Број 46 issn 1452-5488 Êако укротити „Áолоњу“? · нту....

ЈУН 2011. Број 46 ISSN 1452-5488

Êако укротити „Áолоњу“?

Интервју

Проф. др Горан Илићстр. 15

АКАДеМСКе веСтИ

Наши правници освајају светстр. 8

КултурА

Препоручујемо нова издањастр. 24

2 Правник јун 2011.СадржајИмПреСУм

ИздавачПравни факултетуниверзитета у БеоградуБул. краља Александра 6711000 Београд, Србија[email protected]

За издавачапроф. др Мирко Васиљевићдекан Правног факултета

Главни и одговорни уредникГоран Милојевић

Заменици главног и одговорног уредникаСтефан БојовићМарко Крстајић

СараднициАлександра ГајићАлександра ХерцеговацЂурђа БоричићИгор БожовићМиљана ДимитријевићМладен ШулеићНаталија БогдановићСлободан ТривићСрђан Стојаковић

ФотографијаЈелена БогдановићКоста тодоровскиМилена Гошевски

ЛектураСара Ненадић

ПрипремаМилош Јанковић

ШтампаДосије студио, Београд

Тираж1000 примеракаИзлази квартално

© Правни факултет универзитета у БеоградуСва права задржана.

СадржаЈ Тема броја 3 Êако укротити „Áолоњу“? 5 Знање, а не бодови 6 Студенти не могу да издрже овај темпо 7 може и боље 7 И професори под лупом

академске вести 8 Наши правници освајају свет 8 Већа права за студенте 9 Чему студентски пленуми10 Осмех на дар!11 Êако сејеш, тако жањеш12 елсине активности13 Áританска дебата у српском парламенту 14 Студентски свет мултилатералне дипломатије14 Играте ли шах?

Интервју15 Несуђени правник у Уставном суду17 Изванредан успех уз минималне жртве18 адвокатура је начин живота

дебата19 да ли је „Áолоња“ могућа на Правном факултету

Приправник21 Тешко је шегрт бити

Êултура22 Прошлост оставља траг22 Ни по бабу, ни по стричевима24 Ћошак Слободана Јовановића

24 Препоручујемо нова издања

Правне занимљивости25 Êо је све седео у вашим клупама26 Уз велику моћ долази велика одговорност27 Анегдоте проф. Лукића27 Законодавац у кревету

Инфо28 Непожељне и корисне28 Знањем у европу29 Технологија у служби правосуђа30 Êонкурс30 Студентски попусти у позориштима и биоскопима

Rebus sic stantibus31 Правна енигматика

реЧ УредНИШТва

Поштоване колегинице и колеге, пред вама је нови број „Правника“ са новом редакцијом, новим изгле-дом и новом садржином. Почетком зимског семе-стра неколицина нас je повела иницијативу за формирање редакције нашег студентског листа, који није излазио од јуна 2009. године, и Горану Милојевићу, Стефану Бојовићу и мени су при-пале част, али и велика одговорност, да будемо на њеном челу.

Желимо да говоримо о оним темама за које мислимо да ће студентима Правног факулетета бити значајне и занимљиве. Сматрамо да политици и идеологијама није место у једном оваквом листу, осим уколико није реч о политици високог обр-азовања. Из тог разло- га је тема овог броја десе- тогодишњица Болоњск-ог процеса. У неколико текстова смо покушали да сагледамо аспекте, имликације и досадашње резулате ове велике

CIP - Каталогизација у публикацијинародна библиотека Србије, Београд

378.18(497.11)

ПравНИÊ : лист студената Правног факултетау Београду / главни и одговорни уредник ГоранМилојевић. - Год. 1, бр . 1 (1978) - год. 14, Бр. 40 (1992) ; [ год. 1, бр. 1 (2005) - ] . -Београд (Бул. Краља Александра 67) : Правнифакултет универзитета у Београду,1978 - 1992 ; [2005] - ( Београд : Досије студио ).- 42 cm

ТромесечноISSN 1452 – 5488 = Правник (Београд)COBISS.SR-ID 19036162

реформе образовања. Свакако да се у оквиру оваквог часописа нису мо-гли изнети сви аргументи и сва она мишљења која о „Болоњи“ постоје. Нисмо ни покушали да дамо коначне одговоре и зак-ључке о овој теми, јер би такав покушај био исто-времено и смешан и дрзак. Оно што смо желели да постигнемо јесте отварање једне свестране и аргуме-нтоване дискусије о овом, за студенте, судбински важном питању.

Такође, желели бисмо да вам скренемо пажњу и на нумерацију овог издања „Правника“. Захваљујући саветима управнице библиотеке Правног факултета, др Светлане Мирчов, успели смо да уђемо у траг старим бројевима. Наиме, први број нашег листа је изашао још 1978. године. Захваљујући тра-диционално немарном односу према традицији, „Правник“ је у претхо-дном периоду „затурио“ читавих 40 својих бројева. Но, сада је тај превид исправљен, и рад наших колега од пре тридесет година није препуштен забораву.

На крају, желео бих да вас позовем да све ваше замерке, сугестије, миш-љења, а евентуално и понеку похвалу, пошаљете на имејл адресу редакције „Правника“, како бисмо заједно направили лист какав је студентима Правног факултета потребан.

М. Крстајић

Правник јун 2011. 3

десетогодишњица Áолоњског процеса

Êако укротити „Áолоњу“?

Болоња је замишљена као дуготрајан процес, као реформа

која траје деценијама. Самим тим, неозбиљно је очекивати

епохалне резултате након само четири године њене примене

ПРОТЕКЛА деценија остаће за-памћена по многим значајним

догађајима. Један од мање приме-тних, али по свом значају и по сво-јим импликацијама, веома битан до-гађај, јесте потписивање Болоњске декларације и почетак једне од нај-већих и најдалекосежнијих рефор-ми високог образовања у светској историји. Прву деценију Болоњског процеса обележиле су оштре дебате између присталица и противника реформе као и жестоки протести оних на које се та реформа највише односи – студената. Масовни студе-нтски протести крајем 2010. године у Риму и Лондону, који су жести- ном и насилношћу изненадили јав-ност, дају прилично горак укус чи-тавој причи. Како се и у нашој земљи све више почињу чути гласови пр-отивника ове реформе и како је чак и међу онима који ову реформу сп-роводе све мање ентузијазма за њу (чак толико да се она више не сп-омиње, да је „Болоња“ постала за-брањена реч) постоји потреба да се подсетимо шта је то „Болоња“, шта се њоме хтело постићи и најважни- је – шта се до сада постигло.

Када су 1999. године потписива-ли Болоњску декларацију, министри из тридесет европских земаља, има-ли су на уму стварање основа за је- дну свеобухватну реформу високог образовања на европском контине-нту. Образовање је препознато као једина сигурна инвестиција у веку информација, и постојала је жеља да се уз јединствено европско тр- жиште створи и јединствени евро- пски простор високог образовања (EHEA – European Higher Education Area). У декларацији је истакнуто даје „Европа знања“ незаменљив фа-ктор друштвеног развоја Европе и један од начина консолидације и обогаћивања европског државља-

нства. Постојала је потреба да се образовни системи европских зе- маља учине конкурентијим, прив-лачнијим, међусобно упоредивим и погоднијим за проток информација, студената и наставника. Механизми којима се то хтело постићи су уни- фикација начина студирања, увође- ње троцикличног система диплома (бечелор – мастер – доктор), увође- ње ЕСПБ-а (европски систем пре-носа бодова), увођење додатка ди- пломи као и гаранцијом квалите-та. Два су главна циља ове рефо- рме. Први циљ јесте повећање броја високообразованих стручњака у зе- мљама потписницама (у нашој зе- мљи тај се број креће око 7 про-цената популације). Други циљ је у унапређивању образовних система унутар земаља чланица ЕХЕА. „Бо- лоња“ је заправо одговор европских универзитета на преимућство Окс-бриџа, Ајви лига и све напреднијих универзитетских центара из ази-јских земаља које су у вртоглавом привредном успону.

Србија је декларацију потписала 2003. године.

Како је од потписивања деклара-ције прошло десет година, и како је већина „техничких“ задатака оба- вљена, министари земаља које уче-ствују у Болоњском процесу на са-станку у Лувену (Leuven/Louvain-la-Neuve) 2009. године, поставили суприоритете за следећу деценију ре- форме високог образовања. Тиме је означен крај прве фазе реформе високог образовања у Европи, и практично крај онога што смо ко-локвијално називали „Болоњом“. Оно што је сада на дневном реду јесте развијање, учвршћивање и унапређивање европског простора високог образовања, који чини ки-чму новог, реформисаног система високог школства.

Неки од задатих приоритета за следећу деценију развоја високог образовања су: социјална димензија, учење за читав живот, запошљиво-ст, концентрисаност система на сту- денте, унутрашња отвореност, мо- билност.

Међутим, како је већ речено, ван министарских конференција, на фа-култетима и универзитетима широм Европе, о „Болоњи“ се не говори са толико ентузијазма. Средином 2009. године, широм Немачке су органи-зовани студентски протести чији је циљ био да се спречи одлука Вла-де о промени система студија и на-пуштања уобичајеног, германског, система диплома и прелазак на болоњски, троциклични. Највише критика упућено је на рачун коме-рцијалности „Болоње“, као система који је примарно оријентисан на тр- жиште рада. Идеја је да број моду- ла, курсева, предмета у будућности кореспондира са економским потр- ебама сваке земље. То је један од кључних аргумената против „Боло- ње“, она је, судећи по изјавама сту- дената из Немачке и Аустрије, на-чинила курикулуме нефлексибил-ним и од универзитета створила фабрике стручњака потребних ин-дустрији. Акценат је стављен на пра- ктичност и применљивост на уштрб стицања ширег образовања.

Заиста, читав систем почива на рационализацији и ефектном учи-нку. Режим студија је такав да тера студента да, као на покретној траци, полаже предмете један за другим. То се чак најбоље види на неким факултетима са нашег Универзите-та који поседују испите који су ме-ђусобно условљени (Технолошки факултет ће од следеће године ко-нципирати студије искључиво на предметима, где би године студија биле укинуте, а диплома ће се стица-

Тема броја


ти након што студент положи све предвиђене испите, чиме би се ре-форма по „Болоњи“ довела до краја). Факулет се завршава за три, одн. четири године, а вечити студенти су врста предвиђена за истребљење. Код нас се, као први корак ка укида-њу ове праксе, време студија орочи-ло на осам година. Након тога се губи право на стицање дипломе на уписаном програму. Предмети су једносеместрални, обавезе су врло јасне, подељене на вежбе, есеје, тестове, семинарске радове, истра- живања. Окосницу ове „рационали-зације“ чини већ поменути ЕСПБ. Идеја иза њиховог увођења јесте у прилично егзактном и прецизном

распоређивању обавеза које један студент има обавити у току семестра.

Законом је регулисано да један ЕСПБ одговара радном залагању студента у трајању између тридесет и четрдесет часова. Самим тим, све радне обавезе студента унапред су одређене. Трајање и број предавања, вежбе, па чак и број страна уџбе-ника, строго су подређени узусима ЕСПБ-а. Друга намена ових бодо-ва је у олакшавању мобилност сту- дената, што се да закључити и из њиховог имена. Читав концепт мо-билности јесте у томе да студент део својих 60 бодова које има по- ложити у току једне године, може слушати и полагати ван своје ма- тичне високошколске установе.

Мора се истаћи да је од свих ци-љева постављених Болоњском де- кларацијом, овај дао резулате испод очекивања. У независној процени Болоњског процеса, нарученој од Европске комисије, наводи се да, иако је приметан пораст у цирку-лацији студената, он још увек није задовољавајући. Такође, приметне су, услед неједнаког темпа којим се реформе спроводе, разлике између

земаља на западу и истоку Европе.Браниоци „Болоње“, не виде ништа лоше у томе да се наставни програ-ми осавремене, да се уведу нови методи наставе, да се градиво ра-ционализује, и да се факултет за-вршава на време. Као једна од до- брих страна оваквог начина рада, истиче се управо то да овакав си- стем не даје времена за забушавње, што просто тера студента на рад. С друге стране, факулетима који учествују у овом процесу, оправ- дано се замера да су често, уместо да промишљено и плански прила- годе градиво захтевима „Болоње“, заправо само „угурали“ стари начин рада у нове форме. Па су тако, на пример, четворогодишњи програми студија без много измена претворе-ни у трогодишње.

Наравно, увођење свих ових из-мена подразумевало је и велике тро- шкове, што је резултирало повећа-вањем школарина широм Европе. То је само долило уље на ватру. Ве-ћина студентских протеста у земљама ЕХЕА, уперена је управо против по-већавања школарина.

Ситуација на Правном факулету у Београду је, у најмању руку, ша- ролика. С једне стране, формални захтеви које учествовање у Боло- њском процесу ставља пред један факултет, испуњени су готово у целости. Реч је о доношењу потре-бних правилника, прилагођавању предмета из курикулума и испитне материје захтевима које поставља ЕСПБ, итд. Такође, школарина на Правном факултету се није драс-тично променила у последњих шест година, а наш факултет је једини на Универзитету који својим са-мофинансирајућим студентима даје бесплатне уџбенике, итд. Замерке леже на другој страни. Опште је мишљење, како студената тако и професора, да „Болоња“ није у сво-јој бити спроведена. Као главни проблем студенти наводе неједнак третман предиспитних обавеза од стране различитих професора. Још од почетка примене „Болоње“ по-стоји известан латентан отпор спр-овођењу реформе. Као најчешћи разлог против „Болоње“ наводи се некомпатибилност једног хумани-стичког факултета са доста специ-фичном и обимном материјом коју треба пренети студентима, једном систему као што је болоњски. Ме-ђутим, ипак се не можемо отети утиску да је по среди неспремност наставника да након дугог низа година мењају стечене навике у из-вођењу наставе. Највећи отпор, чи- ни се, постоји према предиспитним обавезама као начину на који се добија оцена. Разлог за то свака-

ко лежи у чињеници да на Правном факулету постоји јака традиција усмених испита. Традиција која, изгледа, није баш сасвим у сагла-сности са захтевима „Болоње“, која захтева ефикасност. На нашем фа- кулету, усмени испит је и даље нај-доминантији начин стицања кона-чне оцене. У томе можда треба и тражити главни узрок немотивиса-ности студената за рад током це- лог семестра и њихово опредељи-вање за „бубање“ непосредно пред испит. Уколико би се студентима дала могућност да оцену заслуже током семестра, пролазност би била далеко већа, а оптерећење профе- сора током испитног рока далеко мање. Ова пракса већ постоји на неким предметима на нашем факу-лету, где је могуће испит положити на основу оцена са вежби. Нажало-ст, мора се приметити да вреднова-ње предиспитних обавеза, зависи искључиво од добре воље испити- вача.

Део замерки студената се односи и на то што „болоњци“, за разлику од студената који су студирали по старом систему, имају обавезу да по-ложе више градива за краће време. Реч је о поменутној рационализаци-ји. Тако су на другој години, од ра-нија четири предмета, спајањем ст- ворена два, а да је обим градива ос-тао потпуно исти.

Наравно, кривица за неуспех „Болоње“ добрим делом лежи и на студентима. Већ је помињана радна оптерећеност студента, изражена кроз ЕСПБ. Статутом Правног фа-култета је предвиђено да „збир од 60 ЕСПБ-а одговара просечном ук-упном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље“. Затим је у нарендом ставу појашњено да се „ангажовање студената“ састоји од активне наставе (предавања, вежбе, студијске групе, семинаре итд.), са- мосталног рада, колоквијума, испи-та, итд.

Један студентски радни дан би требало да подразумева осам сати рада. Циљ овакве шеме рада јесте у томе да се учи током целог семестра, а да испит буде само једна форма-лност. Сведоци смо тога да је овај концепт, бар што се студената Пра-вног факултета тиче, у потпуности омануо. Уместо да учи тако што ће слушати предавања, редовно посе-ћивати вежбе, израђивати колокви-јуме, један просечан студент нашег факулета радије бира опцију бесо- мучног, целодневног бубања непо-средно пред испит. На предавања се одлази само да би се намакло оних недостижних 30 одсто реги-строваног присуства, а опште је по- ната чињеница да је велики број

Фото: http://www.ehea.info/

Тема броја


наших колега само виртуелно при-сутан тим предавањима. На овај начин она материја, коју је требало усвајати током три месеца, покуша-ва се угурати у памћење за неких петнаестак до двадесет дана. Са-свим је јасно да ту више о квалитету тако стеченог знања нема ни говора. У анкети коју смо спровели, наше су колеге сасвим искрено одговориле да 55 одсто њих предавања посећује повремено. Редовно их посећује само 19 процената.

Похађање вежби своди се на узимања потписа. Факулет је, веро-ватно у покушају да повећа обим практичног рада, од претпрошле године увео као обавезу похађање вежби из два предмета, по једном семестру. Разлика је само у томе што се уместо једног, сада узимају два поптиса. Велики број руководилаца вежби, упркос заиста сјајном напору да градиво приближи и практично обради, наилази на мали степен са- радње од стране студената. Број сту-дената који активно учествује у ра-ду на вежбама је незадовољавајући и може се, углавном, избројати на прсте једне руке. Ситуација на стр-учним групама је свакако другачи-ја, али њих похађа само онај мали проценат студената са одличним ус- пехом, тако да оне не утичу на по-бољшање свеукупне слике.

Даље, пада у очи и летаргичн- ост студената и незаинтересованост за решавање кључних питања. Је- дини период у коме се више инте-

ресују за своја права и када узима- ју активнији став, јесте крај окто-бра, када треба измолити управу за смањивање услова за упис наредне године.

Деценија у коју смо ушли биће пуна изазова за високо школство. Прва фаза примене „Болоње“, фаза усвајања инструмената по којима се „Болоња“ спроводи, завршена је, бар у већем делу Европе. Следи фаза у којој се од факултета очекује да повећају квалитет наставе и број дипломираних. Да ли ће земље уче-снице бити у стању да превазиђу проблеме са којима су се суочавале у протеклој деценији и испунити очекивања оних који су „Болоњу“ замислили, остаје да се види.

Та борба очекује и нашу земљу. Поред тога, пред нама је и борба против малодушности која је овла-дала академским круговима по пи-тању „Болоње“. За четири године примене, она свакако није дала оче- киване резултате, али треба истаћи да је „Болоња“ замишљена као ду- готрајан процес, као реформа која траје деценијама. Самим тим неоз-биљно је очекивати епохалне резу-лтате након само четири године њене примене.

Да ли је реформа лоша сама по себи, или је лоша њена примена, ствар је о којој треба отворено ра-зговарати. Проблем лежи управо у томе што се о „Болоњи“ не говори, што је она постала „забрањена реч“. Ћути се, уместо да се говори о то-

анкета о Áолоњском процесу на Правном факултету(узорак: 118 студената)

Êолико често идете на предавања?редовно: 19% Повремено: 55%никада: 26%

да ли сте задовољни применом Áолоњског процеса на факултету?Да, у потпуности: 4% Делимично: 20%нимало: 76%

да ли је испитна материја прилагођена новом режиму студија?Да, у потпуности: 4% Делимично: 26%нимало: 70%

да ли сте задовољни вредновањем предиспитних активности?Да, у потпуности: 4% Делимично: 32%нимало: 64%

да ли сте задовољни практичним знањем које стичете на студијама? Да, у потпуности: 5% Делимично: 47%нимало: 48%

Тема броја

Да ли сте задовољни спрово-ђењем Болоњског процеса на БУ? Да ли је до сада урађено довољно?

Крајње сам незадовољан. У Бо-лоњском процесу један део приче је предимензиониран и то онај ло-шији део који не даје квалитет, а онај други део приче који треба да да болоњском процесу животне со- кове није довољно заживео. Код нас се сувише Болоњски процес свео на обрачуне бодова, а врло мало се водило рачуна о томе какав се ква- литет знања на крају добија. „Боло-ња“ је замишљена као један много интерактивнији однос студената и професора, много већи напор на обе стране и чини ми се да је то нај-слабија тачка примене Болоњског процеса у Србији. Фото: Êоста Тодороски

ме како систем који имамо пред собом унапредити и прилагодити нашим условима. С обзиром на то да није дала резултате који су од ње очекивани, од ње сада сви перу руке и траже начине да је се што пре ратосиљају. Уместо да се постави питање како од овог система (на чију смо се примену обавезали) извући оно најбоље, намеће се питање како се што неприметније из читаве ствари извући. Марко Крстајић

Проф. др Сима Аврамовић

Знање, а не бодови

Болоњски процес није омануо у потпуности, омануо је његов квалитативни аспект, а његов квантитативни аспект је пренаглашен

Честе су критике да „Болоња“ није спроведена у пуном обиму и да се онда показује лошијом од старог система. Да ли сматрате да су бројни студентски протести индикација да је Болоњски процес спроведен на неадекватан начин?

Сви протести за које знам су се сводили на то колики ће број бодова бити за овај или онај услов. Измена-ма и допунама закона које су ступи-ле на снагу у јулу прошле године законодавац је са већ постојећих 54 поена спустио границу на 48, али уз услов да се уведе ранг листа. Међу-тим, та идеја која је требало да уведе „Болоњу“ у квалитет и да тражи се-лекцију студената према квалитету захваљујући протестима избрисана је насупрот законским прописима.


Проф. др Жика Бујуклић

Студенти не могу да издрже овај темпо

Иако је настава интерактивна, уџбеници су преобимни да би студенти за годину дана могли да сакупе 60 бодова, сматра проф. Жика Бујуклић, продекан за наставу

Како оцењујете примену „Бо-лоње“ на нашем факултету?

Ако се као критеријум узме једно од основних начела „Болоње“, да се не може преносити испит у сл- едећу годину, ако „Болоња“ значи 60 бодова, и није омогућено парци-јално полагање предмета, онда је она доживела пораз. Сва остала ре-шења су губљење основног циља, а то је брзо студирање. То не важи само за Правни факултет, него за све факултете у Србији. Са друге стране, када би се поштовало то што „Болоња“ изискује, већина факу-лтета би била затворена јер би мало студената могло да их заврши.

Како спроводите Болоњски процес на свом предмету?

Ако је „Болоња“ непосредни ко-нтакт са студентима, ако је то рад

са онима који желе више да науче, ако су то пуни амфитеатри, онда је моје колеге са катедре и ја приме-њујемо већ више деценија. То је био наш начин рада и раније. „Болоња“ нам није била потребна да бисмо имали те параметре.

Да ли студенти који студирају по „Болоњи“ показују боље ре-зултате од оних који студирају по старом систему?

Тема броја

Које су предности које је бо-лоњски систем у досадашњој пр-имени показао у односу на стари систем?

Мало веће ангажовање студената у настави, предиспитне обавезе, по- већана одговорност асистената и професора у извођењу наставе. И раније су се семинарски радови и оцена коју студент добије на вежба-ма рачунали приликом полагања ис- пита. Сада је то све само мало дру-гачије упаковано, а у основи смо и раније на многим предметима увели-ко примењивали „Болоњу“.

Многи нов Закон о високом образовању оцењују као компро-мисно решење. Да ли то значи да се од „Болоње“ у одређеној мери одустало, или да је искуство по-казало да се нови систем мора постепено имплементирати?

Термин Болоњски процес је мр- тав у Европи. Нова мантра је „Ев- ропски образовни простор“. Боло-ња је требало да буде само средство да би се дошло до нивоа у коме студенти могу прелазити са једног универзитета на други са мање сме- тњи. Наш је проблем што не збогнеспровођења болоњских идеја, не- го због објективних околности у

којима се налази наше високош-колско образовање, још увек немамо ту врсту кредибилитета у Европи, да би наши студенти могли имати потпуну флуктуацију са једног уни-верзитета на други.

Како оцењујете имплемента-цију „Болоње“ на нашем факу- лтету?

Углавном исто као и на универ-зитету, чак можда мало боље него другде. Овде је велики корак учи-њен са студентском евалуацијом и ми врло водимо рачуна приликом избора наставника какве оцене сва- ки асистент и професор добија од студената. Друго, заиста се много више посвећује пажње предиспит-ним активностима, а по мом миш-љењу, трећи много важан моменат је више практичног рада него што је било раније.

Како спроводите „Болоњу“ на свом предмету?

Пре свега у томе што студенти на предавањима имају могућност да у интерактивном облику, не само реагују него и да скупљају поене. Друго, доводимо велики број пре-давача са других универзитета. На-даље, студенти се позивају да раде семинарске радове тако да им је на

нашем предмету омогућено да се издвоје из „масе“ бруцоша.

Да ли „Болоњци“ показују бо-ље резултате од студената који су студирали по старом систему?

Моје је уверење да по квантита-тивним показатељима ми имамо је-дан раст у пролазности на испитима. Ја се, међутим, плашим да квалита-тивно, ништа ствари не стоје боље него што је било раније. Пре ми се чини да је дошло до спуштања кри-теријума како бисмо имали боље показатеље, а да квалитет знања стагнира, да је отприлике на истом нивоу као пре десетак година или нешто мало бољи.

На који начин би се могла побољшати примена Болоњског процеса на нашем факултету?

Мислим да је прави пут кому-никација са иностраним универзи-тетима, веће присуство страних про-фесора на нашем факултету, већи број организованих одлазака наших студената у иностранство на краће школовање, већи број међународних курсева које ћемо ми организовати и наравно, оно шо је тешко извести, а лако рећи, много више рада. Рада и на страни студената и на страни професора. Стефан Бојовић

Фото: Јелена Богдановић

Очигледно да не. Чим се одустало од тога да нема преношења испита, нешто не ваља. Постоје обострани проблеми, имају их и професори, и студенти. Као професор примећујем да генерације од 2006. године па надаље, нису оно што су биле пре-тходне. Све је мање студената који могу да прихвате овај начин сту-дирања у ком се од самог почетка креће са интензивним учењем.

Према Вашем мишљењу, на који начин би се могла побољ-шати примена Болоњског про-цеса на нашем факултету?

Неопходна је промена обима уџ- беника. Увођење једносеместрално-сти без те промене за нас професоре створило је притисак да спуштамо критеријуме на испитима. Имамо и ситуације да се на неким испитима на признају раније постигнути ре- зултати, а и то је циљ „Болоње“. Ве- лики су проблем и приватни фа-култети који су у Србији изједначе-ни са државним. Али захтеви нису исти јер су тамо, неки овде врло оз-биљни предмети, сведени на скри-пте, а ми сваке године губимо између 600 и 700 студената који одлазе та- мо где им је лакше, на приватне фа-култете.

Александра Гајић


Искуства других

може и боље

Проверили смо каква искуства са имплементацијом „Болоње“ имају наше колеге са универзитета у Приштини, Загребу и Гринвичу

др Владимир Боранијашевић, Правни факултет у Приштини, продекан за наставу

На Правном факултету Униве-рзитета у Приштини (измештеном у Косовску Митровицу), „Болоња“ се примењује од 2008. године. Према њиховим досадашњим искуствима, пролазност на испитима је повећа-на, а студенти имају боље просеке. Проф. Боранијашевић каже да су студенти активнији и да им одго-вара могућност да део испитне ма-терије елиминишу предиспитним об- авезама. „Можда је још рано при-чати о томе да ли они добијају већу оспособљеност за рад у пракси, али оно што је сигурно, добијају квали-тетно знање“, објашњава проф. Бо- ранијашевић. „С друге стране, зна- чајан део материје се мора испре-давати у једном семестру, што је веома тешко код обимнијих предмета.“

Марко Живковић,Природословно-математички факултет у Загребу, асистент

У Хрватској се „Болоња“ при-мењује од академске 2005/2006. го- дине. Студенти из Загреба имају велике примедбе на начин њеног спровођења. Најпре, Статут самог Свеучилишта доста нејасно регу-лише примену Болоњског процеса. Статути факултета су још произво-љнији, и постоје велике разлике у примени. Највише нејасноћа посто-ји око тога колико се пута један пре-дмет може полагати, пре него што се изгуби право на студирање, што доводи до великих проблема и зло- употреба. На питање да ли је про-лазност на испитима већа, Живић је одговорио: „Да, али не због већег знања, већ искључиво због нижих критерија. То је мој дојам и дојам свих добронамерних са којима сам причао. Истраживања о томе, на-равно, не постоје“.

Маја Младеновић,Универзитет Гринвич, Уједињено Краљевство, студент

Испити су организовани угла-вном на крају године, и на њима се полаже целокупно градиво. Међу-тим, у оцену такође улазе и писани радови (40 одсто оцене) као и пре-зентације које су опционе (чине 10

одсто оцене). Да би уопште изашао на испит, студент мора да одслуша предавања (обавезно је најмање 80 процената присуства) и да похађа вежбе. Професори су доста прис-тупачни и у сталном су контакту са студентима. Једини проблем је у то- ме што се на предавањима покрију углавном основне ствари па су сту- денти у обавези да већи део гра- дива самостално уче из књига. Оно што је занимљиво, јесте то што сва- ки студент има право да добије кр-едит за студирање од државе, који почиње да враћа тек када се запо-сли и почне да зарађује. О односу студената према оваквом систему Маја је категорична: „Студентима који хоће да раде овакав систем од-говара. Жале се само лењи студенти који кажу да има исувише писаних радова“. М. Крстајић, И. Божовић

Тема броја

евалуација образовања – студенти оцењују професоре

И професори под лупом

Хере тим – тим стручњака за реформу високог образовања својим активностима и предавањима на различитим факултетима, покренуо је тему улоге студената у процесу реформе

СРБИЈА је Болоњском процесу приступила 2003. године, а пр-

имена чувене Болоње је почела у академској 2006/2007. години. Да-нас, пет година касније, рекло би се да се и даље суочавамо са пробле-мима које су неке државе Европе одавно превазишле. Реформа се кр-итикује као неплански спроведена, а студенти испред Министарства просвете штрајкују глађу. Када је све тако, поставља се питање где је решење, и како студенти могу да помогну у његовом проналажењу.


Управо је то тема којом се студе-нти баве на предавањима Хере тима. Хере тим представља тим стручња-ка који прати спровођење реформе у Србији, а формиран је од стране Министарства просвете у сарадњи са националном Темпус канцеларијом.

На њихову иницијативу покренут је предлог да се на сваком факулте- ту, поред комисије која се бави пи-тањем квалитета установе, оснује и комисија за квалитет наставе. Пре- длог је унет у текст статута Униве- рзитета, а ради се о уско специја-лизованом телу за питања реформе и наставе. Дакле, комисија би се бавила евалуацијом и анализом ис-хода учења, пролазности и уопште свим проблемима који се јављају у настави. Чланови комисије били би и професори и студенти, а захтев је да студенти чине најмање 20 проце-ната састава. Њен рад био би зас-нован на отвореној комуникацији и сарадњи обе стране.

Студенти су центар мисије рефо-рмe високог образовања, а циљ је да они схвате своју улогу у рефор- ми и могућност да преко оваквих тела утичу на квалитет сопственог образовања. Они би директно вре-дновали начин на који се образују. Према речима Александра Попови- ћа, члана Хере тима, студенти су ти који морају да иницирају дискусију, али засновану на аргументима. „Не- ма критике без предлога за реше-ње!“ Он је поручио студентима да је процес високог образовања усме-рен ка њима, а своје право да буду питани и да учествују, морају да искористе. „Моја порука је да се студенти максимално информишу. Морају знати прописе, законске акте, принципе Болоњске деклара-ције, да би могли да решавају посто-јеће проблеме. Треба да сарађују са организацијама као што је Хере тим, а њихови захтеви увек морају бити артикулисани и аргументовани“, ре-као је Александар Поповић.

Поповић истиче да се као један од главних проблема реформе јавља начин бодовања испита. Зашто је 60 ЕСПБ-а нашим студентима го-тово недостижно, ако је доказано да тих шездесет бодова одговара оптерећењу током једне академске године? ЕСПБ је систем оријенти-сан на студенте и требало би да ту предност искористимо. Иако 48 бодова (што представља услов у нашој земљи) делује као олакшица, задатак студената јесте да инсисти-рају на 60 ЕСПБ, а не да пристају на то да се овим умањењем прикри- вају недостаци реформе. Дакле, они су ти који морају да утичу на факу-лтет да изврши неопходне измене. Александра Гајић


Фото: Стефан Драгојевић

академске вестиИзванредни успеси студената Правног факултета

Наши правници освајају свет

Студенти нашег факултета остварили су сјајне резултате на осамнаестом такмичењу студената права из области арбитраже и међународног привредног права , одржаном у Бечу. Овом такмичењу претходио је припремни турнир у Београду, четврти Belgrade Open Pre-Moot

ОСАМНАЕСТО такмичење сту-дената права из области арби-

траже и међународног привредног права одржано је од 15. до 21. апр-ила у Бечу. У конкуренцији од 260 факултета из преко 60 земаља све-та, наш факултет се седму годину заредом пласирао у финалну рунду такмичења, а затим и освојио пето место и чак три награде за најбоље говорнике.

У прва четири дана квалифика-ција наши студенти су се такмичи- ли са тимовима из Уједињених ара- пских емирата, САД и Индије. У финалним рундама наш тим је био бољи, најпре од студената из САД, а затим и од тимова из Велике Бр-итаније и Индије, да би у четврт-финалу, нажалост, изгубио од Мон-тевидео универзитета из Уругваја. Поред високих оцена, наши студе-нти су добили и велике похвале све-тски признатих правника из ових области.

Осим групног успеха, награде за најбоље говорнике у конкуренцији преко 2000 студената права из це-лог света, добила су чак три студента нашег факултета: Ива Паић, Соња Срећковић и Борис Радојчић.

Припреме за ово такмичење тра- јале су шест месеци. Милена Ђорђе-вић, руководилац припрема и аси-стент Правног факултета, говори да су постигнути успеси резултат вишемесечног рада и истраживања. Она истиче да је додатна, отежава- јућа околност за наш тим била чи-њеница да учешће на међународном такмичењу подразумева писање по- днесака и усмено излагање на нем-атерњем – енглеском језику. „Упркос томе, резултати наших студената у конкуренцији престижних светских факултета са енглеског говорног подручја већ годинама успевају да

буду, не на истом, већ и на вишем нивоу“, поручује Ђорђевићева.

Такмичењу у Бечу претходио је београдски турнир Belgrade Open Pre-Moot, који је трајао од 8. до 10. апр-ила. У том периоду је наш факултет био домаћин тимовима 31 факултета из 22 земље света, а на самом та-кмичењу учествовало је преко 140 правника, адвоката и професора. О квалитету организације овог ту-рнира говори чињеница да се чак 15 факултета, учесника, пласирало у финалну рунду такмичења у Бечу.

2011. почела успешно за наше такмичаре

Почетком фебруара су се наши студенти са такмичења из области међународне трговинске медијације, одржаног у Паризу, вратили са вре- дним признањем – наш тим је про- глашен за најбољи међу факулте-тима који су ове године први пут учествовали. Крајем фебруара, тим студената са нашег факултета у Милану је освојио прво место на припремном турниру за 18. светско такмичење из међународног трго-винског и арбитражног права.

Након тога, 2. априла, на че-твртом међународном такмичењу из међународног медијског права, одр-жаном на Универзитету Оксфорд, наш тим је освојио прво место, као и награду за најбоље писане подне-ске у конкуренцији од 26 тимова из 19 земаља света. Вук Цуцић, тренер тима и асистент Правног факултета, истиче да ова победа ипак није била очекивана: „Доћи први пут у ново академско окружење, такмичити се у области права коју нико од чла-нова тима није учио на студијама, у конкуренцији тимова из целог света, и онда победити, тaко нешто се не дешава“. Он додаје и да је атмосфера

у Оксфорду током такмичења била пријатељска: „Дружили смо се како са осталим такмичарима, тако и са арбитрима, који су значајна имена у области медијског права: професори, судије, адвокати, новинари“. Коме-нтаришући личне импресије, Цуцић каже: „Говорити о значају оваквог успеха за мене лично и моју каријеру је излишно. Не бих могао да будем задовољнији и поноснији члановима тима. Наши успеси на оваквим та- кмичењима су један од доказа ква- литета нашег образовања и посто-јања одличних студената којим се, и којима ће се наш факултет по- носити“.

Само три дана касније, 5. априла, наши студенти опет освајају прво место, али овај пут у Мадриду, на још једном припремном турниру за светско такмичење из међународног трговинског и арбитражног права.

Александра Гајић

Нацрт повеље

Већа права за студенте

Уколико Савет БУ усвоји Нацрт повеље права и слобода студенткиња и студената Универзитета у Београду следи значајнија промена у односима између професора и студената

УСКОРО ће се пред Саветом БУ наћи на усвајању Повеља права

и слобода студенткиња и студената Универзитета у Београду, чији је аутор универзитетски омбудсман и професор нашег факултета, проф. др Бранко Ракић. Повеља ће, уко-лико буде усвојена, увести далеко

Правник јун 2011. 9академске вести

већу заштиту права студената као и већу одговорност професора.

Једна од интересантнијих одред-би нацрта је свакако она која ут-врђује обавезу доступности профе-сора студентима. Поред устаљених средстава комуникације као што су редовне консултације и доступ-ност имејл адресе, уводи се и оба-веза истицања телефонског броја путем којег би студенти могли да комуницирају са професором. Непо-штовање ове обавезе би водило дисциплинској одговорности про- фесора. Такође, једну од занимљи-вијих новина представља концепт „заједничке одговорности“ студента са наставницима и сарадницима за поновљени неуспех на испиту. На- име, уколико студент не би поло-жио испит ни у другом покушају, предметни професори и сарадници у настави би били дужни да му посвете додатну пажњу и помоћ у савлађивању градива. Један од чл-анова повеље уводи и преко по-требну промену у наш образовни систем – систем афирмисања разу- мевања градива у односу на про- сто меморисање чињеница. Овакав систем предвиђа да би студенти на испиту могли да користе изворе података (књиге, уџбенике и сл.) чије памћење би представљало не-потребно оптерећење за њих.

У оквиру јавне расправе, 27. маја, одржан је студентски пленум у конференцијској сали Правног факултета. Пленуму су присуство-вали представници студентских па- рламената свих факултета Београ-дског Универзитета, Студентског парламента Универзитета у Београ-ду, Већа продекана, као и заинте-ресовани студенти. Окупљеним сту- дентима се обратио проф. Бранко Ракић који је одговарао на њихова питања везана за садржину и примену Повеље. „Повеља предста-вља први конкретан акт који сад-ржи права студената, како она за- гарантована Уставом, међународним уговорима и законима, тако и спе- цифична тзв. академска права, која раније нису била предмет регула-ције“, поручио је Ракић. Студенти су посебно били заинтересовани да сазнају на који ће се начин примењивати Повеља, да ли ће имати обавезујући карактер и да ли ће постојати конкретне санкције у случају њеног непримењивања. На ова питања професор им је од-говорио да студенти своја права могу остваривати и без Повеље и да је функција универзитетског омбудсмана један од гараната тих права. Када буде усвојена користи-ће се механизми предвиђени за ње- ну примену, који не искључују и ди-

сциплинску одговорност запослен-их на Београдском универзитету у случају њеног кршења. Након зав- ршене расправе студенти су једно-гласно усвојили текст Нацрта по-веље, што има за циљ да прикаже њихов став Савету БУ.

У својој изјави за наш лист професор Ракић поручује: „Смисао повеље је, поред потврде да сту-денти уживају основна права, да се прецизира која су то специфична права која студенти уживају. Циљ је да се од антагонизма који влада у односима студената и професора створи заједнички императив и за једну и за другу страну да студенти буду што успешнији и да стекну одговарајући ниво знања који ће им омогућити разумевање и снала-жење у материји, насупрот пукој репродукцији.“

Нацрт повеље би требало да се до лета нађе на гласању у Савету Београдског универзитета. С.Б.


Студентско организовање

Чему студентски пленуми

На филозофском факултету постоји озбиљан сукоб између Студентског парламента и групе Одбрани филозофски, која се залаже за увођење студентског пленума уместо парламента. Шта би нам, заправо, донео пленум?

СТУДЕНТИ су на нивоу Европе позвани да активно учествују у

реформи високог образовања. Тако је болоњски процес и у Србији

оставио велику могућност за ук- ључење студената у системско ре-шавање проблема. Студентски пар- лемент је организован на свим фа- култетима Универзитета у Београду и функционише мање или више ус- пешно. Филозофски факултет, пак, једини је који се може похвалити и постојањем пленума. Овакав вид студентског организовања успешно функционише на факултетима у Хрватској, Аустрији и Немачкој. Како није промовисан код нас, ве- лики број студената ни не зна о чему се тачно ради. Пленум, или збор, представља вид директног студентског организовања којe се темељи на принципу непосредне демократије. Дакле, одлуке на пле- нуму кроз дискусију доносе сви присутни, док је сам пленум от- ворен за све заинтересоване. Засе- дање започиње излагањем тачака дневног реда и отварањем диску-сије, а важну улогу има модератор, који води само заседање.

Формирање пленума на Фило-зофском факултету је привукло ве-лику пажњу медија, али првенстве-но због догађаја који су претходили. Настао је после вишемесечних про-блема као вид отпора и противљења сазиву њиховог Студентског парла-мента. После низа инцидената који су пратили изборе за парламент и његово конституисање, студенти су оформили групу „Одбрани Филозо-фски“, која је један од организатора пленума.

„Кроз праксу се показало да факултетима не треба праламент, јер је он само још једна у низу пре-прека у остваривању студентских права. Још гора последица јесте то

�

Правник јун 2011. 10 академске вести

што се ствара могућност да се фа- култет не обраћа студентима већ парламенту, који често служи задо- вољавању интереса оних који су на његовом челу. Због тога се и приступило потрази за алтернати-вним решењем која се завршила организовањем збора“, каже Нико- ла Здравковић, студент Филозоф-ског факултета и активиста групе „Одбрани Филозофски“. Према ње-говим речима, Студентски парламе-нт не жели да се позабави конкрет- ним и важним студентским пита-њима која се сваке године понављају. Због тога је од велике важности да се што пре почне са решавањем проблема и да на њему ради што већи број људи. У својој изјави за „Правник“ он наглашава да пленум још увек нема велики утицај, јер је већи број заинтересoваних студената један од основних предуслова за његово успешно функционисање. „Пленум је у повоју и тек је почео да се развија. Тренутно нам је основни циљ да представимо студентима ње- гову неопходност, те се трудимо да их што боље информишемо. Шта-мпали смо плакате којима смо по-зивали заинтересоване да нам се прикључе, али трошкове штампања сами плаћамо, тако да не можемо много новца да издвојимо у те сврхе. Уколико некога занима како изгледа збор, о датумима одржав-ања најлакше се може инфомисати путем друштвене мреже Фејсбук.“

Здравковић на питање колико је мудро да свако има право гласа без обзира на то да ли и где студира, одговара: „Генерално, код пленума постоји потреба да се окупи велики број студената. Битно је да буде доб- ро усмераван и модериран, јер се полази од чињенице да присутни немају потпуну слику о неком про- блему. Када је тема правилно де-финисана и свима јасна, почиње расправа. Право да се укључе у дискусију имају сви, што је, ако мало боље погледате, сјајна ствар пошто се често дешава да студе-нти различитих факултета имају идентичне проблеме, али је кому-никација између њих лоша. Студе-нти Филозофског факултета можда нису упознати са дешавањима на Правном или било ком другом фа-култету. Баш због тога је битно да се окупи што већи број људи и да се сви укључе у расправу. На овај начин долази до размене искустава и мишљења, а то је, сложићете се, веома корисно.“

Пошто, бар у начелу, Студентски парламент треба да буде орган ко-ји ће званично представљати и саопштавати захтеве и одлуке сту-дената, поставља се питање ко ће

званично да буде „глас студената“ уколико дође до његовог укидања. Здравковић каже да не постоји једна особа која ће увек да преговара у име студената. На пленуму се сви проблеми прецизно дефинишу, а затим се на предлог гласањем бира особа која ће да изнесе њихове поједине захтеве.

Како све ово функционише сту-денти Филозофског факултета су имали прилике да виде и од коле-га са Филозофског факултета Све- училишта у Загребу. Наиме, тамо већ дуже време функционише пле- нум као тело које још увек нема формални статус, али постепено до- бија све већи утицај и окупља све већи број људи. Том идејом воде се и студенти из групе Одбрани Филозофски који су уверени да ће овај вид студентског организовања побољшати положај студената.

Срђан Стојаковић

Представљамо вам први студентски хуманитарни фонд

Осмех на дар!

Одзив студената и свих грађана добре воље који желе да помогну је сваке године све већи

Осмех на дар, први студентски хуманитарни фонд у Србији,

након само 3 године постојања оп-равдава своју сврху. Основан од стране студената и Правног факу-лтета 2006. године, израстао из ак-ције прикупљање новогодишњих пакетића за децу из најугрожени-јих енклава на Косову и Метохији, фонд „Осмех на дар“ шири своје активности. Учесици прве акције су својим ентузијазмом, жељом и несебичним залагањем успели да

покрену бројне познате личности из света медија, културе, спорта, као и студенте других факултета са чак четири универзитета. Званична церемонија оснивања Фонда одр- жана је на дан Светог Саве 2009. године у присуству бројних акти-виста, пријатеља акције и чланова управе и наставног кадра нашег факултета, који су од почетка да-вали подршку њиховој акцији.

„Осмех на дар“ је основан у форми фонда и чине га четири органа: Скупштина, Управни, Извршни и Надзорни одбор. Финансира се путем чланарина, поклона, добровољних прилога, донација, легата и заве-штања правних и физичких лица.

Основни циљеви Фонда су: пру- жање материјалне и моралне по-дршке деци са подручја Косова и Метохије, интерно расељеним ли-цима и избеглицама, као и помоћ социјално угроженој, болесној деци и деци са посебним потребама на целој територији Србији.

Њихова основна мисија је про-мовисање солидарности, племени-тих вредности и волонтерског ак- тивизма, првенствено међу млади-ма, али и свим осталим људима добре воље који желе и могу да допринесу остварењу предвиђених циљева. Фонд је отворен за пове-зивање и сарадњу са другим, слич- ним организацијама и институци-јама, као и подизања свести стано-вништва о постојећим проблемима у друштву.

Ове године акција се спроводи- ла на Правном, Економском, Сао- браћајном, Филолошком, Филозо- фском, Учитељском, Фармацеутс-ком, Богословском и Машинском факултету, Факултету организаци- оних наука, затим на Академији за дипломатију и безбедност, Високој пословној школи и у неколико средњих школа. Оно што веома охрабрује јесте чињеница са да су се ове године у акцију укључили и студенти из Крагујевца, Ниша и Новог Сада.

„Одзив студената и свих грађа-на добре воље који желе да помо-гну је сваке године све већи. Они свакодневно у холу Правног факу-лтета остављају слаткише, играчке, књиге и школски прибор“, каже Марина Ђогић, пи-ар менаџерка.

У клубу Cinema одржана јехуманитарна журка којој је при-суствовао велики број познатих ли- чности. Они су остављали своје новогодишње честитке и поруке, као и прилог за куповину пакетића намењених деци из енклава са те-риторије Косова и Метохије. Па-кетићи су се по први пут прикуп- љали и за децу која се лече од


�


малигних обољења и децу која по- хађају специјалне школе у Београду.

Студенти су заједно са деканом правног факултета проф. др Мир-ком Васиљевићем и продеканом за наставу проф. др Жиком Бујукли- ћем од 24. до 26. децембра 2010. године обишли енклаве: Суво Грло, Бање, Црколез, Осојане, Благача, Лепина, Липљан, Доња Гуштерица, Рабовце. У Бањској, Пећкој Патри-јаршији и Истоку су подељени па-кетићи деци из Бањске, Белог Поља и Истока. Њихов пут се завршио поделом пакетића у Шилову и Горњем Кусцу.

„Деца из енклава на Косову и Метохији немају прилику да често виђају људе ван свог села. Дешава-ло се да ми будемо први који су на-кон 1999. године ушли у то место. Њима пажња много значи, као што им значи и што смо дошли да се дружимо и играмо са њима и да заједно отварамо пакетиће. Њихова срећа и осмеси на лицима у тим моментима су непроцењиви, а тре-нутак када им донесемо пакетиће и кад се у учионицама чује само шуштање пакетића и дечја граја је неописив“ објашњава Ђогићева.

У оквиру овогодишње акције прикупљања пакетића, фонд је од- лучио да посебну пажњу посвети деци са инвалидитетом у специ- јалним школама у Београду. Том приликом организовано је више посета током новогодишњих и бо- жићних празника. У првој посе-ти, 28. децембра, студенти су об-радовали децу која похађају Специјалну школу „Милоје Па-вловић“. Ови малишани су добили новогодишње поклоне, школски прибор и гардеробу, а школа је до-била играчке које служе за развој моторичких способности. Следећа посета била је Специјалној школи ,,Антон Скала“ 30. децембра.

Од 1. фебруара у сарадњи са Националним удружењем родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) почео је пројекат „Време за шољи-цу разговора“. Сваког уторка и че-твртка активисти фонда посећују Универзитетску дечију клинику у Тиршовој улици као и Институт за онкологију и радиологију Србије и малишанима оболелим од малигних болести држе разне радионице. Пројекат има за циљ дружење са децом која због природе терапије често проводе и по неколико месеци у болници као и подизање свести о малигним обољењима код деце.

Ови људи улажу доста труда и напора да би бар на тренутак измамили осмехе на дечијим лицима. Ако могу они, можеш и ти!

Игор БожовићФото: Êоста Тодоровски

Tрибина поводом дана одрживог развоја

Êако сејеш, тако жањеш

„Око 5.000 људи дневно умре услед недостатка пијаће воде, док други због непажње потроше читавих 60 литара воде дневно само на прање зуба“ једна je од бројних узнемирујућих чињеница изречених на трибини одржаној у амфитетру Слободана Јовановића

Дана 10. маја 2011. године одр-жана је трибина на Правном

факултету у организацији студент-ског удружења ЕЛСА поводом Да- на одрживог развоја. Дан одржи-вог развоја је установљен пре чети- ри године поводом усвајања Нацио-налне стратегије одрживог развоја као догађај који се обележава у це-лој Србији.

Манифестацију је ове године ор-ганизовао кабинет потпредседника Владе за европске интеграције у сарадњи са Београдским универзи-тетом, Секретаријатом за заштиту животне средине и студентском ор-ганизацијом AIESEC. Циљ је пр-омовисање концепта одрживог раз- воја и подизање свести грађана Србије о значају одговорног пона- шања према друштвеном и приро-дном окружењу, као и проналажење конкретних решења за промену тренутне ситуације.

Овогодишња манифестација је посвећена младима и њиховом раз- умевању значаја ове сложене тема-тике. У улози водитеља нашли су се Драган Илић и Горица Нешовић, водитељи јутарњег програма на Ра- дио Београду, док су се у улози пре-давача нашли стручњаци из обла- сти екологије, заштите животне ср-едине и одрживог развоја, али и студенти, чланови AIESEC-а.

Публици се први обратио проф. др Бранко Ковачевић, ректор Уни-

верзитета у Београду, који је указао на оштећеност озонског омотача и проблеме климатских промена, истакавши да едукацију о значају животне средине треба започети од младих људи.

Продекан за наставу Правног факултета, проф. др Жика Бујук-лић, нагласио је да ће напретка би-ти тек онда када будемо схватили да треба да почнемо да се бавимо овим проблемом првенствено због себе са-мих јер ћемо само тако обезбедити бољу будућност, како нама, тако и наредним генерацијама.

Следећи говорник био је Горан Триван, секретар за заштиту жи-вотне средине Града Београда. Из његовог говора могло се сазнати да је ситуација у свету, по питању екологије, веома лоша: да 5.000 људи дневно умре због недостатка пијаће воде, док човек дневно при прању зуба потроши готово 60 ли-тара воде, затим да се годишње по-сече 13 милиона хектара шума и да се не засади исти број заузврат. Међутим, нагласио је да је касно за песимизам и апеловао да свако од нас може много да учини. Такође је додао и да би свако садњом само два дрвета могао да обезбеди довољно кисеоника за цео свој живот. Триван је навео и то да је Београд издвојио значајна сретства за пошумљавање неколико стотина хектара земље, што би у значајној мери требало да допринесе побољшању квалитета ваздуха у главном граду.

Следећи предавачи су били студенти – представници AIESEC-а који су нам послали поруку да сваки појединац може да се укључи у за-штиту природе и животне средине путем рециклирања, пошумљавања, коришћења папирних кеса уместо пластичних и др.

Гости манифестације били су и представници Strawberry energy group (тим младих људи који је са својим пројектом јавног соларног

�

Правник јун 2011. 12 академске вести

пуњача мобилних телефона освојио бројне награде) као и представница пројекта „Одрживе навике за одр-живи развој“.

На крају трибине пуштене су и видео поруке у којима се пуб-лици обратио потпредседник Вла- де за европске интеграције, г. Бо-жидар Ђелић и глумац Зоран Цви-јановић рекавши да је одрживи развој филозофија која значи да планету треба да оставимо у бољем стању него што смо је затекли и да би она требало да се заснива на уравнотеженом социјалном развоју који поштује екологију.

Трибина је завршена предава-њем захвалница предавачима и го-стима. За крај је пренета и поука да одрживи развој подразумева ск-ладан однос екологије и привреде како би се природно богатство зе- мље сачувало, као и да нико више нема тај луксуз да буде само пос-матрач, већ је потребно да сви дамо сопствени допринос због наше мо- ралне обавезе према будућим нара-штајима, јер човек представља нову природну силу која уз солидарност може постати веома моћна.

Александра Херцеговац

еЛСа-ине активности

Трећа Елсина школа за будуће лидереЕЛСА је организовала у Крупњу

(поред Лознице), у периоду од 3. до 6. марта, трећу по реду школу за будуће лидере „Право и институци-је ЕУ“. Концепција школе подра-зумева проучавање лидерских ве-штина, а поред тога сваки семинар има предавања везана за одабрану, централну тему. Овога пута обрађе-не су теме: историјски развитак ин-ституција ЕУ, Србија и ЕУ, развој сарадње у области послова право-суђа и унутрашњих послова у ЕУ, имунитети и привилегије у ЕУ пре- ма протоколу Лисабонског спора-зума, људска права у ЕУ и процес доношења одлука у ЕУ. Предавачи су били са Правног факултета, Фа- култета политичких наука из Канц-еларије за европске интеграције и активисти и активисткиње из не- владиног сектора. Тренинге лидер-ских вештина, као што су писање пројеката, преговарање, јавно за- говарање, тимски рад, CV и мо-тивационо писмо, управљање вре- меном, држали су чланови ЕЛСА-е и активисти невладиног сектора који имају дугогодишње искуство у држању тренинга. Знања и ве-штине стечене на овом семинару представљају неизоставну допуну

формалном знању која је неопходна савременом правнику. Најуспешни-јем учеснику ове школе обезбеђена је пракса у Канцеларији за европс- ке интеграције.

Основана Êровна организација младих Србије

Делегати ЕЛСА-е учествовали су у оснивању Кровне организаци-је младих Србије (КОМС), које је организовано на Тари од 10. до 13. марта 2011. године, под покро-витељством Министарства за омл-адину и спорт. Међу педесетак нај-јачих омладинских организација, своје место међу оснивачима про-нашла је и ЕЛСА Београд.

КОМС је највише независно пре-дставничко тело младих у Србији, чија је мисија да заступа интересе младих развијајући партнерски од-нос са државом, међусекторску и међународну сарадњу, подстичући активно учешће младих и органи-зацијски развој својих чланица. За председника Управног одбора иза-бран је Вукашин Гроздановић из Омладине Јазас-а, Нови Сад, а за заменика председника Управног од- бора Горан Милојевић из Елсе. У управни одбор ушли су и Милена Пецарски из Савеза извиђача Ср- бије, Валентина Антић из Едука-тивног центра Крушевац, Онорина Ђорђевић из Еуро26, Владимир Новаковић из Младих истражива-ча Србије и Петар Ступар као не-зависни кандидат.

Студентска посета Áања ЛуциУ априлу ове године студенти

нашег факултета, чланови ЕЛСА-е путовали су у Бања Луку у оквиру студентске посете колегама. Дома- ћини су били на највишем нивоу, организовали су пријем на факу-лтету, трибину и обилазак града. Успостављени су одлични конта-кти и договорена је будућа сарадња. Чланови ЕЛСА-е Београд помогли су и подржали оснивање ЕЛСА-е Бања Лука, упутивши колеге у рад организације

Успешна изборна скупштина за елсу Áеоград

На Сребрном језеру је од 12. до 15. маја одржана Национална скупштина Европског удружења студената права (ЕЛСА) Србије у организацији локалне групе ЕЛСА Крагујевац. Овом приликом су се чланови Елсе упознали са извешт-ајима о раду Националног борда ЕЛСА-е Србије и локалних ЕЛСА група, као и са одлукама са инте-рнационалне скупштине ЕЛСА-е.

Скупштина је за ЕЛСА-у Беогр-ад била веома успешна. Унапређени су већ одлични контакти са кол-егама из Новог Сада, Ниша и Крагујевца. Локална група Беогр- ад је добила признање као најак-тивнија локална група, што се по-тврдило и при избору кандидата за Национални борд јер је од седам чланова Националног борда чак троје из Београда – за председника ЕЛСА-е Србије је реизабран Горан Милојевић, за генералног секрета-ра изабран је Мики Видаковић, а Биљана Боровац је изабрана је за потпредседницу за маркетинг.

Поред успешног формалног дела, чланови ЕЛСА-е су имали прилике да уживају у лепом времену на Сребрном језеру и незаобилазном дружењу и проводу познатијем као ЕЛСА спирит, са колегама са дру-гих правних факултета у Србији.

Праксе за наше студентеЕЛСА се потрудила да обезбе-

ди праксу за студенте нашег фа-култета. У овој школској години реализоване су праксе у Првом основном суду, адвокатској канце-ларији Трифковић, Агробанци, Ка-нцеларији за европске интеграције. Више од 40 студената имало је пр-илику да похађа стручну праксу, стекне нова знања, побољша своју биографију. Четворо полазника пр- аксе је обезбедило себи приправн-ички стаж, а један полазник који је завршио факултет и стално запо-слење. ЕЛСА је обезбедила и праксе у току лета у Адвокатској канцела-рији Цвјетићанин и у организацији Про Боно. Ана Костић, Мики

Видаковић, Горан Милојевић

Фото: Горан Милојевић

�


Belgrade Open 2011

Áританска дебата у српском парламенту

„Београде, управо си подигао дебату на виши ниво, хвала ти на најбољем турниру икада!“, поручили су гости из иностранства

ПРАВНИ факултет је у периодуод 25. до 28. фебруара био до-

маћин 10. међународног дебатног ту- рнира „Belgrade Open“. У питању је такмечење које организује универ-зитетска дебатна мрежа Отворена комуникација, коју чине дебатни кл-убови Београдског универзитета, а међу којима је најбројнији Дебатни клуб Правног факултета.

Отворена комуникација је непр-офитна организација основана '97. године на Правном факултету и промовише дебату као образовни метод и средство друштвене кому-никације кроз низ активности, по- пут организовања семинара, курс-ева, турнира и јавних дебата. Чине је највећим делом студенти и њи- хови професори са Правног, Еко-номског, Филолошког факултета, ФПН-а и ФОН-а.

О великом значају дебате гово-ри и чињеница да је у земљама западног света незамисливо да неко постане посланик у парламенту, а да претходно није био члан деба- тног клуба током студија, управо због вештина које се тамо стичу, а то су развој критичког мишљења и културе дијалога, аргументовано вођење расправе, аналитичност, као и обавеза да се саслушају и испоштују аргументи друге стране, како би се раздвојиле важне ин-формације од неважних.

Belgrade Open је један од највећих дебатних догађаја у Европи и тре- нутно највећи дебатни турнир пос- ле Европског универзитетског де- батног првенства. На турниру је заступљен британски парламента-рни формат дебате, који се користи на европском и светском првенству, и то на енглеском језику. Поред домаћих такмичара, на турниру је учествовало 140 дебатера из Ауст- рије, Босне и Херцеговине, Франц-уске, Грчке, Хрватске, Холандије, Мађарске, Македоније, Немачке, Русије, Румуније, Словеније, Слова-чке, Турске и Велике Британије. Турнир је отворен за све дебатере, премда се највећим делом такмиче студенти са европских универзитета који се припремају за предстојеће Европско првенство у Ирској. По-ред тога, овај турнир је изузетна прилика и за све почетнике да уче од неких од најбољих европских и светских дебатера.

Свечано отварање турнира је одржано у петак, 25. фебруара, у Скупштини града, где је била орга-низована презентациона дебата у којој су учествовали неки од нају- спешнијих дебатера на свету. Све рунде током турнира су се одржале на Правном факултету, док се фи- нална дебата одржала у Дому Нар-одне Скупштине 27. фебруара. У фи-налу је победу однео словеначко–хрватски тим.

Поред одличне организације са- мог турнира и јаког судијског па-нела, Отворена комуникација се потрудила и да учесницима обез-беди добро дружење и провод у нашем граду. О одличном турниру и проводу се и данас прича, а у прилог томе нам говоре сви ком-

Фото: милена Гошевски

ентари и поруке страних учесника: „Огромно хвала организаторима и волонтерима! Ово је стварно био изврстан турнир са сјајним друже-њима! Београд ми већ недостаје!“. Неки су били одушевљени завид-ном организацијом турнира: „Беог- раде, управо си подигао стандарде за сваки други дебатни турнир!“, а неки су се можда префорсирали у проводу: „Лежим у кревету полу– мртав. Београд узима оно најбоље од нас. Хвала свима на најбољем турниру икад!“

Наравно, организација овако ве- ликог турнира, поред помоћи Пра-вног факултета, не би била могућа без подршке и пријатеља турнира. Организација већ годинама уназад сарађује са ОЕБС-ом, градском уп-равом Београда, као и са Холанд-ском амбасадом. Поред њих, међу пријатељима турнира нашли су се и Делта ђенерали, Гала вода, Кока-Кола, Ред Бул, Карлсберг Србија, Вип, ГСП Београд и многи други. Такође треба поменути и бројне волонтере који су помогли да се цео турнир заврши у најбољем реду, без иједног инцидента.

Због успеха у организовању овог турнира, Отворена комуникације је поднела кандидатуру Универзитета у Београду за организовање Евро- пског универзитетског дебатног пр-венства 2012. године. Судећи према утисцима гостију из иностранства, шансе да се то оствари су врло ве- лике. Ако успеју са својим плано-вима, Београд ће следећег лета бити центар слободе говора и кр- итичког размишљања, а Београд-ски универзитет ће постати препо-знатљивији у академским круговима Европе. Александра Херцеговац

Успеси дебатера на међународним такмичењима

на VI Дебатијади у Мостару, одржаној 15. и 16. априла, међу 10 најбољих говорника такмичења се пласирало чак петоро студенстс Правног факултета у Београду. Посебан успех су оствариле бруцошкиње, Јелисавета Станишић и Маја Добрић, које су учествовале у финалу такмичења.

Младен Шулеић, такође студент нашег факултета, у Хрватској је другог викенда маја на међународном дебатном турниру – Split Open 2011, освојио пето говорничко место.


ко од нас може одвојити два сата недељно како би се посветио нече-му што воли. Наравно, окупљања зависе и од обавеза студената, па у испитним роковима паузирамо“ изјавио је Ранђеловић.

Клуб љубитеља шаха је први клуб овог типа на нашем факултету и формално је основан априла пр- ошле године уз сагласност декана проф. др Мирка Васиљевића и та- дашњег студента продекана, Фили- па Бојића. Други факултети, попут Богословског, одавно имају добро организоване шаховске клубове, који на такмичењима остварују за-пажене успехе.

Иако окупља аматере, клубу су се придружили и шахисти који су остварили завидне резултате на разним такмичењима, попут Ивана Чавдаревића, вицешампиона Југо-славије из 1998. године и Ане Васи- љевић, вишеструке првакиње Бео- града.

„Рат на 64 поља је и даље велики изазов и задовољство и заиста ме радује што нас је факултет подр- жао у жељи да се окупимо. Надам се да ће нас подржати и финанси-јски кроз обезбеђивање табли и са- това, како бисмо имали услове да се припремамо за предстојећа так-мичења на нивоу Универзитета, што би веома значило и будућим шахистима са нашег факултета“, ка-же Ана. Наталија Богдановић

академске вести


Основан Êлуб љубитеља шаха

Играте ли шах?

Студенти сада као ваннаставну активност могу да изаберу и шаховски клуб

НА ИНИЦИЈАТИВУ студената, на нашем факултету је основан

Клуб љубитеља шаха који прима све заинтересоване студенте амате-ре. Жељко Поповић, један од осни-вача, каже да није потребно посе-бно знање и умеће у овој игри да би се студенти прикључили дружини.

„Потребна је само љубав према шаху и дружењу са колегама. Орг-анизовали смо се како бисмо ани-мирали студенте да се прикључе ваннаставним активностима. Заинт-ересовани могу доћи сваке среде у 17.00 часова у Форум Романум да се друже са нама. Наш клуб има циљ да се прошири, тако да су и професори, поред студената, добро-дошли“, поручује Поповић.

Жељко Ранђеловић, од кога је потекла иницијатива за оваквим дружењем, каже да овај клуб није организован као остали шаховски клубови, тако да нема председника, нити наплаћује чланарину својим члановима.

„Имамо двадесетак сталних чла- нова са свих година студија и оку-пљамо се редовно. Мислим да сва-

Одржан еУрОмУН у мастрихту

Студентски свет мултилатералне дипломатије

Веома успешном ЕУРОМУН-у претходиле многобројне конференције, међу којима и БИМУН 2011

У ХОЛАНДСКОМ граду Мастр-ихту, у периоду од 4. до 8. маја,

одржан је ЕУРОМУН, Европски модел Уједињених нација, који је окупио преко 560 студената из ви- ше од 50 земаља света, симулира-јући рад 13 тела најзначајних међу-народних организација.

Овај догађај је намењен студен-тима свих профила, а циљ је њихо- во упознавање са радом међунаро-дних институција, кроз симулацију рада органа Уједињених нација, Светске трговинске организације, НАТО-а и Европске уније. Студе-нти учествују као „дипломатски пр- едставници“ земаља које им се до-дељују пре конференције, што зна- чи да морају бити упознати са ку-лтуром и политичким интересима других држава. Наравно, симула-ције се одржавају у складу са свим правилима процедуре и ди-пломатског понашања која се при-мењују и на заседањима стварних органа ових организација.

Међутим, ЕУРОМУН није једи-на конференција овог типа – пост- оје и друге, базиране на овом при-нципу и тематици, које делују на ужем плану, али су свакако веома значајне. Такав је пример и Београ-дски међународни модел Уједиње-них нација, БИМУН, који је одржан од 17. до 20. марта ове године, са иначе завидним историјатом, који почиње 2004. године. Многи уче-сници конференције у Београду су били учесници и на ЕУРОМУН-у, међу којима су запажено место има- ли и студенти Београдског униве- рзитета, од којих су Зоран Сокић (Правни факултет) и Милош Ди-митријевић (Факултет политичких наука) учествовали као најбољи делегати на БИМУН-у.

Према речима Соње Радовић, наше колегинице и чланице органи-зационог тима БИМУН-а, која је била и у Мастрихту, највећа похва- ла која се може упутити организа-цији јесте та што је окупила велики број људи који су се бавили важ- ним темама, актуелним на светској позорници. Са друге стране, приме- ћени су недостаци у одржавању са- мих дебата, што само показује

колико је тешко организовати ова-ко велики догађај.

Но, то свакако није утицало на добру атмосферу која је владала ме-ђу учесницима. „Толики број људи различитих интересовања на једном месту, рецепт је за добре дебате, за- баве и контакте који ће остати мно-гима у сећању за читав живот“, ка- же Зоран Сокић, један од најбољих делегата БИМУН-а, који је учест-вовао и на ЕУРОМУН-у. На пита- ње да ли се конференција одржана у Београду може поредити са овом у Мастрихту, Зоранов став је да му наша конференција умногоме парира, а да је једина предност ЕУРОМУН-а заиста импресиван број учесника.

Нашим студентима је било од великог значаја и то што су током боравка у Холандији успели да посете веома значајне међународне иституције, попут Међународног кривичног суда, Међународног суда правде, Међународног трибунала за бившу Југославију и друге инс-титуције, што је за њих био по- дстрек и, по мишљењу наше коле-гинице Соње, једно незаборавно ис-куство. Слободан Тривић

Правник јун 2011. 15Интервју

Како сте се одлучили за студије права? Да ли сте можда желели да студирате још нешто?

У средњој школи моје опредељење ишло је у правцу новинарства. За- нимале су ме и књижевност и фи-лозофија. У тој недоумици сам, као и сви остали који не знају шта би да упишу, завршио на Правном фа-култету. Наравно, нисам се покајао.

Када сте схватили да је про-фесорски позив оно чиме желите да се бавите у животу? Да ли сте то желели од самог почетка студија или Вам се та жеља јавила касније?

Када сам завршио факултет, ни-сам одмах уписао постдипломске студије, желео сам да радим. Први конкурс за који сам поднео пријаву, и нисам прошао, био је за припр- авничко место у Трећем општинс-ком јавном тужилаштву у Београду. Затим је уследио низ конкурса који нису имали везе са правосуђем и факултетом. То се свело на две оп-ције. Прва је било радно место у фабрици боја и лакова „Дуга“, а др-уга посао асистента за предмет Кр-ивично процесно право у Вишој школи унутрашњих послова у Зе-муну. Сад можете да наслутите от-куд ја овде. Након магистратуре, прошао сам на истом конкурсу овде на факултету.

Будући да сте као студент и сами учествовали у уређивању листа Правник, можете ли нам испричати нешто о својим иску-ствима из тог периода?

То је једно сјајно искуство, оно које остаје незаборавно. То време познато ми је по нашем покушају да изнедримо што бољи часопис. Како се ради о периоду краја осамдесе- тих, још увек је постојао једнопар-тијски систем, али и јаки наговеш- таји да се иде ка вишепартијском. Тада смо интервјуисали Вука Дра- шковића као вођу опозиције. Са-говорник нам је био и покојни проф. Миладин Животић, један од наших великих дисидената. Све у свему, лепе ме успомене вежу за ту редакцију; и данас у својој архиви имам неке од бројева Правника.

Кривично процесно право ст- уденти сматрају једним од нај-

тежих предмета на основним студијама. Да ли бисте могли да им упутите неки савет за успе-шније спремање испита и боље разумевање материје?

Овакви предмети се најбоље уче кроз практични приступ. Идеално би било да се неко време проведе на пракси у суду, али да и колеге са праксе чешће долазе на факултет. Неопходан је спој теорије и пра- ксе. А моја улога, као и свих про- фесора на факултету, јесте да помо-гнемо студентима да лакше схвате област која се зове право. Ја нисам на овом месту да бих показао да бо-ље знам од студента, већ да просу- дим коју оцену завређује знање које се овде покаже. Морам признати да је и мени током студирања ово био један од мрскијих предмета.

Такође сте и професор на пр- едмету Право привредних прес-тупа и прекршаја, на пословно- правном смеру. Регулисање кри- вичне одговорности правних ли- ца још увек је и у свету и код нас предмет великих спорења. Како оцењујете нашу правну регула-тиву у овом погледу, поготово након доношења Закона о одг-оворности правних лица за кри-вична дела?

То је неминовност коју су мање- више све, а посебно државе конти-ненталног и англоамеричког права, уредиле. Ми већ имамо у области казненог права одговорност прав- них лица за прекршаје и привредне преступе, та чињеница чини логи-чним да се и овај сегмент одговор-ности као што је одговорност прав- них лица за кривична дела размо- три и уведе у наш правни систем. То је овим законом уређено, али је при- метно да се пракса врло тешко од- важује да крене са његовом при-меном. Учинилац дела још увек се физички индивидуализује, а овде се не ради о физичком већ о правном лицу.

Да ли сматрате да пракса на- шег кривичног поступка испу-њава светске стандарде у погле-ду заштите права свих учесника у поступку?

Углавном задовољава стандарде. Јавља се проблем суђења у разум- ном року али то је проблем и у зем- љама региона и света. Било је слу- чајева када је наша држава била осуђивана због непоштовања ста-ндарда. Пример је случај Матијевић. Ту је била повређена претпоставка невиности јер је жалбени суд у од- луци којом оправдава да неко лице остане у притвору, искористио та- кву формулацију и рекао да ће ли- це остати у притвору јер је извр-шило кривично дело. Мислим да Србија јесте на трагу тога да своје обавезе поштује, али нормално је да у том процесу прави грешке. Њих исправља суд у Стразбуру, али и Уставни суд Републике Србије који такође има ту надлежност.

Ускоро ће се пред Парламен-том наћи предлог новог Закона о кривичном поступку у изради чи-јег нацрта сте и сами учествова-ли. Које новине нас очекују усва-јањем овог закона и који разлози су утицали на јављање потребе за доношењем новог ЗКП-а?

То је покушај Србије да одговори на захтеве који јој се постављају. Промене које се кроз тај законик предвиђају су великог обима и требало би да допринесу ефикасн-ости поступка. Али то је лакше ре- ћи него урадити. Национална страте-

Интервју: проф. др Горан Илић

Несуђени правник у Уставном суду

Проф. Горан Илић за „Правник“ прича о својим студентским данима, запослењу на Правном факултету, ангажману у Уставном суду Србије као и о чињеницама које су пресудно утицале да од особе која није желела да упише студије права постане један од најцењенијих стручњака у земљи



гија за реформу правосуђа већ је дала наговештај у ком ће правцу ићи промена. Ту је речено да јавни тужилац добија примат у истрази, а да је задатак судије да се стара о заштити слободе и права грађана. То је та основна идеја. Судија треба да суди, а тужилац се бави дока-зима јер без квалитетних доказа, не би смео ни да размишља о изласку пред суд. Европа је препознала да нови закон има системску вредно-ст, и да не можемо говорити о успешној реформи правосуђа, а да нисмо реформисали начине који ом-огућавају ефикасније и фер суђење.

Шта за једног правника пре- дставља избор за судију Устав-ног суда? Сматрате ли то своје-врсном круном каријере?

To je једна лепа ствар, за мене значајна због тога што представља спој теорије и праксе. Оно што је у мом усавршавању остало недорече-но је чињеница да нисам положио правосудни испит. Истина, постоји одредба која каже да предавач на позитивно-правном предмету може да се упише у адвокатски именик уколико је редовни професор. Ипак, када се толико година бавите овим послом онда о пракси и не размиш-љате, али увек постоји једна по-треба да се запитате како бисте примењивали оно што тумачите и што презентујете студентима. Ово је та прилика, да се нађете у том кругу од 15 људи који су завредели својим референцама да ту буду и да имате овлашћења која омогућавају да ви будете она последња брана пре Европског суда за људска пра- ва. Имао сам прилику да радим на плану нормативног ангажовања у радним групама које су израђивале поједине законе као што су Закон о одговорности правних лица за кривична дела и Закон о међуна-родној правној помоћи у кривичним стварима, али ово је ипак нешто друго. Овде све своје знање приме-њујете на један конкретан случај.

Изабрани сте за судију Уста-вног суда пре нешто више од годину дана. Колико сте до сада задовољни својим ангажманом?

Крајем априла 2010. године сам изабран и још увек сам на некин начин „тазе“ судија. Оно што је ве- лико у тој професији је опредељи-вање. Увек морате себе да прове-рите, да донесете неку одлуку, ко- лико год она јавности била прихва-тљива или неприхватљива, да доне-сете одлуку која је према вашем зна- њу и професионалном уверењу је-дина могућа. Мој мандат у суду би требало да траје 9 година, али жи-вот носи промене, па од некога ко

упште није размишљао о праву сада говорим са позиције некога ко је професор и ко је судија Уставног суда. Када сам такву понуду добио највише сам се питао колико ће ми времена остати за приватни живот, за породицу. Када имате мање вре- мена на располагању, морате га мн- ого рационалније користити. Задо- вољан сам у том смислу што ус-певам да „играм“ на две стране и настојим да дам свој максимум на обе. У Уставном суду сам у области кривице на свом терену, као риба у води, али имам и прилику да се у другим областима права преиспитам, изразим, докажем, чак и погрешим. То је ствар на коју би било ко у позицији правника тешко рекао „нека, хвала“.

Члан сте Комисије за помило-вање председника Републике. Можете ли нашим читаоцима појаснити рад тог тела?

Комисија за помиловање је тело које је по свом карактеру савето-давно. Председник Комисије је про- фесорка Радмила Васић, професор нашег факултета. Чланови комиси-је су још и професор Тибор Варади, проф. Виолета Беширевић, проф. Радован Биговић, који је свештено лице и универзитетски професор, као и секретар Комисије, г. Немања Ненадић, програмски директор Тр- анспарентност Србија, организације која се бори против корупције. Наш задатак је да молбе које присти- гну председнику сагледамо у светлу постојања околности које дају мо- гућност да се о помиловању уоп- ште размишљати. Затим да предсе-

днику предложимо да има основа за помиловање у неком случају и да сугеришемо у ком правцу би оно евентуално могло да иде: ослобођења од казне, промене казне затвора у условну осуду или да неко евентуално чак ни не буде упућен на издржавање казне. Наша сугестија председника не обавезује, он може поступити супротно од онога што ми предложимо. Највећим делом, колико сам упознат, председник је поштовао сугестије Комисије.

Такође сте и члан редакције часописа Crimen. Како је дошло до оснивања једног таквог часо-писа који се бави искључиво кри-вичноправном науком? Иако су до сада изашла тек два броја да ли су га људи из струке успели препознати као вредан извор информација?

Почаствован сам што сам у тој редакцији. Највеће заслуге за покретање свега има проф. ЂорђеИгњатовића, а свакако је незаоби- лазан и проф. Зоран Стојановић. Свакако да има потребе за специ-јализованим часописом ове врсте. Имамо Ревију за криминологију и кривично право, али која губи мало на темпу у излажењу. Других спе-цијализованих часописа из области кривичног права готово да и нема. Чини ми се да учешће највећих име-на кривичне струке и науке из света као што су проф. Клаус Роксин и проф. Жан Прадел говори да би то требало да буде озбиљан часопис који ће бити референтан за свакога ко се бави кривичним наукама.

Да ли као особа која је веома ангажована у струци постижете и да се бавите неким хобијем?

Најлепша ствар је време које пр-оводим са мојим синовима који имају непуних 5 и 4 године. То је оно што вас највише растерећује, испуњава и даје вам онај фини баланс у односу на струку и професију. Ни-када нисам имао проблем са сло-бодним временом, проблем је једи- но што га немам довољно. Не до- живљавам читање лепе књижевно-сти као хоби, доживљавам то као потребу, коју, нажалост, немам пр-илику да задовољим у оној мери у којој за то имам потребу. Због оне дилеме са почетка приче „шта ћу ја у праву када тамо нема књижев-ности“ и свега онога што је мени значило и што ми и дан – данас зна- чи, то је оно што покушавам да ко- лико – толико одржим на површи-ни, да не кажем да ми је та лађа потонула. На сву срећу, држи се још увек. Видећемо докле.

Стефан БојовићАлександра Гајић


Интервју

�


Како успостављате ауторитет и какав однос градите са студе-нтима који су, практично, Ваши вршњаци?

Не размишљам о ауторитету; тр-удим се да им помогнем да савлада-ју градиво и не држим никакву ди- станцу.

Како Вам се указала могућност за похађање школе при амбасади Руске федерације? Шта сте мо-рали да жртвујете да бисте са само 19 година дипломирали?

У ту школу сам кренула по препоруци психолога који ме је тестирао за упис у школу, када сам имала 6 година. Руска класична ги-мназија траје 11 година, а пошто сам на крају 6. разреда положила и седми, завршила сам средњу шко-лу са 16 уместо са 17 година, као остали ученици из мог разреда. Ка-да сам уписала факултет била сам млађа од осталих колега 3 године, али то већина није ни знала до до-деле диплома. Дипломирала сам са 20 година, идући редовно на сва предавања, вежбе и стручне групе и чистећи сваку годину у јуну. Ства-рно сам много радила те четири го-дине, али нисам ништа жртвовала; мислим да сам одлично искористи-ла све што нам је пружено од стра- не професора и асистената.

Да нисте студирали право, који бисте факултет похађали и шта бисте радили да нисте асистент?

Нисам разматрала ни један други факултет, право је моја љубав од детињства. Као мала сам се играла адвоката, што бих и постала да ме током студија неколико професора није инспирисало да се и сама опр-обам у позиву предавача.

Како је изгледао један Ваш просечан дан док сте били сту- дент? Шта можете да препору-чите нашим колегама као кључ успешног студирања?

За мене је први семестар био најнапорнији, мада је и касније би- ло доста ситуација да сам буквално проводила цео дан на факултету. Викенд ми је служио да се припре-мим за наредну радну недељу и да се мало забављам са друштвом. Пр- ијатељи које сам стекла на првој години, уз моје другове из детињ-ства, јесу друштво са којим се и

даље редовно виђам. Мој кључ ус-пеха је у комбинацији љубави према професији, преданом раду и спрем-ности да брзо исправљам своје гре- шке.

Шта Вам је прва асосијација на (не тако далеке) студентске дане?

Фасцинираност установом, сва-кодневни улазак у амфитеатре где су значајни људи учили и предавали, дружење, занимљиви часови код неких професора...

Поред великих обавеза на фа-култету, да ли имате времена за неки хоби?

Имам доста обавеза, али и до-вољно слободног времена. Бавим се писањем, играњем ФРП-а (Fanta-sy rolеplay) са друштвом (прилично често), идем на скоро све рок и ме-тал концерте у Београду и на Егзит, али и на концерте класичне музике. Скупљам разне ствари, на пример скупљам и фарбам Ворхемер (Warha-mmer) фигурице, али имам и солидну колекцију хладног оружја. Играм игре на компјутеру, доста читам и почела сам да учим трећи страни језик.

Какви су Вам планови за бу-дућност? Где видите себе за 5 и 10 година? У Србији или негде у иностранству?

Професионални план ми је да завршим докторске студије, да се мало више бавим правном истори-јом Средњег века и да научим још који страни језик. Приватно, план-ирам да се удам кад докторирам. За одређени број година видим себе на факултету, где са више искуства и више знања могу више и да по-могнем студентима и пренесем им оно што сам ја већ савладала. Сту-дентима сам увек на располагању и могу да ми се обрате лично или имејлом око било ког проблема. У иностранство бих можда ишла на стручно усавршавање и ишла сам често туристички, али ми је потпу-но неприродно да тамо заснујем свој живот. Сувише сам везана за свој језик, земљу, рођаке, пријатеље... А страшно су ми непристојне приче о одласку из финансијских разлога. Као када бисте, кад завршите фа-култет, пожелели да промените по-родицу, јер ова (која вас је ишко-ловала), можда сиромашна и недо-вољно образована, више није на ва-шем нивоу. Крајем 19. и почетком 20. века српски интелектуалци – школовани напољу, углавном у Француској и Немачкој – враћали су се у Србију и помагали да се оснују високе школе и научне ус-танове и да се подигну стандарди образовања. Ако су то Милутин Ми-ланковић и други изузетни људи сматрали својом дужношћу, онда ја сматрам примитивним разматрања о материјалним предностима рада у иностранству. Не треба бежати од својих корена – напротив, потребно је учинити све да изађемо из разних проблема које смо наследили. Логи-чно је да највише може да учини најобразованији слој друштва, у који је и највише уложено. Ђ. Боричић

Интервју: Нина Êршљанин

Изванредан успех уз минималне жртве

У интервјуу за наш часопис, најмлађи асистент на Универзитету, Нина Кршљанин, говори о својим студентским данима, начинима на које проводи слободно време и плановима за будућност


Интервју


Шта за Вас представља адво- катура?

Адвокатура је професија, али по мом мишљењу, то је пре свега начин живота. Бити адвокат значи бити слободан, неустрашив, правдољуб- ив, поносан, одлучан, независан од било кога или било чега. Адвока-тура тражи целог човека, његову пуну посвећеност праву, предметима и поготову клијенту, јер ми смо ту за њих, да им будемо последња линија одбране од разноразних правних проблема који их притискају. Адво-кат је врло често својој странци пси-холог и психијатар, а готово увек пр-ијатељ коме се све може испричати, а од њега добити мудар савет и то- пла реч искрене подршке.

Који разлози су окупили адв- окате са тек положеним право- судним испитом у секцију Младих адвоката?

Група ентузијаста и истинских заљубљеника у свој животни позив је дошла на идеју да покуша да ок-упи младе адвокате на почетку ка-ријере који би се кроз рад секције упознавали, дружили, дискутовали о проблемима које имају и заједно са старијим колегама тежили ка унапређењу и модернизацији про-фесије на традиционалним и чвр-стим темељима српске адвокатуре. Идеја је преточена у дело тако да је секција Младих адвоката Београда основана 26. децембра 2009. године. Са поносом морам да истакнем да нам је на оснивачкој скупштини по- часни гост био „отац“ српске адво-катуре, г. Вељко Губерина. Од осн- ивања до данас, кроз њен рад је прошло око 150 адвоката, што је охрабрујући показатељ који дока-зује да је београдска, а самим тим и српска адвокатура, здрава, јер млади адвокати, упркос свакодне- вној тешкој борби за преживљава-ње, проналазе време и посвећују га волонтерским активностима.

Наша секција Младих адвоката Београда се активно бори против рекламирања путем писаних или електронских медија, надриписар-ства, адвокатских привредних дру-штава, као и обавезног осигурања. Разматрамо нацрте Закона о адво-катури, ЗКП-а, као и Закона о но-тарима, које као кукавичје јаје на

брзину покушавају да нам подметну и на тај начин на мала врата оза-коне одредбе које би обогаљиле ад-вокатуру. Ми се такође залажемо за равноправну заступљеност свих колега приликом додељивања слу-жбених одбрана и привремених за-ступања, инсистирамо на исплати зарађених хонорара по том основу, а који нам се од стране Министар-ства правде не исплаћују по годину и више дана, као и за решење мно-гих других проблема који нас муче, а свакодневно се са њима сусрећемо.

Реците нам нешто о сарадњи са Студентским парламентом Правног факултета?

Врло значајан за адвокатуру, али подједнако користан и за студенте државног Правног факултета у Бе-ограду, који је наша кућа, за коју смо сви врло везани, и из које смо сви потекли, јесте споразум о сара-дњи Младих адвоката и Студент- ског парламента на челу са њего-вим председником Милошем Вазу-ром, којим је уговорено да студенти завршних година долазе да раде у адвокатским канцеларијама и на тај начин стичу неопходна практи-чна знања и пре завршетка студи-ја, која ће им касније бити од велике користи и која ће им помо- ћи да се лакше определе којим пу-тем њихова даља правничка кари- јера треба да иде. Такође бих се за-хвалио на искреној подршци де-кану, проф. Мирку Васиљевићу, који је ову сарадњу подржао и који све чини да се сви који смо на том факултету дипломирали, или тек треба да дипломирамо, осећамо као велика и сложна породица.

Пажњу јавности је прошле го- дине привукао сукоб у Адвокатс-кој комори између великих и ма-лих канцеларија. Коју сте страну Ви заступали и које је Ваше ми-шљење о овоме?

Неколико година уназад појави-ла се нова претња независној, изво- рној адвокатури, у облику корпо-рацијских, бројчано великих, али суштински и адвокатски гледано безвредних канцеларија, у којима адвокати губе сопствени идентитет и достојанство и постају део безли-чне множине. Захваљујући подршци одређених интересних група, као и

великом новцу који улажу у меди- јску промоцију својих антиадвока-тских идеја, они свим силама поку- шавају да сахране нашу професи- ју. Поражавајуће је било гледати на изборној скупштини АКБ махом младе, али и по којег старијег коле-гу, како уцењени платом и послом који имају код својих шефова, она-ко искрено незаинтересовано и пр-азних погледа, без икаквих адво-катских идеала, са листићима на којима су само уредно и без имена били исписани бројеви кандидата за које морају да гласају, у тишини чекају да одраде своју радну обаве-зу према послодавцу, који у њих нема ни мрвицу поверења, па исп- ред сваке од тих бројчано великих канцеларија постоји некакав капо, који њихово понижење чини већим, проверавајући шаблоном да ли су сви бројеви правилно заокружени. Многи од тих младих људи су моји пријатељи или познаници, па знам колико и њима све то тешко пада, колико су разочарани, колико не во-ле своје патроне и колико би желе- ли да се нешто промени у српском друштву не би ли им се пружила прилика да остваре своје студентске снове и постану онакви адвокати какви су маштали да ће бити. На-равно има и оних који покушавају да имитирају своје газде, надајући се да ће и они једног дана бити подједнако богати, сурови и амо-рални, па користећи речник својих узора све остале колеге називају пилићарима, а на консатацију да не могу сви бити толико богати као њихови босови, безосећајно одго-варају да за такве нема места у ад-вокатури и да би им било боље да на време траже друго занимање. Преузет интервју

Интервју: Новак Недић

адвокатура је начин живота

Новак Недић, потпредседник секције „Млади адвокати“, која функционише у оквиру Адвокатске коморе Београда, у свом интервјуу београдским новинама говори о секцији и износи лични став поводом сукоба у Комори

Интервју


Предлагач

Један од значајнијих проблема у вези са спро-вођењем Болоњског про- цеса на Правном факул- тету у Београду (и не само на њему) јесте проблем његове логистичке изво- дљивости. Иако начелно

добра, основна идеја „Болоње“, идеја континуираног рада током читаве године, код нас је, нажалост, неизводљива. Основни разлог за ово јесте немогућност правилног одвијања наставе. Наиме, нови систем обра-зовања би требало да подразумева држање наставе мањим групама, оптималне бројности до 30 студената, како би се дала могућност предавачима да посвете већу количину времена сваком појединачном студенту. Два фактора неопходна за правилно функционисање овога јесу довољан број просторија и прави бројчани однос предавача и студената. Ако изузмемо предавања као просто превелика за ефективно подучавање, остају нам вежбе, на којима се по групи често налази и до 100 студената (мада је лимит одређен правилницима и Статутом до 60), и које се, услед превеликог броја студената (тренутно на Правном факултету студира око 13 хиљада), одржавају једном недељно по предмету, због чега се често не обради ни половина градива по-требног за полагање испита. Додате ли једначини и жељу предавача да што више градива покрију за оно мало времена које имају (што често резултира и начи- ном предавања ex cathedra, који не одговара духу „Бо-лоње“), добија се систем којим нису задовољни ни професори, ни студенти. Стари систем (и кампањско учење које га је пратило) је овакву ситуацију далеко више узимао у обзир од тренутног, те није студенте оптерећивао обавезама од којих нису имали никакве користи, као што се то данас ради.

дебатаОвај дом сматра да је Правни посебан

Да ли је „Болоња“ могућа на Правном факултету

Поштоване колегинице и колеге,

Од овог броја, наш часопис покреће рубрику „Пра-вникова дебата“, у којој ће студенти, иначе чланови Дебатног клуба, износити аргументе pro et contra на резолуцију везану за тему броја. Формат дебате који ће бити коришћен је скраћен и упрошћен у односу на онај који се користи на радионицама Дебатног клуба, јер нам писана реч у односу на изговорену даје много мање простора, те захтева од учесника да буду преци-знији и сажетији. Дебатама ће руководити модератор, који ће укратко образложити проблем који се пред нас износи и поставити питања на која би дебатери требало да одговоре. Свака страна ће имати три шансе да убеди читаоце: уводне изјаве, побијања и сумације. И предлагач и опозиција имају по само једног учесника, који према правилима Дебатног клуба, заступа ону тезу коју је до- био жребом. Студенти, дакле, не заступају своје ставове, већ „извлаче из шешира“ своју улогу у дебати. Свака резолуција почиње са „Овај дом верује/сматра...“ у ск-ладу са традицијом британске парламентарне дебате, коју негују дебатни клубови широм света. Како смо ог-раничени на само 2 странице, схватите ове дебате само

као увод у неку озбиљнију расправу на теме важне за студенте.

У овом броју смо покушали да сумирамо резултате и (не)успехе „Болоње“ у протеклој деценији. Сваки фа-култет себе сматра (помало) посебним и сваки студент ће рећи како је његова наука најважнија и најтежа од свих. На Правном факултету ће то, чини се, чинити до-ста јаче и гласније од других. Колико је заиста знање које добијамо специфично? И да ли је, упркос томе, мо-гуће стандардизовати правничко образовање на нивоу Европе, како би и правни факултети били део европ- ског простора високог образовања. Хоће ли такве рефо-рме подићи квалитет знања? На ова питања ће поку- шати из различитих углова да одговоре наши дебате-ри. Тезу да је правничко знање толико специфично да је немогуће стећи га на адекватан начин у новом систе-му, покушаће да одбрани Младен Шулеић, а Ненад Ко-вачевић ће покушати својим аргументима да покаже како је „Болоња“ заправо добра шанса за студенте пра- ва. Ви сагледајте обе стране, размислите који још аргу-менти иду у прилог предлагачу, а који опозицији, и пресудите.

Милош Јанковић

Опозиција

Правни факултет заи- ста уписује превише сту-дената. Међутим, свођење броја студената на опти-мум за услове Правног факултета је најлакше ре- шити. Уместо 1.500 уписи-ваћемо 700 студената го- дишње.

Много важније је да не заборавимо да је један од циљева увођења Болоњског процеса подизање конку-рентности образовања и мотивисаности студената да постижу боље резултате. Модел рада једног студента се више не може заснивати на „кампањском раду“. Уз једносеместралност испита, сталне провере знања и колоквијуме, мањи број студената са којима ће профе-сори радити, студентима се омогућава да савладају градиво на лакши начин. Наиме, уколико се испитна материја састоји из неколико стотина страница матери-јала, студент ће боље савладати градиво уколико се фокусира на спремање одређених делова које ће пар-цијално полагати.

Мање групе студената, које су нужни услов за ква- литетни рад, довешће до тога да професор има бољи увид у њихов рад и до тога да ће се више пажње посветити онима који раде више. Они који не раде, губе на конкурентности, а губитак конкурентности зна- чи и губитак многих шанси за добро запослење. Чиње-ница је да су предавања по систему ex cathedra реалност на Правном факултету. To је понекад последица саме материје која се проучава, али је много чешће после-дица недовољне обучености појединих професора за рад са студентима и неупућеност у основне принципе новог система. Ипак, то не значи да се стање неће променити, као што је то већ случај код млађих про-фесора и асистената.


Закључак опозицијеЗакључак предлагача

Побијање и екстензија опозицијеПобијање и екстензија предлагача

Смањење броја студената је компликовано питање, директно повезано са финансирањем факултета, те ње-гово решњавање не може бити тако једноставно.

Правно знање које се добија на високошколским образовним институцијама није подобно за болоњски стил учења. Ако је „Болоња“ створена да омогући про- метљивост студената, онда она подразумева и одређене подударности знања која европски факултети пружају. Ако говоримо о природним или техничким факултетима, не постоји проблем – састав ћелије, атома или компју-терског чипа исти је на сваком факултету. Правни фа-култети, са друге стране, првенствено пружају знања локалног квалитета. Ово значи да би Болоњски процес, који се примарно ослања на пружање практичних знања, на Правном факултету у Београду морао ослонити на правни систем Републике Србије, који се разликује од осталих европских правних система. Ово даље значи да, чак и са „Болоњом“, студент права из Србије не би могао без дошколовања ради у било којој другој европској земљи. Друга ситуација би била када би се предавало, тзв. академско знање права, оно је више универзално, болоњски начин учења био би прихватљив, али у овом случају би се изневерила основна идеја духа Болоњског процеса, практичност знања.

Поред тога, професор на крају мора бити уверен да сте савладали читаву материју, јер парцијално знање из појединих предмета не значи ништа, и право се не може разумети, уколико „круг није затворен“. Од редовног испуњавања свих обавеза, „болоњци“ не би стигли да спреме испит!

Правни факултет има задатак да школује правнике који ће радити у државној администрацији Србије, у српком правосуђу и адвокатури, људе који познају си-стем Србије. Наравно, учиће се они и европском праву, али њихов задатак је да и то право примењују у Србији. Због тога је немогуће у потпуности се прилагодити „Бо-лоњи“, јер је немогуће мењати материју која се мора изучити. Чак и да су такве промене могуће, Правни нема капацитете (ни људске, ни техничке) да испуни захтеве „Болоње“. Због овога и због специфичности знања које пружа, на Правном факултету нема места за „Болоњу“.

Постојање ЕСПБ-а је једна од најважнијих новина у европском високом школству. Та врста вредносне унификације у Европи олакшава успостављање кри-теријума по којима ће се оцењивати знање и вештина студената. Надаље, та врста једнаких аршина омогућава и већу мобилност, дакле размену студената који ће тако стицати нова искуства и знања и на тај начин допринети квалитету студија и у земљи из које долазе.

Када говоримо специфично о правничком образо-вању, не смемо дозоволити да се оно посматра као учење целокупног законодавства једне земље напамет, на шта се, нажалост, у доста случајева, своде студије на факултету. Задатак факултета мора бити да студентима пружи знања о основним правним институтима, да их натера да развијају правничку логику, да почињу да приступају праву као систему. Уколико узмемо у обзир специфичност једног правног система којем се обучава наш студент, не треба видети границе наше земље као једино место где се могу остварити студентски по- тенцијали. Основно правничко знање и правни инсти-тути се у својој суштини не разликују превише од земље до земље. Поред тога, готово у свакој дисциплини у уџбеницима постоји и осврт на упоредна законска решења, што помаже студентима да разумеју и сам правни систем Србије.

Надаље, морамо обратити пажњу на све израженију унификацију појединих грана права у Европској унији, којој и Србија тежи. Познавање страних правних по-редака је чак и нужност у време глобализације и све веће економске и политичке међузависности.

Правни факултет се тренутно налази „ни на небу, ни на земљи“. Међутим, ако хоћемо савременије образовање и веће стручњаке, онда нису потребне да се изврше само реформе система – потребно је да се и студенти и професори промене. Потребно је да професори одустану од старог начина предавања, да почну да примењују нове методе, да стандардизују критеријуме. Студенти, са друге стране, морају да престану да „бубају“ испите и законе, и да почну да их уче са разумевањем, да развију правничку логику. Потребно је много труда, али можемо да имамо много боље правнике, него у старом образовном систему.

дебата


МНОГИ студенти нашег факултета питају се да ли ће након дипломирања бити у прилици да покажу

своја знања и вештине стечене током студија. С правом су забринути, јер статистика и чекање на листама за запошљавање показују да је врло тешко доћи до посла, у било којој струци, а нарочито у оним где је понуда кадра превелика, као што је случај са правом. Они који су се већ ухватили у коштац са тражењем посла кажу да је најтеже добити прву шансу, а они који су је добили кажу да муке тек тад почињу.

Како бити примећен, главно је питање. Наше колеге приправници се слажу да о томе треба бринути током студија, јер тада постоји прилика да се направи први корак ка будућој каријери. Да сама диплома није довољна показује море дипломираних правника који се баве свим и свачим, осим својом струком. Како би добила шансу да се бави оним што воли, Ивана Димић, млађи правни саветник у невладиној организацији Праксис (Praxis), током студија на Правном факултету била је ангажована у оквиру Правне клинике.

„Била сам учесник програма Правне клинике за избегличко право и право азиланата на нашем факу- лтету, у сарадњи са канцеларијом Високог комесара за избеглице (UNHCR) и то ми је отворило врата запраксу у Праксису. По завршетку праксе, отворила су се нова радна места код њих и сада сам део тог тима. Наш посао је да пружамо бесплатну правну помоћ, информације и савете избеглим и интерно ра-сељеним лицима и припадницима мањина. Поред тога, радим и на својој мастер тези.“

И сама признаје да је имала и мало среће при запо-шљавању, јер јој се убрзо по завршетку факултета ука-зала прилика за стажирање у области која је интересује.

Од користи било је и двонедељно искуство у тадашњем Првом општинском суду у Београду. Она сматра да је веома пожељно увести што више обавезног практичног рада у оквиру предмета на факултету, иако напомиње да је теоријско знање неопходно за једног доброг прак- тичара.

На послу је стекла непроцењиво искуство, јер ко-нкретни правни проблеми и начини којим се они могу адекватно решити нису нешто што се може научити на факултету. Често морате бити добар психолог и социо- лог да бисте помогли људима најразличитијег образо-вања, а по правилу је сваки проблем другачији.

И док овакви типови организација пружају бесплатну правну помоћ и савете, адвокатске канцеларије функци-онишу по супротном принципу, па је самим тим и бити приправник у некој од њих другачије. Наравно да и међу адвокатским канцеларијама постоје разлике, па се у неким стекне велико искуство и прилика да се сара-ђује са цењеним стручњацима из области права, за ра- злику од других, где стечено искуство буде оскудно и сведено на завођење предмета и обављање неких техни-чких послова. Рад приправника је по правилу недово-љно плаћен, али мотивација се проналази у жељи да се напредује, а приправнички стаж је свакако одскочна даска. Адвокати су обично заинтересовани да младе и неискусне колеге науче занату, јер у њима траже будуће сараднике. Из тог разлога их уводе у проблематику ра-зних предмета, па су адвокатски приправници упућени у рад својих послодаваца.

Са друге стране, приправничка искуства из судова су разнолика. Док су малобројни задовољни, већина се жали на незаинтересованост судија да их подуче свом послу. То се нарочито односи на већину волонтера ко-јима су поверени технички послови и који не долазе у додир са правном материјом. Кажу да их судије игнори-шу, јер се плаше могуће конкуренције и да је то разлог малог броја правих приправничких места са којих се нешто може научити и напредовати. Судије, опет, кажу да су спремне да сарађују са вредним, младим правни-цима који желе да уче, али да има и много оних који посао доживљавају као забаву, што је недопустиво у тако озбиљном, одговорном и престижном позиву.

Ипак, приправници су сагласни око тога да ништа није тешко радити када то волите. Свако искуство, би-ло добро или лоше, корисно је и поучно. Како и сами кажу, осећај испуњености и задовољства који изази- ва успешно решен проблем, осмех и захвалност особе којој сте помогли не може се заменити. То је дово- љна сатисфакција да напредујете. Постоје и ситуације када ни знање, ни способност, ни труд не доведу до жељеног резултата. Али, и најмањи наговештај да можете нешто променити, враћа мотивацију и подсе-ћа зашто сте се уопште определили да се бавите пра- вом. Посао који подразумева стални контакт са људи- ма по својој природи је тежак, пун успона и падова, пун неправде, али како наше колеге приправници кажу – нема обесхрабривања! Само рад, ентузијазам и стална жеља за напретком доводе до циља и откривају најле-пше стране ове професије, а то је тежња за правдом.

Наталија Богдановић

Шта раде правници приправници

Тешко је шегрт бити

Искуства и очекивања приправника су различита, али заједничка им је љубав према праву

Приправник



ÊултураСпој уметности и права

Прошлост оставља траг

Културне манифестације које за свој предмет имају право су, нажалост, малобројне. Ипак, у претходном периоду одржане су две изложбе које су својом садржином привукле (будуће) правнике

ЈОШ ЈЕ ГУСТАВ Радбрух на по-четку 20. века констатовао да

право великим делом користи по- јмове и знања до којих су пре њега дошле друге научне области. Кри- миналистика свакако представља најбољи пример примене ванправ- них знања у сврхе идентификације учинилаца кривичних дела. У Гале- рији науке и технике САНУ, од 2. децембра 2010. до 5. фебруара 2011, одржана је изложба „Наука и тех- ника у криминалистици“, настала у сарадњи са МУП-ом Србије, Безбе-дносно–информативном агенцијом, Центром за хемију, Институтом за судску медицину, Биолошким и Хе-мијским факултетом.

Изложба је представила истори-јат Криминалистике још од њених зачетака у старовековној Кини где се први пут сусрећемо са иденти-фикацијом путем отиска прста, пре- ко њеног развоја у посебну научну

дисциплину током 19. века, као и савремене тенденције и достигнућа у овој области. Богате текстуалне паное поред великог броја фото- графија пратили су и бројни екс-понати тако да су посетиоци били у прилици да виде опрему која се користила као и ону која се данас користи за детекцију и анализу материјалних трагова. Међу њима свакако би требало издвојити по-лиграф, теренски прибор којим се служе форензичари као и гасни хроматограф који служи за анали-зу токсичних супстаници. Бојана Бо- жић – Хреља, сарадник на органи-зацији изложбе у својој изјави за наш часопис поручила је да су ова-кве манифестације несумњиво инте-ресантне студентима права који на својим студијама имају предмете као што су Криминалистика и Судска медицина и да им овде приказани садржаји могу бити од користи и на студијама и у даљем послу.

Нешто другачије представљено нам је кроз изложбу о Сави Теке- лији у Историјском музеју Србије у Београду, која је трајала од 17. де-цембра до 10. фебруара. Галерија Матице српске, у сарадњи са Исто- ријским музејом, приредила је из- ложбу под именом „Сава Текелија – велики српски добротвор“, пос- већену једном од наших највећих задужбинара, који је несебичним за- лагањем допринео културном и просветном унапређењу српског народа у Угарској. Оно што је сту-дентима права и правницима посе- бно интересантно је да је Сава Те-келија био први српски доктор правних наука који је сву своју имовину завештао 1840. године Те-келијануму, једној од првих српс- ких просветних институција, а Ма-тици српској поверио старање о њој.

Текелија се, поред права, бавио и сликарством, писањем, превође-Фото: милена Гошевски

њем и очувањем српског духа, јези- ка и културе. Вођени његовим при-мером, многи велики умови су ка-сније оснивали своје задужбине, те се културна баштина Србије из го- дине у годину увећавала. У Истори-јском музеју доминирали су портрети ктиторове арадске племићке поро- дице, радови многих познатих сли-кара, али и самог Текелије. Била је изложена и архивска грађа, попут оснивачког писма Текелијанума, пр- еписа његовог тестамента са лати-нског, одлуке о оснивању Музеја Матице српске и докторске дисер-тације објваљене у Пешти. Ова вре-дна и необична изложба била је употпуњена легендама о Текелији, његовом легату и цртежима из Галерије Матице српске, и разним презентацијама. С.Б., Н.Б.

Прав(н)и филм, 1. део

Ни по бабу, ни по стричевима

У овом, као и у наредним бројевима, покушаћемо да расветлимо везу између права и кинематографије кроз анализу најзначајнијих остварења овог поджанра. Такође ћемо покушати да појаснимо зашто поједини правни институти представљају предмет интересовања бројних режисера

СУДСКИ процеси, као и сва до-гађања која их прате, одавно су

предмет пажње филмске индустрије. Било да су суђења само повод за даљи заплет, или да су центар ра-дње, наћи ћемо бројна остварења која се баве овом тематиком. Жанр овде не игра кључну улогу. Право се подједнако прожима кроз др-

Правник јун 2011. 23Êултура

аме, трилере, комедије, чак и хор- оре. На западу долази и до раз- витка посебног жанра телевизијс-ких серија које за тему имају рад великих адвокатских канцеларија. Интересантно је напоменути да је највећи број ових филмова настао на територији САД-а. Имајући то у виду, сасвим је природно што за први део фељтона о вези између филма и права узимамо за тему ти-пично англосаксонски правни ин-ститут као што је порота. На при- меру два најинтересантнија филма која се баве овом тематиком поку-шаћемо да вам приближимо однос Холивуда према елементу лаицизма у правосуђу.

12 гневних људи - 12 Angry Men (1957)

Прво што ће нам запасти за око док гледамо редитељски деби Си-днија Лумета је изразита сведеност, са једноставном сценографијом, го-тово позоришном. Ово не би треба-ло да нас чуди уколико имамо у виду да је овај филм заправо адаптација истоимене позоришне представе, прилагођене кинематографском је-зику тек онолико колико је нужно. Ипак, делеко од тога да његов језик није филмски. Пажња вам неће по-пустити ни у једном тренутку, као када гледате какву високобуџетну „акцију“.

Након завршне главне расправе на суђењу осамнаестогодишњаку оптуженом за умишљајно убиство свога оца, порота се повлачи како би донела пресуду. Закон је јасан – у оваквим случајевима њихова одлука мора бити једногласна, а уколико одлуче да је оптужени кр-ив, санкција је смртна казна. Убеђе-ни у истинитост изведених доказа, поротници започињу прелимина-рно гласање уверени да ће одмах постићи једногласност по питању кривице. Међутим, један поротник (Хенри Фонда) није толико сигуран

да су докази довољно убедљиви да би се један млад живот окончао на електричној столици и жели да још једном расправе цео случај како би могли донети исправну пресуду.

Предмет интересовања кинема-тографије у овом делу је начин од-лучивања пороте. Сама чињеница да дванаесторо људи има моћ да својом одлуком запечати судбину једне особе представља сјајну по-длогу за драмски заплет приказују-ћи верну слику људских врлина и слабости. Ово је мање филм о пра-восуђу, а више филм о моралу и емпатији. Порота представља тек једну од бројних човекових творе-вина у којима се да испољити ње-гово отуђење и небрига за другог. У доношењу пресуде они ће се во- дити различитим мотивима. Један од њих (Џек Ворден) ће чак на по-четку желети да што пре донесу осуђујућу пресуду како му не би про-пале карте за бејзбол утакмицу која се одржава те вечери. Касније, како расправа буде одмицала, залагаће се ослобађајућу пресуду зато „што му је доста свађе“.

Интересантно је напоменути да се имена поротника током расправе не откривају већ се помињу као по-ротници са редним бројевима од један до 12. Идеја оваквог предст-ављања је да њихова лична имена, као и њихове личне судбине нису важне, већ да су они инструмент у рукама закона дужан да обави своју грађанску дужност. Потврду оваквом мишљењу налазимо и у за-вршној сцени испред зграде суда када се, након донете пресуде, два поротника коначно „упознају“ гово-рећи један другоме своја имена.

Одбегла порота – Runaway Jury (2003)За разлику од „12 гневних љу-

ди“, филм Герија Фледера се не интересује толико за сам процес до-ношења одлуке од стране пороте већ за начине на које стране у спору

могу да утичу на њено доношење. „Суђења су исувише важна да би се препустила поротама” изговара Ренкин Фич, консултант за пороту (Џин Хекман), образлажући нам начело којим се води приликом својих недозвољених утицаја на по- ротнике. Он улаже велика мате-ријална средства како би обезбе- дио да поротничка места заузму оне особе за које сматра да би могле његовим клијентима да обезбеде ослобађајућу пресуду, а затим ула- же још већа средства како би пу- тем претњи, уцена, подмићивања и других кажњивих радњи обезбедио да оне гласају у корист његових клијената. Филм прати судски про-цес који позива на одговорност пр- оизвођача оружја, доводећи га у везу са случајем вишеструког уби-ства учињеног оружјем његове про-изводње. Уколико га суд прогласи кривим, створиће се прецедент који ће убудуће омогућити и другима да туже и на суду добију до тада не-додирљиву индустрију оружја. Сто- га је јасно зашто су челници ко-мпаније спремни да ангажују Фича, кога бије глас да не постоји порота коју не може „придобити“, плаћа-јући му вишемилионски хонорар.

Са друге стране имамо адвоката – идеалисту, Вендала Рора (Дастин Хофман), заступника жене која је изгубила мужа у пуцњави за коју криви произвођача оружја којим је убиство учињено. Рор не прихвата Фичове методе утицаја на пороту и из све снаге ће се потрудити да случај добије поштено.

Оваква констелација снага нам указује на клишеизирану поделу на „добре и лоше момке“, типичну за Холивуд. Међутим, ствари неће бити тако једноставне. У пороту ће, упркос брижљивом одабиру обе ст- ране, ући и наизглед незаинтересо-вани Николас Истер (Џон Кусак), „слободњак“ који ради за онога ко више понуди, а који може бити језичак на ваги који ће одредити исход суђења. Истер ће их обојицу довести у искушење и ставити на пробу – Роров морал, терајући га да одлучи „да ли праведни циљ оправдава неправедно средство“. Нажалост, режисер Гери Фледер је више инсистирао на напетости својственој трилерима него на мо-ралној компоненти приче, тако да је тај сегмент остао исувише „млак“ и „успутан“ упркос сјајаном поте-нцијалу који је имао.

Иако претерано „холивудизо-ван“, доводећи занимање консу-лтанта за пороту готово до нивоа научне фантастике (слично занима- њу форензичара у разним холиву- дским серијама), овај филм намеће

�


Ћошак Слободана Јовановића

Плато испред Правног факултета понео име проф. Слободана Јовановића

КРАЈЕМ 2010, Градска комисија за доделу назива улицама и трг-

овима, усвојила је одлуку по којој плато испред Правног факултета добија име проф. Слободана Јова-новића. Одлуку потом усваја гра- дска Скупштина, а иницијативу је поднео Српски либерални савет. Идеја о именовању неког значајни-јег трга или улице у Београду име- ном Слободана Јовановића потиче још из 1997. године, као један од закључака са научног скупа посве- ћеног проф. Јовановићу. У међувре- мену су његово име понели једно сокаче у Вишњици, на периферији Београда, и једна улица у Новом Саду. Сада ће име овог интелекту-алног горостаса понети и један ћо-шак на раскрсници Београдске улице и Булевара краља Алекса- ндра, на којем, кажу стручњаци, није изводљиво ни његову бисту поставити. Срећом, па је професор био изузетно скромна особа, те би вероватно замерио што му се и оволико пажње придаје. Милош Јанковић


Êултура

алних снага којима једна држава располаже, питањем њиховог саме- равања са снагом других, нацио-налних и наднационалних фактора, као и питањем проналажења опти- малних начина коришћења те мо- ћи. Ови огледи за циљ имају обе-збеђивање повољније позиције и дуговечности једне нације, која се одражава кроз њену државну и етничку егзистенцију.

Популарна наукаЧарлс дарвин, Изражавање емоције код човека и животиња, досије, 1.350,00рСд„Изражавање емоције“ представља дело које је изазвало револуцију у проучавању емоција, али и огромно интересовање, како стручњака, та-ко и широке публике. Дарвин на једноставан начин објашњава заго-нетне емоционалне изразе као што су плач код туге, црвенило код стида, шкргутање зубима код беса, и др.

витрувије, О архитектури, досије и Завод за уџбенике, 1.485,00рСдОно што овај наслов издваја од др-угих сличне тематике је чињеница да аутор осим архитектуре и гра-ђевинарства разматра и стратегију ратовања, технику израде ратнич- ких справа, склапање прецизних ма-шина, законе хармоније и акустике, домете филозофије, физике и хеми- је, астрономије и уметности као и тајне свакодневног живота тада-шњег времена. Разноликост тема и „зачињеност“ духовитим комента-рима и бројним изузетно практи-чним саветима чини ово дело при-јемчивим широком кругу читалаца.

Романирадјард Êиплинг, Књига о џунгли, досије, 999,00рСдИзненађујуће, ово је прво целовито издање чувене књиге из 1894. го-дине, на српском језику.

Светислав Áасара, Почетак буне против дахија, дерета, 1.037,00рСдУ својој последњој књизи Баса-ра износи сопствену верзију ср-пске историје у последња два ве- ка. Поигравајући се, на себи сво-јствен начин, националним митови-ма, заблудама, карактером и исто- ријским личностима, Басара поку-шава да понуди одговор на нека од најактуелнијих питања нашег дру- штва. Уколико желите да знате како су Срби дошли главе Наполеону, како је тачно почео Први светски рат и колики је утицај тајновита породица Авакумовић имала на ток српске историје, свакако прочитајте ову последњу из серије басаријада.

Игор БожовићМарко Крстајић

Препоручујемо нова издања

Уколико уџбеници нису једине књиге које читате, препоручујемо вам неколико врло интересантних наслова Стручна литературадр Мирко Васиљевић, Изабране беседе, Центар за издаваштво и информисање Правног факултета, 2.000,00рСдКњига беседа које је током година изрекао декан Правног факултета, представљена је јавности промоци- јом у фебруару. Сав приход од продаје књиге иде у фонд за студе-нте који је проф. Васиљевић осно-вао прошле године. У збирци се на 400 страница налазе говори са Копа-оничке школе природног права, критике образовног система, пору-ке студентима са Савиндана и др.

вацлав Êлаус, Европа и ЕУ, Службени гласник, 972,00рСдВацлав Клаус је чешки председник и један од највећих евроскептика међу европским политичарима. Књ-ига је збирка ауторових говора и текстова насталих у периду од осам година које су претходиле уласку Чешке у ЕУ. Клаус се нарочито бави економским питањима и дилемама везаним за европске интеграције.

милан мијалковски и Ивица Ђорђевић, Неухватљивост националне моћи, Службени гласник, 540,00рСдКњига Неухватљивост националне моћи бави се питањем процене ре-

гледаоцу бројна питања везана за независност пороте у common law систему. Иако је мало вероватно да ће се ико служити високотехноло-шким средствима каквим се служи Фич, то не значи да је немогуће да неко на други начин „купи“ пороту не би ли себи обезбедио повољан исход суђења. Наравно, не треба за- боравити и да се најсавршеније пра-вно средство у додиру са човеком лако корумпира, те да ће увек по-стојати „заобилазне могућности“ као што ће се и увек, изнова, налазити механизми којима ће им се стати на пут. Стефан Бојовић


�

Правник јун 2011. 25Правне занимљивости

ПРАВНИКА има свуда. Устави,закони, савети, правилници,

правне норме, суднице, парнице, па- пири, записници... Кривично, при- вредно, грађанско, породично, ра- дно, међународно... Убиства, крађе, преваре, разводи... Готово да нема животне ситуације са којом право и правници немају некаквог додира. Од управљања државом па до но-винарства, нема професије у којој се бивши студенти права нису нашли. За правника, као некога чија се професија практично састоји из по- знавања друштвених односа, и ве-штине да се ти друштвени односи што складније регулишу нормама, политика је одувек представљала изазов. Мало је оних који су успе- ли да одоле њеном примамљивом зову. Заиста, још од римског доба, правници су увек имали неку од главних улога при управљању др- жавом; Гај Касије, Емилије Папи- нијан, Квинт Понтифекс, Масурије Сабин, Марко Тулије Цицерон. Си- туација ни данас није много друк- чија. Само у нашој земљи, Правни факултет је дао неколико предсе- дника влада и државе. Војислав Коштуница, Слободан Милошевић, Филип Вујановић, Миодраг Влахо- вић, Горан Свилановић, Иван Ста- мболић, Војислав Шешељ, Милан Ст. Протић, Вук Драшковић и не-давно преминули Владан Батић, са- мо су скорији примери правника који су свој животни пут нашли у бављењу политиком. Ако се вра-тимо мало у историју наићи ћемо на још звучнија имена – Драгољуба Јовановића, Димитрија Туцовића, Милана Пироћанца, Joвана Аваку- мовића, Аћима Чумића, Стојана Но-ваковића, Димитрија Давидовића, Јована Хаџића (писца СГЗ-а), Саве Текелије (првог Србина који је по-стао доктор права) и многих другигх. Ако бисмо наставили да гледамо довољно дубоко у историју, стигли бисмо и до првог од наших правн- ика, Растка Немањића, који је ср-пској култури и правној баштини подарио Законоправило.

Некима позив правника није био довољан. Синиши Павићу, који је на праву дипломирао 1956. године, изгледа да је правничка кожа била тесна па је поред судијског позива почео да се бави и писањем романа. Касније почиње да пише филмске и телевизијске сценарије, што ће и

обележити његову каријеру. Са се- ријама Дипломци, Врућ ветар, По- зориште у кући, Бањица, Бољи жи-вот, Срећни људи, Породично благо и Стижу долари, ушао је у историју југословенске и српске телевизијске драме. Такође, аутор је и чувеног филмског серијала „Тесна кожа“.

Правници које бије глас да су добри говорници, да умеју да истр-ажују, да су вешти са људима, често проналазе себе у новинарству. Ју-гослав Ћосић, аутор некадашњег „Полиграфа“, само је један од при- мера правника који је славу стекао као новинар. Уместо да се бави ме-ђународним правом (смер на којем је дипломирао), овај вишеструко награђивани новинар, годинама се бави замршеним политичким одно-сима и актуелним друштвеним те- мама.

Правника, међутим, има чак и у ономе што називамо естрадом. Ра-није генерације је памте као „лото девојку“, а сада је водитељка и пе-вачица. Сузана Манчић каже да није знала шта је тачно занима и да је због тога уписала студије пра- ва. Каже да је носила књиге по турнејама, и да је тако, иако не у року, стекла диплому Правног фа-култета. Њена колегиница Нада Обрић, поред дипломе је стекла и праксу у правним пословима у са- рајевској општини. Милутин По-повић Захар је магистар права, ко- ји је након краћег запослења у „Енергопројекту“, схватио да жели да ради оно што најбоље уме – да свира виолину и компонује. А Неда Украден, некада веома популарна у Југославији „нашла се негде на по- ла пута“, није могла да се одлучи, и због тога сада може да се похвали са чак две дипломе – Филолошког факултета, где је дипломирала на енглеском језику, и дипломом Правног факулетета Универзитета у Сарајеву. На срећу, правници се не баве искључиво народном музи- ком. Феђа Димовић, поред тога што је члан групе Београдски си-ндикат, бави се и адвокатуром.

Ван правничке професије, област у којој су се правници највише ис-такли јесте књижевност. Да су речи једно од најбитнијих оруђа правни-ка сведоче речи француског писца Стендала који је изјавио како сва-ког дана чита Code Civile, како би успео да и сам постигне такав стил

у писању. И међу нашим ауторима лепе књижевности велики је број правника. Један од њих је и Брани-слав Нушић, захваљујући коме да- нас можемо да сазнамо каква је би-ла „Госпођа министарка“ и ко је у ствари „Сумњиво лице“. Њега је одликовао упечатљив хумор који је увелико користио када је описивао чудну природу људи у Србији. На-равно најпозантији је по својим ко-медијама, али његова вештина је једнака и у писању драма и романа. Ништа мање плодан и значајан пи-сац није био ни Борисав Станковић, који је био привржен реалистичном описивању патријахалних односа. Тако је и настала „Нечиста крв“, једно од његових најпознатијих дела. Не треба заборавити ни чувену „Ко- штану“.

У групу правника књижевника спада и Јован Стерија Поповић, чи- је име носи амфитеатар I на нашем факултету. Стерија се сматра осни-вачем српске драме. Најчувенији је по својим комедијама. „Покондире-на тиква“, „Кир Јања“ и „Зла жена“, само су неке од његових чувених шаљивих комада. Нажалост, Стер-ија је мало познат као професор пра-ва на београдском Лицеју, из кога је касније настао Правни факултет. Стерија је држао предавања из Природног права (Енциклопедијаправа, односно данашњи Увод у право) и Куријални штил и судејски поступак при грађанским парница-ма (организација судова и грађански судски поступак). Такође, иза себе је оставио и вредан уџбеник из Ре- торике.

На крају морамо се вратити у садашњост и споменути још једног правника који се окренуо књиже-вности и новинарству. Реч је о Ма-рку Видојковићу, који је вероватно познатији млађим генерацијама. Ви-дојковић се прославио романима „Плес ситних демона“ и „Канџе“, а тренутно ради као заменик уредника часописа „Плејбој“.

Као што видите, листа (не)по- знатих правника је прилично дуга-чка. Ово никако није њен крај, већ почетак. То оставља могућност да се можда једног дана баш ви нађете на њој. Никад не реците „никад“.

Ђурђа БоричићСрђан Стојаковић

(Не)познати правници, 1. део

Êо је све седео у вашим клупама

Политичари, велики књижевници, чувени режисери, утицајни новинари, естрадне звезде – ко све међу њима поседује и диплому Правног факултета


СЛОБОДНА штампа је једна од есенцијалних институција демо-

кратије. Захваљујући приступу це-локупној јавности, новински члан- ак, свакодневно обликујући стварн-ост нашег света, једно је од најмоћн-ијих оруђа у борби против корупције и за очување транспарентности уну- тар државе. „Слободна штампа је мајка свих наших слобода, као и нашег напретка у слободи“, одзва- њају речи америчког политичара и државника Адлаја Стивенсона.

Слобода штампе дефинише се легислативом на нивоу државе. У овоме и јесте проблем. Док поје-диначне државе доносе законе ко-јима штите слободу штампе, која ће негде бити више, негде мање екстензивна, развој технологије и настанак интернета омогућио је тр- енутно дељење информација са св-етском публиком са било ког рачу- нара на планети, активно се не оба-зирући на локалне легислативе.

Шта је Викиликс?Са овом идејом дошао је и Ви-

киликс. Наставши крајем 2006. го-дине као непрофитна организација са циљем да „открију репресије ре-жима у Азији, бившем совјетском блоку, подсахарској Африци и Бли-ском истоку“, али и као медиј којим ће обични грађани објављивати ин-формације о неетичком понашању својих влада и корпорација, и увр-ставајући бивше хакере, новинаре и борце за људска права из читавог света у своје осниваче, на челу са Џулијаном Асанжом као директор-ом организације, започели су нешто што ће до 2010. године бројати ви- ше хиљада волонтера и истомишље-ника. У овом периоду, објављено је десетине хиљада докумената о ко-рупцији, економији и финансијама, екологији и посебно војним дејст-вима и политици САД-а у Ираку и Авганистану, као и детаљи о функ-ционисању затвора у Гвантанаму.

По чему је сада актуелан?До сада највеће цурење инфо-

рмација сајта Викиликс почело је 28. новембра протекле године, када је почело постепено објављивање преко 250.000 дипломатских депе-ша САД-а. Верује се да је особа за- служна за ово, 23-огодошњи ана-

литичар америчке војске, Бредли Менинг, који је у периоду од 8 ме-сеци копирао податке на диск са којег је претходно била обрисана музика Лејди Гаге, а касније поде-лио ове податке са Викиликсом. Ухапшен је маја 2010, и тренутно чека суђење, чији исход може бити пресуда на 53 године затвора.

До сада објављених 1.100 про- цена и мишљења америчких дипло-мата широм света и дирекција владе истима представља занимљиво шт- иво, и могу се поделити у три ка-тегорије. У првој групи ради се о приватним животима јавних лич- ности. Тако је, на пример, Хилари Клинтон тражила од својих дип- ломата да сазнају да ли аргентинска председница пије лекове за своју лошу нарав. Друга врста открове-ња говори се о америчким спољн-им пословима, од именовања евро- пских држава у којима САД држи нуклеарни арсенал до детаља о на-стојањима америчких дипломата да набаве биометријске податке запо-слених у ОУН-у, чак и генералног секретара, г. Бан Ки–Муна. Трећа, можда и најзанимљивија категори-ја, открива приватна размишљања других држава, примера ради, ра- змишљања Кине о јужном комуни-стичком суседу, Северној Кореји, или став арапских земаља према Ир-ану. И док неки од ових докумена- та не шкоде, заједно, приказују по-тпуно нову димензију међународних односа и задају велику главобољу госпођи Клинтон.

Реакције из света су биле раз-личите. Америка и њени савезници су осудили објављивање тајних др-жавних докумената и приказали јединство међусобним посетама и насмејаним фотографијама, док је председник Ирана, Махмуд Ахме-динеџад, осудио и овај покушај ЦИА-е да се његова држава при-каже у лошем светлу. Компаније су почеле да ускраћују услуге сајту Викиликса. Амазон је престао да издаје место за хостинг сајта, Пеј пел (Pay Pal), сајт који пружа услуге анонимног трансфера новца преко интернета, као и Виза и Мастеркард су блокирали уплате на рачун орг-анизације, а Банка Америке (Bank of America) га је касније и замрзла.

Са друге стране, након ускра-ћивања поменутих услуга, појавила се група хакера под именом Анони-мус (Anonymous), позивајући на ак-цију против свих који ускраћују услуге од Викиликса. До сада су успели да преоптерете рад сајтова Пеј Пела и Мастеркарда, ометају- ћи им пословање и проузрокујући велику штету профиту. Армија од више хиљада волонтера при Вики- ликсу почела је да прегледа докуме-нта и цензурише податке који би могли да угрозе безбедност поједи-наца именованих у њима.

Зашто би нама ово било ва- жно?

Оно по чему је случај Викиликса занимљив јесте управо правна пра- знина у којој се он налази. Као не- профитна организација регистрова-на у Шведској, која важи за једну од земаља са најслободнијом шт-ампом, не морају бринути о било каквом уплиту извршне власти у објављивање депеша – заштита шт-ампе је толико екстензивна, да зак- он забрањује да се чак постави пи-тање идентитета анонимног извора.

САД истражује могуће оптужбе против Викиликса, али проблем лежи у томе да за шпијунажу могу да оптуже искључиво особу која је

викиликс

Уз велику моћ долази велика одговорност

Пресудом Врховног суда САД-а из 1971, након цурења тзв. „Папира из Пентагона“, дефинисано је право на публикацију тајних докумената, под условом да исти нису били украдени од стране особе која их објављује. И поред овога, државни тужиоци тренутно истражују могуће оптужбе против сајта и његовог оснивача

Правне занимљивости


украла документе, за шта терете Бредлија Менинга. Пресудом Врхо-вног суда из 1971. у случају Њу Јо-рк Тајмс против САД-а (New York Times Co. v. United States), након цу-рења тзв. „Папира из Пентагона“, дефинисано је право на публикацију тајних докумената, под условом да исти нису били украдени од стране особе која их објављује. И поред овога, државни тужиоци тренутно истражују могуће оптужбе против сајта и његовог оснивача.

Викиликс представља још један пример у којем легислатива заостаје за новонасталим реалностима, али, као и увек, она ће сустићи и де-финисати правну ситуацију, не само Викиликса и сличних организација у будућности, већ ће неизоставно поставити још један репер по којем ћемо мерити екстензивност слободе штампе у свету. Младен Шулеић

Áизарни сексуални закони

Законодавац у кревету

Сва савремена законодавства прате тенденцију незалажења у приватну сферу својих адресaта. Међутим, и данас су на снази неки од закона који регулишу једну од најинтимнијих области приватне сфере – сексуални чин

РАЗЛИЧИТЕ државе имају ра-зличито поимање морала и дру-

гачије културе из чега произлази да ће у једнима постојати правила која ће се у другим крајевима света сма-трати чудним. У многим државама постоје закони у вези са сексом који се не могу сматрати само чудним већ изузетно бизарним и невероватним. Највећи број оваквих бизарних за-кона постоји у САД, који су, иако усвојени пре 100 и више година, идаље на снази. Иако се они већ ду-же време не примењују, правно по-сматрано, судови би били дужни да их примене уколико би се неко на њих позвао. Наравно, треба узети у обзир да се ради о common law систе-му и да је сваки закон донет пово-дом конкретног случаја, са циљем да се сличне ситуације не понове.

Тако у Колумбији мајка мора би-ти присутна на првом полном одно- су ћерке, што је у већини данашњих

култура не само чудно, већ може де-ловати и донекле перверзно.

У Минесоти (САД) мушкарцима није допуштено да воде љубав ако су претходно јели црни или бели лук, као и у случају да смрде на сардине. Жена у том случају има право да по-зове полицију, а човеку се налаже да мора опрати зубе. Неке жене би се и данас сложиле да овај закон и није толико бизаран као што можда на први поглед делује.

У Тремонтому (САД) женама ни- је допуштен секс у колима хитне помоћи, а сличан пропис познаје и држава Јута, где им је забрањен се-кс у колима прве помоћи која су упокрету. Закон не предвиђа каж-њавање мушкарца по истом основу, што би се могло оценити као диск-риминација.

У Боземану (Монтана), закон за-брањује сваку сексуалну активност између особа супротног пола у дво-ришту куће, након заласка сунца – ако су голи. На бесмисленост овог закона указује чињеница да се неће примењивати уколико на себи за-држите бар један комад гардеробе, водите љубав пре заласка сунца или се упустите у сексуални чин са ос-обом истог пола.

Постоји и низ закона који оте-жавају сексуални однос у случају да сте одлучили да преспавате у хотелу. Тако у Сиjукс Фoлсу (Јужна Дако-та), свака хотелска соба мора да има два кревета. Ако пар изнајмљује со-бу на једну ноћ, између кревета мора бити бар пола метра размака, а секс на поду између кревета је забрањен.

У Хастингсу (Небраска), сваки гост у хотелу мора да добије чисту и испеглану кошуљу за спавање. Ни један пар не сме да спава заједно го, нити сме да води љубав уколико не носи кошуљу добијену на рецепцији.

У Илиноису државни закон про-писује свим нежењама да приликом разговора са неудатим женама мора-ју да се представљају као „мастер“, а не као „мистер“. Код девојака у овом случају може доћи до забуне да ли се ради о особи која носи академско звање мастера, или се, пак, ради о човеку који нема завршену ни сре-дњу школу.

Љубитељи секса у колима оду-шевиће се прописом који постоји у Кер д’Алену (Ајдахо), где су закон-ом заштићени парови који воде љу- бав у четворочкашима. Тамо поли-цајац не сме да им приђе и закуца на прозор, већ, уколико постоји и најмања сумња да се у колима од-играва љубавни чин, мора својим аутомобилом да се заустави на при-стојној удаљености, затруби три пу-та, и сачека два минута пре него што приђе колима. М. Димитријевић

Правне занимљивости

Анегдоте проф. Лукића

Како положити испит уз помоћ сијалица и сена

ПОРЕД свог великог академског успеха захваљујући којем ње-

гово име носи највећи амфитеатар на факултету, проф. Радомир Лукић је био и изузетно духовита особа. Студенти и професори још увек препричавају анегдоте са испита проф. Лукића.

Један студент права седи у Та-шмајданском парку и покушава да понови лекције из Увода у право. Прилази му старији човек и пита га да ли је слободно да седне. С обзиром на то да има још много тога да понови, студент се много и не обазире на човека до себе. Овај би, као за инат, да заподене разговор. Како не би испао непристојан према доконом пензионеру, како овај чо-век делује, студент ипак невољно одговара на његова питања. Разго-вор се зауставља на књизи коју чи- та и на томе да ли му је тежак тај ис- пит. Као да му је ово добро дошло, наш колега креће да се жали и на предмет и на књигу, а највише на проф. Лукића који је књигу написао. Човеку буде помало жао, па се по- нуди да помогне и да студента пре-слиша материју, пошто је и он некада био студент па и сам „зна које су то муке“. На крају преслишавања, пе-нзионер прекида студента: „Хвала Вам, колега, то ће бити довољно. Дајте ми индекс. Ја сам проф. Лукић.“

Ипак, много чешће је професор испитивао у амфитеатру. А студенти су неретко врло лоше одговарали. У току таквог једног одговарања улази кафе–куварица да узме пору-

џбину од Лукића. „Једну кафу и је- дан нарамак сена“, каже професор показујући на студента. „Нека кафа буде слађа“, рече студент не треп-нувши. Професор Лукић се слатко насмејао и дао му шестицу.

Ако ви будете у сличној ситуацији данас, наш савет вам је ипак да не одговорите као овај колега.

Урбана легенда је постала још је-дна слична прича. Студент опет врло лоше одговара, сасвим заслужено треба да падне испит. Професор љут због незнања, каже студенту да ће му дати шестицу ако одговори колико сијалица има у амфитеатру. Студент, збуњен, погледа у плафон, преброји и одговори: „седам!“. „Није, колега“, отвара професор фиоку свога стола и из ње вади још једну сијалицу – „има их осам“. У следећем року студент је био нешто бољи, а про-фесор га је запамтио са претходног испита. „Колега“, упита га на крају Лукић, „реците ми сада колико има сијалица“. „Девет!“. „Како девет?“, погледа професор у плафон и пр-еброја оних седам сијалица и извади своју осму. „Девет, професоре“, ре-че студент и извади из своје торбе још једну. Шестицу је овог пута, ипак, заслужио. М.К, М.Ј.

�

Правник јун 2011. 28 Инфо

КАКО НАМ је већ и сама тема овог броја показала, већина сту-

дената Правног факултета не иде на предавања. Тачније, долазе само пре и после предавања, како би се „уку- цали“ и „искуцали“ и тако евиде-нтирали своје „присуство“ на истим. Тако су популарне чип картице, не- опходне за евиденцију, постале но- ћна мора многим студентима. Ако занемаримо незадовољство студе-ната својим фотографијама на овим картицама, оне су непопуларне и из разлога што намећу обавезу редов-ног долажења на факултет. Међу-тим, те омражене картице крију мн-огобројне погодности за студенте, који су неретко недовољно инфор-мисани о томе.

Еуро26 ИСИК (интернационална студентска идентификациона карти-ца) је прва и једина чип картица у Србији која је добила статус зва- ничне студентске идентификационе картице. Осмишљена је са циљем да подржи идеју мобилности младих људи и обезбеђује попусте за сту- денте како у земљи, тако и у ино-странству. Корисници картица оси-гурани су у „Униква“ осигурању и захваљујући њима идентификују се у студентским домовима, мензама, а на Студентској поликлиници у Бео- граду картица се користи као еле-ктронски здравствени картон.

Еуро26 је од 1987. године део система Европског удружења омла-динских картица (European Youth Card Association), док је ИСИК пројекат Међународне конфедерације за сту-дентска путовања (International Stu-dent Travel Confederation) подржан од стране Унеска, једини међународно признати документ који сведочи о студентском статусу. Распон попуста које корисници картица добијају је од 3 до 100 одсто и притом су на- ционалне галерије и музеји највели-кодушнији, те је улаз за студенте обично бесплатан. Захваљујући ов-им картицама, студенти остварују чак 32.000 попуста у 106 земаља света!

У Србији, попуст од 20 до 40 одсто може се добити у БДП-у, Зве-здара театру, Позоришту Славија и Народном позоришту, које је и нај-издашније у попустима и посећује га највећи број студената. Улаз у музеје и галерије је бесплатан или га студенти плаћају симболично. Би- блиотеке дају попусте на чланарине

до 20 процената, а издавачке куће Народна књига и Клио чак до 50 процената. Многи аутопревозници возе студенте по нижим ценама, а предњачи „Ласта“ која даје и 75 одсто попуста у неким случајевима. Ко више воли да лети авионом, може то себи лакше приуштити уз ЈАТ са попустом од 30 процената. За љубитеље пливања ташмајдански базен даје попуст од 20 одсто. Га- рдероба и обућа се могу обновити уз нешто повољније цене у „Бала- шевићу“ и Бе-Ен Босу (BN Boss). Многе школе за усавршавање стра-них језика, ауто школе, туристичке агенције, зубари, лекари, клубови, ресторани, својим попустима могу привући студенте, а више инфор-мација може се добити на сајтовима www.euro26.org и www.isic.org. Сту-дентима који желе да посете евро-

еразмус мундус програми

Знањем у европу

Програм подршке сарадњи и мобилности у високом образовању кроз промовисање и унапређивање најквалитетнијих европских мастер и докторских студија

ЕРАЗМУС Мундус је глобална верзија Еразмус програма (који

функционише на нивоу ЕУ) који у своје програме размене укључује студенте и наставнике из целог све-та. Замишљен је као програм по- дршке сарадњи и мобилности у високом образовању кроз промо- висање и унапређивање најквалите-тнијих европских мастер и докто-рских студија.

Циљ програма је како унапре-ђивање квалитета високог образо-вања тако и међукултурална сара-дња између земаља које учествују у програму. Наша земља, као и већи-на земаља балканског региона, ук-ључена је у овај програм. Сам про- грам функционише тако што се студентима и наставно–научном ос-обљу даје могућност укључивања у постдипломске студије (мастер и докторске студије) на високошко-лским установама у земљама ЕУ. Велика предност програма јесте то што има позамашна и унапред обе- збеђена средства из којих се фи-нансирају сви ови програми. Ера-змус Мундус програм располаже буџетом од 930 милиона евра из кога се 90 процената потроши на стипендије, а остатак се додељује универзитетима учесницима за ор-ганизационе припреме.

Велика предност овог програма јесте сам начин на који се студије изводе. Студирање на мастер и до- кторским програмима Еразмус Му-ндуса резултира добијањем двост-руке или вишетруке дипломе јер је студирање на два или више уни-верзитета обавезно.

Попусти уз чип картице

Непожељне и корисне

Иако омражене међу студентима, чип картице у себи крију бројне повољности

пске градове, препоручујемо и сајт www.interrail.net, где се могу инфо-рмисати о јефтином, брзом и попу-ларном железничком превозу.

Ипак, било је случајева када сту- денти нису могли да остваре своје право на попусте. Дешава се да они који се рекламирају да дају попусте ту обавезу не испуњавају. Питате се – шта онда? Одговор је – ништа. Студенти се најчешће не жале и ћуте о овоме, а они који не дају по- пусте, а требало би, прођу нека-жњено. Осим ако сте ипак упорнији од њих у заштити својих права. Наталија Богдановић


Управо чињеница да сваки уче- сник програма студира на више различитих универзитета доприно-си развоју универзитетског обра- зовања и продубљивању културне сарадње, јер на тај начин студенти и наставници имају јединствену прилику да упореде неколико ра- зличитих система наставе у више држава. Оно што нарочито допри-носи привлачности Еразмуса јесте број и разноликост програма сту-дија које нуди. Студенти који желе да стекну звање мастера, могу да направе избор из широког рас-пона студијских програма – од пре- стижног мастера из космонаутике па све до мастер студија из менаџме-нта фарми органске хране. Што се студија права тиче, тренутно посто-ји неколико мастер програма. По-ред европског мастера из економије и права (EMLE) и европског мас-тера транснационалног трговинског права, у понуди је и неколико сти-пендија за постдипломске студије из области људских права.

Основни услов који кандидат мора испунити, за мастер студије, јесте поседовање бечелор дипломе, тј. да је стекао минимум од 180 ЕСПБ-а. За докторске студије пот- ребно је претходно остварити 300 ЕСПБ-а. На срећу, Еразмус није резервисан само за „болоњце“, већ се за стипендије могу пријавити и студенти који су студирали по ста- ром статуту (тада је начин пријављ-ивања и признавања испита нешто сложенији). Други важан услов је познавање макар једног страног је- зика. Углавном је то знање енг-леског с обзиром на то да се ве-ћина курсева одржава на том је- зику. Најчешће се тражи и неки доказ о знању енглеског језика (TOEFL или IELTS). Зависно од карактеристика појединачних прог-рама од студентата се може захтев- ати и знање неког другог језика (углавном су то немачки, шпански, италијански и француски језик). Олакшавајућа околност је то што је могуће пријавити се и без доказа о знању језика уз услов да се исти до-стави накнадно. Сви студенти који су одабрани за стипендије имају обезбеђено финансирање до краја студија. Мастер курсеви трају од го-дину (60 ЕСПБ) до две године (120 ЕСПБ). Докторске студије трају од три до четири године.

Пријављивање је индивидуално. Студенти се директно пријављују координатору програма чији се ко-нтакт налази на веб–сајту мастер или докторског програма. Рокови за пријављивање су углавном и до годину дана унапред и разликују се од програма до програма. Важно је

напоменути да је могуће пријавити се на више мастер програма (најви-ше три) чиме шанса за добијање стипендије постаје већа. Студенти са завршне године студија могу се пријављивати и унапред тј. и онда када не испуњавају све услове за пријаву (нпр. нису још увек оства-рили свих 180 ЕСПБ). Стипендију ће добити уколико у тренутку када студијски програм почне, буду ис-пуњавали све потребне услове.

Висина стипендије за наше сту- денте је унапред одређена. За ма-стер студије обезбеђено је 23.000 евра годишње, а за студенте на до-кторским студијама 10.000 – 23.000 евра годишње. Из ових средстава студенти плаћају школарину која не прелази износ од 5.000 евра по години студија, као и све остале трошкове живота (стан, књиге, хр-ана и сл.). Студент који је примљен на Еразмус Мундус програм ауто-матски добија и наведену стипен- дију.

Приликом одабира кандидата нај-више се вреднују мотивационо пи- смо и ваннаставне активности, док је просек оцена у другом плану. Ср-бија има квоту од 60-ак стипендија годишње.

Детаљније информације можете наћи на веб адресама: www.tempus.ac.rs, ec.europa.eu/ и www.emle.org. Миљана Димитријевић.

Инфо

�

Пуштен у рад портал судова Србије

Технологија у служби правосуђа

Идеја иза увођења ове новине у српско правосуђе јесте да се грађанима омогући једноставнији приступ судовима, а да се истовремено рад тих судова учини транспарентијим

ОД 17. децембра прошле годи-не је са радом почео дуго оче-

кивани судски интернет портал. Портал обухвата информације о свим судовима опште и посебне надлежности на територији Репу- блике Србије и на њему се могу пронаћи детаљне информације о уређењу и организацији судова, као и интерактивна мапа надлежности сваког од тих судова. Идеја иза увођења ове новине у српско пра-восуђе јесте да се грађанима омо- гући једноставнији приступ судо- вима, а да се истовремено рад тих судова учини транспарентијим. Уп- раво су из тог разлога на порта-лу статистички обрађене и пред-стављене информације о свим при-мљеним и решеним предметима

по којима су судови поступали. За сада се, нажалост, ова статистика односи само на учинак привредних судова. По саопштењу минстарства, ова иновација је у складу са опш- том реформом правосуђа и предс- тавља само део укупних напора чији је крајњи циљ већа ефикасно- ст правосудног система.

Ипак, најважнија и најкориснија новина коју овај порталу уводи је- сте могућност да се странке у по-ступцима (као и заинтересовани гр-ађани) обавесте о току својих суд- ских предмета. Наиме, од јануара 2010. године судови у Србији су укључени у АВП систем (систем аутоматског праћења предмета) и на тај начин су све релевантне информације о току појединог пре-дмета по коме суд поступа, досту- пне преко овог портала. Те инфо-рмације се односе на то ко су стра-нке, који судија поступа по предме- ту, бројеве предмета, који је основ, који и какви поднесци постоје, за када су заказана рочишта, који су исходи тих рочишта, какве су судске одлуке донете и тсл.

На тај начин грађани по потр-еби, уместо да чекају по писарни-цама судова, могу врло једноставно и брзо да сазнају све оно што их интересује у вези са њиховим пре-дметом. Наравно, преко интернета, није могуће остварити увид у спи- се предмета. Портал је доста јед-ноставан за коришћење. Све пре-траге се врше преко обрасца у коме је довољно изабрати суд опште или посебне надлежности који по- ступа по предмету, затим уписник предмета и унети име странке (или странака). Након тога ће се појави- ти списак предмета који се налазе у бази података, а одговарају зада-тим параметрима. Иначе, систем је, захваљујући залагању запослених у судској администрацији, веома ажу-ран и нове информације се у њега уносе свакодневно. Портал судова Србије до сада располаже са базом података у којој се налази више од пет милиона предмета, како оних по којима се и даље поступа, тако и оних који су већ решени.

АВП систем и портал су разви- јени из пројеката које је Министа-рство правде покренуло у сарадњи са Светском банком и USAID-ом. У плану је развијање сарадње са Европском комисијом у циљу да- љег побољшања портала.

Податке о судовима у Србији, као и о предметима по којима пос- тупају, можете наћи на веб адреси портала – www.portal.sud.rs.

Марко Крстајић

www.portal.sud.rs


Студентски попусти у позориштима и биоскопима

У овом броју вас обавештавамо о студентким попустима за позоришта и биоскопе, а у наредним ћемо вам пренети остале повољности и попусте које носе индекс и студентске картице

У БЕОГРАДСКИМ позориштимаможете одгледати велики број

представа по врло ниским ценама. Захваљујући индексу и студентским картицама, можете остварити знач- ајне попусте у најпознатијим позо- риштима. Како је студентски буџет скроман, сваки попуст је добродо- шао.

Најстарије позориште у граду, Народно позориште, даје огроман попуст за студенте. Довољно је само да понесете индекс и за само 100 динара одгледате неку занимљиву представу, оперу или балет. За сваку добијену десетку, у Атељеу 212 мо-жете купити карту за 212 динара. Уколико поседујете ЕТЦ (ETC – Ea-sy Travel Card) или Еуро26 картицу, можете остварити попусте прили-ком куповине карата у позориштима као што је приказано у табели.

Такође, и многи биоскопи у Бео-граду вам нуде велике попусте. По-гледајте најновије филмске хитове по ниским ценама! Биоскопи су да-нас помало заборављени и свима је лакше да „скину“ филмове са инте-рнета, не будите и ви такви. Узмите индекс и погледајте филм по вашем укусу. Посетите позоришта и био-скопе! Јована Крстић

Áиоскоп Цена уз индекс* Цена филмским даном*

академија 28Немањина 28 150

арт биоскоп „Museum“узун Миркова 2 60

дворана културног центраКоларчева 6 250

дом културе „Студентски град“Бул. Авноја 179

100(петак и викенд)

дом синдикатаТрг Николе Пашића 5

250, 300(радни дани)

ÊолосејТржни центри Ушће и Делта сити 260 220

(уторак)

мала ÊозараИвана рибара 91-93 200

Палас Шумадија – рода 2Тургењевљева 6

200, 250(радни дани)

родаПожешка 83а

200(понедељак)

Ster City CinemasДелта сити

320(радни дани)

ТuckwoodКнеза Милоша 7

200(среда)

* Све цене су дате у динарима

Позориште Попуст уз еТЦ (%) Попуст уз еуро26 (%)

Атеље 212 20 20

БДП 20 20

Битефтеатар 30 /

Дадов 50 /

Дах театар / 30

Звездара театар 20 20

Мадленианум 50 20

народно позориште / 40

Позориште Славија 20 30

театар т 50 /

Инфо

ОД 1995. године „Европска и балканска међународна мрежа

– Центар за источноевропске и ба- лканске студије“, основан на Униве-рзитету у Болоњи, сваке године ор- ганизује летњу школу намењену сту-дентима, представницима организа-ција цивилног друштва са Западног Балкана и из ЕУ. Од 2004. године и пријема десет источноевропских земаља у ЕУ, школа се одвија под називом „Изван проширења: шира Европа и ново суседство“.

Ове године се школа одржава у периоду од 4. до 17. септембра у италијанском граду Червија, у покрајини Равена. Циљ школе је да ближе упозна учеснике са демо-кратским развојем, темама везаним за мир, безбедност и људска права у Европи и свету, као и са тенденцијама у европским интеграцијама.

Ове године се школа посебно фокусира на размену искустава и механизама за јачање капацитета активиста невладиног сектора из це-

нтралне и југоисточне Европе, бор-бу против дискриминације и развој идеје новог економског развоја, са нагласком на зеленој економију и одрживом развоју.

Школа се организује уз финан-сијску помоћ Централноевропске иницијативе (ЦЕИ) и Европске ко- мисије, а стипендије су доступне ст- удентима који су активни у орга-низацијама цивилног друштва и до- лазе из Албаније, Босне и Херце- говине, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Србије и Турске.

Сви заинтересовани треба да се региструју на званичном сајту шко- ле www.summerschools.it и тамо попу-не онлајн пријаву најкасније до 28. јуна. Милош Јанковић

Êонкурс за летњу школу европских интеграција у Италији

„Изван проширења: шира Европа и ново суседство“ тема је летње школе која се организује у септембру у Червији за студенте са Западног Балкана

www.summerschools.it/cissc

31Правник јун 2011. Rebus sic stantibus

- A + - З

Осмосмерка

Парови

афоризам

ребус

П П Ê З Т У ж Á а Т Ê а а м р О Нд У С Ê И П а а р м О Т И в а Т СИ р Ê р Á а Л е П а Н С а в е Т ар С ж е а Ê Á П р С Ê е м в е Ћ ае Н а а Ч Т а Т а м а Ê С Ч И р еÊ а а Т в а а З И Л а Н а Т О р аТ Т Т И И И Ц Н а Л е Ј Т Т И в ÊИ С а а Ê д Н И Г е в И Ê Ц И Ј ав е Á ж С в е а в И И е е Т Т Ј аа в е в а Ê а р Л И С Ц Ê Н И а Тд а д в О Ê а Т е Ј р а О С а а еа С Т р Г а У Т е Х И Ê е д д Ј ТЈ У Л О Г Г Г П Ц У а Ц Ф Ф У И ШИ Л О О О П О р е З а Н а Т С Ц ГЦ Ê Л в И П а е П а а Н И П О Ê Уа а О р О Т С З а а м Ê Л Ј У а рЗ р О р а Х Т У У Ц Ê Ê О Ј О Ê ÊИ д д Г Á а а м а м И е О Н И в ОЛ е е р д Г Т П а д И Н Т Т И в СИ Л а У е Г У Ц У д У Ш е О Ê Ê аÁ О С р р О Т И д е р Ê Љ Њ П Ј Ја О р е У Т а Ј а д О ж Љ а И И ХТ Н е д е Ц Г а Т О О е а С Ј Ч ХС Т а р а Т е Љ С Т в О е в а м аС а Ј И З У Л Ê е р П Ц З е а И м

Правила вероватно већ знате. Речи са наредног списка, везане за право, пронађите у табели. Написане су у сва три правца - вертикално, хоризонтално и дијагонално. Овог пута се уз правне термине забавите!

aдвокат, акт, актива, акција, амнестија, анализа, апел, асигнатар, брак, веће, ГПП, државина, директива, држава, дебата, дело, евикција, жалба, закон, законик, закуп, ЗКП, залога, Зоо, камата, КЗ, кредитор, кривица, крив, легат, легатар, мотив, норма, округ, окупација, осуда, пакт, порез, презумпција, преклузија, рок, савет, савестан, својина, сектор, стабилизација, став, старатељство, статут, стечај, суд, такса, тужба, уговор, улог, умишљај, уред, уредба, устав, утаја, хередитас, хипотека, ХОВ, цедент, цесија, чек, чињеница, штета

Повежите чувене правне акте са годинама доношења:

Немачки грађански законик 1215.

Душанов законик 1789.

устав САД 451 – 450. п.н.е.

Пруски грађански законик 1811.

Magna Carta Libertatum 1349 – 1354.

Corpus Iuris Civilis 1794.

Code civile 1900.

Аустријски грађански законик 1787.

Закон 12 таблица 1804.

Декларација о правима човека и грађанина

529 – 534.

Смрт није крај. После ње долази оставинска расправа. Е. Бирс

решење: (калауз-„а“)+(улаз-„з“)= клаузула

Фото вест: Тренинг у теретани Правног факултета(Фото: милена Гошевски)

[email protected]/revijapp/default.htm

редакција Правника – листа студената Правног факултета се захваљује на помоћи при издавању овог броја управи Правног факултета у Београду.

Редакција те позива да све своје

идеје и текстове, кРитике и похвале,слободно пошаљеш на нашу имејл адРесу,како бисмо часопис учинили што бољим и инфоРмативнијим

за све наше студенте

Обавезно прочитајте и електронску верзијустручно–научног часописа студената

СтудентСка ревија за привредно право

student economic law review

Број 46 issn 1452-5488 Êако укротити „Áолоњу“? · нту....

Documents