeeddnnoossnnee mmeehhaanniizzmmee,,

ppaa sslleeppoo sslleeddii zzaahhtteevvee SSAADD

PPii{{ee:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

Pagani okupatoriNesvakida{wi ~lanak je 27. maja objavqen u listu ““World Net Daily”” , autora êlzi [iling. U wemu se

napomiwe da okupacione trupe SAD u najve}oj vojnoj bazi izvan svoje teritorije, ““Bondstil”” (nazvanoj poYejmsu Bondstilu koji je poginuo u Vijetnamu), nameravaju da uklone krstove sa sopstvenih vojnih kapela.Umesto krstova i drugih hri{}anskih simbola, oni }e postaviti kameni stub –– obelisk sa urezanim imenomkapele i natpisom ““Za boga i otaybinu””.(!) Ovo paganisti~ko znamewe najboqe oslikava prirodu okupatorau ju`noj srpskoj pokrajini –– istih onih qudi koji su mirno gledali kako [iptari uni{tavaju sredwevekov-ne srpske manastire i evropsku hri{}ansku ba{tinu Kosova i Metohije. Nemogu}e je da i ovde ne povu~emoparalelu sa Hitlerom koji je bio opsednut nema~kim paganizmom i koji je, zajedno sa Musolinijem, stvaraoVeliku Albaniju. Sada je ve} sasvim jasno da su SAD po{le putem bez povratka.


kao predsedavaju}i u Briselu, sa ciqem da se ubrza komada-we Srbije. Dakle, sa Evropskom unijom se moè razgovara-ti do odre|ene mere, ali za najva`nije stvari koje se ti~uwe same, treba pitati wenog gazdu koji jo{ uvek sedi u Va-{ingtonu.

U tom svetlu treba posmatrati i pretwe koje iz sedi{taUnije stiù u Srbiju, a koje se svode na to da nema ni{ta odevropske budu}nosti na{e dràve ukoliko se fakti~ki neodreknemo Kosova i Metohije. Me|utim, da li o Evropimogu da nam govore politi~ari koji su obi~ni poslu{niciVa{ingtona? Da li to mogu da ~ine one birokrate koje ne-giraju hri{}anstvo kao nezaobilazan deo evropske kulturei civilizacije? Odgovori su sami po sebi jasni.

Da Va{ington i Brisel ucewuju Srbiju, potvrdio je ibiv{i ministar inostranih poslova Jirì Dinstbir u~lanku napisanom u “Pravu” po~etkom januara. On je upozo-rio da SAD, politi~ari iz EU i me|unarodni posrednicinisu nikada ozbiqno traìli kompromis, ve} su hteli da“ucenama nateraju Srbe da prihvate nezavisnost Kosova”.

Dinstbir, koji je bio i specijalni izvestilac za qudskaprava u Jugoslaviji, je tom prilikom napomenuo da nijednadràva ne}e bez otpora prihvatiti otcepqewe dela svojeteritorije samo zato {to tamo{wa ve}ina govori drugimjezikom.

Ukazuju}i na sli~nost raspar~avawa Srbije sa Hitle-rovom strategijom za komadawe êhoslova~ke, JirìDinstbir je u pomenutom ~lanku zapitao da li na po~etkuXXI veka treba da se ponavqa Minhen, sa svim svojim pozna-tim posledicama. On je naglasio i da se u ê{koj, vrlo ~e-sto, zakulisne radwe oko Kosova i Metohije porede upravosa Minhenom 1938. godine, jednom od najve}ih patwi êha usavremenoj istoriji. Tom prilikom su velike zapadne silena `rtvenik Adolfu Hitleru prinele êhoslova~ku iprotivpravno prihvatile da Nema~koj pripadne Sudetskaoblast, tada nastawena prete`no nema~kim ìvqem.Dinstbir upozorava da je Srbija godinama ucewivana odstrane SAD i nekih krugova u vrhu EU, {to je samo pogor-{alo situaciju. On zakqu~uje da nelegalna i nasilna neza-visnost Kosova i Metohije moè samo da pro{iri poàresa Balkana na ostatak sveta i da Brisel, umesto ucewivawa,treba Beogradu da ponudi realan i mogu} put ka ulasku u~lanstvo Unije.

EU gazi li gazi me|unarodno pravo……Kakav je odnos EU prema Kosovu i Metohiji, najboqe se pokazalo u Evropskom parlamentu krajem maja,

kada je prilikom zasedawa istaknuta zastava ““nezavisnog Kosova””, tj. groteskne i neodrìve NATO dràvena Balkanu –– Bondstilije. Tom prilikom je zatraèno da se nadle`nost protivpravne misije EULEKS pro-{iri na celu teritoriju Kosova i Metohije.

Predsedavaju}a delegacije za jugoisto~nu Evropu u Evropskom parlamentu, Doris Pak, izjavila je da ovainstitucija ima pravo da koristi zastavu nezavisnog Kosova. Da podsetimo, Doris Pak je ona ista osoba ko-ja je izjavila da Dejtonski sporazum nestankom SRJ prestaje da vaì! Na taj na~in, ova polupismena ameri~-ka marioneta je pokazala da ne poznaje najosnovnije institute me|unarodnog prava, te pravila koja se ti~uvaèwa me|unarodnih ugovora, jer je svima poznato da nova dràva nasle|uje prava i obaveze stare. Da je dru-ga~ije, pravna sigurnost ne bi postojala. Na pomenutoj sednici Evropskog parlamenta ona je povodom Koso-va i Metohije izrekla jo{ jednu glupost: ““Nije na Beogradu da odlu~uje o delovawu Evropskog parlamenta.Mi imamo svoja pravila. Odlu~ili smo da prihvatimo Ahtisarijev plan i ono {to se doga|a ove godine je sa-mo nastavak toga, i zato mi imamo pravo da koristimo zastavu ove nove dràve””. Kontinuitet idiotskih iz-java u vezi s ovim pitawem obezbedio je specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Ka-cin, svojim ““stru~nim”” tuma~ewem: ““Pod zastavom Unmika u Briselu zasedamo samo kada su Srbi ovde pri-sutni kao dràva. Sada kada razgovaramo samo sa predstavnicima Kosova, onda je to Republika Kosovo””. Naovaj na~in, Kacin je potvrdio da EU primewuje duple standarde –– jedne za Srbe, a druge za ostale. Ovakav stavje u svojoj biti –– rasisti~ki. Podsetimo jo{ da famozna zastava narko-dràve Bondstilije sadrì {est zve-zdica koje predstavqaju teritoriju Velike Albanije –– Albaniju, Kosovo i Metohiju, deo Crne Gore, jug cen-tralne Srbije, deo Makedonije i severnu Gr~ku.

Ucene EU

Ove stavove zastupa i Hajns Kristijan [trahe, predsed-nik Slobodarske stranke Austrije. [trahe, koji se prili-kom nedavne posete Srbiji susreo i sa zamenikom predsed-nika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislavom Niko-li}em, isti~e da su Kosovo i Metohija oduvek bili deo Sr-bije. On je napomenuo da je Srbija deo Evrope i da Evropanije samo Evropska unija. Hajns Kristijan [trahe smatrada Brisel duè vreme ucewuje Srbiju, kao i da je VladaAustrije prekr{ila principe o neutralnosti jednostra-nim i nelegalnim priznawem ju`ne srpske pokrajine. Govo-re}i za srpske medije o ucewivawu Srbije, [trahe upozo-rava da se wegov kraj ne nazire. On navodi primer Vojvodi-ne i upozorava da “poseduje pouzdane informacije da se unekim krugovima EU zapo~iwu procesi koji treba da uz-burkaju politi~ku scenu i izazovu tenzije”, te da i “pojedi-ni srpski politi~ari u~estvuju u tim planovima”. HajnsKristijan [trahe je prilikom svoje posete napomenuo i dase u Evropi polako okupqaju stranke koje se zalaù za o~u-vawe tradicionalnih evropskih vrednosti i koje se suprot-stavqaju ameri~kom hegemonizmu. Dodajmo jo{ da je i biv-{i kanadski ambasador Yejms Biset upozorio da SAD i EUsvojim ucenama i nepromi{qenom politikom uperenomprotiv Srbije stvaraju “Veliku Albaniju”.

Interesantno je napomenuti da je generalni sekretarNATO Jap de Hop Shefer, dok je tokom maja boravio u So-fiji, otvoreno izjavio da }e 16 hiqada pripadnika KFOR-a ostati na Kosovu i Metohiji “i posle 15. juna, kada Ujedi-wene nacije budu prenele nadle`nost na kosovske vlasti imisiju EU”.

Samo Tadi} ne vidi ucene i pretweNasuprot Dinstbiru, [traheu i Bisetu, pojavquje se ni-

ko drugi do Boris Tadi}, koji posle samita lidera EU uBriselu, u izjavi za FoNet, isti~e da Srbiju niko ne uce-

wuje, te da se to moè zakqu~iti i iz izjave Havijera Sola-ne koji tvrdi da su status Kosova i Metohije i ~lanstvo Sr-bije u EU dva odvojena puta!? Isto to je potvrdio i “dale-kovidi” Vuk Jeremi} koji je, da podsetimo, predvideo porazBu{a u svim dràvama SAD i pobedu Kerija. Koliko je Ta-di}eva i Solanina izjava besmislena, najboqe svedo~i po-datak da po samoj op{teprihva}enoj definiciji dràvu ~i-ne teritorija, stanovni{tvo i centralna vlast. Bez teri-torije nema ni dràve. Iz Tadi}eve partije nama {aqu po-ruku da zaboravimo na teritoriju dok ne u|emo u EU, a on-da moèmo da zapo~nemo borbu za granice! Ali, tada }e bi-ti prekasno. Ve} smo videli da su SAD u stawu da nametnusvoju voqu i najmo}nijim ~lanicama Unije. U tom smislu,pozicija Srbije ne bi bila ni{ta boqa.

Ukoliko neko ne priznaje granice Srbije potvr|ene ni-zom me|unarodnih sporazuma, to zna~i da ne prihvata Srbi-ju kao samostalnu i ravnopravnu dràvu, to jest, u ovom slu-~aju, zauzima stav da ju`na srpska pokrajina nije vi{e srp-ska teritorija. Demokratska stranka Borisa Tadi}a, ~ijipredstavnici ponavqaju kao mantru Solanine re~i, spre-~ava bilo kakvu ozbiqnu kritiku politike koju name}eBrisel. O konkretnim diplomatskim protivmerama da i negovorimo. Na taj na~in, Boris Tadi} i wegova partija po-staju neskriveni promoteri pogubne strategije Evropskeunije koja ima za ciq da protera Ujediwene nacije iz ju`nesrpske pokrajine, uzurpira wihovu nadle`nost i, na krajukrajeva, ponovi Minhen 1938. godine.


Ucene EU

VVojislav [e{eq je tokom unakrsnog ispitivawa svedo-ka optu`be Asima Ali}a, izjavio: “Ja verujem da jeZvezdan Jovanovi} la`no optuèn, a da nije – uìvao

bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji.”Pojedini politi~ari su bili licemerno “zgranuti”, a

pre svih, ba{tinici \in|i}eve antisrpske politike. Na-gla{avamo ’licemerno’ jer je o~igledno da im do \in|i}anije stalo ni na koji na~in, osim ako, pozivaju}i se na we-ga, mogu da izvuku neku politi~ku korist. Jasno je da ih po-menuta izjava, zapravo, i nije previ{e uzbudila i da nisuimali ozbiqnu nameru da poku{aju da odbrane lik i deloZorana \in|i}a. Nesporna je ~iwenica i da svako ko bi seupustio u tu nemogu}u misiju, ne bi uspeo da prona|e ni je-dan jedini vaqan argument za apologiju ove zapadne mario-nete i wene politike koja je bila usmerena na uni{tavawesrpske dràve i naroda. Dakle, \in|i}evi naslednici supo slu`benoj du`nosti osudili izre~enu ocenu Vojislava[e{eqa, i to samo zato da bi je potom iskoristili za na-pad na Srpsku radikalnu stranku i Demokratsku strankuSrbije, odnosno Vojislava Ko{tunicu, sa ciqem da se osu-jeti formirawe Republi~ke vlade.

[to se ti~e izjave Vojislava [e{eqa, to je ocena u ko-joj nema nikakvog veli~awa. Nema ni najmaweg nagove{ta-ja da }e biti bilo kakvih osloba|awa onih kojima je u sud-skom postupku izre~ena presuda, a {to je Demokratskastranka poku{ala perfidno da nametne javnosti. Koliko jeocena Vojislava [e{eqa anticipatorska, pokaza}e vreme,jer }e se istorijske posledice tog ~ina (od 12. marta 2003)tek procewivati.

Veli~awe Zorana \in|i}a kao najve}eg srpskog dràv-nika savremenog doba i reformatora je bedna propagandnabesmislica i nepodno{qiva uvreda nacionalnom ponosu –najve}em srpskom kapitalu – imaju}i u vidu da su ga u Srbi-ji na vlast instalirale i finansirale strane obave{tajneslu`be sa osnovnim ciqem da obezbedi dominantnu geo-strate{ku poziciju Zapada na Balkanu (pre svih Nema~kei SAD), spre~i druga~iji razvoj doga|aja i po{aqe u anti-srpsku ha{ku tamnicu svoje politi~ke protivnike – biv-{eg predsednika dràve, Slobodana Milo{evi}a, i lide-ra patriotske, nezavisne i slobodne Srbije, Vojislava [e-{eqa. Ve} je op{tepoznata ~iwenica da je optu`nica pro-

tiv Vojislava [e{eqa politi~ki montirana. \in|i} jeprqavi posao obavio preko Karle del Ponte, {to je ona ne-davno i obelodanila u svojoj kwizi: “Premijer Srbije Zo-


Srbija koje ne bi bilo

Iz mita naIz mita nasmetli{te istorijesmetli{te istorije

PPrriilloogg zzaa \\iinn||ii}}eevvuu bbiiooggrraaffiijjuu bbee{{~~aa{{}}aa

•• \in|i} –– komandant petooktobarskog pu~a, simbol ru{ewa vlasti uz stranu pomo} i za stra-ne interese. Berlinski ““Junge velt”” isticao da je ““uveo diktaturu”” i da se sluì ““metodamamafije””. Berlinski ““Tagescajtung””naglasio da ““sklawa svoje protivnike represivnim sredstvi-ma””. Londonski ““Gardijan”” o wemu je pisao kao o ““beogradskom kvislingu koji se obogatio proda-ju}i svoju zemqu onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv we””, kvalifikuju}i ga kao““imperijalnog konzula”” i ““~oveka Stejt departmenta””

•• Od svega je \in|i} najvi{e ponizio srpski narod i doveo ga do potpune bede svojim ““ekonomskimreformama””, a ““po nalogu va{ingtonskih sponzora””

ran \in|i} mi u vezi sa [e{eqem upu}uje samo jedan zah-tev – vodi ga i nemoj vi{e da nam ga vra}a{“.

îwenica da je \in|i} dobio ~ak i svoj bulevar je pro-lazna pojava, gre{ka. A jo{ je mudri Talmud objasnio dagre{e samo oni kojima to koristi. Imali smo mi i TitovoUìce, Titov Veles, Titov Vrbas, Titovo Velewe, TitovuKorenicu, Titovu Mitrovicu, Titov Drvar i Titograd.

Sluè}i stranoj dràvi, koja je u dva svetska rata u 20.veku pokazala – u sadejstvu sa Vatikanom i Be~om – kakve sujoj namere prema Srbiji, ambiciozni \in|i} je iskori-{}en radi obnavqawa germanske “podunavske monarhije”podunavskom federacijom, uz podr{ku mo}nog progerman-skog lobija u Va{ingtonu, pre svega u Stejt departmentu. Uskladu sa starim scenarijem, severni delovi Srbije “idu”Nema~koj, a ju`ni Amerikancima. “Svakako, svakako”, sa-gla{avao se nema~ki |ak i ameri~ki fan s repi}em i min-|u{om. Naro~ito zato {to su mu punili yepove, a on, onda,yepove qudi iz svog okruèwa – Bebe, ̂ ede, Krmiva, Kole-ta, Kolesara, Vlahovi}a, \eli}a, Labusa, \ilasa i bog tepita koga jo{, u svakom slu~aju onih koji nisu znali za cr-kvu i po{tewe, a o srpskom narodu brinuli kao o lawskomsnegu. I zato je veli~an i zato je finansiran ogromnimsredstvima i svakom drugom pomo}i. Dobio je uglednu ne-ma~ku nagradu “Bambi” za 2000. godinu u oblasti politike.U avgustu 2002. godine u Pragu je primio nagradu Fondaci-je “Polak” za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Evolucija jednog lukrativnog manipulanta

A kako je “po~eo” ovaj lukrativni manipulant? U vremestudija... putovao je po celoj Jugoslaviji, zbog, kako je govo-rio, ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji pro-tiv komunista. Zbog tih aktivnosti su i pokretane istrageprotiv wega. Utoliko je ~udnije {to je uspeo 1978. godineda “iznudi” od Tihomira Vla{ki}a, tada{weg predsednikaCKSK Srbije, da mu se dâ paso{ na preporuku i to u vremekada su svima uzimani paso{i i kada niko nije mogao da pu-tuje (informacija sa sajta B92 “Posle \in|i}a: godina tre-}a” ).

Kada je dobio paso{, \in|i} je, na poziv i preporukuDragoquba Mi}unovi}a oti{ao u Nema~ku. Doktorirao jefilozofiju na Univerzitetu u Konstanci 1979 godine.Ali, gledano iz ovog vremena, nimalo ~udno, uporedo je bioi biznismen, tako {to je sa grupom ortaka posedovao radi-onice za izradu ode}e i prodavao tekstilne ma{ine.

Novope~eni filozof, biznismen i... (naravno, nije sepredstavqao kao Nu{i}ev Aleksa @uni}), vra}a se u Jugo-slaviju. Dobija posao profesora na Filozofskom fakulte-tu u Novom Sadu. Bio je i glavni i odgovorni urednik ~aso-pisa Filozofskog dru{tva Srbije “Teorija”, a radio je i uInstitutu dru{tvenih nauka. Politikom se bavi sve vre-me. U to vreme, sa neobi~nim imiyom za politi~ara – yinsvarijante, sako, vidqiv repi} i gotovo nevidqiva min|u{au uhu – u politi~ku arenu aktivno uska~e 1990. godine kaojedan od osniva~a opozicione Demokratske stranke. Prve~etiri godine je u senci, a onda, 1994. godine, napada svogmentora, dobro~initeqa i partijskog lidera prof. Mi}u-novi}a i oduzima mu vo|ewe partije tvrde}i da “politikanije vo|ewe razgovora po beogradskim salonima...” Profe-sor Mi}unovi} bi sad rekao da se “toga ne se}a”, ali je on-da uzvratio izjavom da je “s \in|i}em u politiku u{ao no-vac!”

A od Huncingera, trgovca oru`jem –– audi

Novac! U aprilu 1998. godine, Moric Huncinger pokla-wa, radi boqe za{tite, opozicionom lideru \in|i}u

blindirani audi, a u maju 1999. on svom srpskom prijatequorganizuje turneju po Evropi (sa wim je bio i Milo \uka-novi}) radi podr{ke NATO bombardovawu. Ali, ko je iodakle je taj Huncinger? Zvani~no, to je najmo}niji agent zapoliti~ki PR (odnose sa javno{}u) u Nema~koj, koji je,opet, poznat i kao uspe{an lobista za industriju oru j̀a.Ovda{wi kontrolisani mediji nisu se bavili pojavom togPR Napoleona iz Frankfurta, osim u retkim prilikamakao {to je bio do~ek Nove godine u Abu Dabiju sa doti~nimHuncingerom, na koji je premijer i{ao avionom Caneta Su-boti}a @apca.

Izuzetan poznavalac aktivnosti Morica Huncingera,Mira Beham, objavila je da je tokom 2000. godine ovaj kon-troverzni Nemac poja~ano promovisao \in|i}a u nema~kojjavnosti, vodio ga u kabinete nema~kih ministarstava i po-magao kampawu budu}eg srpskog premijera, da bi u decembruslavio izbornu pobedu svog klijenta i prijateqa. Ono {todaqe sledi je pravi politi~ki triler. Kao trgovac oru`-jem, Huncinger je imao bliske odnose sa nema~kim mini-strom odbrane Rudolfom [arpingom, u ~ijoj je pratwi biotokom posete nema~kih trupa na Kosovu i Metohiji. Ali,to poznanstvo i, moglo bi se re}i prijateqstvo, ko{talo je[arpinga ministarske funkcije. Nema~ki ministar od-brane je dobio najnemilosrdniji otkaz u istoriji SR Ne-ma~ke. Kancelaru [rederu bilo je dovoqno ta~no 32 sekun-de da suvo saop{ti javnosti demisiju svog partijskog druga.Nije trebalo vi{e da kaè, jer tada, u julu 2002, skandal jebio ve} poznat javnosti. Znalo se da je [arping primio nasvoj ra~un 140.000 maraka od Huncingera – 80.000 kao predu-jam za rukopis koji nikada nije napisan, a 60.000 za tri govo-ra koja je ministar odbrane drào kao gost ovog PR agenta.

U vezi sa Huncingerom, ovom prilikom, vaqa jo{ re}ida je bio na usluzi i Vatikanu. Kao vernik i katolik se za-lagao da Katoli~ka crkva bude aktivnija u Srbiji i, u prvojgodini \in|i}eve vladavine, obezbedio je dolazak u Beo-grad papinog izaslanika, biskupa Kordesa, u junu 2001. godi-ne, neposredno uo~i izru~ewa Slobodana Milo{evi}a ha-{kom kazamatu.

Ciq \in|i}eve politike –– Srbija u granicama Beogradskog pa{aluka

U to vreme se po~elo spekulisati da bi za Srbiju bilodobro da Vojvodina prvo ide u Evropsku uniju, jer bi pri-kqu~ewem povukla i ostali deo Srbije! U vreme \in|i}e-ve vlasti, Nenad ̂ anak, wegov saborac, javno je promovisao



Republiku Vojvodinu. A s druge strane, Milo \ukanovi},jo{ bliì \in|i}ev prijateq, nepovratno je krenuo putemizlaska iz zajednice sa Srbijom. Amputacija Kosova i Me-tohije i stvarawe Velike Albanije je dobilo novi zamajac...itd. Srbiji je zapretila gorka istina da se ubrzano suàvana Beogradski pa{aluk. Naravno da je istovremeno u Ber-linu Zoran \in|i} za sve to, kao i za pqa~ka{ku privati-zaciju nacionalnih dobara, primao laskava priznawa i naj-vi{e nagrade.

“Onaj kome je do po{tewa treba da ide u crkvu”, odgova-rao je \in|i} svojim kriti~arima, {to nije ~udno za jednogdeklarisanog makijavelistu, koji se u me|uvremenu presvu-kao u elegantno odelo i dobre italijanske cipele. “Prin-cipi imaju rok upotrebe”, tako|e je wegova omiqena odred-nica, kao i to da se “ni~eg ne stidi”. Jednom je rekao da bimogao biti menayer u nekoj sumwivoj firmi, jer, kako je iz-javio u vreme svoje najve}e mo}i, 2002. godine – “Ponekaduprqamo ruke, i to je qudski”. A po~etkom 2000. godine“otvorio je du{u”, i o svom imovnom stawu rekao da ima140.000 maraka, da ìvi od kamate, i da poseduje 150 akcija“Koka-kole”. Posle atentata, jedan beogradski tabloid jeobjavio podatak da je udovici ostavio imovinu od 300 mili-on~i}a...

U sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike Sr-bije Mirkom Marjanovi}em, 20. septembra 1996, osu|en je na~etiri meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sudSrbije, 9. jula 1998, preina~io je presudu i izrekao novu ukojoj je osu|en na sedam meseci zatvora, uslovno na tri go-dine.

Pobegao od NATO bombi

Vajni lider srpske demokratske opozicije napustio jezemqu u najteìm danima za srpski narod – u vreme NATOagresije. Ali, po svemu sude}i ba{ zato, ameri~ki nedeq-nik “Tajm”, u septembru 1999. godine, uvrstio ga je me|u 14vode}ih evropskih politi~ara tre}eg milenijuma. Bilo muje poznato da bi se mnogi zakleli da nije voleo qude. Bra-nio se govore}i da ceni – pouzdane. Nije rekao za sebe da jepouzdan.

Za gradona~elnika Beograda izabran je 1997. godine, is-pred koalicije “Zajedno” koju je potom hladno rasturio ipartnere te{ko razo~arao. U junu 2000. godine \in|i} jepreuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a po-tom postao i {ef centralnog izbornog {taba i koordina-tor promotivne kampawe DOS-a za izbore koji su odràni24. septembra 2000. Na tim izborima je izabran za poslani-ka u Ve}u republika Skup{tine SRJ. Za premijera Srbijeizabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na repu-bli~kim parlamentarnim izborima u decembru 2000. Uti-cajni nema~ki magazin “[pigl” je tim povodom napisao:“Samo uz Ko{tuni~in bonus mogao je spretni ~etrdeseto-godi{wak da dobije izbore u srpskom parlamentu 23. decem-bra 2000. godine. Iako je \in|i} bio nazna~en za premije-ra dosovskog saveza, DOS ga u materijalima izborne kampa-we nigde nije pomiwao, wegova slika nije se mogla videtina plakatima. Na glasa~kom listi}u na listi DOS-a veli-kim slovima pisalo je dr Vojislav Ko{tunica, tek dole ni-è \in|i}.”

““\in|i} se sluì metodama mafije””

“Wujork tajms” je ve} nakon 5. oktobra izrazio zabrinu-tost {to Ko{tunica i \in|i} jednostavno ne veruju jedandrugom: “O~igledno je da }e se koalicija DOS-a, sastavqe-na od 18 razli~itih partija, raspasti. \in|i} ima velikupartiju, ali malu podr{ku bira~a, uz veliki broj negativ-nih poena”, navedeno je u komentaru.“Srpski premijer Zoran \in|i} uveo je ’diktaturu’ isluì se ’metodama mafije’”, konstatovao je berlin-ski “Junge velt” koji je alarmirao tamo{wu javnostda je “nema~ki qubimac” izveo “pu~ u Beogradu”. Ceograd zna da su mnogi biznismeni, koji su se u Milo{e-vi}evo vreme na{li na “crnoj listi” Stejt depart-menta, morali da plate ogromne sume da bi im novireìm omogu}io normalno poslovawe.

âk i berlinski “Tagescajtung”, ina~e pouzdani pobor-nik \in|i}evog prozapadnog kursa, bio je {okiran, makarza samo jedan dan: “Kakvu budu}nost ima Srbija, ako i samdemokratski reìm sklawa svoje protivnike represivnimsredstvima?”

Povod za ovakvo razo~arewe Nemaca u svog favorita\in|i}a, bilo je wegovo otimawe mandata svih Ko{tuni-~inih poslanika iz Demokratske stranke Srbije i isteri-vawe iz Skup{tine. “\in|i}ev udar protiv Ko{tunice jezbog toga tako drzak, jer on bez wegove pomo}i nikada ne bido{ao do te poluge vlasti”, ocenio je “Junge velt”.

Povod za razlaz izme|u wih dvojice bilo je izru~eweMilo{evi}a – jo{ tada je Ko{tunica govorio o “ograni~e-nom dràvnom udaru”. U jesen 2001. deesesovski ministri sudali ostavke i rad vlade prepustili \in|i}evom kabinetu.Tome je prethodio gangsterski akt posebne vrste – 3. avgu-sta ubijen je na ulici biv{i oficir tajne policije MomirGavrilovi}, nakon {to je Ko{tuni~inim savetnicima pre-dao materijal o vezi \in|i}a sa organizovanim zlo~inima,pisao je ameri~ki nedeqnik “Konkret”.



A poznati nema~ki novinar Jirgen Elzeser otkrio jena{oj javnosti scenario \in|i}eve borbe za vlast u redo-vima koalicije DOS-a. “O~igledno je \in|i} dogovorio(scenario) 29. novembra 2001. sa svojim nema~kim qudima zavezu, i to povodom jedne posete kod frankfurtskog lobisteza naoruàwe Morica Huncingera. \in|i} je poveo sedamministara u Huncingerov politi~ki salon, u publici je se-delo 226 poslanika Bundestaga – mnogo vi{e nego za vremeprose~nih plenarnih dana u Rajhstagu – i 37 dràvnih se-kretara, zatim vi{e desetina predstavnika iz privrede…Sve {to se iza toga doga|alo, mi smo bili u prilici da po-smatramo...”

Komandant paqewa Skup{tinei dràvne televizije

Ozlogla{eni zapadni poslu{nik Zoran \in|i} je ko-mandovao “petooktobarskim pu~em”2000. godine. Zapaqenaje Narodna skup{tina, zapaqena je dràvna televizija...Petog oktobra uve~e oru j̀em su oteli Radio Beograd, TVKo{utwak, Politiku, Tanjug, demolirali i palili zgraduSPS-a na Studentskom trgu. Sutradan, 6. oktobra, pu~istisu oru j̀em uzeli Carinu, NBJ i dr. Kako nazvati taj datum?Dan prevare, dan izdaje i poku{aj promene na{eg nacional-nog, dràvnog identiteta... [ta je bio Peti oktobar? Ru-{ewe vlasti uz stranu pomo} i za strane interese. U tajnuakciju velikih razmera uba~eno je desetine miliona dola-ra. Kao i u sam izborni proces. U Ma|arskoj su za stotineaktivista “Otpora”, ali i druge “demokratske strukture”dràli seminare, na kojima su ih podu~avali ne samo izbor-nim manipulacijama, nego i subverzivnim aktivnostima.

A \in|i}, koji se nalazio na ~elu “revolucije”, 4. okto-bra 2000. se u Gepratovoj sastaje sa komandantom “crvenihberetki” Miloradom Lukovi}em-Legijom i dogovara sarad-wu. Voze}i se kroz grad Legijinim blindiranim yipom, “da-li su re~ jedan drugom”. “Iz stanice Stari grad 5. oktobraizne{eno je 300 automatskih pu{aka, 16 mitraqeza, 19{korpiona, 260 pi{toqa... vi{e od 700 raznih cevi” (citatiz kwige “5. oktobar” D. Bujo{evi}a i I. Radovanovi}a).Ceo grad zna da su mnogi biznismeni koji su se na{li na“crnoj listi” Stejt departmenta morali da plate ogromnesume da bi im novi reìm omogu}io normalno poslovawe.Mito je, tvrde, uzimao i \in|i}. “S \in|i}em je u politi-ku u{ao novac”, izlanuo se Mi}unovi}.

“Zoran \in|i} je primao mito” – izre~eno je sa govor-nice Skup{tine Srbije krajem avgusta 2005, a poslanik jeopisao i detaqe same radwe: “U februaru 2001. jedan viso-ki funkcioner SPS-a, uz pomo} istaknutog privrednika,uputio je dva miliona evra na ruke funkcioneru DS-a u Be-ogradu. Taj funkcioner DS-a je Zoran \in|i}. Biv{egpredsednika Vlade Srbije optuìo sam za primawe mita,tvrde}i da je to bio na~in da jedan visoki funkcioner So-cijalisti~ke partije Srbije kupi svoju slobodu. Dokaz op-tu`be? Detaqnije podatke o tome ko je dao, ko je obezbe|i-vao vozilo kojim je novac prevezen i kome je novac dat pre-dao sam 28. avgusta 2005. godine Tuìla{tvu”.

Gardijan: ““Beogradski kvisling””

Zoran \in|i} je ubijen u sredu 12. marta 2003. godineispred zgrade Vlade Republike Srbije. “Ubijeni srp-ski premijer bio je ozlogla{eni zapadni poslu{nik~ije su ekonomske reforme donele bedu”. Tim re~imaje 14. marta 2003. u londonskom “Gardijanu” NilKlark po~eo svoj ~lanak pod naslovom “Beogradskikvisling”.

“Po~asti Zoranu \in|i}u, ubijenom srpskom premije-ru, pqu{te kao ki{a. Prvi je po~eo predsednik Bu{, hva-

le}i wegovo ’sna`no vo|stvo’, dok je portparol kanadskevlade veli~ao ’vesnika demokratije’, a Toni Bler govorioo energiji koju je \in|i} posvetio ’reformisawu Srbije’.U ~ituqama zapadnih listova \in|i} je skoro uvek sla-vqen kao biv{i student-agitator, koji je hrabro poveo ’na-rodni ustanak’ protiv okrutnog diktatora i poku{ao dauvede svoju zemqu u novu demokratsku eru. Ali, izvan Si-En-Enove verzije svetske istorije, karijera Zorana \in|i-}a izgleda prili~no druga~ije”, isti~e Klark da bi saop-{tio, kako kaè, pravu istinu: “Oni koji se ogra|uju oddoktrine promene reìma trebalo bi da se sete da Irak ni-je prva zemqa u kojoj su ameri~ka i druge zapadne vlade po-ku{ale organizovati uklawawe vlade koja nije odgovaralawihovim strate{kim interesima. Pre tri godine, na reduje bila Milo{evi}eva Jugoslavija. U svojoj nedavno obja-vqenoj biografiji Milo{evi}a, Adam Le Bor otkriva ka-ko su Sjediwene Dràve natrpale 70 miliona dolara u ko-fere srpske opozicije u wenom naporu da zbaci jugosloven-skog lidera 2000. godine. Po nare|ewu dràvnog sekretaraMedlin Olbrajt, tajna ameri~ka kancelarija za jugosloven-ske poslove bila je pripremqena da potpomogne organizo-vawe ustanka koji bi zbrisao autokratskog Milo{evi}a savlasti”, pi{e Klark u “Gardijanu”.

Kolumnista daqe isti~e: “Istovremeno, postoje dokazida su podzemne kriminalne grupe, kontrolisane od straneZorana \in|i}a i povezane sa ameri~kom obave{tajnomslu`bom, izvele seriju uspelih atentata na kqu~ne qudekoji su podràvali Milo{evi}ev reìm, ukqu~uju}i mi-nistra odbrane Pavla Bulatovi}a i @iku Petrovi}a, {e-fa jugoslovenskog avioprevoza. Kada su Slobo i wegova So-cijalisti~ka partija kona~no pali, Sjediwene Dràve sudobile ’reformisti~ku’ vladu u Beogradu kakvu su ̀ elele.Novi predsednik Vojislav Ko{tunica je primio bukete,ali poluge mo}i je drào ~ovek Stejt departmenta Zoran\in|i} –i on sigurno svoje va{ingtonske sponzore nije iz-neverio!”, tvrdi kolumnista “Gardijana”.

Klark zatim otvora pitawe ’reformi’ i rasprodaje dru-{tvenog vlasni{tva, odnosno op{te pqa~ke narodne imo-vine: “Prvi prioritet je bio uvo|ewe programa ’ekonom-skih reformi’ – {to je izraz novog svetskog poretka za ras-prodaju dràvne imovine u bescewe multinacionalnimkompanijama. Preko 700.000 jugoslovenskih preduze}a osta-lo je u dru{tvenom vlasni{tvu i uglavnom je bilo kontro-lisano od strane radni~kih odbora, sa svega 5 odsto kapita-



la u privatnom vlasni{tvu. Kompanije su mogle biti pro-date ako je mawe od 60 odsto kapitala pripadalo radnici-ma. \in|i} je brzo promenio zakone i rasprodaja je moglada po~ne. Posle dve godine, u kojima je hiqade dru{tvenihpreduze}a bilo prodato (a mnoga su prodata upravo kompa-nijama koje su u~estvovale u bombardovawu Jugoslavije1999), pro{lomese~ni izve{taj Svetske banke je obilovaopohvalama \in|i}evoj vladi i wenom ’angaòvawu inter-nacionalnih banaka u procesu privatizacije’”.

Nil Klark nastavqa: “Ali, \in|i}u nije bilo nare|e-no da proda samo dràvnu imovinu. Milo{evi} je tako|emorao da ode, za obe}anu nagradu od sto miliona dolara, ~akako je to zna~ilo i wegovo kidnapovawe u suprotnosti sa ju-goslovenskim zakonima i slawe avionom RAF-a na reìra-no su|ewe u Hag koje su finansirali Amerikanci.

Kad je prodao imovinu svoje zemqe, wenog biv{eg pred-sednika i svoje politi~ke rivale, {ta je jo{ ostalo da seproda? Jedino jo{ sama dràva. I januara 2003. godine \in-|i} je upravo to i uradio. Uprkos suprotstavqawu ve}inewenih gra|ana, ’vesnik demokratije’ sledio je zahteve ’me-|unarodne zajednice’ i posle 74 godine ime Jugoslavije ne-stalo je sa politi~ke mape. Strate{ki ciq wene zamene se-rijom slabih, podeqenih protektorata kona~no je bio po-stignut. Ponekad, ipak, i najboqe izvedeni planovi krenunaopako. Uprkos zapadnim hvalospevima, malo }e Srbaoplakivati \in|i}a. Za veliku ve}inu Srba, \in|i} }eostati zapam}en kao kvisling koji se obogatio prodaju}isvoju zemqu onima koji su tako nemilosrdno vodili ratprotiv we, svega nekoliko godina ranije.

\in|i}eve toliko hvaqene reforme podigle su cene ko-munalnih usluga nebu pod oblake, nezaposlenost je o{trosko~ila na 30 odsto, i skoro dve tre}ine Srba sada ̀ ivi is-pod linije siroma{tva. Jo{ nije jasno ko je ispalio hicekoji su ubili Zorana \in|i}a. Verovatno}a je da je to bilaoperacija podzemqa, wegove veze sa organizovanim krimi-nalom kona~no su ga sustigle. Ali, ma kako to surovo zvu~a-lo, ima mnogo qudi u Srbiji koji bi rado povukli obara~.U svojoj nedavnoj poseti Beogradu, bio sam pogo|en ne samonivoom ekonomske nepravde, nego i mr`wom skoro svakogakoga sam sreo prema premijeru, ~ija je popularnost u naro-du pala ispod 10 odsto. Lekcija iz Srbije za dana{we serij-ske mewa~e reìma je jednostavna – moète poku{ati dapodjarmite qude sankcijama, razarawem i bombama. Moè-te, ako ̀ elite, da zbacite vlade koje vam se ne dopadaju, mo-ète poku{avati da nametnete svoju voqu postavqawemHamida Karzaija, generala Tomija Frenksa ili Zorana\in|i}a da glume imperijalne konzule. Ali, ne zami{qaj-

te da moète naterati ponièni narod da ih po{tuje”. Toje bio vi{e nego jasan zakqu~ak poznatog britanskog ko-mentatora. I jedini mogu}i.

Ruski dràvni kanal –– ““zasluèni metak””

Na najgledanijem dràvnom televizijskom kanalu “Ru-sija”, u vanrednoj emisiji “Vesti plus” koja se bavila veli-kim protestnim mitingom “Kosovo je Srbija”, voditeqemisije Konstantin Sjomin je, analiziraju}i ono {to se to-ga trenutka de{avalo u Beogradu, u Srbiji, i ono kroz {taje Srbija prolazila prethodnih godina, izrekao upe~atqi-vu ocenu koja je izazvala brojna reagovawa: “Danas su se ̀ i-teqi Beograda verovatno prisetili drugih mitinga. Vero-vatno su se setili i samih sebe i kako je divqala ruqa kojaje svrgavala starinu Milo{evi}a. Kako su u tome u~estvo-vali (kao i ve~eras) ovi isti fudbalski navija~i. Kako jezemqa, slu|ena liberalnim obe}awima, pla~em, na onajsvet ispra}ala marionetu Zapada Zorana \in|i}a, ~ovekakoji je razvalio legendarnu srpsku armiju i specijalne slu-`be, ~oveka koji je Hagu za apstraktnu ekonomsku pomo}predao heroja srpskog otpora i za to dobio zasluèni me-tak.

Srbija je glasala za svog dana{weg predsednika Tadi}a,koji na ovaj dan nacionalne àlosti nije na{ao ni{ta va-`nije nego da otputuje u Rumuniju. Naravno, mogu}e je izmi-sliti hiqadu geopoliti~kih opravdawa za pasivnost, alije, u su{tini, sve prosto. Postoje samo dve varijante. Vari-janta A: Suprotstavqa{ se. Varijanta B: Pot~iwava{ se,}uti{ i miri{ se.

Ovo se ne ti~e samo Srbije.”Ono {to se ~uje na ovom ruskom kanalu predstavqa stav

dràve, prenosili su tada beogradski mediji, citiraju}idiplomatske izvore. Ukoliko usledi udaqavawe voditeqaiz emisije “Vesti plus”, to }e zna~iti da dràva demantujeizre~enu ocenu voditeqa. Voditeq Sjomin nije sankcioni-san ni na koji na~in, niti je udaqen iz emisije. Da li to zna-~i da je Sjomin samo izgovorio ono {to ruski javnost mi-sli?

Da li je o \in|i}u i wegovoj politici potrebno i{tavi{e re}i od ovoga {to su inostrani mediji i novinari re-kli? Naslednici beskrupuloznog “beogradskog kvislinga”su poku{ali da stvore mit o \in|i}u sa jednim ciqem – daga upotrebe za sticawe politi~ke koristi, ali, potpuno jejasno da je to mit koji odlazi na smetli{te istorije.

R. V. S.



UUprkos panici Evropejaca i Evroatlantista zbog mo-gu}nosti da izgube vlast na narednim parlamentar-nim i lokalnim izborima, i otuda obimne psiholo-

{ke operacije zastra{ivawa srpskog naroda kako se to nebi desilo, glavna medijska zvezda u srpskom informativ-nom prostoru u mesecu aprilu je ipak bila Karla del Pon-te, biv{i glavni tuìlac Ha{kog tribunala. Gra|ani sesigurno se}aju da je ona naj~e{}e i najgrubqe mu{tralaùte udvorice iz vlasti, da je postrojavala, u bukvalnomsmislu te re~i, predsednika dràve i ùte ministre, re-formske generale, tuìoce, sudije i ~itavu armiju dou{ni-ka i hajka~a, da je po Srbiji hapsila i zatvarala koga je hte-la, da je za Srbe pisala istovremeno i optu`nice i presudei da je, gde god je mogla, a mogla je na svakom mestu u natoi-zovanom svetu, pokazivala koliko mrzi srpski narod. ̂ inise da je bila najzadovoqnija kada je sve to radila u Beogra-du. Sigurno je da }e se wena antisrpska aktivnost izu~ava-ti kao primer zastra{uju}e tehnologije pokoravawa i ka-`wavawa jednog malog naroda zbog otpora koji pruà sna-gama koje ̀ ele da od sveta stvore novi totalitarni sistem.U Srbiji }e je pamtiti i po tome {to se prema udvoricamai slugama odnosila sa prezirom i ga|ewem, verovatno mi-sle}i da na taj na~in poniàva celokupan srpski narod. Da-kle, samo {to je oti{la sa du`nosti glavnog ha{kog tuì-oca, isfrustrirana {to nije ulovila Radovana Karayi}a iRatka Mladi}a i {to Srbi nisu prihvatili otimawe Ko-sova i Metohije kao gotovo re{ewe, Del Ponteova je obja-vila kwigu o svom lovu “na ratne zlo~ince”.

Imaju}i u vidu sve ono {to se doga|alo u Ha{kom tri-bunalu do danas, kwiga je, i pored autocenzure, cenzure, la-ì i poluistina u sadràju, izazvala pravu buru u srpskommedijskom prostoru i veliku pa`wu u svetskoj javnosti.Razli~ita su tuma~ewa pojave Karline kwige i wenog sadr-àja. Neki smatraju da je kwiga plod griè savesti i kaja-wa zbog zla koje je svojom aktivno{}u nanela srpskom naro-du i porodicama zato~enika koji su ubijeni u ha{kom kaza-matu bez su|ewa i bilo kakve presude. Drugi pak misle da jeto poku{aj osvete nalogodavcima i reìserima ha{kihpredstava, jer joj nisu dovoqno vrednovali glavnu ulogu po-{to je nisu smestili na kadrovsku vertikalu natoizovanogsveta, ve} na prili~no bezna~ajno mesto {vajcarskog amba-sadora. Podse}awa radi, wena prethodnica, ina~e tvorac

prvih antisrpskih optu-`nica, je pozicioniranaveoma visoko u birokrat-skoj strukturi Ujediwe-nih nacija. Ima onih kojitvrde da je ova kwiga noviantisrpski pamflet zbogkoli~ine laì u sadrà-ju i zakqu~aka i porukaautorke, i da obelodawi-vawe imena udvorica,slugu, hajka~a, lovaca, de-nuncijanata, la`nih sve-doka i drugog olo{a izsrpskog nacionalnog kor-pusa, ne zna~i da je istinablizu. Prethodno ukazujeda je potrebno da se Kar-lina kwiga zaista ozbiq-no analizira i da }e ona,bez obzira na rezultatepomenute analize, ipakbiti zna~ajno svedo~an-stvo o vremenu organizovanog lova na Srbe i orvelizacijesveta. Me|utim, ono o ~emu se moè odmah govoriti i pisa-ti, bez analize sadràja kwige, je pona{awe srpskih medi-ja, novinara i politi~ke i intelektualne elite u odnosu napojavu Karline pri~e o lovu na ratne zlo~ince, srpske na-ravno, jer za druge nije bilo dovoqno dokaza. Naime, da gra-|ani Srbije kojim slu~ajem nemaju drugih informacija, naosnovu onoga {to objavquju srpski mediji mogli bi zakqu-~iti da je Karla del Ponte jo{ uvek glavni tuìlac Ha-{kog tribunala i da zbog toga {to u svom pamfletu otkri-va deli} istine o stra{nim zlo~inima nad Srbima, poputonog o dugom ubijawu i trgovini telesnim organima, zaslu-ùje svu zahvalnost srpskog naroda, ukqu~uju}i i neko na-cionalno priznawe. Da se kojim slu~ajem vrhovni koman-dant odlu~i na tako ne{to, a imaju}i u vidu uru~ena prizna-wa Yoryu Robertsonu, jednom od najodgovornijih za natov-ske zlo~ine tokom agresije, i to je mogu}e, srpski mediji bii od toga stvorili prvorazredni medijski doga|aj, ube|uju-}i gra|ane da je Karla veliki prijateq Srbije, rame uz ra-me sa Solanom, Klintonom, [irakom, [rederom, Blerom,Klarkom i mnogim drugim razbija~ima i otima~ima srp-skog nacionalnog prostora.


Sluge Haga

PredatorkaPredatorkai mi{evii mi{evi

VVaazzaallnnii ooddnnooss ssrrppsskkiihh mmeeddiijjaa pprreemmaa eevvrrooaattllaannttsskkiimm ~~iinnoovvnniicciimmaa

•• Objavqivawe kwige biv{eg glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, Karle del Ponte, pod nazivom““Lov –– ja i ratni zlo~inci””, otkrilo je sramno udvori~ko mentalno stawe srpskih medija i no-vinara. Da bi progovorili istinu o makar delu stravi~nih zlo~ina nad srpskim narodom, po-trebna im je dozvola, ili bar nagove{taj od strane evroatlantskih ~inovnika

PPii{{ee:: ggeenneerraall MMiilleenn SSiimmii}}

Udvori{tvo bez presedanaPo{to se radi o bezgrani~nom i neprikrivenom udvo-

ri{tvu ve}ine medija prema gospodarima i upravqa~imavelikog antisrpskog projekta, koje nije zabeleèno u isto-riji srpskog naroda, mada je bilo i teìh situacija u koji-ma se on nalazio, postavqa se pitawe – {ta je uzrok ovogsramnog fenomena? Za{to takvog udvori{tva nema ~ak nikod medija onih naroda kojima su gospodari oru j̀em ilidrugim oblicima ratovawa darovali dràvu? Za{to jepri~u trebalo da napi{e Karla del Ponte da bi o tome na-duga~ko i na{iroko pisali i pri~ali srpski mediji, kadapostoje srpski izvori koji imaju apsolutno sve ~iwenice obrojnim i stra{nim zlo~inima po~iwenim nad srpskim na-rodom? Zar nesre}ni srpski novinari smeju da pi{u o {ip-tarskim teroristima i wihovim stravi~nim zlo~inimaprema Srbima tek po{to to napi{e ili kaè Karla delPonte, iako je na{e vojno rukovodstvo o tome raspravqalojo{ u drugoj polovini 1999. godine i o svemu dostavilo pre-cizne podatke dràvnim organima i institucijama? Na svaova i mnoga druga pitawa, najrealniji odgovor je da je strahod gospodara upravqa~ u postupcima srpskih udvori~kihnovinara, i da zbog toga ne izlaze iz zadatog okvira pona-{awa, bez obzira na promenu u okruèwu. Naime, onifunkcioni{u samo u okviru zadatih tema o srpskoj krivi-ci, srpskim zlo~inima, opravdanosti pojave albanske geri-le na teritoriji Kosova i Metohije kao odgovora na srpskubrutalnost, o opravdanosti vojne intervencije natovskihzemaqa i svih zlo~ina koji su tom prilikom u~iweni, evro-atlantskim asocijacijama kao jedinom rajskom pribeì-{tu za srpski narod, ali naravno tek kada prizna krivicuza svoju pro{lost i kada se odrekne prevelikih teritorijakoje je stekao u toj pro{losti, o budu}nosti u kojoj ne}e bi-ti mesta za nacionalnu i versku identifikaciju. Mogu dapi{u o demokratiji i slobodi osmi{qenim u ameri~kimpropagandnim radionicama i mnogim drugim temama. Zbogtoga o istini, ili wenim delovima, pi{u samo onda kada otome progovore slu~ajno, ili namerno, u sklopu nekog pro-pagandnog projekta, strani gospodari – kao {to su u~iniliposle pojave Karline kwige. âk i tada to ~ine sa neveri-com, glume}i istraìva~e i jedva ~ekaju}i negirawe isti-ne od bilo koga i sa bilo ~ije strane. Naravno, delove stra-vi~ne istine o zlo~inima nad Srbima i bedi srpskih udvo-rica negirali su {iptarski teroristi~ki komandanti,ameri~ki, britanski i nema~ki zvani~nici, globalisti~kenevladine organizacije u Srbiji i “demokratski blok”, ko-ji su ina~e saveznici u projektu svo|ewa Srbije na terito-rije iz predkumanovskog perioda. Okupirani srpski medi-ji i nesre}ni novinari u wima su to jedva do~ekali da bi seponovo vratili u zadate okvire u kojima nema mesta za srp-ske patwe niti za istinu, ma kakva ona bila.

S druge strane, veoma je interesantna antisrpska mr-`wa udvori~kih novinara koja izbija iz svake napisane i

izgovorene re~i. U sada{wem vremenu ona je toliko ogavnada je ne koriste ni gospodari, niti wihovi teroristi~ki iseparatisti~ki saveznici iz neposrednog okruèwa radiopravdavawa sopstvenog antisrbizma, ali }e je sigurno is-koristiti kao dokaz potrebe novih antisrpskih mera, ilikao ~iwenicu podesnu za revidirawe srpske istorije. Opsiholo{kim aspektima antisrpske mr`we koju udvori~-ki novinari moraju potvr|ivati svakodnevnim delovawem,posebno o uzrocima takve pojave u slobodarskom srpskomnacionalnom korpusu, moraju se napisati ozbiqne studijekako bi se u budu}nosti mogu}nost takve sramote svela nanajmawu meru, naravno ako srpski narod, i pored svega, uspeda sa~uva svoju supstancu i ako po~ne da se oporavqa. Me|u-tim, u ovom tekstu bi}e dovoqno da se kaè da su uzroci mr-`we prema sopstvenom narodu u visini apanaè kojom sevrednuje antisrbizam kod gospodara, u potrebi neprekid-nog dokazivawa kod gospodara, u strahu od gubqewa statusaudvorice, u strahu od reakcije objekata mr`we u trenutkukada gospodari ne budu mogli da {tite udvorice ili kadato jednostavno ne budu hteli, i u stavu da }e na sudu istori-je pred potomcima biti lak{e ako je mawe svedoka, ili akoje wihovo udvori~ko antisrpsko delovawe prekriveno za-boravom. To se najboqe potvr|uje na primeru odnosa udvo-ri~kih srpskih novinara prema biv{em srpskom predsed-niku koji je ubijen u ha{kom kazamatu. Da su kojim slu~ajemdokazane Karline monstruozne optu`be i da je zbog togaosu|en od strane tog nelegitimnog suda, udvori~ki novina-ri odavno ne bi napisali ni re~i o wemu, iako iz dana u danpostaje jasnije da je optu`nica jedna velika la .̀ Po{to tonije tako, nema dana a da neko od udvori~kih srpskih novi-nara ne pro{iruje optu`nicu protiv Slobodana Milo{e-vi}a, ili ne izri~e presudu koje bi se postideo i sam Ha-{ki sud, bez obzira {to su wegove sudije samo politi~kipioni natoizovanog dela sveta. Kako izgleda, udvori~kamr`wa ih je toliko zaslepila da im je blokirala mogu}-nost razmi{qawa o bilo ~emu drugom osim o zadatoj temi,a to je u konkretnom slu~aju bestijalizacija Milo{evi}a,kako bi bio bestijalizovan i srpski narod u celini. Iakosu verovatno svesni da takvim delovawem samo u~vr{}ujuwegov politi~ki mit, ne}e prestati da dopuwuju Karlinuoptu`nicu i da izri~u presudu Slobodanu Milo{evi}u svedok im gospodari ne potvrde da su ga odavno ubili i da jewihov rad bezvredan.

Dakle, udvori~ki srpski mediji i wihovi novinari suoboìli visoke ~inovnike globalisti~kog sistema, pre-tvaraju}i ih u apostole istine, znawa i re~i, o ~ijim vred-nosnim sudovima ne treba raspravqati, niti ih dovoditi usumwu, ve} ih prenositi onako kako su izre~eni ili napi-sani. Otuda tolika revnost u popularisawu Karline ispo-vesti o lovu na Srbe, bez ikakve, makar i nagove{tene, di-leme da li je sve to ta~no. Oni koji se se}aju Karline kon-


Sluge Haga


ferencije za {tampu sa srpskim novinarima preko video-bima, na kojoj je ona izgledala kao stra{ni predator, a no-vinari kao zastra{eni mi{i}i, mogu zakqu~iti da se u po-na{awu srpskih novinara nije ni{ta promenilo, jer je zawih Karla del Ponte jo{ uvek stra{ni predator i to }ebiti zauvek, bez obzira na kojoj se funkciji nalazila. Po-jedina~na analiza bi potvrdila istovetnost ovakvog odno-sa prema svim visokim natovskim ~inovnicima, s tim {toje pona{awe nesre}nih vojnih novinara pokazalo samo dnoudvori~ke kaquge, jer su za wih apostoli vojne nauke, zna-wa i ume}a i natovski narednici, niì oficiri i niìvojni ~inovnici koji su glavni likovi u wihovim novina-ma i raznoraznim sesijama. Servilnost prema onima koji sutokom agresije ubijali civile i razarali Srbiju je najru-`niji deo pri~e o kolaboraciji, udvori{tvu i izdaji.

A kad }e biti vreme za istinu?U vezi sa prethodnim, postavqa se pitawe – ho}e li sa-

da{wi srpski novinari ikada smeti da progovore istinu ozlo~incima êkuu, Ta~iju, Haradinaju i drugima, ili }e otome }utati sve dok to ne u~ini neko drugi, verifikuju}iim istovremeno u svojim informativnim prilozima titu-le predsednika, premijera, generala, komandanta i mnogedruge koje su im dali wihovi natovski saveznici? Ho}e liiko od srpskih politi~kih analiti~ara i vojnopoliti~kihkomentatora progovoriti o licemerju verbalnih branila-ca Kosova i Metohije koji su na beskorisnim sesijama, kaozvani~ni predstavnici Srbije, davali legitimitet tero-risti~kim zlo~incima, pristankom da sa wima pregovara-ju iako su unapred znali ishod takvih predstava, ili ~ekajuda to u~ini neko iz inostranstva ko ima podjednak uticaj ina srpske udvorice i na {iptarske teroriste? Da li je po-trebno da o stravi~nim posledicama upotrebe uranijumskemunicije za vreme natovske agresije progovori neko iz za-padnog sveta da bi o tome govorili srpski mediji, ili }e tou~initi koriste}i podatke srpskih institucija, posebnoone koje je svojevremeno imala vojska, ako ni zbog ~ega dru-gog, ono radi opomene stanovni{tvu da je ìvotno ugroè-no? Ho}e li smeti da progovore o devetogodi{wici zavr-{etka natovske agresije na srpski narod, wenom bilansu uqudskim ìvotima i uni{tenim i o{te}enim materijal-nim resursima, ili }e }utwom poru~iti gospodarima da sui daqe spremni da u~ine sve radi o~uvawa udvori~kog sta-tusa? Ho}e li makar vojni novinari spomenuti heroje kojisu ̀ rtvovali ̀ ivot u neravnopravnoj borbi protiv agreso-ra ili }e o tome }utati sve dok se o herojima ne bude pisa-lo u prijateqskim zemqama? Da li }e se iko od medija usu-diti da savlada strah od gospodara i da pozove srpske gene-rale da svedo~e o vremenu agresije i odbrane zemqe ili }ei daqe o tome pri~ati ratni i antiratni profiteri? Na-àlost, medijski poslenici su i ove godine pokazali da ne-maju hrabrost da progovore o istini i da su i daqe spremnina sve da zadrè status udvorica.

Me|utim, nisu samo prethodna pitawa relevantna za od-nos udvori~kih medija i novinara prema profesiji, odno-sno prema istini. Postoje i mnoga druga koja su povezana sasudbinom Kosova i Metohije i perspektivom biolo{kogopstanka srpskog naroda. Na primer, postavqa se pitaweho}e li ve}ina srpskih novinara smo}i snage da objaviistinu o generalu Ratku Mladi}u, oficirima i srpskoj voj-sci u Bosni i Hercegovini, ili }e prenositi gadosti poputone Karline i “prvog srpskog premijera” da ga treba pred-stavqati “kao nekog drugorazrednog kriminalca i kukavi-cu, kako bi mu popustila budnost i kako bi bio uhva}en kadse najmawe nada”? Da li }e ovu Karlinu direktivu izvr{a-vati disciplinovano kao {to to ~ini visokobuyetni i ni-skotira`ni dnevni list, iako ona nije vi{e glavna u Hagu,ili }e istinom zapo~eti pokajawe? Ho}e li ikada smeti da

progovore o {tetnosti postupaka kolaboracionista poputraznoraznih izviwavawa, ili }e to u~initi tek onda kadagospodari budu skinuli za{titu sa wih, odnosno kada vi{ene budu imali mo} da ih brane?

Tako|e, veoma je bitno da se jo{ jednom istakne bedaudvori~kog novinarstva koja se najboqe vidi u wihovom pu-zawu pred Hrvatima i Slovencima kao glavnim slugama go-spodara na prostoru jugoisto~ne Evrope. Naime, nesre}nisrpski novinari jo{ uvek pi{u ode zakasnelim nacijama izbiv{e zajedni~ke dràve i wihovom ume}u adaptacije u no-vom svetskom poretku, pre}utkuju}i ~iwenicu da je to samonagrada za izraèni antisrbizam i prqave poslove koje iz-vr{avaju za gospodare u ime toga. Podse}awa radi, Slove-nija i Hrvatska su bile glavna potpora {iptarskim tero-ristima i u wihovim zlo~inima, i u wihovom otimawu srp-ske nacionalne teritorije, i u prikrivawu su{tine prve iza sada jedine teroristi~ke dràve na svetu. Zbog toga je va-`no postaviti pitawe ho}e li nesre}ni srpski novinaripo~eti da govore o slovena~kom i hrvatskom antisrbizmu,naravno ne onom verbalnom, ve} o fizi~kom istrebqewusrpskog naroda tokom dvadesetog veka, ili }e i daqe u~e-stvovati u projektu nametawa zaborava? Da li }e smo}isnage da prevladaju strah od gospodara i wihovih glavnihslugu i podsete srpsku vlast i institucije da imaju istorij-sku du`nost da zatraè pravdu za masakrirane srpske civi-le koje su pobili austrougarski soldati slovena~ke i hr-vatske nacionalnosti, za jasenova~ke i jamske `rtve usta-{kih koqa~a, za pobijene vojnike i stare{ine za vreme se-cesionisti~ke pobune i za proterane Srbe sa svojih vekov-nih ogwi{ta, ili }e i daqe poku{avati oìvqavawe sa-radwe kao da se ni{ta nije desilo? Ho}e li pre}utkivati~iwenice o tome da su srpski kolaboracionisti, u velikojrasprodaji narodne imovine, najvi{e poklonili upravoSlovencima i Hrvatima koji, iz profita ostvarenog na po-klonima, finansiraju antisrpske aktivnosti, ili }e javno-sti saop{titi makar brojke o tome, bez analize i zakqu~a-ka? Ho}e li mediji jednom re}i koliko Srbi, kupuju}i uslovena~kim i hrvatskim marketima, dnevno izdvajaju nov-ca za ru{ewe srpskih nadgrobnih spomenika na Kosovu iMetohiji, kupovinu srpskih ku}a i imawa, proterivawepreostalog srpskog stanovni{tva i stvarawe {iptarskevojske koja moè brzo krenuti u pohod na centralnu Srbiju?

Po{to su srpski mediji i udvori~ki novinari u wimasamo deo antisrpske pseudoevolucione vojske, mnoga pita-wa u ovom tekstu }e ostati bez odgovora sve do promene ko-laboracionisti~kog sistema. Ukoliko se to uskoro ne de-si, nesre}ni medijski mi{evi }e slaviti predatore kao an-tihri{}anske apostole, hvale}i wihov antisrbizam kaodemokratsko i slobodarsko promi{qawe. U tom slu~aju,srpski narod }e, dave}i se u svojoj bruci, ubrzati svoje ne-stajawe.

Sluge Haga

DDa nema prenosa su|ewa Vojislavu [e{equ, sigurnoje da bi se najve}e gadosti o srpskom narodu ~uleupravo u Beogradu, jer se “srpsko” Specijalno tuì-

la{tvo za ratne zlo~ine svakim danom legitimi{e kaosrpski centar antisrbizma. Kada bi se izvr{ilo objektiv-no ocewivawe rada srpskog Specijalnog tuìla{tva zaratne zlo~ine, sigurno je da bi glavni zakqu~ak bio da jeono obi~na ispostava Ha{kog tuìla{tva, sa nagla{enimantisrbizmom u postupcima, a koje, naàlost, finansirajugra|ani Srbije.

Me|utim, u ovom tekstu ne}emo se baviti stru~nim ipravnim dometima ovog tela, jer bi o tome trebalo da vodera~una najzna~ajnije dràvne institucije, ve} antisrpskimpoliti~kim i propagandnim delovawem wegovih ~elnika.Naime, krajem pro{le godine, specijalni tuìlac za ratnezlo~ine je obnarodovao doma}oj i svetskoj javnosti da se“general Ratko Mladi} nalazi u Srbiji, a Radovan Karayi}u regionu”, {to bi za ovog posledweg trebalo da zna~i da jeili u Srbiji, ili u Crnoj Gori ili u Republici Srpskoj, jerbi svaka druga varijanta bila prili~no neuverqiva. Da ni-je objavqeno ko je autor takve konstrukcije, verovatno bive}ina gra|ana pomislila na Karlu del Ponte, sada ve}biv{eg ha{kog tuìoca, koja }e ostati upam}ena po besmi-slenim antisrpskim optu`nicama, uvredama na ra~un srp-skog naroda u celini, bahato{}u prilikom ~estih borava-ka u Beogradu, zata{kavawu zlo~ina prema srpskom narodui brojnim drugim primerima be{~a{}a. Ali, ono {to ve-rovatno nikada ne}e biti zaboravqeno su ubistvo Slobo-dana Milo{evi}a i srpskih generala, kao i poku{aj istog~ina i nad Vojislavom [e{eqom.

Dakle, samo je Karla del Ponte slala istovetnu propa-gandnu poruku kad god je trebalo finalizovati neki od an-tisrpskih projekata ili antisrbizam u~initi uverqivi-jim za srpsku javnost. Ukoliko bi se analizirao efekat{tetnosti istovetne poruke Karle del Ponte i srpskogspecijalnog tuìoca za ratne zlo~ine za poziciju Srbije isrpskog naroda, onda bi se lako zakqu~ilo da je ovaj drugi{teto~ina prve vrste, i da wegove aktivnosti koje pla}ajugra|ani Srbije, nanose nenadoknadivu i nepopravqivu{tetu. Naime, slobodoqubivom svetu, posebno onom stru~-nom delu, potpuno je jasno da Ha{ko tuìla{tvo nije ni-{ta drugo nego natovski pravni podsistem, a Sud politi~-ka antisrpska institucija natoizovanog dela sveta. Poredtoga, osmogodi{wim sudskim predstavama, ha{ka tuìte-qica je i kod laika izgubila stru~ni kredilibitet, a skan-dali u Tuìla{tvu, ubistva utamni~enih qudi i antisrp-ski govor mr`we u potpunosti su re{ili sve eventualnedileme i nedoumice oko moralnosti ovog kvazisuda, ~ak i

kod onih koji su slepo verovali pri~ama o globalnoj prav-di novog globalnog poretka. Karli del Ponte nije verovaoniko, {ta god da je rekla, ukqu~uju}i i pri~u o lokacijamaboravka Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a, a sami gospo-dari su malo {ta od wenog misaonog opusa mogli da upotre-be radi razbuktavawa antisrbizma. Jednostavno, ona je bi-la neprikosnoveni autoritet samo za ùte udvorice i oku-pirane medije naravno.

Li~nost godine zbog slepe poslu{nosti HaguZbog toga je “srpski specijalni tuìlac za ratne zlo~i-

ne”Vladimir Vuk~evi} bio idealna zamena za odavno posr-nulu i ve} smewenu ha{ku tuìteqicu, a verovatno }e tobiti i za novog tuìoca Bramerca, kome }e trebati mnogovremena kako bi u antisrbizmu dostigao svoju prethodnicu.Po{to je pri~a o krivici srpskog naroda i velikim rat-nim zlo~inima po~iwenim iz wegovih redova namewenajavnosti natoizovanih zemaqa, a ne srpskoj, onda je za gospo-dare i wihove propagandiste pun pogodak ako te konstruk-cije potvr|uju i sami ~elnici “srpskih institucija”, na ko-je su ih, ina~e, oni i pozicionirali. U tom slu~aju su oslo-bo|eni dokazivawa stru~ne, politi~ke i moralne kredi-bilnosti “tuìlaca i svedoka srpske krivice”, ve} je samopotrebno da se u pogodnom trenutku izrekne presuda.

Dakle, za javnost natoizovanih zemaqa ni{ta ne zna~i{to je srpski specijalni tuìlac za ratne zlo~ine svoju tu-ìla~ku karijeru svojevremeno bio zabetonirao na du`no-


STOP ha{koj tiraniji!

Ha{keHa{kesluge pokornesluge pokorne

•• Specijalni tuìlac za ratne zlo~ine otkrio je javnosti da se ““general Ratko Mladi} nalaziu Srbiji, a Radovan Karayi} u regionu””, ali jo{ uvek ni{ta ne zna o monstruoznim zlo~inima{iptarskih terorista i wihovih saveznika

PPii{{ee:: ggeenneerraall MMiilleenn SSiimmii}}

sti zamenika op{tinskog tuìoca, i {to mu u profesio-nalnom napredovawu nije bitnije pomogla ~ak ni julovskanaklonost. Okupacioni predstavnici u Srbiji izabrali suga iskqu~ivo po kriterijumu slepe poslu{nosti, i u tomesu, kako izgleda, pravi majstori, sude}i bar po “srpskomspecijalnom tuìocu za ratne zlo~ine”, ali i po drugimpredstavnicima srpske udvori~ke strukture. Gra|ani severovatno se}aju wegovih ~estih i tajnovitih putovawa posvetu, u~e{}a na raznoraznim sesijama sa kontroverznimtemama i zakqu~cima, nastupa u doma}im i stranim mediji-ma, sastanaka sa ministrima i ~inovnicima natoizovanihzemaqa i posebno sa najvi{im predstavnicima Ha{kogtribunala.

On je do sada bio jedan od najupornijih ~ekalaca ispredstranih ambasada radi dodvoravawa ambasadorima, a mawibroj qudi je sa wim i wegovom pratwom imao bliske susre-te i po ekskluzivnim beogradskim restoranima. Natovskenevladine organizacije su ga proglasile “li~no{}u godi-ne” u Srbiji. Wegovi portparoli, antisrbi ne samo po na-cionalnoj pripadnosti, ve} izgleda i po ube|ewu, umesto dajavnost informi{u o aktivnostima institucije, vodili supravu propagandnu kampawu protiv nekih politi~kih su-bjekata, bacali anateme na srpske nacionalne institucije,veli~ali Ha{ko tuìla{tvo i presu|ivali “srpskim rat-nim zlo~incima i bez dokaza i bez su|ewa”. Sve ukazuje na to da su specijalni tuìlac za ratne zlo~i-ne i wegovi najbliì saradnici pozicionirani tako dagra|anima srpske nacionalnosti izgledaju nedodirqivi, ida se zbog toga pla{e i wih i wihovih postupaka. Najboqiprimer za to je pozicionirawe specijalnog tuìoca kaojednog od “vojskovo|a” snaga koje progone ha{ke optuènike,odmah iza predsednika Tadi}a kao prvopot~iwenog Karledel Ponte, odnosno novog tuìoca Bramerca.

Sve ukazuje na to da je jedan od glavnih ciqeva ovakvihistupa Vuk~evi}a da se odrì kontinuitet antisrpskog de-lovawa Ha{kog tuìla{tva nakon odlaska Karle delPonte i objavqivawa wene kwige, i preuzimawa funkcijeglavnog tuìoca od strane belgijskog pravnika Bramerca.Bramerc i ne mora da bude detaqno upu}en u sadràj optu-`nice protiv Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a, niti dabude upoznat sa dosada{wim aktivnostima hajke i potrageza wima – dovoqno je da se pozove na izjave Vladimira Vuk-~evi}a kao srpskog specijalnog tuìoca za ratne zlo~ine,i eto Srbije kao krivca koga treba ka`wavati i bez su|e-wa, najboqe otimawem teritorija jer su “Srbi krivi kaonarod”. Novi tuìlac je u lagodnoj poziciji ~ak i ako neokon~a prvostepene postupke protiv svih optuènih dokraja ove godine, jer i za to ima alibi koji mu je dao srpskituìlac za ratne zlo~ine.

A ko }e kazniti zlo~ine nad Srbima?Dakle, posle svega, ni za koga ne bi trebalo da bude spor-

no da je delovawe specijalnog tuìoca za ratne zlo~ine su-protno srpskim nacionalnim interesima, da nije u slu`biistine i pravde, i da dràvne institucije treba da predu-zmu hitne mere kako bi spre~ile jo{ ve}u {tetu. Jedno odre{ewa je da se sada{wi tuìlac hitno smeni sa du`nostii da se potom sa svih aspekata analizira struktura ~inov-nika koje je on zaposlio, kako se ne bi de{avalo, kao u slu-~aju portparola Tuìla{tva, da se ~inovnici bave poli-ti~kim i propagandnim delovawem. Drugo re{ewe je da seTuìla{tvo za ratne zlo~ine primora da se stvarno bavirasvetqavawem ratnih zlo~ina, posebno onih protiv srp-skog naroda. Zar rasvetqavawe genocida nad srpskim naro-dom u Prvom i Drugom svetskom ratu ne bi bio izazov zasvakog pravnika? Zar “srpskom specijalnom tuìocu zaratne zlo~ine” nisu dovoqne brojke o zverski ubijenim Sr-

bima u Jasenovcu, Gradi{ki, Jadovnu i drugim strati{ti-ma od strane nacisti~ke Hrvatske, da bi protiv sada{wehrvatske dràve pokrenuo postupak za genocid protiv srp-skog naroda? Zna li “srpski specijalni tuìlac za ratnezlo~ine” i{ta o obavezi hrvatske dràve da `rtvama rat-nih zlo~ina nadoknadi {tetu, ako ni zbog ~ega drugog, onoradi edukacije srpskog predsednika kako nam se svet ne bivi{e smejao posle wegovih izjava? Da li srpski specijalnituìlac zna {ta je Hrvatska u~inila sa vi{e stotina hi-qada stanovnika srpske nacionalnosti pre dvanaest godi-na? Ako to zna, da li je ikada razmi{qao da protiv Hrvat-ske pokrene postupak za genocid protiv Srba? Da li je ika-da pro~itao bilo koji izve{taj zapadnih medija o zlo~ini-ma Hrvata protiv srpskog stanovni{tva u Krajini, poputonog iz “Indipendenta” da “Hrvatska uni{tava Krajinu iubija preostale Srbe, hrvatska vojska sistematski uni{ta-va imovinu kraji{kih Srba i ubija stare i nedu`ne Srbekoji su ostali na svojim ogwi{tima, uglavnom metkom u po-tiqak”, ili onog iz “Liberasiona” da “posle mesec dana odosvajawa, Kninska krajina i daqe gori iako je napu{tenaod srpskog stanovni{tva, jer je pqa~kawe srpskih ku}a po-stala omiqena vikend ekskurzija hrvatskog stanovni{tvaokolnih sela”? Zna li specijalni tuìlac i{ta o slove-na~kim zlo~inima nad pripadnicima vojske i o ulozi Rupe-la i Kacina u wima, ili o tome treba da ga podse}aju nekenevladine organizacije? Ako nije siguran {ta se de{avalou Sloveniji pre sedamnaest godina, za{to ne pro~ita vojnedokumente iz tog perioda?

Da li je srpski specijalni tuìlac ikada ~uo za mu~kenapade pripadnika muslimanskih paravojnih formacija navojnike Sarajevu, Tuzli, Mostaru, Zenici i drugim mesti-ma Bosne i Hercegovine? Zar ~iwenica da se znaju imenaizvr{ioca napada i zlo~ina nije dovoqna da se pokrene po-stupak? Da li je tuìlac ikada video makar fotografijeodse~enih srpskih glava? Da li zna koliko su Srba u Pod-riwu ubile muslimanske horde? Koliko je specijalni tu-ìlac prikupio izjava od proteranih Srba sa Kosova i Me-tohije? Da li je ikada pro~itao makar deo dokumenata ozlo~inima {iptarskih terorista nad stanovni{tvom kojeje bilo odano srpskoj dràvi? Zar kod wega nema ni{ta{to moè da zadovoqi pravdu? Da li tuìlac i{ta zna onatovskim zlo~inima protiv srpskog naroda? Da li je pro-~itao izjavu biv{eg britanskog premijera zbog ~ega je ra-zorena zgrada televizije i pobijeni radnici u woj? Zar upo-treba zabrawenih borbenih sredstava kao {to su uranijum-ska municija i kasetne bombe nije genocidni postupak? Dali je tuìlac pro~itao kwigu Karle del Ponte i, ako jeste,namerava li da pokrene neke postupke protiv zlo~inacakoji se pomiwu u woj i protiv krivotvorilaca dokumenatai ~iwenica iz na{e sredine?

Sigurno je da ima jo{ hiqade pitawa koja sama po sebigovore o karakteru, ali i krivici “srpskog”specijalnog tu-ìoca za ratne zlo~ine. Naravno, u svemu je najkrivqi srp-ski narod koji je dozvolio da mu drugi odaberu i postaveli~nosti koje misle tu|om glavom i govore tu|im jezikom.O toj krivici je pisao i veliki Wego{ “Ej kukavni Srbi,sva~ija ih sabqa sije~e, istrebiti ih ne moga, nikakvi ihtirjanski lanci ne mogo{e odràti da robuju, a glupi ihmisionari, sa svojim laìma okruì{e i utrije{e, razlu-~i{e Srbe puke i nevine svaki na svoju stranu, otu|i{ebrata bratu, krvavu sabqu me|u Srbima izvadi{e i otiska-{e rijeke bratske krvi, te provre{e. Bog znade ho}e li seSrbi kada od smrtne rane izqe~iti”. Kako izgleda, “smrt-na rana” preti da uni{ti srpski narod ukoliko se ne oslo-bodi zagrqaja gospodara i wihovih udvorica. Najboqe je dato bude na miran i demokratski na~in, {to ne zna~i i opro-{taj po~iwenih grehova prema srpskom narodu.


STOP ha{koj tiraniji!

SSvedoci smo prepla}ene cene za “demokratiju” kojuimamo od 2000. godine. To je “demokratija” koja se gra-dila na temeqima Solanine politike, a svoje upori-

{te prona{la je u slabim liderima, ostvarena putem meha-nizma ucene, korupcije, kriminala, obmane naroda, kon-stantnog pla{ewa tzv. samoizolacijom, kovanicom koja niu re~niku ne postoji. Istina je ve{to skrivana od o~iju jav-nosti pod parolom “transparentnosti”. Posle osam godinavi{e nema skrivawa, svi nosimo nepodno{qiv teret po-gre{no vo|ene politike. Laì o tome kako dobro ìvimoi kako je dru{tveni standard odli~an, vi{e nema ko da slu-{a, jer ga je osetila samo nekolicina ve{to odabranih qu-di od “gra|ana prvog reda” za koje ~ak ni zakoni ne vaè. Ami? Mi smo stru~niji od wihovih samoprozvanih ekspera-ta jer svakodnevno prevaqujemo nepodno{qive tro{koveìvota koje su nam doneli, po lo{im zakonima za koje suglasali, a pri tome nismo otu|ili ni stan ni dedovinu, a ka-moli rasprodali preduze}a ili poku{ali da trgujemo pri-rodnim bogatstvima, neistraènim resursima ili ~ak de-lom dràvne teritorije.

Kako su nas demokrate, la`nim obe}awima, dovele do najnièg BDP u regionu, inflacije,

enormnog spoqnotrgovinskog deficitai prezaduènosti?

Inflaciju su izazvali prekomernom rasprodajom, pri-vatizacijom na{ih preduze}a bez plana i roka, sredstva sukroz ekspanzivnu buyetsku potro{wu plasirana, ne u raz-voj i zapo{qavawe, ve} u potro{wu. Ekspanzivna, preko-merna javna potro{wa koja je pove}ana u BDP (bruto doma-}i proizvod) za 3,4 procentna poena, u kombinaciji sa ra-stom realnih zarada –posebno u javnim preduze}ima za 41,60odsto – koji znatno prema{uje rast produktivnosti od 23,90odsto i rast kredita banaka od 4,5 procentnih poena BDP

(u posledwe dve godine) zajedno su generisali prekomernutra`wu i rast cena i inflaciju. Ubrzan rast doma}e tra-`we za sobom nije povukao ve}u potro{wu doma}ih proiz-voda, tj. ve}u doma}u privrednu aktivnost, ve} je ona najve-}im delom preneta na konzumaciju stranih proizvoda i po-ve}awe spoqnotrgovinskog deficita, uz realnu aprecija-ciju dinara u odnosu na euro za 20,50 odsto, u~inile ga dugo-ro~no neodrìvim. Spoqnotrgovinski deficit je 2000. go-dine iznosio 2,93 milijarde dolara, a u 2007. je dostigao 9,52milijarde dolara. Situacija sa spoqnim dugom prati istitrend, u 2000. godini 10,8 milijardi dolara, a u 2008. godini26,274 milijardi dolara, dakle udvostru~en, iako je bilo ume|uvremenu delimi~nih otpisa duga i denominacije dugazbog promena u deviznom kursu EVRO-DOLAR-DINAR (u2007. smawewe javnog duga za 183,7 miliona evra zbog apre-cijacije evra u odnosu na dolar).

Kao {to se vidi iz tabele, javna potro{wa raste brèod rasta BDP. Postavqa se pitawe odakle se finansira ta-kva potro{wa iznad mogu}nosti privrede. Odgovor trebapotraìti u rasprodaji preduze}a i dràvne imovine i za-duìvawu koje treba vratiti. Kada se ti nefiskalni pri-hodi koriste za pokrivawe javnih rashoda imamo slu~aj de-zinvestirawa. U 2007. godini je u~e{}e javnog duga u BDP30,60 odsto, {to je neodrìvo. BDP po stanovniku od3.272,60 eura u 2006. godini je u odnosu na hrvatski BDP od7.319,24 eura, vi{e nego duplo, 55,30 odsto, mawi i time je-dan od najmawih u regionu. Smawewe broja zaposlenih od2001. godine je 115.000 radnika. Dugoro~no posmatrano ova-kva politika vodi ka finansijskom krahu i rasprodaji dr-àve.

Demokrate nude re{ewe obmanamai prevarama preko na{eg yepa

Uvidev{i da nemaju kontrolu nad situacijom, “eksper-ti” su skrenuli ka vrlo opasnom pravcu sprovo|ewa re-striktivne monetarne politike, u pravcu agresivnog sma-


Me{etarewe

Lek za razuzdanuLek za razuzdanuinflacijuinflaciju

PPii{{ee:: MMaarriijjaannaa ^̂eettoojjeevvii}}


wivawa doma}e tra`we i inflacije putem podizawa refe-rentne kamatne stope na kredite, koja je u februaru iznosi-la 11,50 odsto, u martu 14,50 odsto, a krajem aprila iznosi15,25 odsto. A {ta to nama zna~i? To zna~i da vi{e ne}emomo}i da dièmo kredite za po~etak zajedni~kog ìvota,stan, posao. A na makronivou to zna~i da se usporava inve-sticiona aktivnost, da se gu{i oslabqena privreda jer nemoè da se finansira iz sopstvenih sredstava. [to se ti~estranih investicija, one zbog stalnih oscilacija deviznogkursa napu{taju dràvu i traè sigurna trì{ta za pla-sman i oplodwu svog kapitala. Vrednost berzanskih indek-sa beleì pad vi{e nego u drugim zemqama jugoisto~neEvrope. Lo{a investiciona klima u Srbiji se odrazila naberzanska kretawa, gde je registrovano smawewe obima ivrednosti prometa, u prvom kvartalu 2008. godine za ~ak 60odsto u odnosu na prvi kvartal 2007. godine. Vest da rast ka-matnih stopa zavisi od politi~ke situacije i eventualnogdolaska radikala na vlast, namerno plasiraju “demokrat-ski eksperti” ne bi li se {irewem straha u narodu i daqeodràli na vlasti i na{li opravdawe za lo{e poteze koji}e se neminovno obiti o glavu stanovnika.

Re{ewe je u programu Srpske radikalne strankeRe{ewe za izlaz iz te{ke krize u kojoj se nalazi srpska

ekonomija nije nemogu}e, ve} naprotiv. Vrlo jednostavno,programom koji nudi Srpska radikalna stranka, do{lo bise do pokretawa proizvodwe, javnih radova, gradwe, usluga{to bi rezultiralo smawewem nezaposlenosti uz odrìvprivredni rast i poboq{awe standarda stanovni{tva. Po-kretawem proizvodwe i pojavom sve ve}eg asortimana pro-izvoda na trì{tu, dolazi do pove}awa ponude, konkuren-cija uti~e na poboq{awe performansi proizvoda, a {iro-ka lepeza asortimana uti~e na spu{tawe cene, a time seistovremeno uti~e na smawewe inflacije i ve}u zaposle-nost, uz pruàwe mogu}nosti obuke radnika koja uti~e nanivo znawa i profesionalnu mobilnost. Pove}awem ponu-de dolazi do pada tra`we i bez agresivnih metoda koje seodraàvaju nepovoqno na ̀ ivotni standard stanovni{tva.

Dakle, preduzimawem akcija na strani ponude ili poli-tika ekonomije ponude, odnosno potencijalni rast agregat-nog autputa i dohotka, pro-rast koji se temeqi na poreskimreformama, u pravcu podsticawa na rad, {tedwu i investi-

cije, sniàvawem poreskih stopa. Akcije }e inkliniratika smawewu: stope poreza na dobit sa 10 odsto na 8 odsto,stope PDV-a sa 18 odsto na 16 odsto, 0 odsto PDV-a za pro-izvode namewene deci, poreza i doprinosa koji optere}ujuzarade sa 62 odsto od 35 do 40 odsto. Na lokalnom nivou sma-wewe stopa izvornih lokalnih prihoda: lokalne komunal-ne takse, lokalne administrativne takse, naknada za kori-{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, naknada za ure|ewe gra|e-vinskog zemqi{ta. Na taj na~in }emo rasteretiti privre-du i dati zamajac za razvoj malih i sredwih preduze}a, zapo-{qavawe i prijavu radnika, privla~ewe ulagawa stranihkompanija. Fiskalnom politikom treba delovati na redu-cirawe fiskalnog optere}ewa jer vi{i nivo fiskalnogoptere}ewa u odnosu na realne ekonomske mogu}nosti i uodnosu na realni potencijal privrede, predstavqa ozbiq-nu razvojnu ko~nicu. U situaciji kada se javni rashodi ra-cionalno upotrebe na uve}awe dru{tvenog proizvoda, naunapre|ewe privrede i izgradwu novih socijalnih ustano-va, fiskalno optere}ewe nije ko~nica, ne smeta privredijer se prihodi vra}aju privredi u obliku subvencija i sta-novni{tvu u obliku socijalnih davawa, sa tendencijom pre-laska na razvojnu pomo}. Tako|e, dràvni aparat se morasvesti na realnu meru, uz pove}awe efikasnosti, racional-nosti i kvaliteta administrativnih usluga, da funkcioni-{e u skladu sa Ustavom i u slu`bi gra|ana.

Me{etarewe

KKoliko “uspe{no” kadrovi Demokratske stranke ruko-vode dràvnim preduze}ima, najboqe se moè videtina primeru Republi~ke direkcije za puteve. Poznato

je da je ovim preduze}em od februara 2001. godine, pa sve domarta 2004. godine, gazdovao Tihomir Timotijevi}, kadarDS-a. Wegovo ime se tokom leta 2003. godine u medijima vi-{e puta dovodilo u vezu sa angaòvawem ûmetove firme“Difens” na asfaltirawu puteva u Srbiji. Tako|e, obja-vqivani su i stenogrami telefonskih razgovora od 6. sep-tembra 2001. godine, vo|eni izme|u Vladimira (Bebe) Po-povi}a i Qubi{e Buhe ûmeta, u kojima stoji kako je di-rektoru direkcije za puteve (Timotijevi}u) nu|eno ~ak100.000 DEM da bi ostavio firmu “Biodekor” da i daqe ra-di. Svi ovi navodi su do dana dana{weg ostali nerazja{we-ni, pa se zbog toga i ne zna koliki je stvarni Timotijevi}evudeo u saradwi sa podzemqem. Poznato je da se ni tada novidirektor Direkcije, Branko Joci}, nije dovoqno bavio li-

kom i delom svog prethodnika. Me|utim, u ovoj dràvi ipakse na{ao neko ko je bar malo za~eprkao po Timotijevi}e-vim poslovima. Predmet interesovawa Buyetske inspekci-je Ministarstva finansija, krajem 2004. godine, najzad je bi-la i Republi~ka direkcija za puteve i wen biv{i direktor,Tihomir Timotijevi}.

Kontrola ““slu~ajnog uzorka””

Buyetski inspektor Hasan Berberovi} je u kontrolumaterijalno-finansijskog poslovawa, zakonite i namenskeupotrebe buyetskih sredstava Direkcije za puteve, do{ao22. oktobra 2004. godine, i tu se zadrào sve do 31. decembraiste godine. Nakon tri meseca inspekcijskog pregleda, Za-pisnik sa nalazom ~iweni~nog stawa bio je definitivnofinalizovan 21. januara 2005. godine. U tom dokumentu, ko-ji se sastoji od 56 stranica teksta, kao prvo odgovorno liceozna~en je direktor Direkcije Tihomir Timotijevi}.Osim Timotijevi}a, kao odgovorna lica su ozna~eni {efra~unovodstva i na~elnici Odeqewa za magistralne i re-gionalne puteve. Ono {to u ovom slu~aju svakako predsta-vqa najve}i problem, jeste {to se uvidom u ovaj nalaz in-spektora samo delimi~no moè ste}i slika o Timotijevi-}evom me{etarewu. Naàlost, razlog za to je vrlo jedno-stavan. Buyetski inspektor je vr{io kontrolu dokumenta-cije “metodom slu~ajnog uzorka”, odnosno inspekcijskommetodom “na preskok”, ili, kako ve} u samom nalazu stoji,izvr{ena je kontrola “metodom slu~ajnog izbora kontro-lisane dokumentacije”. Tako smo, osim u{tede vremenabuyetskog inspektora, u su{tini dobili samo kap vode umoru onoga {to se ozbiqnom i sistematskom kontrolommoglo utvrditi. Me|utim, ni ovo me{etarewe buyetom ni-je zanemaruju}e.

Probio buyet za 118 miliona!

Kontrolom tro{ewa buyetskih sredstava u Direkcijiza puteve, utvr|eno je da je u ovom preduze}u utro{eno ~ak118.325.000 dinara vi{e nego {to je to bilo dozvoqenobuyetskim aproprijacijama za 2003. godinu. Tako je na pozi-ciji 423: Usluge po ugovoru, iz buyeta bilo izdvojeno 12,5miliona dinara, a utro{eno je 68,8 miliona, {to je za ~ak56,3 miliona vi{e od dozvoqenog. Isto za poziciju 426:


Alibabini razbojnici

@uti razbojnici@uti razbojnicina srpskim drumovina srpskim drumovimama

GGddee uupprraavvqqaa kkaaddaarr DDeemmookkrraattsskkee ssttrraannkkee,, ttuu oossttaajjuu bbuuyyeettsskkee ccrrnnee rruuppee

•• Kadar Demokratske stranke i biv{i direktor Republi~ke direkcije za puteve, Tihomir Timo-tijevi}, prema nalazu Buyetske inspekcije, za sobom je ostavio katastrofalne finansijske po-sledice

•• Timotijevi} je u 2003. godini probio buyet za 118 miliona dinara, dok je preko 200 javnih na-bavki koje se mere u milijardama dinara, sproveo na nezakonit na~in. Meni~nim zaduìvawemTimotijevi} je nezakonito stvorio obavezu buyetu od 60 miliona dinara, dok je pla}awem na-duvanih faktura buyetu Srbije naneta {teta od 23, 3 miliona dinara. Samo zbog nezakonitekupovine odela i cipela, buyet je o{te}en za dodatnih 1,6 miliona dinara


Tro{kovi materijala, utro{eno je 4,2 miliona vi{e od do-zvoqenog, dok je za poziciju 541: Zemqi{te, vi{e od dozvo-qenog utro{eno 16,8 miliona. Jo{ jedan od razloga probi-jawa buyeta, odnosno nezakonitog tro{ewa novca iz dràv-ne kase krije se u otplati stranih i doma}ih kamata, ali iu otplati glavnice stranim kreditorima. Zbog doma}e ot-plate raznoraznih kamata, buyet je probijen za 7,2 milionadinara, dok je zbog stranih kamata buyet probijen za ~ak10,1 milion dinara. Ne{to gori je slu~aj sa otplatom glav-nice stranim kreditorima, za {ta je iz buyeta bilo odobre-no 250,7 miliona, dok je krajwi utro{ak iznosio 274,1 mi-liona, {to je za ~ak 23,4 miliona dinara vi{e. S obziromna ovakvo poslovawe direktora Tihomira Timotijevi}a,buyetski inspektor je konstatovao mawak u buyetu i nalo-ìo Direkciji da u roku od 30 dana u dràvnu kasu nadokna-di iznos od 118.325.000 dinara.

[ta to be{e tender?

Direkcija za puteve i direktor Timotijevi} kao naru-~ilac radova, u 2003. godini, sproveli su 90 javnih nabavkivelike vrednosti – sve na nezakonit na~in. Sve javne nabav-ke velike vrednosti (tada preko 600.000 dinara), koje je Di-rekcija sprovela u 2003. godini, imale su ukupnu vrednostod ~ak 9,5 milijardi dinara. Ove nabavke Direkcija nijesprovela u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, jer pret-hodno nije donela godi{wi Plan javnih nabavki, {to pred-stavqa preduslov da se raspi{e tender. O~igledno je da jedirektor Timotijevi}, po sopstvenim ̀ eqama i naho|ewi-ma, sprovodio tendere mimo zakona, i to onda kada je sma-trao da je neophodno, tj. kada je wemu odgovaralo. Mimo spi-ska od 90 javnih nabavki, koji je dostavqen u formi godi-{weg izve{taja Upravi za javne nabavke, buyetski inspek-tor je naknadnom kontrolom otkrio jo{ 17 nabavki na kojeuop{te nije ni primewena tenderska procedura. Te nabav-ke su se kretale u rasponu od milion do ~ak 57 miliona di-nara. Me|utim, ni to nije kraj tenderskih mahinacija.Buyetski inspektor je utvrdio da je u nekim slu~ajevima,isto tako bez tenderske procedure, tro{en novac u 2003. go-dini. Tako je preko Direkcije kao dobavqa~ usluga JP “Be-ograd put” utro{ilo 188,6 miliona dinara, dok je Direkci-ja za puteve SO [abac utro{ila 9,7 miliona dinara.

Naravno, kontinuitet poslovawa direktora Timotije-vi}a je nastavqen i u 2004. godini, kada je situacija iz 2003.godine apsolutno preslikana. Godi{wi plan javnih nabav-ki uop{te nije ni donet, a izvr{eno je preko 60 nabavki ve-like vrednosti. Tako|e, kontrolom je utvr|eno da za 14 jav-nih nabavki uop{te nije ni sproveden postupak tenderskeprocedure, iako se vrednost tih nabavki kretala u rasponuod milion do ~ak 396 miliona dinara!

Male nabavke, velike mu}ke

Osim kontrole postupaka javnih nabavki velike vred-nosti, buyetski inspektor je u Direkciji za puteve izvr-{io i kontrolu javnih nabavki male vrednosti (u 2003. go-dini do 600.000 dinara, a u 2004. godini do milion dinara).Tom prilikom je otkriveno da u 2003. godini Direkcija ni-je donela godi{wi plan javnih nabavki, ovog puta malevrednosti. Na bazi toga, direktor Timotijevi}, prema za-konskim odredbama, uop{te nije ni smeo da pokre}e postup-ke nabavki male vrednosti. Me|utim, takvih nabavki je iz-vr{eno ~ak 55 u 2003. godini, dok je od toga izvr{eno 4 na-bavke koje su kre}u u rasponu od 800.000 do 1,1 milion dina-ra, {to podleè nabavkama velike vrednosti. Naàlost,ni ovde se pri~a ne zavr{ava, jer je buyetski inspektor da-qom kontrolom utvrdio da su pojedine nabavke vr{ene bezikakve zakonske procedure, i takvih kupovina je bilo 10, ako{tale su i do 700.000 dinara. Kada je re~ o nabavkama Di-rekcije u 2004. godini, buyetski inspektor je utvrdio da jeukupno izvr{eno 45 malih nabavki koje su dostizale mili-on dinara, a 10 kupovina izvr{eno je bez ikakvog postupka.Po ~etvrti put do sada i za ove nabavke je trebalo da se is-puni zakonski uslov, godi{wi plan, ali on nikada nije donet.

Solio puteve, biberio buyet!

Kao jedinstven primer zloupotrebe tendera u Direkci-ji na koji je buyetski inspektor prilikom kontrole poseb-no obratio pa`wu, jeste nabavka soli za puteve. Republi~-



Odelo i cipele za direktora Bezobrazluku direktora Timotijevi}a ne nazire se kraj. On je 23. oktobra 2003. godine, pozivaju}i se na

Zakon o za{titi na radu, Zakon o dràvnoj upravi i Poseban kolektivni ugovor, doneo re{ewe o nabavciode}e, obu}e, sredstava i opreme li~ne za{tite na radu. To zadovoqstvo je iskoristilo 83 radnika, me|u ko-jima su direktor i svi wegovi savetnici i referenti, a {to je buyet Srbije ko{talo 1,6 miliona dinara!Svakom radniku je stavqeno na raspolagawe 20.000 dinara, a re{ewem je predvi|eno da ““radnik donese ra~unna isplatu””. Me|utim, buyetski inspektor je kontrolom utvrdio da je ovakvo re{ewe nezakonito. Naime, Po-seban kolektivni ugovor za dràvne organe, decidirano propisuje ko moè da se obu~e, obuje i opremi o dr-àvnom tro{ku. Takvim bahanalijama svakako ne podleù direktor, savetnici i referenti. S obzirom da jeovakvo nezakonito ~iwewe prouzrokovalo {tetu buyetu, buyetski inspektor je Direkciji za puteve nalo-ìo da u roku od mesec dana u dràvnu kasu vrati iznos od 1,6 miliona dinara. Naravno, u ovu sumu ulazi iodelo gospodina Timotijevi}a koje je pla}eno 15.000 dinara, kao i cipele od 5.000 dinara.

ka direkcija za puteve je 12. 9. 2003. godine u postupku (im-provizovane i nezakonite javne nabavke) zakqu~ila ugovorsa firmom “Univerzal” a. d. holding iz Beograda, o nabav-ci i isporuci 35 hiqada tona soli za puteve, ~ija je ukupnavrednost 121,9 miliona dinara sa porezom na promet. Me|u-tim, u ostatku zimske sezone 2004. godine, od istog preduze-}a je, bez ikakvog tendera, nabavqeno jo{ 14 hiqada tonasoli, {to je pla}eno dodatnih 51,2 miliona dinara. Poseb-no je zanimqivo da, prema nekim fakturama, so nije pla}a-na po istoj ceni, ve} po znatno uve}anim cenama. Ovo soqe-we puteva sa 50 tona soli, nezakonito je zabiberilo buyetza ~ak 173 miliona dinara. Zanimqivo je i otkri}e buyet-skog inspektora da firma “Univerzal” nije ispuwavalasvoju ugovorenu obavezu distribucije soli, {to joj je pla}e-no. Tako je Preduze}e za puteve “Kru{evac put”iz Kru{ev-ca Direkciji za puteve dostavilo fakturu na naplatu u iz-nosu od 96.000 dinara za distribuciju u sopstvenoj organiza-ciji, a {to je bila obaveza dobavqa~a, firme “Univerzal”.

Kontrolom “slu~ajnog uzorka” dokumentacije koja se od-nosi na tro{kove prevoza rasutih materijala (obeleàva-we kolovoznih traka), tako|e su utvr|ene velike mahinaci-je. Izvo|a~ radova, Preduze}e za puteve “Kragujevac” je Di-rekciji za puteve dostavilo obra~unske listove gra|evin-ske kwige o rasipawu 51 tone materijala na putevima. Me-|utim, iz te evidencije se nije mogla uo~iti ni pojedina~-na cena usluge, niti registarski broj vozila, a ni wegovanosivost. Ovi podaci su svakako bili bitni da bi se utvr-dila zakonitost i regularnost fakturisawa tro{kova zanavodno rasipawe 51 tone materijala na putevima, a premavaè}im cenovnicima. Daqom kontrolom je utvr|eno da sufakture, iskazane na prethodno opisan na~in, krajwe sum-wive, jer ne sadrè sve neophodne podatke. Tako je izvo|a~radova Preduze}e “Srbija autoput” iz Beograda, Direkcijiza puteve, dana 6. 11. 2003. godine ispostavilo fakturu naiznos od 26,3 miliona dinara, koja je kasnije naknadno uve-}ana na 33,5 miliona dinara. Ovakva faktura je pla}ena ipored ~iwenice da nije potpisana od nadzornog organa ko-ji bi svojim potpisom potvrdio wenu verodostojnost. Istislu~aj je i sa fakturom Preduze}a za puteve “Kru{evacput”, odakle je 5. 11. 2003. godine ispostavqena faktura Di-rekciji na pla}awe u visini od 6,6 miliona dinara. Ni ovafaktura nije potpisana, a izvr{eno je weno pla}awe, {to

je konstatovao i buyetski inspektor koji je utvrdio da je ta-kvo fakturisawe nezakonito.

Kontrolom identi~ne dokumentacije koja se odnosilana tro{kove odràvawa magistralnih i regionalnih pute-va od strane Preduze}a za puteve “Kragujevac” iz Kragujev-ca, jasno je utvr|eno da su fakture bile “naduvane”! Buyet-ski inspektor je ustanovio da je u fakturama dolazilo doodstupawa cena u odnosu na cene utvr|ene vaè}im cenov-nikom Direkcije. Tako je za tro{kove goriva dizel D-2, bi-tumena i kamenog agregata, na odràvawu regionalnih pu-teva, odstupawe cena raslo i do pola miliona dinara. Nabazi toga, detaqnom kontrolom je utvr|eno da je Direkcijaza puteve u 2003. i 2004. godini Preduze}u za puteve “Kragu-jevac” iz Kragujevca isplatila ukupno 23,3 miliona dinaravi{e nego {to je trebalo shodno sopstvenom, vaè}em ce-novniku usluga. Inspekcija je utvrdila {tetu na buyetskimsredstvima i naloìla Direkciji za puteve da u roku od 30dana u dràvnu kasu nadoknadi iznos od 23,3 miliona dinara.

Fenomen svih fenomena u Direkciji za puteve, koji je,mora se priznati, iznenadio i buyetskog inspektora, dogo-dio se 29. decembra 2004. godine, i to u momentu vr{ewakontrole. Tog dana je Uprava za javna pla}awa izvr{ila is-platu Delta banci, a na teret buyeta Srbije u ukupnom iz-nosu od ~ak 60 miliona dinara. Posledicu ove isplate jeproizveo li~no direktor Tihomir Timotijevi}, a u skladusa nezakonitim Sporazumom od 6. 8. 2003. godine, koji je pot-pisao sa Preduze}em za puteve “Ni{” a. d. iz Ni{a. Timsporazumom, Timotijevi} je Direkciju za puteve obavezaona odloèno pla}awe radova koji su izvedeni na autoputuE-75, deonica Pe~ewevce–Grabovnica (sektor I). Pla}aweje predvi|eno da se vr{i preko menica, a po prethodnoj do-stavi svake overene situacije od izvo|a~a radova. Tako jeDirekcija za puteve izdala 6 solo menica sa po 10 milionadinara, {to ukupno ~ini 60 miliona dinara. Buyetski in-spektor je nedvosmisleno i jasno konstatovao da je ovakvo~iwewe direktora Timotijevi}a u suprotnosti sa Zakonomo buyetskom sistemu, te je u skladu sa istim, i ka`wivo. Za-konom je propisano da direktni i indirektni korisnicibuyetskih sredstava ne mogu ovlastiti drugo lice, osim mi-nistra, da potpi{e ugovor ili neki drugi sporazum koji posvojoj prirodi predstavqa zaduìvawe po buyet Srbije



Timotijevi} nema pojma! Kako bismo ~uli i mi{qewe druge strane, odnosno mi{qewe tada{weg glavnog aktera ovog buyetskog me-

{etarewa u Direkciji za puteve, kontaktirali smo sa gospodinom Tihomirom Timotijevi}em. Gospodinu Ti-motijevi}u smo rekli da posedujemo Nalaz buyetske inspekcije u kome se nalaze ~iwenice o wegovom poslo-vawu i kratko smo ga upoznali sa su{tinom nalaza. Na na{e pitawe kako komentari{e ~iwenicu da je pro-bio buyet za 118 miliona dinara, nezakonito sprovodio javne nabavke, pla}ao ““naduvane” fakture i nezako-nito zaduìo buyet za 60 miliona dinara, Timotijevi} je potpuno smireno odgovorio: ““Ma, nema od toga ni-{ta, to su gluposti koje nemaju veze sa mnom, ja odavno nisam tu”. Na na{e pitawe da li je do sada bio pred-met interesovawa nadle`nih dràvni organa, Timotijevi} negira i pri tom kaè: ““Hvala bogu da od toga ne-ma ni{ta, to su gluposti”. Na na{u konstataciju da mu predo~avamo ~iwenice iz zvani~nog Zapisnika, Ti-motijevi} kaè: ““To {to vi pri~ate meni uop{te nije jasno, ja uop{te nemam pojma {ta vi ~itate”.

““Da je to ne{to va`no, ja bih taj zapisnik imao, meni bi bio uru~en. Jedinu gre{ku koju je prona{laBuyetska inspekcija u mom poslovawu, jeste probijawe buyeta zbog nabavke odela za radnike””, kaè u izjaviza ““Veliku Srbiju”” Tihomir Timotijevi}. Me|utim, on demantuje da je tu re~ o 1,6 miliona dinara, komenta-rom da su to ““pau{alne pri~e””.

Mi na kraju prepu{tamo ~itaocima da sami izvedu zakqu~ke o paralelnom svetu u kome ìve ““prepo{te-ni””kadrovi Demokratske stranke. Na ovom primeru je sasvim o~igledno koliko su ̀ uti kadrovi ravnodu{niprema {teti koja je naneta buyetu i gra|anima Srbije wihovim nezakonitim potezima. Posle ove pri~e, je-dino pravo pitawe za razmi{qawe glasi: Koliko zaista ovakvih Tihomira ima u Demokratskoj stranci?

LLekari u dràvnim zdravstvenim ustanovama, za prvihpet meseci 2007. godine, prepisali su 38 miliona re-cepata ili {est recepata po glavi stanovnika! Zva-

ni~na statistika kaè da je na osnovu toga izdato 56 mili-ona pakovawa lekova, kao i da je za tu ogromnu koli~inufarmaceutskih proizvoda potro{eno 14,5 milijardi dina-ra! U odnosu na isti period 2006. godine, gra|ani Srbije nateret zajedni~kog zdravstvenog fonda dobili su sedam od-sto recepata vi{e, za 11 odsto izdato je vi{e kutija leko-va, a za sve to potro{eno je 28 odsto vi{e novca! Najvi{eje propisano lekova za kardiovaskularne bolesti, ~ak24,100.000 kutija, koje od ukupnog broja umrlih “kumuju” ~aku 56,8 odsto slu~ajeva smrti u toku godine. Oko 200 prepara-ta, razli~itih doza i pakovawa namewenih le~ewu kardio-vaksularnih oboqewa, ko{tali su Srbiju, za prvih devetmeseci – 5,5 milijardi dinara! Za le~ewe {e}erne bolesti,od koje, prema podacima Instituta za javno zdravqe “DrMilan Jovanovi} Batut”, u Srbiji boluje 400.000 qudi, od-nosno 5,3 odsto ukupne populacije (najvi{e u Vojvodini),utro{eno je 1,2 milijarde dinara. Iako nije najvi{e prepi-sivana, jedna od najskupqih je terapija za le~ewe bolesnikaobolelih od razli~itih oblika karcinoma, terapija cito-staticima ponekad ko{ta i po 300.000 dinara na mese~nomnivou, za jednog pacijenta. Od ove ra~unice i najzdravijegzaboli glava. Me|utim, neka pitawa se sama po sebi name-}u – da li je u tom prepisivawu lekova, primeni, bezbedno-sti, kvalitetu, sve na svom mestu?

Tro{imo li racionalno? Ko kontroli{izdavawe lekova u privatnim klinikama?

Gledaju}i ove podatke, ne moèmo da se ne upitamo – dali smo zaista toliko obolela nacija? Ima li nade za nas?Da li smo, mo`da, postali zavisnici od lekova? Prati lineko, uz obaveznu uporednu analizu, sti~e se utisak, “{a-blonsko” prepisivawe lekova? Postoje li analize oprav-danosti ovako visoke potro{we lekova?

êsto ~itamo o nepotrebno visokoj potro{wi antibio-tika, kao i o {tetnim posledicama te potro{we. Sve ~e-{}e ~ujemo da na doma}em trì{tu lekova ima falsifi-kovanih i neregistrovanih lekova, koji se sre}u ~ak i u dr-àvnim apotekama. Ti podaci o~igledno, slu~ajno ili na-merno, izmi~u zvani~noj statistici, ali ukazuju da doma}etrì{te lekova nije pod kontrolom koja bi se primaklavaè}im svetskim standardima. Jo{ uvek pamtimo aferuoko leka “Dolorexa”, ~iji je hemijski sastav, u najmawu rukui najblaè re~eno, problemati~an. Naime, kako je svojevre-meno pisala {tampa, ovaj kineski lek u sebi je imao i sasto-jak koji se spravqa od praha svilene bube (!!??), pri ~emupomenuti lek nije bio zvani~no registrovan, {to su potvr-dili i nadle`ni iz Agencije za lekove i medicinska sred-stva. Ministarstvo je pozvalo gra|ane da prijave apoteke u

kojima se “Dolorexa” prodaje. Uz to, nadle`ni su tvrdili daje izdata naredba da se lek povu~e iz prometa. I {ta se do-godilo? Reporteri dnevnih novina, bez problema, ve} na-rednog dana nakon apela Ministarstva zdravqa, kupili susporni lek i to – u dràvnoj apoteci, u samom centru Beo-grada! Nakon toga – ni{ta. Niti smo ~uli ishod te afere,niti je bilo gde zabeleèno da je zbog toga neko odgovarao.Nekako u isto vreme bili smo svedoci, po drugi put za dvegodine, otkri}a da je u apotekama, ~ak i u dràvnim zdrav-stvenim ustanovama, distribuiran la`ni serum protiv te-tanusa! Obi~na voda! I opet ni{ta, niko nije odgovoran.

Asocijacija “Farmaceutsko jezgro” upozoravala je gra-|ane na pravu poplavu sumwivih preparata, kako u privat-nim tako i u dràvnim apotekama, isti~u}i da je poreklosupstanci od kojih su spravqani neki preparati nepoznato!Ovo udruèwe posebno je skrenulo pa`wu na popularnipreparat za potenciju, “prosajz”, koji se, bez ikakvih pro-blema, nabavqa putem Interneta! Nije tajna da se u nekimod privatnih klinika, koje prizivaju pacijentkiwe obe}a-vaju}i uspeh u vantelesnoj oplodwi, lekovi pacijentkiwa-ma daju “na ruke”, bez recepta, bez ra~una, a izdaje ih medi-cinska sestra. Zakon o lekovima jasno kaè da lek moè daizda samo diplomirani farmaceut, a pri tom, re~ je o leko-vima ~ija cena se kre}e u rasponu od 500 do 1.500 evra, ~estoi vi{e!? Ko garantuje da su ti lekovi ispravni? Niko. Pre-ma zvani~nim podacima Svetske zdravstvene organizacije,svaki deseti lek na svetskom trì{tu je falsifikat, a uzemqama u tranziciji, kako se procewuje, ~ak 25 – 30 odstolekova su falsifikati! Piraterija u farmaciji u svet-skim razmerama poprima zabriwavaju}e razmere, pa ni Sr-bija nije izuzetak, jedino {to kod nas vlast ne prepoznajetaj problem. Za wu, on i ne postoji.


Tomi~ino zdravstvo

Apotekarska delatnostApotekarska delatnostu raskoraku sa evropskim standardimau raskoraku sa evropskim standardima

NNeerreedd nnaa ddoommaa}}eemm ttrr`̀ii{{ttuu lleekkoovvaa ppllaa}}aajjuu ggrraa||aannii

•• Za prvih devet meseci ove godine, gra|ani Srbije, prema zvani~noj statistici, potro{ili su14 milijardi dinara za lekove –– trideset odsto vi{e nego prethodne godine. Obe}awa RZZO da}e gra|ani mo}i da podignu lek na recept u svakoj apoteci, naàlost, nisu ostvarena


Dràva ““abolirala”” neregistrovane lekove! Umesto da uvede red u trì{te lekova, s obzirom na upo-

zorewe SZO, srpsko Ministarstvo zdravqa dalo je poseban“doprinos” – donelo je odluku da je uvoz neregistrovanihlekova dozvoqen. Ali, to mogu da rade samo dràvne apote-ke! Naravno, sledi obja{wewe da se pravilo kr{i zbog do-brobiti pacijenata, kako ne bi ~ekali duge procedure regi-stracije i tako daqe, i tako daqe... U saop{tewu Republi~-kog zavoda zdravstvenog osigurawa navodi se da je to merakoja je namewena re{avawu problema sa kojim je suo~en pa-cijent kada mu lekar prepi{e lek kojeg nema na doma}emtrì{tu, nezamenqiv je, a kod nas nije registrovan i nemainteresenata za uvoz, jer su koli~ine zanemarqive. Tako su,ionako povla{}ene dràvne apoteke, dobile jo{ jednu po-vlasticu. Pitawa se sama name}u – kako moè lekar u dr-àvnoj instituciji da prepi{e lek koji nije zvani~no re-gistrovan? Zatim, ako po{tujemo zakon, kako neregistro-vani lek moè da se na|e u rafu dràvne apoteke? Da li tozna~i da za svaku situaciju postoji “lex specialis”? Zna~i lito da je Zakon o lekovima donesen da bi se kr{io? Savezprivatnih apotekara Srbije (SPAS) podsetio je da Zakono lekovima vaì za sve, pa i za dràvne apoteke, ali nikonije reagovao.

“Naàlost, ovom odlukom je ozakowena diskriminacijapacijenata koji se le~e u privatnim u odnosu na one koji sele~e u dràvnim zdravstvenim ustanovama. Pacijenti kojisu se opredelili za le~ewe u privatnoj ambulanti ili kli-nici, u nemogu}nosti su da do|u do spasonosnog leka na te-ret dràvnog osigurawa, koje svi pla}amo”, ukazali su pri-vatni apotekari u svom saop{tewu. Oni su posebno istakli– “ukoliko je namera nadle`nih, kako je navedeno, bila dase pomogne obolelima da brzo i efikasno do|u do potreb-nog leka, upravo je to prilika za sve farmaceute – onaj koto moè, uz registraciju, neka to i obezbedi, ovako, iakosmo se opredelili za utakmicu na trì{tu pod istim uslo-vima, ozakowene su privilegije samo za dràvne apoteke!”

Zanimqivo je da samo u Srbiji i nigde vi{e u Evropi,pacijenti mogu lek prepisan na recept da podignu samo udràvnoj apoteci. Svuda, u svim evropskim zemqama, ~ak iu Albaniji, lek na teret dràvnog osigurawa moè se po-di}i u bilo kojoj apoteci, privatnoj ili dràvnoj, nebitnoje. Tako|e, u mnogim zemqama, ne postoje dràvne apoteke(Francuska, Austrija, Danska, Italija, [panija....) Zdrav-stveni sistem je tamo u slu`bi korisnika. Kako }e to drà-va da obezbedi, wen je posao i wena obaveza: mesta diskri-minaciji nema.

Monopol kroz ““lance apoteka”” na vidiku? Ve} duè vreme u stru~nim krugovima, ali i po kuloari-

ma, kako se to kaè, “u dobro obave{tenim krugovima” po-miwe se privatizacija Apotekarske ustanove Beograd. Re~je o trgovinskom lancu ~iji opstanak u vlasni{tvu dràve(~itaj: stranke G17 koja drì resor zdravstva), ovakav kakavje, te{ko moè da se pravda. Me|utim, iako je ovog trenut-ka u rukama dràve samo 500 apoteka, one pokrivaju oko 65odsto trì{ta, dok je udeo oko 3.500 privatnih apoteka, usnabdevawu gra|ana lekovima, tek tre}ina “kola~a”, oko 35odsto. U ve}ini evropskih zemaqa, dràvnih apoteka goto-vo i nema. Ponegde, u Italiji, na primer, postoje op{tin-ske apoteke namewene siroma{nim slojevima i one su uvlasni{tvu lokalne uprave. U tim apotekama lekovi supristupa~ni po ceni, neretko one rade sa gubitkom, pa imop{tinske vlasti ~esto pokrivaju gubitke i subvencioni-raju ih.

Lanci apoteka, kao lanci samousluga, krenuli su daosvajaju evropsko trì{te krajem pro{log veka, ali suekonomski stru~waci brzo uo~ili opasnosti koje ta pojava

nosi, i ve}ina evropskih zemaqa usvojila je propise kojizabrawuju lance apoteka, kako bi se na taj na~in spre~ilostvarawe monopola na trì{tu. Apotekari, na primer uFrancuskoj, mogu biti vlasnici najvi{e tri apoteke, u Ne-ma~koj, ~etiri. U Sloveniji, na primer, na odre|eni peri-od raspisuje se koncesija na odre|enoj teritoriji, pa takosvako ima {ansu da do|e do odre|enog broja apoteka, a dapri tom ne ugroàva gra|ane svojim monopolskim poloà-jem. Tako|e, u Sloveniji postoji precizna mreà apoteka, uskladu sa strategijom razvoja farmaceutske delatnosti, ato podrazumeva standarde – jedna apoteka na 5.000 stanovni-ka, a izme|u dve apoteke ne sme biti mawa razdaqina od 400metara. Standardi su preuzeti iz EU.

U Srbiji sli~nih propisa nema. Dakle, ukoliko bi nekood mo}nih, èqan novih “privrednih zalogaja”, na eventu-alnom tenderu za prodaju dràvnih apoteka, kupio Apote-karsku ustanovu Beograd, u problemu bi se na{li gra|ani,ali i kasa RZZO. Naravno, nelojalna konkurencija “tiho”bi udaqila privatne apoteke koje rade korektno, po{tuju-}i sve zakonske propise. Pitawe se samo name}e – da li bitaj potencijalni kupac, budu}i vlasnik, nasledio i ugovordràvnih apoteka sa RZZO? Naàlost, pitawa ove vrstekod nas, po pravilu, stiù na dnevni red tek kada je kasno zareagovawe. Ministarstvo ovu temu strogo izbegava.

Izgleda da je vreme da se glasno postavi pitawe – ukoli-ko se u ovom resoru ne naprave korenite promene i na we-govo ~elo do|u nekorumpirani stru~ni qudi, kakva je ondasudbina Apotekarske ustanove Beograd? Re~ je o apotekamana elitnim gradskim lokacijama, sa ogromnim brojem kva-drata poslovnog prostora. Ukoliko bude to javno preduze-}e na prodaji, da li }e gra|ani mo}i da dobiju i deo tih ak-cija? Da li }e pre toga biti donet propis, u skladu sa evrop-skim iskustvima, koji }e spre~iti da se pojavi neki novi“stari” tajkun, uvede lanac apoteka i tako postane vlasnikve}inskog dela farmaceutskog trì{ta u maloprodaji?Sigurno da je neophodna privatizacija i u ovom sektoru,ali bez korupcije i stvarawa monopola.

Kontrola tro{ewa lekova, kontrola efekata terapijeprimene novih lekova, kontrola da su u prometu samo regi-strovani lekovi, kako Zakon propisuje, preduslov je da gra-|anima budu dostupni efikasni, bezbedni i kvalitetni le-kovi, kako prili~i dobro ure|enoj zemqi.

R. V. S.

Tomi~ino zdravstvo

GGodine iza nas nedvosmisleno svedo~e da Srbija kao dr-àva svoj odnos prema svemu onome {to se podvodi podkulturu, odre|uje iskqu~ivo na osnovu toga ko se na-

lazi na ~elu Ministarstva kulture, odnosno Sekretarija-ta za kulturu grada Beograda, jer ne treba zaboraviti da seupravo najve}i broj institucija, manifestacija, ali i sred-stava odràva i zavr{ava u prestonici. Neosporno je daglavni grad mora i treba da ima sve ono {to ga na najboqina~in reprezentuje, ali je ~iwenica da Srbija nije samo Be-ograd i da je decentralizacija u sferi kulture neophodna.

Veoma indikativna pojava prisutna u vizuelnim umet-nostima od 2000. godine naovamo, svakako je nametawe jedno-umqa koje svoju paralelu ima u vremenu posle Drugog svet-skog rata kada je na ovim prostorima, tako|e po diktatu,forsirana iskqu~ivo umetnost soc-realizma. Svojevreme-no je i Josip Broz Tito “iznosio” mi{qewe da apstraktnuumetnost treba zabraniti, a danas, kada bi takva vrsta raz-mi{qawa trebalo da je daleko iza nas, wegovi recidivi,preoblikovani u nove “demokratske” okvire, name}u svojekulturolo{ke obrasce. Tako danas u Beogradu retko kojagalerija (muzeji ionako ne rade) dozvoqava da se u woj izla-è umetnost koja ima prefiks klasi~nog dela i tehnike iz-vo|ewa. Umetnost nikada nije trpela ograni~ewa bilo kogtipa, tako da umetnicima jedino preostaje da se opredele zaizlagawe u galerijama po unutra{wosti Srbije, ili da ~e-kaju neka boqa vremena.

Sasvim drugo je pitawe kakvi su uslovi za izlagawe ka-da se ode iz Beograda. Jer, ~iwenica je da jedino u wemuautori dobijaju odre|enu nadoknadu, tj. zadovoqavaju}e obe-{te}ewe za tro{kove izlagawa. Na osnovu ~ega odre|enainstitucija, bilo u prestonici ili u unutra{wosti, dobi-ja sredstva za program i izlo`be, verovatno znaju samo oniu komisiji, jer je varijabila ogromna, a izme|u ostalog, ne-ke privatne galerije (~iji su vlasnici istaknuti ~lanoviDemokratske stranke) dobijaju po nekoliko puta vi{e nov-ca nego Umetni~ki paviqon “Cvijeta Zuzori}”, sa sveUdruèwem likovnih umetnika Srbije ~ije je sedi{te u“Cvijeti”. Ina~e, po prvobitnoj odluci Ministarstva, ovoudruèwe kao ni ULUPUDS po prvi put u svojoj istoriji,zbog ne~ije samovoqe, nisu dobili novac za program, ali jeretroaktivno nadle`ni ministar odreagovao, pa }e se tagre{ka, navodno, ipak ispraviti.

Sredstva za program i projekte se ina~e dobijaju od Se-kretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva kul-ture, i tu ni{ta nije sporno, osim {to se u obe navedene

strukture sve de{ava pod patronatom Demokratske stran-ke i wenih kadrova. Samim tim, visina iznosa koji odre|e-na institucija kulture dobija, zavisi od toga ko je vodi, tj.da li je na wenom ~elu partijski kolega, ali i od toga ko jetaj koji odlu~uje – arhitekta, glumac i sl. jer se na osnovutoga odre|uju prioriteti. Program kao kriterijum za dode-lu sredstava je naj~e{}e irelevantan. Tako je na primer ugaleriji koja je finansirana od odgovaraju}ih gradskihstruktura za termin od dve nedeqe, autor duàn da plati od500 do 1.000 evra, iako za to nema nikakva prava, a sve se de-{ava pod budnim okom nadre|enih. Ili pak u galeriji kojapo Statutu ima obavezu da na svake ~etiri godine raspi{ekonkurs za stru~no lice koje }e da je vodi, taj se konkurs pu-nih dvadeset godina laìra, a oni koji stave potpis kao ve-rifikaciona komisija, za u~iwenu uslugu dobiju nagradu,ili neki drugi vid satisfakcije. A onda se te nagrade bodu-ju za dobijawe ateqea, i tako u krug. Neki drugi od galeri-ja i muzeja prave porodi~ne manufakture, a u nekima od wihse laìraju diplome pa ih vode oni koji za to nisu stru~nii sl. Tu je i primer galerije ~iji je direktor odlu~io da no-vac koji je dobio za obe{te}ewe umetnika koji u toku godi-ne naprave izlo`bu, potro{i na ono {to on smatra bit-nim, a informacija da ne}e dobiti sredstva za izlo`bu,


Stawe u kulturi

@uti bunker@uti bunkerkorupcijekorupcije

““DDeemmookkrraattsskkaa”” kkuullttuurrnnaa ppoolliittiikkaa

•• Demokratska stranka koja godinama drì kqu~na mesta u gradskim i republi~kim institu-cijama kulture, za finansirawe i promovisawe projekata iz oblasti kulture ima samo jedankriterijum –– partijsku pripadnost

umetnicima se saop{tava iz Sekretarijata za kulturu gra-da Beograda, koji sve to zna, ali iz nekih wima poznatihrazloga, ni{ta ne ~ini po tom pitawu. Naàlost, sve su totzv. dràvne institucije i sasvim je “logi~no” da one for-siraju finansirawe iskqu~ivo onih programa koji im sename}u, jer dobijaju odgovaraju}e zadovoqewe za to. Sli~nasituacija je i u ostatku Srbije, gde se po istim principimadeli novac iz dràvnog buyeta, kao i od op{tinskih struk-tura. Mo`da je najporaznija ~iwenica to {to se posao kul-turnog poslenika, kao jedan od najpoèqnijih i za mnoge ne-dostiàn, za one koji se wime bave ~esto doìvqava kao po-rodi~no zave{tawe. Zato, maltene u svakoj galeriji u Sr-biji koju vodi akademski umetnik, on u woj ne provodi celoleto jer mu je lep{e da vreme provodi na slikarskim kolo-nijama! Institucija je za to vreme ili zatvorena, ili vratapo potrebi otvaraju tetkice i osobqe sli~nog profila. Ionda se postavqa pitawe: Kakvu mi to kulturu imamo? Ko-liko se o woj vodi ra~una od strane onih koji su nadle`nii zakonom obavezani?

Za one koji stvarno vrede –– para nema

Ono malo qudi koji savesno rade svoj posao i za to dobi-jaju odre|ena priznawa van zemqe, poput “Internacional-nog simpozijuma skulpture u terakoti TERRA” u Kikindi,suo~avaju se sa neverovatnim stvarima – na primer, kadatreba da dobiju sredstva za prvi muzej skulpture u zemqi izNIP-a, ne dobiju ga, jer nadre|eni u Ministarstvu kulturenikad nisu ~uli za wih. Novac iz NIP-a nije dobio ni mu-zej u Ni{u koji ima vi{e nego vrednu zbirku, ni mnoge dru-ge institucije, ali su ga, izme|u ostalih, dobili beograd-ski Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej za adapta-ciju prostora. Sve se to de{avalo (misli se na NIP) u2006. godini, a ovi muzeji su zbog neodgovaraju}ih uslova za-

tvoreni nekoliko godina pre toga (Narodni muzej je jo{2003. skinuo svoju stalnu postavku), a danas u 2008. godini,radovi u ovim institucijama jo{ uvek nisu ni zapo~eti. Ikada stranac (da zanemarimo doma}u javnost i edukacijumladih nara{taja) do|e u Beograd, ostaje uskra}en da vidisrpsku kulturnu ba{tinu. îwenica da su ta dva muzeja naneodre|eno vreme i istovremeno zatvorena, dovoqno govo-re o “pa`qivo osmi{qenoj” kulturnoj politici.

U prilog “promi{qenoj”strategiji govori i podatak daneke od likovnih smotri u zemqi, poput najpresti`nijeg“Oktobarskog salona” osnovanog 1960. godine, u ~ijoj seosniva~koj poveqi navodi da predstavqa “smotru savreme-ne likovne umetnosti u Srbiji” – vi{e to nisu. Izlo`ba jepostala me|unarodnog karaktera, {to je svakako za pohva-lu, ali zato vi{e nema doma}ih umetnika. Retki i skorouvek isti autori sa opredeqewem iskqu~ivo za pro{irenemedije, dobijaju privilegiju da se pojave na izlo`bi i za todobiju pozama{ni honorar. Buyet ove manifestacije, pore~ima upu}enih, je toliki da “kada bi ostatak Srbije znaokoliko se para tro{i na Oktobarski salon i sli~ne mani-festacije, digao bi se na noge”. Ovakva koncepcija je dove-la do nezinteresovanosti velikog broja umetnika, kritike,ali i posetilaca ove izlo`be, {to organizatore apsolut-no ne doti~e.

Ni{ta boqa nije situacija ni sa otkupom umetni~kihdela koji Sekretarijat za kulturu grada Beograda u prote-klih nekoliko godina sprovodi. Uvek se istim autorima, zamawe-vi{e fantasti~ne cifre, otkupquju radovi, a na dru-goj strani, ako se nekom muzeju ponudi otkup, recimo slikePaje Jovanovi}a, te{ko da }e se novac za tako ne{to na}i.

Da li bi bila boqa situacija ako jednom, makar za pro-menu, ministar kulture ne bi bio iz Demokratske stranke,nadamo se da }emo uskoro utvrditi.

R. V. S.


Stawe u kulturi

[ta }e nam na{eKulturna politika jedne zemqe ogledalo je wenog odnosa prema sebi, svom nasle|u, i samim tim vlasti-

tom identitetu. Kakav je odnos ““demokratske vlasti”” prema ovim kategorijama, mo`da najboqe govori pro-{logodi{we pompezno najavqivawe i prikazivawe ““pa`qivo osmi{qenih”” reklama na CNN ~iji je ciqtrebalo da bude najboqe mogu}e predstavqawe Srbije u svetu. Tako je u tim propagandnim porukama pu{ta-na jermenska muzika i prikazivani rumunski manastiri!

NNa prvi pogled reklo bi se da je tzv. afera “Pancir” iz2005. godine samo jedna u nizu klasi~nih afera “demo-kratske” vlasti u Srbiji. Me|utim, da to nije ba{ ta-

ko, najboqe govori ~iwenica da je scenarista, reìser iglavni junak ove predstave Mla|an Dinki} li~no. Poznatoje da bolesna Dinki}eva ambicija za apsolutnom dominaci-jom nad svim finansijskim resursima i tokovima u buyet-skom sistemu na{e dràve ne zna za granice. Ta ambicija jetoliko opasna da u potpunosti mewa smisao dràvne kam-pawe “Kupujmo doma}e!” i pretvara se u sopstvenu suprot-nost – “Uni{timo doma}e!” Afera “Pancir” je za to jedan odnajboqih primera. Nakon misije razarawa bankarskog si-stema, rasprodaje velikih dràvnih giganata, do{ao je red dase sahrani i privatni sektor. Za{to privatni sektor? Za-to {to predstavqa jaku konkurenciju Dinki}evim mento-rima, a ne donosi proviziju reketa{ima iz Nemawine broj 11.

Kako je to kada jedan uspe{an srpski privrednik stanena senku Mla|ana Dinki}a, na sopstvenoj koì najboqe jeosetio Mile Dragi}, vlasnik istoimenog preduze}a iz Zre-wanina. Preduze}e koje postoji pune 23 godine, a koje je uznajvi{e standarde kontrole kvaliteta postalo srpskibrend i svetski lider u proizvodwi vojne opreme, na{lo sena udaru najmo}nijeg ministra svih vremena. Pri tom, Dra-gi}evo preduze}e je posle NIS-a, EPS-a i “Sartida”, zau-zimalo ~etvrto mesto na listi najve}ih izvoznika iz Srbi-je, {to za Dinki}a nije imalo nikakav zna~aj. Takvo pona-{awe su ~eli~ile sve poluge vlasti koje su se nalazile uDinki}evim rukama – od finansijske policije, buyetskeinspekcije, UBPOK-a, pa sve do pravosudnih organa. Oaferi “Pancir” koja je aktuelizovana 2005. godine, znamosamo ono {to smo ~uli u “slobodnim” i “demokratskim” me-dijima, a {to se uglavnom svodilo na spekulacije novinara,saop{tewa iz Informativne slu`be G17 plus i Dinki}e-vo samoreklamirawe.

Iako ova afera jo{ uvek nije dobila svoj sudski epilog,niti je do kraja razja{wena, neki detaqi nedvosmisleno

ukazuju na to da }e nakraju Dinki} moratida nadoknadi ogrom-nu materijalnu, ali imoralnu {tetu Dra-gi}u. U intervjuu za“Veliku Srbiju”, ugle-dni srpski privred-nik Mile Dragi} ot-kriva kako se i zbog~ega na{ao na Dinki-}evom “ni{anu”. Izdetaqa koje iznosiDragi}, jasno se moèuo~iti metodologijaDinki}evog {teto-~inskog rada protivsrpske privrede, alii metodologija rada ipostupawa ostalihdràvnih i pravosud-nih organa koji igraju onako kako Mla|a svira.

•• Gospodine Dragi}u, poznato je da je Mla|an Dinki}, dokje obavqao funkciju ministra finansija, u jednom tre-nutku pokazao posebno interesovawe za resor odbrane ivojna pitawa. Kada, kako i za{to je vojska odjedanput po-stala interesantna za Dinki}a?

Mile Dragi}: Sve je po~elo po~etkom septembra 2005.godine kada je Dinki} udario na ministra odbrane Prvo-slava Davini}a, navodno zbog posla oko spornog satelita.îwenica je da je tada Fond za vojnu imovinu izvr{io pr-vobitnu procenu vrednosti vojne imovine na oko 20 mili-jardi evra. Ne{to kasnije, ta procena je umawena, ali bezobzira na to, imovina vojske je postala poseban predmet in-teresovawa Mla|ana Dinki}a. Da bi ostvario svoje ciqe-ve otimawa vojne imovine, ja li~no mislim, po bagatelnimcenama, {to poku{avam i da dokaèm, morao je da ima svo-je qude u Ministarstvu odbrane koji bi radili na ostvari-


Dinki}eva mu}kalica

DDinki}ev }orakinki}ev }orakproma{ioproma{io ““““pancirpancir””””

OO uuzzrroocciimmaa,, mmeettooddaammaa ii ppoosslleeddiiccaammaa ppoolliittii~~kkee ttoorrttuurree kkoojjuu jjee ddoo`̀iivveeoo,,zzaa ““VVeelliikkuu SSrrbbiijjuu”” ggoovvoorrii pprriivvrreeddnniikk MMiillee DDrraaggii}}

•• Koliko je politika Mla|ana Dinki}a {teto~inska za doma}u privredu, najboqe svedo~i pri-mer lin~ovawa Mila Dragi}a, uglednog srpskog privrednika i vlasnika istoimenog preduze}a,koji je Vojsku Srbije snabdevao opremom ~ije su cene za 60 odsto bile niè od izvoznih cena

•• Upad sa heklerima u Dragi}evu fabriku, zaplena dokumentacije, odavawe poslovnih tajni, oti-mawe 30 miliona dinara, trinaestomese~na tortura finansijske policije, tendenciozno hap-{ewe i Dragi}evo jednomese~no zadràvawe u pritvoru, uni{tavawe proizvodwe, politi~kahajka, medijski lin~ i na kraju podizawe optu`nice koja apsolutno nema nikakve veze sa hap{e-wem –– aktivnosti su Mla|ana Dinki}a o kojima u intervjuu za ““Veliku Srbiju”” otvoreno go-vori Mile Dragi}

RRaazzggoovvaarraaoo:: IIvvaann NNiinnii}}

vawu tih wegovih ciqeva. Kada je hteo u Ministarstvo od-brane da ubaci Aleksandra Radovi}a, koji bi bio zaduènza vojnu imovinu, finansije i sva ugovarawa u vojsci, tomese èstoko usprotivio ministar Prvoslav Davini}. Po-{to je Dinki} tada bio na vrhuncu svoje politi~ke mo}i,pokrenuo je èstoku kampawu napada na Davini}a i po~eoje da mu se sveti. Nameravao je da ga kazni za primer, kakobi zapla{io svakog drugog ko ubudu}e poku{a da mu se su-protstavi.

•• Da li je Dinki} pokazivao posebno interesovawe za nekivojni objekat?Mile Dragi}: Ja mislim da jeste. Vojska je objavila vi-

{kove vojne imovine, i to od zemqi{ta pa do vojnih zgrada.U tim vi{kovima nalazio se i taj famozni Vojno-tehni~kiinstitut koji je Davini} prodao za 8 miliona evra jednojameri~koj kompaniji, koja je trebalo da izgradi oko 40.000m2 stanova na Bawici. Me|utim, to Dinki}u nije odgovara-lo zbog nekih wegovih planova i prijateqa, i on je kasnijetaj ugovor poni{tio. Posle bezuspe{nih poku{aja da istiobjekat proda, on do dana dana{weg nije prodat. Time je oko400-500 porodica ostalo bez krova nad glavom, koje je li~noDinki} spre~io da dobiju planirane stanove, {to }e se, si-guran sam, i dokazati.

•• Da, ali u toj pri~i o rasprodaji vojne imovine se ne po-miwete ni Vi ni Va{e preduze}e. [ta je bio povod da sei Vi na|ete na Dinki}evom ““ni{anu”?Mile Dragi}: Po{to je Davini} bio prava Dinki}eva

meta, a afera sa satelitom je pala u vodu, neko iz Ministar-stva odbrane je Dinki}u dojavio da Davini} ima nameru daopremi, obu~e i za{titi srpsku vojsku. Svima je poznato ka-ko je tada izgledala na{a vojska koja nije imala ni unifor-me, a ni za{titnu opremu. Pri tom èlim da naglasim daspecijalne jedinice ni sada nemaju adekvatnu za{titnuopremu. Qudi iz kopnene zone bezbednosti koji spavaju podzemqom, bez adekvatnih uslova, najvi{e su traìli bali-sti~ku opremu. Ministar Davini} je te potrebe prepoznao,pa je, shodno tome, hteo da iza|e u susret vojsci. Uz svu neo-phodnu zakonsku proceduru, sa mojom firmom je trebalo dabude sklopqen ugovor u vrednosti od 176 miliona, ~ija jerealizacija planirana na vi{egodi{wi period. Iznose}iu javnost notorne laì, taj posao je Dinki} zloupotrebio usvrhu svoje politi~ke promocije i kampawe protiv Davi-ni}a.

•• Kakve je sve laì Dinki} iznosio u kampawi protiv togugovora izme|u Vojske i vas?Mile Dragi}: Najpre je Dinki} govorio da je vrednost

ugovora 300 miliona, {to je apsolutna la .̀ Zatim je govo-rio da ~arape ko{taju 40 evra, a to nisu ~arape ve} za{tit-

na oprema koja sluì za rad u kontaminiranim podru~jima.Posledica toga je da su zdravi i mladi momci slati u kon-taminirana podru~ja bez ikakve za{tite, jer je Dinki} na-bavku opreme spre~io svojim laìma. Isti slu~aj je i sa mi-nerskim podru~jima gde se i dan-danas qudi {aqu bez ade-kvatne za{tite u pogledu minerske ode}e. Znam da su zbogtoga dva ~oveka nastradala, a poznato je da je samo le~ewejednog ~oveka koji je nastradao u minerskom poqu skupqenego da su svi qudi dobili za{titnu opremu. Dinki} je za-tim govorio neistine o pilotskim jaknama. Sve su to bilelaì kojima se sluìo u poku{aju da smeni ministra Davi-ni}a. On je na kraju i uspeo u tome, ~ime je otvorio put karealizaciji sopstvenih ciqeva i planova.

•• Kako je izgledao obra~un jednog ministra sa Vama, uspe-{nim srpskim privrednikom?Mile Dragi}: Uz pomo} Spasi}a iz UBPOK-a, Dinki}

je izdejstvovao da moju fabriku opkoli izme|u 30 i 40 spe-cijalaca sa heklerima, sa namerom da zaustavi nekog od rad-nika, ako nije prijavqen, da iza|e na neki sporedni izlaz.Svi moji radnici su bili prijavqeni, pa od tada kre}e me-dijski i politi~ki lin~ i uni{tavawe moje firme. Nakonupada UBPOK-a u moju firmu, zaplewena mi je i odneta svadokumentacija. To je posluìlo Dinki}u, koji je na televi-ziji odao sve moje poslovne tajne, kalkulacije, cene ko{ta-wa i sve podatke za koje je mislio da wemu odgovaraju i damu idu u prilog. Pored toga, Spasi} iz UBPOK-a je tuì-ocu dostavio dokaze o navodnom podmi}ivawu tada{weg pu-kovnika Vojske SCG Jovice Vu~kovi}a koji je dva puta no-}io u hotelu “Vojvodina” u Zrewaninu, a o tro{ku mojefirme. I pored ~iwenice da je to kwièno kao reprezen-tacija, {to mi i sam zakon dopu{ta, ja sam imao i jedan ugo-vor sa vojskom. Zbog lo{eg finansijskog stawa na{e voj-ske, ja sam se tim ugovorom obavezao da }u platiti sve tro-{kove, odnosno hotelske ra~une svakom vojnom licu koje do-|ekod mene u kontrolu, obilazak i nadgledawe vojne proiz-vodwe. Tu obavezu su moji qudi iz firme u ovom slu~aju is-po{tovali u skladu sa zakonom i ugovorom, i ja o tome uop-{te nisam ni bio obave{ten. Me|utim, zbog toga sam uhap-{en kao najve}i kriminalac, a u pritvoru sam proveo 30 dana.

•• Osim reprezentacije, zbog koje ste uhap{eni, {ta je fi-nansijska policija jo{ otkrila tokom 13 meseci kontro-le Va{eg preduze}a?Mile Dragi}: Pored 30 dana koje sam proveo u pritvoru

zbog reprezentacije od 150 evra, na sud sam i{ao i zbog 600dinara koji nisu kwièni u jednoj koloni, nego je kwigovo-|a gre{kom kwiìo u drugoj koloni. Na moju konstatacijuda }e me skupqe ko{tati gorivo i put do suda, predloìosam finansijskoj policiji da kaznu platim na licu mesta,{to oni nisu prihvatili. Oti{ao sam na sud, gde sam dao iz-javu i predao sve dokaze, nakon ~ega sam oslobo|en bilo ka-kve krivice. Kada sam se vratio u firmu, finansijska po-licija mi je saop{tila da }e sada ponovo da me {aqe suduzbog 1.000 dinara. O~igledno je da se radilo o torturi, mal-tretirawu i uni{tavawu jedne doma}e firme i na{ih qu-di koji se u Srbiji bave proizvodwom. Pune 23 godine mojafirma se iskqu~ivo bavi proizvodwom, a ne trgovinom.Ipak, sve je to bilo dobro smi{qeno kako bi se nanela mo-ralna i materijalna {teta meni i mojoj firmi.

•• S razlogom se moè pretpostaviti da je ““ProizvodwaMile Dragi}” pretrpela veliku {tetu zahvaquju}i Mla-|anu Dinki}u. O kakvoj se sve {teti radi?

Mile Dragi}: Svi moji radnici i ja pretrpeli smo vi-{estruku {tetu zahvaquju}i torturi Mla|ana Dinki}a.[to se ti~e zaposlenih, imali smo 8.000 angaòvanih qudisamo na poslovima izvoza iz Srbije, a sada smo spali na oko400 radnika. Ipak, ni to nije malo, jer 400 porodica ìvi


Dinki}eva mu}kalica


od tog posla. Uvek sam angaòvao doma}e firme koje su ukontinuitetu radile za mene. Moja fabrika je bila ~etvr-ti izvoznik iz Srbije, a ispred mene su bili samo NIS,“Sartid” i EPS. Ja firmu nisam kupio, niti mi je bilo kodavao novac za razvoj, sve sam sam uradio i izgradio. S ob-zirom na to, ja sam dràvi platio porez od preko 2 milio-na evra na moju zaradu, a hap{en sam zbog 150 evra koje samzakonito utro{io. U momentu mog hap{ewa, ovde su biliqudi iz Gruzije i sa wima je trebalo da potpi{em ugovor uvrednosti od 35 miliona evra. Sa tim sam upoznao i sudijuNovicu Mihajilovi}a i javnog tuìoca. Od wih sam tra-ìo da me puste na dva dana samo da potpi{em ugovor, pabih se onda vratio u pritvor, ali mi to nisu dozvolili. Ni-su mi dozvolili da obezbedim posao za na{e gra|ane, ve} subili istrajni u nameri da uni{te moj ugled, ugled moje fir-me i nanesu mi ogromnu moralnu i materijalnu {tetu. Po-red svega toga, finansijska policija mi je nezakonito kon-fiskovala sa ra~una oko 30 miliona dinara, a koje mi do da-nas nisu vratili. Moji advokati su zbog toga preduzeli svepravne radwe i taj slu~aj }e biti zavr{en pred sudom uStrazburu.

•• Optu`nica protiv vas je podignuta, ali vas tuìlac netereti za krivi~no delo zbog kojeg ste uhap{eni. Kakokomentari{ete tu ~iwenicu?

Mile Dragi}: Optu`nica koju je Okru`no javno tuì-la{tvo u Beogradu podiglo protiv mene, najpre je objavqe-na u novinama, a tek nakon toga je i meni uru~ena, u januaruove godine. Ona je apsolutno sme{na i pokazuje nemo} sudai mo} politike. Tuìlac je odustao od daqeg gowewa zakrivi~no delo zbog kojeg sam uhap{en i zbog kojeg sam upritvoru proveo 30 dana. Optu`nica me tereti zbog toga{to sam navodno 2003. godine podigao cene sirovina i na tajna~in imao nameru da sklopim ugovor i o{tetim dràvu u2005. godini. Pri tom je utvr|eno da vojsci prodajem opre-mu po cenama koje su niè za ~ak 60 odsto od izvoznih cena.Isto tako, postoji Pravilnik po kome vojska kao kupacutvr|uje cene, a ne ja kao prodavac, a oni su du`ni da mi pri-znaju izvoznu cenu. Nagla{avam da je samo moja firma dalaniù cenu za 60 odsto od izvozne cene, ali oni to nisu uze-li u obzir. Evo primera “Zastave”, koja je dràvna firma,gde se pu{ke izvoze za 20.000 dinara, dok se na{oj vojsciprodaju za 57.000 dinara, {to je ~ak tri puta skupqe. Dakle,dràva je mene re{ila da gawa zato {to vojsku snabdevamopremom po niìm cenama od izvoznih cena.

•• [ta, po Va{em mi{qenu, takva optu`nica pokazuje i do-kle se stiglo sa sudskim procesom?

Mile Dragi}: To je dokaz na {ta su sve spremni Dinki-}evi qudi, i dokaz namere da se nastavi maltretirawe iuni{tavawe moje firme i mene li~no. Ovo je i priznawedràve da su me hapsili bez razloga i zbog toga }u ih tuì-ti, ali za sada, dok se svi procesi ne zavr{e, stvari ostajuotvorene. Smatram da sve dok traje Dinki}eva mo} nad pra-vosu|em, ni sudije ni tuìoci ne}e raditi vaqano svoj po-sao. Ja sam svoje pravo ̀ albe na optu`nicu iskoristio, aliod toga nije bilo ni{ta. Okru`ni tuìlac i Okru`ni sudu Beogradu su apsolutno nenadle`ni za ovaj postupak, jer janisam ni vojno lice, niti imam mesto stanovawa ovde. Sa-svim je o~igledno da slu~aj preuzima onaj organ u kome sepoliti~kim putem najvi{e moè uticati na odluke sudijai tuìlaca. O ovoj izmi{qenoj aferi se dugo dizala pra-{ina, a evo ve} tri godine nije do{lo do ro~i{ta. Da su dosada imali dokaze i da su bilo {ta na{li, ja bih ve} davnobio osu|en, a oni bi zadovoqili svoje apetite i politi~keambicije, i hvalili se kako su uni{tili jednog srpskogprivrednika.

•• U me|uvremenu, mediji su pisali kako Vas je Dinki} tu-ìo zbog klevete. O kakvoj kleveti je re~ i dokle se u tompostupku stiglo?Mile Dragi}: To je vrhunac ironije i bezobrazluka

Mla|ana Dinki}a. Ispri~ao sam istinito {ta se desilo.Rekao sam da je Dinki} no}u obilazio vojne objekte i beze-covao ih za svog prijateqa, jednog uglednog biznismena, i daje zbog toga u vojsku hteo da ubaci svog ~oveka, kako bi olak-{ao kupovinu po bagatelnim cenama. To su bile moje re~i,a Dinki} koji zna da je sve tako, na|e za shodno da me tuìza klevetu. Ja sam sudu dostavio sve dokaze koji potvr|ujumoje navode. Dinki}a je jedne no}i u jednom vojnom objektuna Dediwu straà uhvatila i evidentirala u svoju eviden-ciju. Iz fotokopije tih spisa se moè videti kako je Mla-|an Dinki} automobilom marke “tojota”, registarskihoznaka BG-768-794 u{ao u taj vojni objekat u prisutstvu svogro|aka. Kao vreme ulaska je evidentirano 17 ~asova i 35 mi-nuta, dok je kao vreme izlaska evidentirano 22 ~asa i 30 mi-nuta. Uz sve to, neko je prilikom Dinki}evog dolaska doba-cio da je i Vlade Divac zainteresovan za jedan plac, na {taje Dinki} rekao da to ne}e biti problem i da }e on to re-{iti. Sve sam to dostavio sudu i sada ~ekam sudsku odluku.Li~no smatram da sud ni u ovom slu~aju, sve dok je Dinki} iwegova grupa na vlasti, ne}e biti samostalan. Voleo bih dau tome gre{im, ali se bojim da ne gre{im.

� Kako se Va{a proizvodwa danas odvija i kakvu ste poukuizvukli iz svega ovoga?Mile Dragi}: Moji proizvodi su nameweni za specija-

lizovane kupce kao {to su vojska i policija koje su vladi-ne, odnosno dràvne organizacije. Nijedna dràva, odnosnovlada u svetu, ne èli da radi sa nekim protiv koga se vodispor. Ja sam izvozio u preko 30 zemaqa i poznat sam u celomsvetu. Moja konkurencija je jedva do~ekala ovu aferu i svimvladama po svetu je prosledila izve{taj o mome hap{ewu,tako da je poslovawe moje firme van granica Srbije jako uz-drmano. Druga stvar, u Srbiji mi protivzakonito nisu do-zvoqavali da radim za vojsku i za policiju. Sve to ide mno-go teè i slabije nego pre. Moram da istaknem da pokazate-qi vojske govore da je moja firma tokom devedesetih godi-na spasila oko 15.000 qudi iz Srbije. Silna vojna tehnikakoja je dostizala vrednost od milijardu dolara, spa{ena jezahvaquju}i mojim proizvodima. Dakle, ~ovek koji ~uva ibrani Srbiju ovako prolazi i ovako se ka`wava. To je po-ruka ove vlasti, i pre svega poruka Mla|ana Dinki}a i we-gove politike.

Dinki}eva mu}kalica

KKwiga akademika êdomira Popova “Velika Srbija –stvarnost i mit”, (~etvrto izdawe, Novi Sad 2008, Iz-dava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a) predsta-

vqa poku{aj sagledavawa ideje i fenomena Velike Srbijekao glavne optu`nice protiv srpskog naroda u posledwadva veka.

Nakon i{~itavawa kwige jasno se vidi da .̂ Popov negovori o samom pojmu Velike Srbije, ve} o ukupnoj istori-ji srpskog naroda u posledwa dva veka.

On ne analizira kwige i ~lanke pod tim nazivom, ve} sevi{e bavi odnosom Srba prema susednim narodima. Odkwiga sa identi~nim nazivom objavqene su “Velika Srbi-ja” Ernesta Denija, Pariz 1914 ({tampana u Pragu, na ~e-{kom jeziku, iste godine), esejisti~ka publikacija “Veli-ka Srbija”, iza{la 1919. u Wujorku, poznato delo Vladimi-ra ]orovi}a “Velika Srbija”, kalendar pod istim naslo-vom (objavqen u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”, broj13), zatim novine pod naslovom “Velika Srbija”, V. Ka}an-skog i pesnika D. Ili}a, te organ Srpske stranke “VelikaSrbija”, organ Demokratske opozicije 1948. “Velika Srbi-ja”, na ~elu sa istori~arem Dimitrijem \or|evi}em, prav-nikom Miodragom Jovi~i}em, publicistom Ugqe{om Kr-sti}em. Od zna~ajnih ~lanaka tu je ~lanak “Velika Srbija”Aleksandra Mitrovi}a, objavqen u ~asopisu “Delo”, i ~la-nak Vladimira Jastrebova “Velika Srbija”. Akademik Po-pov se uop{te ne bavi analizom tih radova, izuzev {to ana-lizira nekoliko radova iz zbornika sa nau~nog skupa SA-NU “Velika Srbija – istina i zablude”, 2003. godine.

Svedok odbrane pred Ha{kim tribunalomIdeju i osnovu ovog rada ~ini svedo~ewe akademika Po-

pova pred Ha{kim tribunalom kao svedoka odbrane Slobo-dana Milo{evi}a (objavqeno u Srpskoj slobodarskoj mi-sli, broj 48).

êdomir Popov pi{e: “Svaki sna`niji izraz srpske na-cionalne individualnosti, svaka ve}a manifestacija srp-ske svesti, kulture i politi~kih stremqewa, ocewivani sukao velikosrpska opasnost i kao ugroàvawe tu|ih prava iinteresa, te su stoga ometani, spre~avani, progoweni i ka-`wavani” (strana 9). êdomir Popov analizira i radoveDositeja Obradovi}a, Vuka Karayi}a, Ujediwene omladinesrpske, Gara{aninovo “Na~ertanije” i ~itav niz drugihli~nosti u smislu da wihove ideje nisu bile ideje VelikeSrbije, ve} ideje srpskog, jugoslovenskog, pa i balkanskogujediwewa i integrisawa. Gara{aninovo “Na~ertanije”odnosilo se na ru{ewe Habzbur{ke i Osmanlijske impe-rije, a ne na osvajawe tu|ih teritorija susednih naroda. Go-tovo svi evropski narodi tokom XIX veka imali su svoj na-cionalni program, koji su “naj~e{}e tretirani kao izrazlegitimnih nacionalnih te`wi, a tako se tretiraju i da-nas, dok se srpski, najbenigniji me|u wima, osu|uje kaoagresivan, osvaja~ki, ~ak genocidan” (strana 67).

êdomir Popov jezik i veru smatra osnovama nacije, akulturu i ostalo sekundarnim elementima. Jugoslovenskinarodi su pored sli~nosti imali i niz zna~ajnih razlika,pre svega verske prirode, a zatim i razli~it istorijskirazvitak.

Ideje dru{tava “Velike Srbije”, “Slovenskog juga”,“Pijemonta”, “Crne ruke”, êdomir Popov smatra samo“prolaznim snovima o Velikoj Srbiji”. Od kraja XIX i po-~etkom XX veka srpska politika se opredequje za jugoslo-vensku ideju i program. Popov pi{e da “Nikola Pa{i}pre}utno prihvata jugoslovenski program”. Popov anali-zira i Ni{ku deklaraciju i pi{e: “Time je Srbija na~ini-la prvi, ali odlu~uju}i korak u zameni svoje dràvne goto-vine za nesigurni jugoslovenski kredit” (strana 141).

Prvi svetski rat 1914–1918. je zasigurno bio rat veli-kih mogu}nosti srpskog naroda, ali izlaskom Rusije iz ra-ta 1917. i ulaskom SAD u rat iste godine i dejstvom famo-znih Vilsonovih 14 ta~aka, a posebno Pariskom mirovnomkonferencijom 1919, nestala je svaka mogu}nost ujediwewasrpskog naroda u samostalnu dràvu. Ideja Jugoslavije jepobedila ne kao voqa jugoslovenskih naroda, ve} kao voqavelikih sila. Sve ideje, javni i tajni ugovori su ostali mr-tvo slovo na papiru, a odluke Pariske konferencije posta-le su dràvotvorne.

I famozni Londonski ugovor iz 1915. je tokom istorijepredimenzioniran, jer mu je osnova bila uvla~ewe Italijeu rat na strani Antante, a ne stvarawe Velike Srbije. Uni-{tewe Habzbur{ke monarhije “nije bilo predvi|eno u rat-nim ciqevima Antante”. êdomir Popov pi{e o planovi-ma francuskog diplomate [arla Luazoa koji je predlagaostvarawe dve jugoslovenske dràve: “Velika Srbija sa Cr-nog Gorom, Bosnom i Hercegovinom, te delom Dalmacije, iHrvatsko-slovena~ka dràva sa delom Dalmacije zapadnood Neretve, Istrom, Trstom i jednim pojasom Bosne uz de-snu obalu Save” (strana 150). Popov se osvr}e i na plan bri-tanskog ministra Edvarda Greja o “Velikoj Srbiji” koja bipored Srbije obuhvatala “Bosnu i Hercegovinu, Srem odZemuna do Dunava i Drave, Ba~ku, Jadransku obalu do Plo-~a, ostrva Veliki Drvenik, Mali Drvenik, îovo, [oltu,Bra~, Jakqan i Kolo~ep s poluostrvom Poqice” (strana154).

Sve su to ostale samo ideje predate istorijskom zabora-vu. “Zamoren do izmo`denosti, narod u Srbiji, osim delavojnog vrha, nije se ose}ao trijumfalno” (strana 181), navo-di Popov odnos prema Prvom svetskom ratu.

Vidovdanskim ustavom Kraqevina Srba, Hrvata i Slo-venaca je ure|ena kao centralisti~ka i unitaristi~ka dr-àva sa tri ravnopravna naroda. ̂ edomir Popov smatra dasu Slovenci bili uglavnom zadovoqni novom dràvom. Hr-vati su stalno traìli federalizaciju dràve. Oni su Ju-goslaviju hteli podeliti na tzv. istorijske pokrajine,uglavnom na {tetu srpskog naroda. Popov pomiwe ~itavniz predloga i navodi predlog engleskog novinara YonaEvansa o federalnoj Jugoslaviji sa sedam ~lanica, u kojojbi i Vojvodina bila posebna federalna jedinica. Daqe Po-pov navodi i mnoge pojedince i udruèwa iz Srbije, poputpan~eva~kog advokata Du{ana Dude Bo{kovi}a, koji jeosnovao tzv. Vojvo|anski front, kao i stav Joce Lalo{evi-}a i Somborsku rezoluciju.

“Omiqena teza svih jugoslovenskih separatista i za-stupnika optu`bi protiv Velike Srbije bila je ona o pri-vrednom iskori{}avawu i iscrpqivawu svih krajeva Jugo-slavije od strane Srbije” (strana 242). Popov argumentova-no navodi podatke koji ~ine neodrìvima takve stavove.


Osvrt

Ideja Ideja i fenomeni fenomenPPrriikkaazz kkwwiiggee ^̂eeddoommiirraa PPooppoovvaa ““VVeelliikkaa SSrrbbiijjaa –– ssttvvaarrnnoosstt ii mmiitt””

PPii{{ee:: ddrr BBrraannkkoo NNaaddoovveezzaa


Popov pomiwe jo{ i antisrpsku delatnost Josipa Smodla-ke i Ante Trumbi}a, nekada{wih pobornika jugosloven-stva. Wima je, kako kaè “Srbija postala potrebnija negoikad, pa su postali znatno popustqiviji” tokom 1917. i1918, mada êdomir Popov objektivno isti~e da se Hrvatii Slovenci nikada plebiscitom nisu izjasnili za Jugosla-viju, isti~u}i kao primer Majsku deklaraciju. On tako|epi{e o konvertitskom stavu Svetozara Pribi}evi}a.

Za Srpski kulturni klub kaè da je “u osnovi bio obra-zovan da brani integritet Jugoslavije, a ne nekakve progra-me Velike Srbije” (strana 261).

Profesoru Popovu se moè zameriti to {to izjedna~a-va dràvotvorne programe i razne ideje. On iznosi mapuamputacije Hrvatske iz 1928, ali ni{ta ne pi{e o tome. Atada je svega nekoliko sati delilo srpski narod od druga~i-je, boqe istorije. Amputacija je bila dràvni akt kraqaAleksandra uz saglasnost i podr{ku me|unarodnih fakto-ra. Popov tako|e ni{ta ne pi{e o projektu Srpske banovi-ne iz 1940, koji bi federalizovao Jugoslaviju na tri bano-vine, a Srbima iz Banovine Hrvatske (wih oko milion)obezbedio autonomiju i prikqu~ewe Srpskoj banovini uslu~aju otcepqewa Hrvatske banovine od Jugoslavije. To jebio zvani~an dràvni akt i da nije bilo tragi~nih doga|a-ja 27. marta 1941, verovatno bi Jugoslavija dugo funkcioni-sala podeqena na tri banovine.

êdomir Popov pomiwe li~nost Milana Stojadinovi-}a samo uzgred, na jednom mestu, u smislu da je februara1939. smewen kao “suvi{e tvrd” pregovara~ o hrvatskom pi-tawu, iako je on najduè, ~etiri godine, bio predsednikVlade. Milan Stojadinovi} se zalagao za Veliku Srbiju ito privrednim programom iz 1937, kada je proklamovao vi-ziju ogromnog privrednog razvoja srpskog naroda, i 1940, ka-da je osnovao Srpsku radikalnu stranku, protive}i se gra-nicama Hrvatske banovine i èle}i stvarawe samostalnesrpske dràve na wenim etni~kim prostorima.

U tom periodu radikale i Nikolu Pa{i}a za ideju Ve-like Srbije kritikovao je i napadao Ja{a Prodanovi} u“Srpskom kwièvnom glasniku” i pravnik @ivojin Peri}u vi{e radova. O tome êdomir Popov ni{ta ne pi{e.

“Dràvu takvih razlika i naj~e{}e suprotstavqenihinteresa i shvatawa bilo je prosto nemogu}e zamisliti kaofederaciju ravnopravnih subjekata u bilo kom pogledu”(strana 191), pi{e akademik Popov o dràvnom ustrojstvuKraqevine Jugoslavije.

O idejama o Velikoj Srbiji i drugim idejama tokom Dru-gog svetskog rata u Jugoslaviji ̂ edomir Popov, u delu “Ho-mogena Srbija”, pi{e: “Govore}i o svim ovim programimamoramo imati u vidu infernalnu ratnu situaciju koja je usrpskim krajevima nastala ve} u prole}e 1941.” (strana266). To sve nisu bili zvani~ni programi, kako im se kasni-je pripisuje. Srpski narod je izloèn stradawima i genoci-du na gotovo svim prostorima, a posebno u tzv. NDH. “Sviovi velikosrpski projekti zbrisani su sa istorijske scene”(strana 27).

Komunisti~ki pokret, spletom istorijskih okolnosti ane istorijske nu`de, osvojio je vlast tako da su AVNOJ,ustavi od 1946. do 1974. i granice federalnih jedinica i dvepokrajine u sastavu Srbije, postali dràvotvorni.

Osnova srpskog istorijskog paradoksa je neobi~na. O to-me Popov pi{e:

“Ima jedan duboki istorijski paradoks u optu`bama iosudama srpske dràve i srpskog naroda za programirawe ivo|ewe velikosrpske politike i za hegemonisti~ke te`weprema drugim susedima, na prvom mestu ju`noslovenskimnarodima. Te optu`be i osude traju ve} preko jedan i po vek.Wihov paradoks je u tome {to su se one umnoàvale i poja-~avale, pretvaraju}i se povremeno u satanizaciju Srba, svedo krvavih oruànih napada, ratova i vojnih intervencija,

porobqavawa iistrebqivawa,~esto u istorij-skim trenucimakad su Srbi bilinajdaqe i od po-misli, a naro~i-to od mogu}no-sti, za veliko-srpske postupkei nastojawa”(strana 273).

Srbi su najve-}a `rtva Jugo-slavije i jugoslo-venstva. “Srbi sustvorili Jugo-slaviju i naju-pornije su je bra-nili, nastoje}ida sa~uvaju neza-visnost i ravno-pravnost u svetu”(strana 274).

Srbi su i to-kom 1991-1992.optuìvani zaVeliku Srbiju.“Da li je veliko-srpska politika i etni~ko ~i{}ewe Srba iz Hrvatske, iliugroàvawe wihove ravnopravnosti u Bosni i Hercegovi-ni?” (strana 321) – pita se s pravom autor.

êdomir Popov ne analizira rad Srpske radikalnestranke i dr Vojislava [e{eqa, ~iji organ stranke, list“Veliku Srbiju”, pomiwe samo uzgred, bez isticawa imenastranke i dr Vojislava [e{eqa.

“Politi~ka partija koja se i daqe uporno deklari{ekao nepokolebqivi pristalica Velike Srbije sa zapadnomgranicom Karlobag–Virovitica, verovatno i sama ne ra~u-na na realnost tog koncepta, ve} samo na podsticawe nepre-stano poniàvanog i ruènog srpskog naroda na odbranunacionalnog ponosa i ~uvawe duha otpora ultimatumima idiktatima mo}nika” (strana 322-323).

Svi radovi, pa i rad êdomira Popova, brane se od ide-je Velike Srbije, a jedino Srpska radikalna stranka i wenlider dr Vojislav [e{eq od 1991. godine uporno brane izalaù se za ideju Velike Srbije. To je posebno vidqivo unastupima dr [e{eqa, nepravedno optuènog pred Ha-{kim tribunalom. Otuda je trebalo da êdomir Popov to-me obavezno posveti deo svoje kwige o Velikoj Srbiji, jergotovo iskqu~ivo dr Vojislav [e{eq neguje projekat Ve-like Srbije kao dràvotvoran.

“Gotovo svaka delatnost srpskih organizacija, manife-stacija i akcija sa srpskim imenom, bezrezervno je ocewi-vana kao velikosrpska i podvrgavana je kontroli, progonuili bar besnim propagandnim protivudarima” (strana 278).“Granica izme|u pojmova ’Srpstvo’ i ’velikosrpstvo’ goto-vo i ne postoji”, pi{e akademik Popov. “Da li je VelikaSrbija ikad bila stvarnost, ili je jedan smi{qeni podmu-kli mit izgra|ivan i preno{en s jednog nosioca na drugog,u ciqu prikrivawa sopstvenih porobqiva~kih, imperijal-nih ili samo preambicioznih nacionalnih htewa i te`wika geopoliti~kim transferzalama i strate{kim pozicija-ma slu`benog i vazda uzavrelog Balkana?” – pita se autor,i u posledwoj re~enici svog rada zakqu~uje da “Velike Sr-bije, dakle, nije bilo, a izvesno je ne}e ni biti”, {to pred-stavqa wegov subjektivni stav kojim se brani od optu`beza ideju Velike Srbije.

Osvrt


• DOS na izborne rezultate adekvatno reaguje – neki kukaju, neki kunu, neki pa-kuju kofere, a neki bi i da likvidiraju.

• Ovih dana u Srbiju stiè kapital sa Zapada. Novine objavile da engleski MI6 finansira budu}e proteste u Beogradu.

• Koalicija ZES (Za Evropsku Srbiju) ima planove, ima kandidate za ministre,ima voqu da vlada. Fali im samo par desetina poslani~kih mandata za ve}inu.

• S obzirom na to kako su vladali, vi{e bi im li~ilo da im se koalicija zvalaZEZ.

• Kaù da Boris Tadi}, pored porodi~nih slika na radnom stolu, ovih dana dr-ì i sliku Krkobabi}a i Palme.

• Prvo su ra~unali na pobedu na izborima, zatim na nagodbu sa nekim strankama,posle toga na proteste, {erpe i pi{taqke, a sad ra~unaju kako da najbrè zbri-{u iz zemqe.

• Da li je poskupqewe benzina uzrokovano pove}anom potra`wom goriva za avi-one?

• I Evropa podràva formirawe vlasti u Srbiji na ~elu sa “demokratama”.Eto, ba{ pre neki dan su se izjasnili Rupel, Solana, Ta~i, Haradinaj, Sarkoziitd.

• Jedino {to je ukusno i ne izaziva mu~ninu, a da ima prefiks “EURO” je EURO-KREM.

• Dinki} izjavio da }e novu vladu sa~ekati prazan dràvni buyet. Pa, niko nijeni o~ekivao da }e ostaviti neki dinar.

• Dinki} najavio sunovrat srpske ekonomije ako do|e do promene vlasti. ’Ajdequdi da ga izaberemo opet, da ne propadnemo.

• \eli} se ne pla{i istrage oko svoje imovine. Pla{i se rezultata.

• Dinki} nije pevao na Evrosongu. Propeva}e posle!

• Taj dim koji kuqa iz beogradske skup{tinske zgrade, to nije poàr. To samobiv{i spaquju dokaze i dokumentaciju.

• Do ju~e su nosili odela sa uzdu`nim {traftama. Od sutra }e sa popre~nim.

• Kameleon pozeleni kad promeni okolinu. \ilas, kad izgubi vlast.

• Gorica Mojovi}, \ilas, Dinki}, Savo Milo{evi} i @ak. (klovn iz cirkusaKorona) odlu~ili. Ne daju Beograd i ta~ka.

• Ma, ne}e kriminalci iz biv{e vlasti odmah u zatvor. Evo, novine pi{u da susrpski zatvori prebukirani.

• Bora ôrba drào koncert u zatvoru u â~ku. Ne prori~em ni{ta, ali ne{tomi se po glavi mota Dinki}evo ime.

• Mo`da su neki od wih i znali kako se po{teno vlada, samo nisu hteli da se is-ti~u mimo kolega.

Srpska posla Pi{e Momir Markovi}


Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

PPreko 65.000 stranica sabranih delaprof. dr Vojislava [e{eqa predstav-qaju ~isti koncentrat wegovih mi-

sli i dela, od disidentskih dana do trenut-ka kada je postao neosporni lider svih srp-skih patriota. Ovde se, na jednom mestu, na-laze wegovi nau~ni radovi, skup{tinski go-vori, televizijski megdani, intervjui kojeje dao {tampi, radio emisije i razli~itipoliti~ki i nau~ni skupovi u ~ijem radu jeaktivno u~estvovao. Tu su i sudski procesi,a naro~ito mesto zauzima zbirka ha{kihdokumenata, objavqena u ~ak 15 kwiga.

Svojim perom, ova originalna li~nostsrpske politike obja{wava uzroke i meha-nizme politi~ke delatnosti usmerene pro-tiv srpskoga naroda i wegove dràve, ali~itaoca ne ostavqa u mraku pesimizma po-put ve}ine hroni~ara narodnog stradawa.

Wegovo sagledavawe pro{losti i sada{-wosti predstavqa nau~ni metod za projekto-vawe realne vizije budu}nosti, {to je, ustvari, odgovor na najteà pitawa dana{-wice. êsto namerno pogre{no shva}en ijo{ zlonamernije tuma~en, na ovim strani-cama ne ostavqa prostor za bilo kakvu dilemu – sve je obja{weno, svaka re~ je u kon-tekstu, doga|aj lociran, a pravni akt protuma~en.

Po op{toj oceni celokupne srpske javnosti, a naro~ito wenog nau~nog dela, uovom obiqu istorijskog, pravnog i politi~kog materijala naro~ito se izdvaja we-govo, po mnogo ~emu kapitalno delo, “Ideologija srpskog nacionalizma”.

U svojoj najpoznatijoj kwizi, prof. dr Vojislav [e{eq, na hiqadu strana teksta, sin-tetizuje sve nau~ne ~iwenice, filozofske paradigme i teorijske postulate na kojimaje sazdana ideologija srpskog nacionalizma.

Ovo delo dr Vojislava [e{eqa se odlikuje kriti~kim pristupom i briqantnom ana-lizom, a autor se i ovde potvr|uje kao erudita i strpqiv istraìva~, koji je u toku vi{e-godi{weg rada prou~io ogroman broj istorijskih, lingvisti~kih, filozofskih, soci-olo{kih i politikolo{kih studija, dela vode}ih nau~nih autoriteta u raznim discipli-nama i oblastima, selekcioni{u}i wihove vrhunske rezultate i dovode}i ih u harmoni~anoblik.

Dr [e{eq je ovu obimnu studiju dovr{io pro{iruju}i svoju prethodnu monografiju“Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a”. Srpski narod je tako dobio kom-paktno, sistematizovano i kompletno delo u kome su obra|eni svi zna~ajni aspekti srpskognacionalizma, wegova priroda, ciqevi i sistem moralnih sudova. Pred nama je prvi praviuybenik srpskog nacionalizma.

~w amws n:j: 00 c.. 0.,ui!» :j:'< sc o:t ~:t sm :j::::j mo ......bez ironije, da vidimo {ta...

Documents