ŽIVOT I DELO MARTINA LUTERA I NJEGOV ZNAČAJ ZA VASPITANJE

VASPITANJE U DELIMA SOCIJAL – UTOPISTA

PEDAGOŠKE MISLI I ZNAČAJ JANA AMOSA KOMENSKOG

ŽIVOT I DELO MARTINA LUTERA poreklom augustinski monah 1512. godine postaje doktor teologije i dobija

doživotnu biblijsku profesuru Sukob sa Katoličkom crkvom 15. avgusta

1520: „Mi ovde smo uvereni da je papinstvo presto pravog i stvarnog antihrista.“

1529. Luter je objavio svoju najpopularniju knjigu - Mali katekizam, a 1532. prevodi Stari zavet s originalnog hebrejskog na nemački

autor prvog prevoda Biblije na nemački jezik stvorio je preteču osnovne škole i zahtevao

da se u tim novo nastalim školama uči čitanje, pisanje i računanje

prvi je uveo hebrejski i grčki jezik da se uči u školama

Tomas Mor, na Oksfordu studirao grčku i latinsku književnost

posle 15 godina građanskog života, Mor je bio pozavan na dvor, na položaj koji nije želeo

pogubljen je 6. jula 1535. godine, a 400 godina kasnije, 19. maja 1935, katolička crkva je proglasila svecem

Mor je s pravom davao veliku predanost grčkim autorima ispred latinskih; od Grka ga je najviše privlačio Platon.

„Utopija“ bila inspirisana Platonovom „Republikom“

„Utopija“napisana na latinskom jeziku koji poznaje samo mali broj ljudi

Mor je bio „otac engleske proze“ napisavši 1513. godine svoju čuvenu istoriju Ričarda III

shvatanja o prosvećivanju žena najbolje opisuje izvod iz jednog pisma koje je on uputio vaspitaču svoje dece

„U mojim očima učenost sjedinjena sa vrlinom više vredi od svih kraljevskih blaga, dok naučna slava bez vrline ne znači ništa drugo do sjajnu bruku. To naručito važi za učenost žena. Pošto je kod njih znanje obično retka stvar i predstavlja potajni prekor protiv muškaraca toih mnogi rado napadaju i literaturi pripisuju ono što je ustvari greška prirode, misleći da naučnici greše jer neznanje žena proglašavaju za njihovu vrlinu. Međutim, ako se i ženskoj individui ma imalo znanja s mnogo pohvalnih vrlina, ja to više cenim od Krezovog bogatstva i Helenine lepote...”

Ove principe Mor je sprovodio u odgajanju svojih triju ćeri i svoje poćerke Margarete Džigs.

Morova pedagogija odnos prema deci : „…poljubaca vam dadoh

zaista dosta, batina skoro nikad. A ako sam vas ikada tukao, činio sam to paunovim perjem... Stalno sam voleo vas koje stvorih,Ii podigao sam vas blagošću, kao što to ocu dolikuje; A sada moja ljubav prema vama tako je beskrajno porasla,Da mi se čini kao da vas ranije nisam ni voleo, Vaša ozbiljna stremljenja, sjedinjena s ljupkom mladošću, Vaši duhovi, izvrsno spojeni u umetnosti i naukama, Vašio jezici koji govore tečno i ljupko, Ne samo reči već i velike misli, Sve je to ono čime me tako silno ushićujete, Što moje srce s vašim tako prisno vezuje, Da vas sada, moji mili beskrajno više volim, Nego da ste mi samo deca koju sam stvorio.“

Politička kritika UTOPIJE Vladalac kao što je bio Hernih VIII, nije bio

„ovčarski pas koji svoje stado čuva od vukova“, već je sam bio vuk

Mor je bio duboko razočaran i u tom raspoloženju napisao je svoju „ Utopiju“

u drugoj knjizi „Utopije“ Mor je pokazao kako bi jedna država mogla da bude srećna kad bi se njome razumno vladalo i kad bi bila razumno organizovana

u prvoj knjizi on je pokazao koliko se rđavo vladalo državama u stvarnosti od čega naročito pati režim Henriha VIII

Jan Amos Komenski (lat. Comenius), rođen .28 marta 1592., u Nivnicama, u Češkoj, preminuo 15. novembra 1670. u Amsterdamu, u Holandiji) je bio češki (ali prisvajaju ga i Mađari, Slovaci, Nemci itd.) pedagog, lingvista, prirodnjak, humanista, filozof i političar.

češki pedagog Jan Amos Komenski osnivač moderne pedagogije njegov život i rad otkriva borbu za

demokratski odgoj začetnik i inspirator pedagogije novoga doba

najznačajnij reformator u istoriji obrazovanja

uvođenje tzv. predmetno-časovno-razrednog školskog sistema

utvrdio je nove načine polaska u škole smatrao je da polazak u školu mora biti

obavezan za svako dete, bilo bistro ili ne, bogato ili siromašno

proslavio se za svoje doba revolucionarnim mislima „ponavljanje je majka mudrosti“ i „škola je igra“

njegova filozofija se naziva „pansofija“ glavna filozofska misao Jana Amosa

Komenskog je misao o jednoj harmoniji koja vlada celim kosmosom

dete je predmet i uzor prave obnove potpisivao se Comenius, što je latinski

oblik imena Komenski odgojen je u strogo verskom duhu u dvanaestoj godini bio je već potpuno

siroče; tek sa šesnaestom godinom mogao je da stupi u latinsku školu

nakon nešto više od dve godine poslala ga verska opština, zbog odličnog uspeha u učenju, na teološki fakultet univerziteta u Herbornu u pokrajini Nassau

sveučilište Heidelberg - završio teologiju postao je pastor jedne verske opštine i

ujedno upravnik škole u Poljskoj , u gradu Lešnu, Komenski je

opet preuzeo upravu škole, gimnazije; tu je napisao delo <Otvorena vrata jezika> na latinskom jeziku, kojim se proslavio u svetu - bilo je prevedeno na 12 evropskih i 4 azijska jezika

u tom delu Komenski govori o tome da je potrebno jezičnu nastavu osloniti na posmatranje stvari

godine 1632. završio je svoje glavno delo <Velika didaktika> (Didactica magna)

prvo je izašla na českom jeziku i bila je namenjena njegovim zemljacima

kad je postao poznat u svetu, izdao ju je još i na latinskom jeziku;

delo sistematski izražava pedagoške ideje Komenskog i široko zahvata obrazovna pitanja

godine 1654. napisao je <Čulni svet u slikama> (Orbis sensualium pictus), prvi udzbenik očigledne nastave

delo je prevedeno na različite jezike i doživelo je mnoga izdanja

religioznost odlučno formirala pogled na svet Komenskoga, što pre svega, vidimo u vaspitnim ciljevima koje on postavlja

realizam života onoga doba upućivao ga je prema modernoj filozofiji Bekona Verulamskog; Bekon je uticao na Komenskoga u prvom redu svojim shvatanjem saznanja, naučne metode (senzualizam i indukcija) i nauke

humanizam i renesansa su uticali na Komenskog naročito svojim novim shvatanjem čoveka

najviši vaspitni cilj video u sticanju večnog blaženstva na drugom svetu, ipak je njegov čovek živ i divan <Čovek je najodličnije stvorenje> i vaspitanje ga formira u <celokupnosti njegovog bića> da bi ga pripremilo za večni život

ova priprema se sastoji u usvajanju nauke, morala i verskog osećanja

klica svega toga nalazi se već u čoveku, potrebno je samo razviti je, a za to je u prvom redu potrebno: umno,moralno i versko vaspitanje

vaspitanje treba da bude u skladu sa spoljnom prirodom i vaspitanje treba da vodi računa o prirodi deteta, na njoj neka izgrađuje i neka je razvija

misao o skladnosti vaspitanja i prirode razvio je Komenski u princip koji su prihvatili i Ruso i Pestaloci

Komenski u princip prirodnosti uključuje i zanatski rad, i onaj koji se zasniva na mašinskoj proizvodnji i na novoj organizaciji rada

prema Komenskom čovek je deo prirode i utoliko je podređen njenim zakonima

u <Velikoj didaktici> opširno upoređuje zakonitosti u prirodi sa zakonitostima u pedagogiji

na primer: priroda pazi na pogodno vreme, dakle , i vaspitanje mora da pazi na to ( mladost); priroda se razvija postepeno, i škola mora biti podeljena na razrede i nastavne stepene; priroda deluje iznutra prema spolja- najpre razumevanje, zatim pamćenje i drugo

isto tako upoređivanjem prirode i vaspitanja izvodi principe koji olakšavaju nastavu (postepenost, očiglednost, sistematičnost)

podela dece prema obdarenosti i karakteru: deca mogu biti bistra, željna nauke i poslušna; bistra,poslušna ali spora; bistra,divlja

Komenski govori i o tome kako sa njima treba postupiti

posebno govori o deci koja su manje obdarena i budi u vaspitačima nadu i požrtvovanje da i takva deca mogu dobrim vaspitanjem nešto postati

Komenski se odlučno zauzimao za opštu osnovnoškolsku obavezu bez obzira na stalež i pol

njegovoj demokratičnosti odgovara i zahtev da na najnižim školama nastavni jezik treba da bude maternji

za svako razdoblje u životu Komenski je zamislio šestogodišnje školovanje

Od rođenja do šeste godine dete neka se vaspitava kod kuće, kod majke u porodici – materinska škola

Od šeste do dvanaeste godine dete treba da posećuje školu maternjeg jezika koja treba da postoji u svakom mestu

Od dvanaeste do osamnaeste godine traje doba gimnazije ili latinske škole koja, takođe , treba da postoji u svakom mestu

od osamnaeste do dvadeset četvrte godine vreme je sa studiranje u akademiji koja treba da postoji u svakoj državi ili pokrajini

školovanje treba da se završi putovanjima

niži nastavni stupanj treba učenika da priprema za viši

viši stupanj treba da produbljuje i proširuje gradivo nižeg stupnja

u materinskoj školi dete treba da razvija čula, da stiče i proširuje predstave o svetu koji ga okružuje, da izgradi nekoliko naučnih pojmova, da nauči da govori i da se navikne na neke veštine ruku

što se tiče morala, neka se navikne na umerenost, čistoću, na poslušnost i poštovanje prema starijima i na radni život; potrebno je i versko vaspitanje

 

Ideolog osnovne škole   najvažnija karakteristika osnovne škole jeste

da škola više nije staleška, već je namenjena svakome

zahtev za maternjim jezikom slagao sa njegovim zahtevom za masovnost osnovne škole

škola na maternjem jeziku treba da bude škola pisanja , čitanja, računanja sa nešto geometrije

potrebno je da se uče i prirodne nauke i geografija, veronauka, ručni rad i pevanje

maternjem jeziku je potrebno posvetiti naročitu brigu, pošto je on osnova za znanje ostalih jezika

potrebno je takođe znanje osnovnih moralnih, ekonomskih i političkih principa

gimnazija ili latinska škola treba učenicima da da gramatiku, retoriku, dijalektiku, astronomiju, muziku, istoriju, geografiju, etiku

tražio je da se u latinskoj školi, pored maternjeg, latinskog i grčkog jezika uči još jedan od živih jezika

Akademija treba da ima teološki, pravni i medicinski fakultet

prvi izrazio zahtev da se uvedu školska godina, školska nedelja, nastavni čas, letnje ferije i razred kao jedinica u kojoj će se odvijati zajednički rad učitelja i celog razreda

dao mnoga uputstva s obzirom na rad na času, održavanje discipline, izradu godišnjeg nastavnog plana, ponavljanje, korišćenje najpogodnijeg dnevnog vremena za učenje

proglasio kao osnovni princip nastave princip očiglednosti, koji je zvao i <zlatnim pravilom> .

saznajni realizam u didaktici Komenskoga ispoljio se u očiglednoj i induktivnoj nastavi

princip, koji je obrazložio i u svojim udzbenicima praktično primenio

ajbolji primer za to je njegov <Orbis pictus>

time što je postavio zahtev za <konkretno posmatranje> osudio je i odbacio sholastičku verbalističku nastavnu metodu

borio se i protiv osnovnih sholastičkih nastavnih nedostataka: protiv nedovoljnog razumevanja: za Komenskoga razumeti predmet znači pre svega poznavati njegove uzroke

OČIGLEDNOST

nije dovoljna samo vizuelna percepcija, nego da treba predmet i pojavu percepirati sa što više čula

potpuno percepiranje zavisno od toga sa koliko čula percipiramo odredjeni predmet

daje nekoliko uputstava kako treba demonstrirati predmete: treba ih postaviti tako da ih učenici mogu obuhvatiti jednim pogledom, predmet treba posmatrati potepeno – jedan deo za drugim, pojedini deo treba posmatrati toliko vremena da ga učenici potpuno shvate, ako učenici posmatraju više predmeta , moraju uočiti u čemu se oni razlikuju

Komenskom služi očiglednost kao polazna tačka za umno saznavanje

Zahtev postupnosti i sistematičnosti u nastavi

učenici imaju na različitim stupnjevima starosti različite duševne sposobnosti, i zato je potrebno na odgovarajući način prilagoditi nastavu

nastavno gradivo treba razvijati logički, novo gradivo treba da raste iz pređašnjeg, ono mora biti uzročno povezano

od principa postupnosti Komenski navodi važna pravila koja još i danas važe: od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom, od bliskog ka udaljenom, od poznatog ka nepoznatom

nastavno gradivo mora biti u skladu i sa duševnim osobinama učenikovih godina i mora biti dobro raspoređeno.

nastavno gradivo mora biti u skladu i sa duševnim osobinama učenikovih godina i mora biti dobro raspoređeno

nastavu treba izvoditi po određenim stepenima, i to: zaposliti, najpre, posmatranje, percepiranje, zatim pamćenje, najzad saznavanje i prosuđivanje, čime treba dodati još jezičku sposobnost i spretnost ruku

shvatio nastavu i psihološki, i tako je iz nastave uklonio vežbanje pamćenja kao centralnu delatnost

pošto je Komenski tražio od učenika razumevanje, jasno je da je time ujedno tražio i to da učenik treba da bude aktivan u nastavi i da učitelj treba samo da mu pomaže

Komenski pridaje veliku važnost ponavljanju i uvežbavanju

učenici treba da nauče napamet samo ono što razumeju i treba da zapamte samo ono što je bitno

Udzbenik Komenski je imao mišljenje da su dobri

učenici neophodni za nastavu udzbenik treba da bude poseban za

svaki razred on treba da sadrži bitni gradivo

gradivo mora biti pristupačno učenicima određene starosti i sistematski raspoređeno

O vaspitanju

u <Velikoj didaktici> Komenski razvija i svoje poglede na vaspitanje uopšte, a ne samo na nastavu

govoreći o telesnom vaspitanju, on preporučuje umeren život, zdravu hranu, telesne vežbe, rad i odmor

govori i o higijenskom uređenju školske zgrade

naglašava moralno vaspitanje koje zasniva na hrišćanskom shvatanju morala

treba negovati: mudrost, umerenost, muževnost i pravednost, pri čemu se Komenski poziva na Platona

O DISCIPLINI <Škola bez discipline je kao mlIn

bez vode> zahtevao da se telesne kazne većim

delom izbace i da se sačuvaju samo za prestupe protiv vere

disciplinu treba održavati primerom, pravilnom organizacijom školskog rada, blagonaklonošću, a ponekad i prekorevanjem

nastava treba da bude privlačna

pored didaktike govori uopste o tome “kako nauciti drugoga”, koncipirajuci delo mnogo šire od same oblasti didaktike

o čoveku govori kao jednom od dva najvrijednija Bozija stvorenja (raj i covek)

raj najljepsi deo sveta, a čovek naljepsi medju zivim bićima

raj je mesto gde su zasadjene raznovrsne biljke a čovek je sastavljen od raznih (svih) materija ovog sveta

čovek je zbog svoje nezahvalnosti izgubio rajska uzivanja, ali je Bog Svemilostan, pa nije napustio čoveka kada ga je za kaznu spustio na Zemlju, već je slanjem svoje mudrosti preko Objave raznim poslanicima (koje naziva duhovnim vrtlarima) pomaže čoveku od početka pa do današnjih dana

obzirom da je čovek pao iz raja, doživeo poniženje, on se sada treba obnoviti, i autor nam kaže da je najbolje sredstvo za obnovu ljudskog duha i zdrave prirode upravo obrazovanje omladine

da bi se to postiglo, potrebno je izvrsiti reformu školstva, i organizovati je po uzoru na prirodu i zakone koji vladaju u njoj

svi ljudi su stvoreni podjednako sposobni da budu vaspitavani.

privilegija svih podjednako, bez obzira na pol, rasu, naciju, starost, bogastvo i slicno tome

sve ljude treba vaspitavati tako da svima bude dostupno isto vaspitanje i tu treba teziti budjenju svih ka svemu, osveščivanje svih u svemu, uredjenje svega svestrano, opšta mudrost za sve

čovek se razvija samo do 24. godine tako da se do tada i treba skolovati, uci cijelog zivota, i cak je predlozio odredjeni sistem obrazovanja odraslih

Komenski je prvenstveno ideolog i teoreticar osnovne skole, koja, po njemu, treba da bude masovna, narodna, opsteobrazovna, u kojoj se nastava odrzava na maternjem jeziku i da se takve skole podizu po svim gradovima, selima i zaseocima

posle stupanja u pubertetsko doba, treba da se odvoje muska od ženskih odjeljenja, jer u tom dobu, deca se najviše bave proucavanjem suprotnog pola, sto ih ometa u izucavanju nauke

tada im je doba pokazivanja pred suprotnim polom, i dosta nepovoljno utice na moralne karakteristike čoveka

zdravije i efikasnije da se drži nastava u odvojenim odeljenjima jer bi se pažnja učenika što više usmerila na ono sto se uči, dok je to mnogo teže kada je suprotni pol tu.

u pubertetskom dobu, pažnja učenika je daleko vise usmerena ka suprotnom polu nego ka shvatanju sustine gradiva koje se predaje

sadrzaj obrazovanja u osnovnoj skoli treba da bude citanje, pisanje, aritmetika, geometrija, geografija i dr

ono sto je stečeno u osnovnim školama treba, po Komenskom, razvijati u latinskim školama (rasudjivanje i sudjenje) i akademijama (razvijati volju).

u latinskoj školi bi imalo šest razreda u kojima bi se ucila gramatika, fizika, matematika, retorika, dijalektika, i dr, a na akademiju se trebaju slati najbolji, odabrani taletni

ova ideja lici na danasnje univerzitete, pa tako imamo obavezno osnovno obrazovanje, posle kojeg neki odu na zanat, zatim dobrovoljno srednje obrazovanje, koje dalje filrtrira one koji zele da se obrazuju od onih koji su jednostavno skloni zanatu ili nečemu drugom, a odabrani idu na fakultete, medju kojima najbolji doktoriraju, i postaju akademicima

svako može da se nadje u nekoj od grupa

on je takodje predlagao da se oformi medjunarodno telo ‘akademija’ koje bi nadgledalo ostvarivanje datih ideja o svakoj skoli i da brine da rad svih skola bude na istom nivou

vaspitanje je nesto sto se svesno radi, dok u prirodi svesnosti nema veze slepo pokoravanje zakonima

posebno mesto u Didaktici zauzimaju pitanja nastave, u čijem razmatranju izlazi iz okvira didaktike, uključujući tu i metod moralnog vaspitanja i metod ulivanja poboznosti

na kraju svog dela porucuje roditeljima, nastavnicima, vlastima, teolozima i drugima da rade na afirmiranju ovog sistema skolstva i da se klone svega onoga sto bi ga moglo ometati

najvažnije načelo na kojoj Komenski gradi svoju pedagogiju jeste da vaspitanje treba sprovoditi u skladu sa prirodom. Prema mišljenju Komenskoga, čovek je deo prirode i podredjen je njenim zakonitostima.

prema mišljenju Komenskoga, čovek je deo prirode i podredjen je njenim zakonitostima

budući da je Komenski tražio od učenika razumevanje, jasno je da učenik mora biti aktivan u nastavnom procesu

Komenski posebno naglašava interes i pažnju učenika, koji upoređuje sa savešću

veliku važnost pridodaje ponavljanju i vežbanju, tako što ističe što ističe da određene časove treba posvetiti isključivo ponavljanju.

Komenski je isticao i važnost učiteljskog poziva, što proizilazi iz njegovog stava prema vaspitanju upšte

učiteljski poziv po njemu uzvišen je, častan kao ni jedan pod Suncem, a učitelj mora biti toga svestan

učitelj u svemu mora biti primer svojim učenicima

mora biti marljiv pošten, mora voleti svoj poziv i decu

kod dece mora buditi žeđ za znanjem i prema njima imati očinski stav

naglašava odgovornost učitelja i kaže da je učitelj krivac za neuspeh u nastavi

u vaspitnom delovanju najviše naglašava moralno vaspitanje, koje zasniva na religioznom shvatanju, što je u skladu sa njegovim verskim pogledima na svet

potrebno je vaspitavati i razvijati mudrost, umerenost, muževnost, pravednost, poniznost, dobronamernost, poštovanje starijih ljubav prema istini i ljubav prema radu

škola kakvu danas imamo izumljena je za potrebe građanskog društva a njen idejni nacrt postavio je Komenski

obavezna osnovna škola za sve dečake i devojčice bez obzira na njihov društveni ili intelektualni status

škola po uzoru na manufakturu kasnije fabriku- fabrički model : Komenski navodi primer pekare- jedan učitelj podučava mnogo učenika kao što pekar peče mnogo komada hleba

utemeljuje razredno- predmetno- satni sistem školovanja

nastava je prilagođena dečjoj prirodi i mogućnostima