.... • l

J l l

rava PREDPLATNA CIENA NA GOD. K 2 • l • k v t tk IZDAVATELJ, VLAST IK l ODGO-

- ~A PoGoD. 1 :.POJEDINI sRo+2p. 1-----;l IZ azr sva og ce vr a J~---l ~~~~k~s~E"~~~~k ~~u\~r~<G~~~sq PREDPLATA SE SALJE UREDNIŠ V . .

God. r. Braj l5. ŠIBENIK, 6. ko~ovoza 1908. go~. ------~~---------------------

Od kada je naš narod · tao da mi­-.li za svoje dobro i ono domovine :1am drage, nije imao težih dana do 1\"ih, što su danas nastupili.

Vanjski je neprijatelja puno, a i unutarnji dosta. Unutarnji su opasniji vd vanjskih, jer su se iznevjerili narodu i domovini, pa traže da u nas zavladaju mutnje, kako bi bahati niemac i divlji

magjar uša na otvorena vrata u. našu 1WĆu, da nas tu gnjavi i t!ać:i, pro­~anja i ubija.

Zato. evo nas, puče, da ti po istini prikažemo i protumaćimo razne stranke, pa ti sam sudi, koja je za re, a koja nije.

"Hrvatska Stranka". O ovoj stranci ne bi trebalo govo­

riti. O nJoj se može slobodno reći da je nema više. Otrag nekoliko godina ova se tranka osnovala. na temelju starog narodnog nauka uzevši nešto ;z nJuka pravaškoga. Ljudi, koji u se ravili na čelo, mislili su okupiti oko

.. vog barjaka ,:,ve naše pučanstvo. Ali puku se nisu prikazali, nisu ga pitali je Ji taj nauk srodan njegovoj duši, zato je puk ostao hladnokrvan prama novoj stranci.

Gdje nije puka tamo nije ni života. Veoma pametni ljudi, koji su gledali sa strane. tu novu stranku, odmah su ovidili da će ona, ko kržljavo diete u povoju umrieti.

Sa strankom su bili dokturi, a ne puk; bile su i mnoge obćine, ali na­rod ne, i zato stranka je ličila zgradji zidanoi na žalu. Nije imala temelja, pa se ·i srušila. Bez puka se osnovala, a bez puka i umrla. Onda bilo a sad se spominjalo. Mi za njom ne pla­čemo.

"Stranka demokratskih advokata" . eki advokati, na čelu im Dr. Smo­

dlaka, videći nered i nezadovoljstvo, koje je zavladalo u puku radi, urni­ruce hrvatske stranke, naumiše osno­vati novu. Tu stranku nazvali su pučkom strankom. Taj naziv bio je poruganje za naš puk. Svak je znao, da su najveći neprijatelji pučkog bla­aostanja, advokati, pa zato razboriti su e svi krstili kad su čuli, da će advo­

kari demokratski dati puku sreću i reselje.

Ali se je valjalo i ljutiti, jer ljubav prama puku bila je grdna varka na .ieziku demokratskih advokata. Nisu se oni digli da narod usreće, nego li dc. ga k sebi primarne, da njihove kancelarije rade i dobivaju, a puk da

ih plaća a vojim krvavim trudom. 1 Tikada oni ni u toliko dobivali od puka, koliko sada, odkad su najavili da u pučki prijatelji . Ovu ljubav do danas je puk dobro platio, a plaća ju i dana , pa će ju plaćat sve dotle dok ne izagne sa praga svoje kuće O\ e nemile narodne krvopilice. U mnogim kućama zakukala je nevolja, žalost i glad, a medjutim demokratski advokati svoje torbe su napunili zla­rom. Zato kažemo da to nije pučka tranka, već tranka demokratskih ad­

\'Oka a. Stranka koja je za nesreću, za umet našeg hrvatskog pučanstva.

Ta tranka nije poštena, jer u njoj ima vto je najgorega i najnepoštenijega u navim gradovima i selima.

~ij e pravedna, jer ne priznaje ko­ri tni rad svojih protivnika. Nije mi­roljubiva, jer zavadja sela sa svojim pravim prijateljima.

Nije nepristrana, jer napada samo na katoličko svećenstvo.

le ljubi vjere, jer :::,e uprav njezine pristaše odalećuju ud crkve .

Ne ljubi istine, jer uviek laže, grdi kleveta poštenu i radišnu čeljad.

Ona je stranka vladina, jer ju štite šire vladini ljudi. Ne promiće blagostanje pučko, jer

puk dere nemilom svojom deračinom. Narodni je ponos pogazila, a po­

djarmila hrvatski jezik tud jim jezicima. Ne treba da druga njihova zločinstva nabrajamo, dosta je znati da demo­kratskim advokatima stoji uz bok so­cijališta bezkućnik Dorbić.

"Pravaška Stranka". Drugi nam put pokaziva "Stranka

prava" koja je nikla i rasla u duši puka. Otac ove prave pučke stranke je Ante Starčević, koji je za Hrvatsku našu majku-domovinu živjo radio i u grob pao. U ovoj stranki mjesta je svakome, samo ne izdajicama domo­vine i prodavačima narodnog imena i narodnog ponosa. Svak, koji misli puku iskreno pomoći, u nju može pri­stupiti, jer ona ne trpi ni varanja ni deranja. Tko vara ili dere puk, taj nije niti može biti pravaš.

Puče na koju ćeš stranu ? Sada si na razkršću. Pred tobom

u dva puta: Jedan je put laži i tmine, put neistine i nepravde. Na tom putu dočikaju te demokratski advokati, da te prime na, svoje krilo. Dr. Smodlaka će ti lažni nauk usijat u glavu, a svi će te pitati imaš li što svoga, ka kuća, livada, podvornica, njiva i tako dalje.

Drugi put ti pokaziva "Stranka

Pra\·a". auk ove stranke ni u pojedini ljudi. auk je njezin Hrvat ·ka domo-vina. e treba da si bogat: do ta je da i pošten i značajan.

Advokati ti kažu: Ljubi na i služi nama. A pravaši, ljubi Boga i Hrvat­sku, i njima samo služi.

Demokratski advokati u svoje kolo prim.aju svakoga, pa i izdajice Boga i domovine. Pravaši izgone i proklinju takove izdajice.

Dakle puče, odaberi jednog od dvaju puteva : put istine ili pu t laži, put svjetlosti ili put mraka, put tvoga spa enja ili put tvoje ne reće. Trećeg puta nema.

Ne moj klimati ni kolebati. U tebi je duša či ta i junačka, zato rćan o pri tupi u "Stranku Prava " , pa zaje­dničkim silama sgnjavimo bahatost i silu demokratskih advokata. Tada će

u našoj domovini zasjati vjetlost i loboda, a učinit ćemo kraj tminam i

robsrvu. Stranka prava je pozvana i pripra­

vna da vida rane narodne i podjže pučko blagostanje.

U nju svi pristupimo, za nju svi se borimo, jer u njoj je spa našoj ras­trganoj, razc iepljenoj i razkomadanoj domovini dra go j.

Pristupimo svi u stranku prava pod barjakom, na kom je napisano : Bog i Hrvati ! "Sve za Boga i Hrvatsku"!

Težačko pitanje u Splitu. Z~to je Smodlaka podigao hajku. U prošlim brojevima kazali smo ti, te­

žeče, zašto je Smodlaka uvatio se i težačkog pitanja. Rekli smo ti i dokazaTi smo ti, a nadamo se i uvierili, da to Smodlaka čini

ne radi tebe, nego radi sebe. Njemu se lloće para i puno para, za da uzdrži onu gladnu vižlad oko sebe. Rekli smo ti, da ti on ne želi dobra i da ga se čuvaš, jer on je pun ž ući i otrova, koga bi hotio u " trčati

u tebe i tvoju nevinu du"u ..

Smodlakin rad iz inada. Jedan Smodlakin prijatelj jov iz malih

nogu govori nam, da je Smodlaka još u

školi bio vrtikapa. Nikad nije ničim bio zadovoljan, a mrzio je ovakog onoga, koji bi ga u nauku pretekao. Ovu svoju žuć,

on nije znao ukrotiti, već na žalost on ju je i dalje u sebi podržavao, dapače, sve to više tetošio, tako, da vakome, koji mu se usudi što prigovoriti kaže: " lli mi se ukloni, ili mi se pokloni".

Ova naprasita ćud modlake dovela ga je do toga, da je stao zabadati svoj nos i

u težačko pitanje. Nu kad čovjek nešto radi iz i nada, tada je naravno, da tvari ne

St. 2.

mogu poći na dobro. Da Smodlakin rad za težačko pitanje u plitu nije nego prosti inad , dosta nam je pomenuti desetu tačko iz njegova lažnog virovanja. On nam kaže: "Težak mora biti i vlastnik zemlje" . Pa dobro! za~ to prvi Smodlakovi pristaše ne u čin e ovo ? Odje su Ružići, Kaliterne, Du­planč ić , Matošić i u Splitu : gdje Sumarići, lljadićini , Mršići , Brane, Kuzmići, Škarice

u Šibeniku? A dje su toliki drugi po naSOJ zemlji ?

Zašto, kad ima Smodlaka upliva, ne reče ovim ljudima : vi prvi pokažite put? Ne, Smodlaka ucka samo prostog težaka, da ne daje dio gospodinu , a on to radi samo da ga vara i da njegova kancelarija dobiva.

Da je to istina, evo dokaza. Neiskrena duša Smodlakina.

Nazad mjeseci Sm odlaka i Makale da­našnji Hanibal, vikali su po Splitu sve u šesnaest : Tezače, nedaj gospodinu dodak. Neki ludjaci povjerovali su Smodlaki i nje­govim prirepinam i zbilja uskrati li su dati vlastniku zemlje ono što ga ide. Došlo do suda , jer vlastnik hotio, da mu se da po prav1c1 što ga pripada. Težaci našli se u škripcu. ldju u Smodlake i kažu : Gospo­dine doture, vi ste nam rekli, da nedademo vlastniku zemlje, ono što ga ide. On nas je tužio sudu i sutra je rasprava, što ćemo sada?

Smodlaka mjesto, da ove ljude, koji su samo njegovom krivicom do ovoa došli uzme u zastitu. bar koliko se može, on im veli : Dobro, sutra dodji na sud, ali znaš udience je 1 O K za mene, ili moga zamje­nika. Dobro gospodaru, ali kako će ispasti na sudu ? E. moj dragi , predvidjam, da će

slabo, jer tko je gospodar zemlje ima pravo tražiti, da mu se dade njegovo. Vi ste go­spodine prije govorili, da mi imamo pravo, nedavat ništa, jer da je zemlja onoga, koji ju obradjuje pa kako sada vrtite. Naš Smo­dlaka ubijen ovim rečima da se i zvuče na­slovi : Dodji sutra na sud! Sutra na sudu, naš težak bude osudjen da plati 11 novcu onako, kako je hoti o vlastnik zemlje, suviše Smodlakinu udiencu i onu njegova druga, koji je vlastnika zemlje zastupa. Ovo smo naveli , da puče vidiš, koliko poštenja i iskrenosti i ljubavi ima naprama tebi, kod demokratskih advokata.

Kako mislimo mi, a kako pametan čovjek o ovom pitanju.

Rekli smo već u početku, da treba te­žačko pitanje svesti na čistac. P ojedin i da počmu tež.ko će kraju . Mi sm o bili predlo­žili, da ovo pitanje uzme na sebe pokrajin­sko poljodjelske vieće , za cielu zemlju. Danas ćemo navesti, kako mi mislim o, da bi bilo dobro i po težaka i po vlastn ika.

Mi smo već više puta spontenuli, kako via tniku ze malja, dobitak s njih, a dana­šnji m ob rad jivanjem sa strane težaka ne daje ni 4 %· Rekli smo, da je ovo panu­kovalo i Demani, da proda d bra, k0ja su m u pripadala.

Ovo vriede i za pli i plit kog težaka, te m1 lima, da bi e imalo za redjenje te­žačkog pitanja po cieloj zemlji izvesti ono,

to na m kaže g. Donimić . Na ovo smo i mi mi lili. ali pošto nas je on pretekao podpun u vojamo .

Clanak g. Donimića oprovrgava pi anje ,, Vjera" u "Poljodjelskom Viesn il<u ", a našto ·mo t mi J \'rnuli u prov lom broju. On

PR VA PUĆK LOBODA

predlaže i svoje predloge temeljito obra­zložuje. Evo što kare u kratko :

Gospodar ima zemlju. To je njegoYa glavnica, koju on žel i ukoristiti, davši je na dobitak morao ·bi mu iznositi čist i 6° ',1•

Po tome težak bi morao plačati sam sve poreze. Težak po ovome prima od vlastnika zemlje neku glavnicu, a to je zemlja - i o bi morao vlastniku zemlje plačati re­dovitu dobit na tu zemlju od 6 °/0 čisti glavnice procienjene vriednosti. Vriednost :temlfe imala bi se utanačiti na temelju pro­ciene, oslonjene jedino na vriednosti zemlje u pogledu naumljeve težidbe, a nip~što

drugačije . Procienu zemlje morao b ~ izvesti jedan

vještak sa . strane težaka, a drugi sa strane vlastnika. Kad se ova dva ne bi mogli u procieni složiti, imao bi ju izvesti treći , od prve dvoji ce izabrat. Procieni ovog dru­goga imale bi se pokoriti obe stranke.

Razumi se po sebi, da bi vrhu ovog posla imala sljediti pismena zakonita po­godba za sve uslove i uvile, kako s vre­nebi gubio ni težak, ni vlastnik išta od svojih prava.

Gospodin Donimić, kaže da će se valjda tko smijati ovim njegovim predlozima, koje smo mi neš-to preudesili, ali mi mislimo, da nema razloga smiju.

Ovo je jedini način da se dodje do rie­šenja ovog važnog pitanja, od koga Smo­dlaka i prirepine hoće da vuku neposrednu korist. Još ćemo koju drugi put.

Kotarske gospodarske zadruge. Tko upravlja .zadrugom i koja je

najviša uprava? Zadrugom upravlja "Zadružni odbor" sa­

stavljen kako smo proš li put naveli. Ovaj odbor sastaje se redovito svaki mjesec na viećanje, a ako je potreba i svake sedmice. Sve što odbor zaključi u svojim sjedni­cama, treba da zabilježi u osobitu knjigu, koja se zove "Knjiga zapisnika sjednica od­bora". "Zadružni odbor" odgovoran je na­prama obćoj skupštini, na koju imaju pravo doći svi dru žinari, dakle, ako su svi težaci članovi, svi imaju svoj glas i svi imaju pravo da govore i da iznesu svoje tegobe, tra­žeć i , ako je zadružni odbor što krivo uč i­

nio, da izpravi, kako oni žele i ako iznesu novih tužaba, da ih uvaži. · Obća skupština bira sve zadružne vlasti.

Po tome ako ovaj ili onaj član Zadružnog odbora ne ore u redu, obća skupština ga svrgne, jer njegova čast nije doživotna, po­što traje samo 3 godine. l prije ovog roka može mu se dati razumili, ako ne ore u redu, da šika, dajuć mu glas nepovjerenja, što se do sada nikad dogodilo nije, kod ljudi, koji iz puke ljubavi da težaku po­mognu, primaju težki teret, bez ikakove svoje osobne koristi. Koje druge koristi naši bi težaci mogli imati od kotarskih gospodar. zadruga.

Osim onoga, što smo naveli, kotarske gospodar ke zadruge mora, da se brigaju i oko nabave gospodarskih potrebština za

·svoj e članove, da priredjujuć izložbe groždja, kuvnjd vina i to drugih korislnill tvari, pa i oko uredjenja težackih pitanja.

Dana ćemo e amo osvrnuti na nevto , što našim težacima uprav treba, a ne znaju kak bi namaknuli. lzim riedkih iznimaka ,

Br. 15.

nav težak rabi još danai plug drveni , jer drugog ne poznaje. Sije, žanje, mast gnječ i , žito tuče, masline klaštri, vino pravi , onako kako ga je ćaća naučio, a ovaj od svoga otca i tako natrag sve do Adama. Zašto on tako danas radi? Zato jer ne zna, jer nije vidio kako se pravi bolje, niti zna da ima sprava i orudja boljega od njegova.

Naše kotarske gospodarske zadruge su pozvane, da utru put ovome. One bi mo­rale staviti se u doticaj sa velikim trgovač ­kim kućama, koje trguju sa težačkim ala­tom i prama potrebama, što se pokažu na­baviti sve one, što uprava cieni da su nužne za podignuće gospodarskih prilika onoga kraja.

Radi ovoga, svaka bi zadruga katarska imala imati na razpo loženje prikladno skla­dište u kom bi na ogled imale stajati S\'

gospodarske sprave, sve gospodarsko o­rudje onoga kraja, preko ciele godine.

Kako bi liepo bilo, kad bi u četrnaes t

kotara, . na koje je razdieljena naša pokra­jina, bilo četrnaest kotarskih ma dobro ure­djenih zadruga sa svojom preko sve godine izložbom gospodarskih sprava i alata.

Naš seljak, naš mili primorac i zagorac, došao bi tu ko u svoju kuću i naručio ono, što mu je od potrebe, što mu je od ko­risti, te bi tako malo po malo sam uvidio, da je našoj nesreći na gospodarskom polju puno krivo i to, što rabimo takovo poljsko orudje, takove gospodarske alate, koji nisu za današnja vremena.

Još drugi put.

Dr. Smodlaka i mali puk. (Istiniti dogadjaj).

Uvod. Obćina Kaštel-Stari za.,etnula pravdu

selu Radošiću zbog nekih pašnjaka. Izgubi li Radošić pravdu, svima je seliti, jer ne bi imali gdje da pasu blago. Radošićanci uzeli za advokata dotura Smodlaku. Ne paćaju se oni u politiku, niti su pristaše Smod­lakine stranke, već čuli o njemu, da je vri­edan odvjetnik, s toga dali se u njegove ruke.

Iznenada Radošićancu M. K. , koji je za­stupao u pravdi cielo selo - dodje poziv od trogirskog suda, da stupi tog i tog dana na razpravu, jer da je pravda otvo­rena. M. K. čovjek otvorene pameti, zaću­

dio se, kako se je mogla otvoriti pravda u Trogiru, kad još u stvari tiije stiglo nika­kovo riešenje iz Beča. Bolestan šalje svog pouzdanika J. R. k Dr. Smodlaki, da pita razja ~ njenje.

X (U kancelariji dr. Smodlake na bielu

subotu 1908.) J. R.: Gospodine, poslao me je M. K. k

vami, da mi kažete, je li vam došao kakav odgovor na zadnji priziv.

Dr. modlaka : Moj sinko, na menije d o š 1 o n i š t a, već je pravda otvorena trogirski sud utanačio dan razprave.

:<.. (U kan celariji dr. Sm odlake na prvi

dan uzkr ni 1908.) M. K.: Gospodine doture, meni je za­

čudno, da se je pravda otvorila u Troairu ::> ,

prije nego li nam je odgovor stigao iz Beča, s toga do~ao sam se osobno priupitati kod vas, da li ste vi primili kakav odgovor na zadnji priziv.

. '

.,

Br. 15.

D. Smodlaka : Moj sinko, ja nisam pr i m i o n i k a k v e ka rt e, osim poziva od trogirskog uda za utrašnji saslušaj. Tamo će mene zastupati dr. L.

M. K.: Ali gospodine doture, nije mo­guće da iz Beča nije došao nikakav od­govor, kad je o Beču ovisilo, da li će se pravda otvoriti u Trogiru ili ne.

Dr. Smodlaka: Velim ti opet, da ja n i e s a m p r i m i o n i š t a.

M. K. Doture, ja sumnjam, da li mi is­tinu govorite, bojim se, da mi lažete.

(Na to dr. Smodlaka stade ružno pso­vati Zagorca i iztjera ga iz sobe).

X (Na sudu u Trogiru treći dan uzkrsni). M. K.: Molim vas gosp. sudče, moj ad­

vokat kaže, da nije primio nikakova odgo­vora na zadnje prizive, kak o se je dakle mogla otvoriti pravda?

Sudac : Kako nije primio, kad je primku on sam svojom vlastitom ruk o m p o d p i s a o?!

M. K .: Gospodine molim vas, kad 4e primio?

Sudac: Primi o je na 24. si ečn ja te­kuće godine.

M. K. Gosp. sudče, molim vas, dajte mi pismeno dan kad je dr. Smodlaka primio taj odgovor.

S u d ac: Hoću. ( api ve na papir i daje ga '?v\. K.)

X (Opet u kancelarij i dr. modlake.

Dr. S m o d l a k a : (ugledavši poznatoga mu Zagorca M. K.) Šta si ti opet došao?

M. K.: Do ture, došao sam vas zamoliti, da prigledate bolje karte o našoj pravdi , da nisu možda onaj odgovor primili vaši š kr i va n i ili M a k a l a (tako Zagorci zovu dr. Makalu).

Dr. Smodlaka : Je sam li ti rekao to­liko puta, da ja nisam primio ni št a ; tvojim nepovjerenjem ti me vriedjaš.

M. K.: Ali gospodine, ja vam velju, da ste ga vi morali primiti, da vi m e ne va­rate, da vi meni l ažete.

D. Smodlaka (srdito) : Istjerat ću te vanka, kad t i velju, da nisam, nisam.

M. K. (izvadivši iz kaparana bilježku, što mu je dao trogirski sudac, pokazuje ju Smodlaki): a što je ovo, do ture?

Dr. Smod l aka (zamišljen): Da,da i maš pravo" al i ti nisi pitao u mene ovu k a r t u.

M. K. (razsrdjen na tu njegovu izpriku): Da koga sam vam vraga pitao, ako ne tu zadnju kartu ?

['g] M. K. sporazumivši e sa svojim selja­

nima, koji su Smodlakino po tupanje okr­stili i z d a j o m, ide u Split sa seoskim gla­varom, da pridigne sve spise od dr. mo­dlake.

.čl

M. K. kuca na vratima Smodlakine kan­celarije i kaže svoje ime. Odgovaraju mu da dotura nije kod kuće i da ne će doći

prije sutra. M . K. ostaj e u Splitu do sutra. l

(Opet u kancelariji Smodlakinoj) O ta e dr. S m od l ak e: što si htio? M. K.: Htio bi govoriti sa vavim sinom,

dotu rom. D r. Sm od lak a (viče iz susjedne sobe)

recite mu, da aa ne moau ada primiti.

PRAVA PUČKA SLOBODA

M. K. (viče što ga grlo nosi) : gospodine, vi me morate primiti. Već je drugi dan da vas čekam; dalj e dangubiti ne mogu, a imam vami govoriti o veoma važnoj stvari.

D r. m od la k a (viče na sav glas): P ro-tjerajte toga bezobraznika. (Liepog li de­mokrata, pučanima!!! op . Ur.)

Na to cielo osob lje kancelarije skočilo se na noge i izbaci van Zagorca. M. K. po­postane malo pred zatvorenim vratima tog prijatelja, tog velikog proroka maloga puka pak misli. .. misli. .. Od jada mu se smrkava pred očima. Seljani mu povjerili pravdu, a eto , možda ga advokat izdao i predao na milost i nemilost protivniku . Vas se trese od užasa, kad promisli : Eto propalo cielo selo i ja s nj im. Što ću sada? Odvažno reče glavaru : dojdi za mnom. Iznenada ra­stvori vrata kancelar ije, pak uz viku pri­sutnih uleti ravn o u sobu velikog proroka dr. Smodlake.

Dr. S m o d l a k a (b lied kao peča): Kako te nije stid i sram tako navaliti u moju kuću , da sam ja došao u tvoju - koja će biti nešto manja od moje - ne bi bio tako postupao.

M. K.: Da ste vi došli u moju kuću za koji posao, ja - koj i sam nešto manji od vas - koji nisam učen kao vi - ne bi bio postupao na onaj nači n, kako ste vi malo prije postupali sa mnom.

Dr. S m od la ka : Sada izajdi opet vani, primit ću te, ali kad te ja zazovem doći ćeš.

M. K. posprdno se pokloni velikom pro­roku, izadje u predsoblje i neuztrpljivo če­kaše, kad će ga prida se pozvati taj veliki prijatelj i prorok maloga puka.

Dr. S m o d l a k a (p osli e malo časa viče): Nek stup i n·apred M. K.

M. K. ulazi sa seoskim glavarom u sobu dr. Smodlake.

Dr. S m o d J a k a : Dakle što vi želite ? M. K. : Gospodine, došao sam, da pri­

dignem od vas sve karte, što sam vam pridao.

Dr.S mod l ak a:Ti nemaš ni š tasvog k o d m e n e.

M . K . to ste to rekli? A nisam li vam dao moju prokuru? ... A nisam li vam dao prepise sudben ih zak lju čaka? ...

Dr. S 111 o d l a k a : A j a t i n e d a m n i š ta. M. K. : Moje karte morate mi dati , ili

drugčij e ja ću putem suda dobiti ih. Dr. Smodlaka: Uvrieda je za me, da

dižeš od mene karte. Brate moj, (liepog l i bratstva! i to sada! op. Ur.) ja ću se zauzeti svojski za vašu pravdu, ne boj se ti zla, moj prijatelju.

M. K. : Gospodine moj, ja sam došao u Split naročito za to, da pridignem moje karte, za to va i čekam od jučer u Splitu , s toga vas molim, da mi ih date na liepe.

Dr. Smodlaka : A ja tebi ne dam ništa. Povratit ću ih obćini ili načelniku , ako mi ih zatraži.

M, K.: Doture, kad se j e radilo, da vam platim račune, niste pitali ni za općinu ni za načelnika . j e li tako? Gospodine moj, ni načeln ik, ni obćina, ni nitko drugi o im mene nije vam uručio te karte.

Otac dr. Smodlak e (viče iz pred­sablja): je, je - ovdje je sve na ime M . K.

Dr. S m o d l a k a : Znam ja, znam, ali ipak karte mu ne dam, dok ne dodje na­čelnik, da ih zatraži

t. 3.

M. K. ne bude lien; skoči odmah načel­

niku, ·koji se je nalazio u Splitu , a načel­nik daje M. K. list za dr. modlaku, i vrati se brže bolje doturu.

~ Dr. m o d l a k a (či ta načelnikovo pismo,

tiska obrve, tare če l o, teške ga misli more: u dojdućim izborima i možda za uviek iz­gubih Radošić, a dozna li za ovu stvar mali puk, izgubit će povjerenje u mene ... a što je najgore, u rom lučaju moja kance­larija ne bi radi la kao doslen ... , pak će snuždeno, umiljato i ljubezno): Brate moj, za što mi ' to činiš , nemarim za moju dobiću il i gubitak (kud će suza neg na oko? op. Ur.) ali mi je žao, jer je to za me velika uvreda.

M . K .: Gospodine moj , vto je bilo da je bilo, dajte vi meni more karte.

Dr. S m o dl ak a (ko preko \'.Plje ide :.1

drugu sobu, skuplja zatražene spise i ve­zuje ih u snop) .

M. K .: Pazite, gospodine, dobro, da vam koja ne zaostan e.

Dr. S m o d l a k a : Ne boj se za to. (M. K. primivši napokon spise pozdravlja

se sa svojim p o br a t i m o m, a on ga prati do izlaza).

Svršetak pred vratima. Dr. S m o d l a a: Znam ja, znam. t o ć e

v as biti fratri na g ovor i li. Seoski glavar, (koji je dosle uviek

muča) : Gospodine, mi nemamo u selu ni jednog fratra, kod nas služi pop. (Čudno­vato, da to dr. Smodlaka nije · znao! op. Ured n.)

Dr. Smodl<t'ka : To je sve isto, pop ili fra tar, jer su oni svi protiva meni.

Seoski glavar: Varate se, naš p op ne zna još ništa ob ovoj stvari.

M. K.: Ako su popi i fratri proti va v ami, ali vi ste protiva nami bied­n i m t e ž a e i m a. P o v t e n č o v j e k n e p o s t u p a, k a k o s t e v i s n a m i. O v a­k o v o g n e p o š t e n j a j o š n i e s a m d o­ž iv i o!!

Naši dopisi. Radi jedne ovce Smodlaka dobio K 250.

Gornja Zagora, Lećevica .

Bija e to u prošloj godini, kada podignu S11d tužbu protiv Jure Čatlaka p. j osipa il Visoke radi kradje jedne ovce, Utekao s ćaći, branitelju vakovr tnih grievnika, advu­katu modlaki. Kako ga upoznade p o p -r j u, da je ptica od njihova jata, imenuje ga za svoga p o v j e re n i k a, ali pazite i zabi lj ežit e, kako nije metalo Smodlaki ime­novat ga za tu službu u svoj tvu o b t u­ž e n i k a z a l u p e š t i n u.

modlaka ga branio i branio, ali ga je obrijao uz dlaku , jer ga je ovca zapala kruna 250. s toga ovamo nav emu puku ostalo za propovidanje, da zago rska O'- ea vriedi 250 kr. na pazaru advokata mo­dlake.

To je ožeglo povjerenika Čatlaka, koji ba vtini 3 ralice zagorce prljužine, pak radi toga ta ptica nikada više do letiti neće bra­nitelju Smodlaki, pa da mtt posječu i rusu glav tt.

Upamtite, ljudi braćo, kako modlaka grleći težake, liepo ih i uduši, a ebi tobo­lac na praljak zaveže.

Marko Orlfć iz Utora .

. . '" ""'!.

Zaton kod Šibenika koncem rpnJa. bth bt mo mučal i, da nas "Kremenjak''

niJe pot gao za jezik vojom bestidnom laži i izntanjem onoga, vto s je zbilo na dan ,.. Petra u na v oj crkvi, od poznatih bezvjeraca i kremenački h prirepina. Ovi lj udi mislili u crkvu pretvoriti u prostu birtiju, ili u svoju kuću u kojoj nikad nemaju mira. Hotili ljudi pivari kroz vrime lužbe božje, ko da u u taverni, a drevi ti ko da su u šumi. Župnik im je to zabranio, a oni udri viči, p uj, pri eti, pa i tvorna napadaj . Stvar je u rukama suda i mi dalje nećemo. Če­stitamo ., Kremenjaku" na liepoj družini!

Krapanj , 3 kolovoza. in oc otac Luku Poljak vraćao se iz

Šibenika. :\a Brodarici naskočiše ga de­setak ltvorn:rima i nožima. Da e je spasio puki je slučaj. Stvar je dojavl jena državnom odvjetni vt u i dalje ne ćemo.

Iz Imotske krajine, koncem srpnja. U ovoj krajin i počeo je na vrieme pl o­

donosni rad oca maloga puka D.r modlake. Evo aa : ;-.;azad dva mjese a bio je na­padnut sluaa župni ka u Prološcu od Ivana Mršića i bačen s poda od 2 m. Nazad ne­djelju dana demokrati na red javnog puta ubili su kamenom Matu Leku p. Martina. Drugi dan po ovom u prisustvu meštra .Marka bio je i pleskan Stipan juričić. Dan kavnje bio je izčekan ,\\ari jan Seko p. Ivana od !\·ana Božinoviću i Mihe Rimca, koji su mu ho tili oteti 500 fr. vto je uza se imao. Bili su ga jur sčepali za vrat, a da nije or0bjen i pogubljen ima se zahvaliti Petru Marčiću . 0\'o je s\·e plod modlakina mita i obećavanja . '

Okrug kod Trogira, koncem rpnja. Pra,·a P učka Sloboda doleti la i do na­

~ ega maloga, ali· na glasu poštenja i ra­dinosti, seia. D raga nam je i mila· jer brani prava puka, odkriva mu njegove neprijatelj e, ut! ga i prosvjetljuje te se zauzimlje za njegove po trebe. Pa evo na , da u Prav oj Pučkoj lobodi, izn esemo neke od glavnijih i prešnij ih po treba našega sela. Glavni put - ni puna tri ki lometara - koj i nas spoja

crrad om Trogirom, je u tako nerednom stanju, da je na mjestima, osobito u noćno doba, i za kišnih vremena, pogibeljan i životinjama, a kamo bi ne ljudima. Mi okručani, svih koliko nas je sposobnih za radju, voljni smo izvršiti nav porednje n dnice u popravku i preuredjenju toga puta do našega medjaša, a neka nam Ob­ćina dobije pripom oć , kako je za grad i mnoga druga ela. Stvar stavljamo na dušu našemu glavaru, i v i ećniku, koj i zastupaju nave ~ elo J..1 obći ni i vieću . Bože daj.

Koliko je napredovao Omiš na glazbe­nom polju odkada su "demokrati" (?)

otvorili svoju nPučku Štionicu". Omi.

Prij otvora " Pučke Štionice" u Omišu čo vjek je morao slano plaćati , ako bi hti o, da mu ono pet-šest ostataka negda slavne omiške glažbe u kojoj prigodi zasvira. Od kada se je Smodlakina "Štionica" otvorila i tomu su " napredni" ljudi doskočili.

ježne uži našeg D.r Pepia prije go­spodskog, a sada pučkog sina, od prije naviknute na mel ozvučn e melodije, nijesu se mogle obiknuti bez toga ni sada. Prva dakle briga bila je našemu dokturu, da u Smodlakinoj tioni ci utemelji " naprednja-ku " glazbu.

PRAVA PUČKA SLOBODA

Č:udi' e, je li, dragi ' itatelju, vto ja ovdje spominjem "naprednjačku " glazbu ! ? Ali nemoj se č uditi. To ti je najnoviji izum našega D.r Pepia. Glazbila mu niesu od kovine već od rožina. Melodija, koja se odatle razlieže po brdu i dolinom, osobito godi naprednjackim ušima.

Prama tomu pripomenuti mi je, da tko nema rožine nemože ni ustanovi ti ovu vrstu alazbe. *) Ćuli smo mi, da on sv-eke nedilje vježba

svoje glazbare, da će tako brzo uspjeti, jer je stvar nova.

Kad, dne 18.-VIl. u sedam sati u ve.čer,

taman kad je nas D.r Tepe izlazio iz svog ureda , udari njegova " napred.njačka" glazba sa golih klisurina Dinare prvu ko rač ni cu u čast njemu otcu omi "kog demokratizma.

On se je sav krabio od ushita i zado­voljstva. Vještini, koju su njegovi glazbari pokazali sa omiških visokih litica na novo­izumljen im glazbilima, nije se ni on nadao.

jega su zadivili, a carstvo ostale ro aate marve zabavljali su i veseli li.

Epilog. Sutra dan posije podne djeca su trčala

za sveučilištarcem otvorene glave, momkom sa Trijuna, austrijskim štipendistom, koji je ove godine položio sve koloq uije, tc ga potezali za engl.... Liberzier vičući, · da im plati za ono, što su jučer sa Dinare trubi li . - Tableaux!

Vi esti. Uslied silnog gradiva moradosmo iza­

stavite za dojdući broj i opis ljepe sokolske večanosti u Murteru. Preporučujemo opet svim načim prija­

teljima, da u šiljanju dopisa ili članaka budu što kraći, jer nam dugi dopisi nose prostora, a i vremena za skračivanje.

Plemeniti dar. Častna obijelj pok. Kuz­mana Petranovića poslala je na dar ovo ­mjestnoj Konferen ci ji Sv. Vinka de Paoli K 1000. Živili daro vatelji l Bog dao našli nasljednika, u ovom krasnom primjeru.

Zlatni pir. Mandalinski župnik Dn. Dinko pl. Mistura slavio je skromno, zdrav i čil

na 4 tek. mjes. na svoj imendan, 50 godina \'oga misnikovanja. Ovu prigodu uzimljemo,

da vel eč . župniku izrazimo naše iskrene čestitke i da mu od Boga zaželimo, neka ga zdrava u miru i zadovoljstvu još pozive dugi niz godina !

Ratno brodovlje. Prekojučer u jutro ušlo je u našu luku ratno brodovlje. Brodovi su ovi: "Lacroma " sa 150 ljudi, " Erzh. Karl." sa 762 čovjeka , "Erzh. Ferd. Max " sa 708 lj udi "Erzh. Friedri ch" sa 700 ljudi , "Mo­narch" sa 422 čovjeka, " Wien " sa 419 ljudi " Budapest " sa 418 ljudi, " Sant Georg" sa 607 ljudi, "Kai ser !<ari Vl." sa 475 ljudi , .,Kais. Elisabeth" sa 335 ljudi ,Komet " sa 63 čovjeka i "Zara " a kadetima. Admiral je Monteccucoli na " Lacroma ". Ziegler na "Erzh. Karl". Manji brodovi s u p o š l i u Split.

Ribe. Ovih dan a po lovilo se je si la skuša (lokarada) u Roaoznici, da se toliko odavna ne pamti. Prodava le su se po 12 para kg. na našoj ribarni ci, a mn oge ih se posolilo . Da u kod na urcdjena tvorn ice, koliko bi e novca dobilo ?

* ) ·T ko želi dobiti potanjih u[lata u ovoj novo­izumljenoj. " napr~dnjačkoj glazhi " neka se obrati ravno na JZU Jmtc iJ<I. Adresa mu je: " 1\ \ali D.r Pepi, pod crno-žutom zastavom - Omiš".

Br. 15 .

Prigovori i odgovori. "Popovi i puk". To je naslov jedne

priče, koja je izašla iz lude glave pisarčića

" Kremenjakova". Tu se kazuje dosta gadna stvar, a kad je gadna onda je ona najmilija laži-demokratima. Oni kažu da sa mudre glave, a nikad se ne brinu da dokazu isti­nitost navedenih dogadjaja. Neka dakle nam dokažu l. Kako se zvao onaj pop, i je Ji ikada kod njega jeo D.r Makale 2. Koje je ime dotičnog sela. 3. Kako se zvao onaj " razboriti" težak. 4. Koje se godine to do­godilo i u koji dan. Od svega toga uema riečl u " Kremenjaku " a ipak advokat tvrdi da je istiniti dogadjaj. To je pisati za bu­dale a ne za ljude, koji misle svojom gla­vo m. Na primjer, ako mi rečemo da ima u Šibeniku jedan demokratski advokat, koji svako jutro izlaže svoju odvjetničku čast

na parobrodićima kao da prodaje smokve, i koji je u Splitu gorio dvie svieće, jednu za popove a drugu za .... , što bi rekao na ovo " Kremenjak " ? Ipak D.r Makale zna da istinu govorimo. Tako smo istinu rekli da je u jedan dobio K 250 sa svojom dera­činom. D.r Makale je priznao da to nisu čaku le, nego "istiniti dogadjaj".

"Kremenjak". Ovaj listić uviek je isti, nepristojan i gnusan. Rek bi da je nekim ljudima privrćati blato u rukama, uživ;nje i slast. To je prava oznaka njihova nauka i naobrazbe. Nadali smo se da će u rukama gosp. D .r Makale biti barem nešto skladniji, al on ima čudnovat nos, pa je čudnovato i njegovo pero. On sliedi duh svojih dru­gova, lagati i VJiedjati, a u tomu nitko mu ne zavidi.

Dinamita. Preporučamo pomorskoj vladi da se makne sa imenovanjem ribarskih stražara za Prukljan i okolicu. Žalosno je što dinamitardi rade.

Redovina. Natražnjaci oko " Kremenjaka" kore nas, da ne govorimo o redovini. Ipak sv~k zna, da smo mi rekli svoju u 2. broju našega lista. Što ćete, s toljagarima ne može se razložiti, jer svjetlost ne može prodrieti u njihovu mračnu glavu. Imadu uši, al ne čuju : samo je grehota, da im fali soli u glavi. Oni samo znadu lagati, i tim misle gospodariti sa ljudima. Ala su tikve ! Smodla~u peru. ~eru ga njegovi drugovi

demokratski advokati. I dobro čine jer im je on otkrio slatne rude pučke ~uke. A z11ate kako ga peru? Kako je Pilat oprao ruke, da. nisu njih?.vi p osli. Ostavljaju oni Smodlaki, da razbiJa glavu proti našim do­kazima. Njima je dosta naglasiti, da je Smo­dlaka "pošten čovjek". To ćete naći u zad­njoj " Pučkoj Slobodi " . Mi naprotiv kažemo da to nije dosta, jer svaka hrdja može ~ sebi tako misliti. Ljudi božji, J9erite Smo­dlaku s razlozima, a ne sa prostim tvrd njam jer ljudi nisu lonci. '

Oni kažu, da se hrdja zlata ne hvata al mi znamo, da nije zlato sve što sjaje. Č~sto e pod sjajnom vanjštinom krije velika

zloća .

Poruke Uredništva. Cij. gg. dop isnicima - Opuzen, Imotski, Trogir

i t. d. u ovom broju nije nam bilo moguće tiskat Vaših dopisa; u narednom nastojat ćemo svakako.

Bratu fei:.aku, Selca. Tvoju krasnu pismu morado­m~ ostavit za dojduči broj, jer prostor ograničen .

Casino} gg. doprinosnicima. - Vaše doprinose doniet ćemo u dojdu ćem broju. Živili

Hrvatska Tiskara (Dr. Krstelj i drug) ibenik