onda sutra?

7/29/2019 Onda sutra?

1/115

1


2/115

2


3/115

Deca nisu ljudi u razvoju, ne, oni su bica zasebe, bica dosla iz sna, ali ne iz necijeg sna, iz sna

neke osobe, vec iz Sna u kome se zaceo nas Svet,Svemir, od koga je nastalo Sve ...

Naslov originala : Cerf-volant pour un pomeSa francuskog preveo : Gilles Nikolic

3


4/115

Edition RUELLE

ISBN : 978-2-9531938-1-7

Dpt lgal [email protected]

Eddy Lane

4


5/115

Onda sutra ?

5


6/115

6


7/115

Kome

7


8/115

eddy lane : onda sutra ?

8


9/115

Predgovor

Budite uvereni, vrlo brzo nam se vraa, zahvaljujuiOnda sutra taj dar : snovi !. U tom smislu EddyLane je pravi arobljak, aman, slikar po zidovim i

stenama onirinog imao sam tu sreu da, preizvesnog vremena, otkrijem ono sto volim danazovem kazivanja i otada se stalno seam tihsnova, seam se svojih snova i zato sam muzahvalan.

Vrata su iza ove strane. Ne pratite vodia,

predhodite ga, vi ste, ovde, kod svoje kuce.

Dobrodolia

Christian G@rp

9


10/115


10


11/115

Onda sutra?

ili

Sat letelnja za pesmu

11


12/115


12


13/115

Na plai, deak je drao kanap i gledao zmajakako lebdi iznad njega. Vrlo lep zmaj! Veliki,ponosan, sa crvenim osmehom na svojoj belogpovrini. Deak ga je okretao i slao da leti visoko,vrlo visoko, Koraajui lagano peskom, posmatrao

sam ih, kad mi ovek, u blizini decaka, ree : Lepo je, zar ne ? O, da, vrlo. to ne bisti i vi probali? Imam ih jo puno ovde.Svi su predivni. Uivajte malo. Ne izdajem ih skupo.

Iznenaen, videh vie zmajeva pored njega i

deaka.

Vi iznamljujete zmajeve na plazi? Da, gospodine. A kako ih to iznamljujete? Pa, zavisi. Vi izaberete jednog, pustite ga da leti

jedan sat. Zatim, napiete jednu pesmu i ako se

pesma dopadne mom sinu i meni, onda jebesplatno a ako ne, onda vas kota 10 evra. Ja ne znam da piem pesme, a ni 10 evranemam . Pokuajte, gospodine, doite ovde. Deak mi sepriblii na nekoliko koraka dajui mi znak hajde !

13


14/115

Podigoh jednog sa peska. On polete odmah navie izatreperi pored deakovog.

To, gospodine, super! Gaspar ne voli da je samgore.

Deak se smejao. Drao sam kanap koji je vetarzatezao i uh se kako se smejem. Glave zabaeneunazad, deak odgovori na moje preutno pitanje.

Simon, zove se Simon, vas zmaj.

Gaspar i Simon. Decak i ja. Gaspar poskoiunapred. Pratim deaka u korak i Simon zaigrapored svog druga Gaspara. Deak se smejao.Simon zadrhta malo, osetih kako se kanap u mojoj

ruci pokree. Moj zmaj se sakri iza Gaspara, iskoiza tren na drugu stranu, i vrati se da pokaze,ponovo svoj osmeh. Jednim skokom unazad deakse nadje iza mojih ledja, uh njegov smeh iza sebe.Gore, sada je na Gaspara bio red da nesto izvede.On krete u krug oko Simona, zmajevi izmeaepiruete po nebu dok se pesak, na plai pretvarao u

crte tragova deakovih i mojih koraka. Pleui uritmu naih usklika i smeha i pogleda stalnouperenih ka baletu dva zmaja, iznad nas, nisam niprimetio kako je vreme proletelo.Poto je jedan sat uveliko istekao, ovek mi pruiolovku i list papira. Napisah svoju pesmu. ovek je

14


15/115

proita a zatim i deak. Posle jedne, dosta dugepauze otac mi ree:

Ja mislim da mi vi nita ne dugujete. Smia misto vidim na ovom papiru, ali ...Tommy nije mogmiljenja. Ovo nam se prvi put dogaa. Treba sveponovo poeti. Sat letenja za zmajave i zatim jedna,nova pesma. Sutra.

Deak se smekao.

Onda sutra? Onda sutra!

Deak je poao zamnom da me isprati.

Gospodine, vaa pesma je lepa.

Ali ti bi hteo da se Simon i Gaspar ponovo igrajuna nebu ? Onda sutra? Onda sutra!

15


16/115


16


17/115

Pozdrav

17


18/115


18


19/115

Zavrila si Marija, odlazi ? Provedi prijatno vee ividimo se sutra.

ena je bila na vratima, spremna da izae.Okrenuta deci, ona im se osmehnu i manhu u znakpozdrava u pravcu vaspitaice i meni,

Dovienja! Dovienja ! Pozdravi Marka! Hou, hvala.

Deca se ponovo okrenue ka meni i ja nastavih daobjanjavam crte na postolju ispred sebe. Lagano

zavravajui crte, govorio sam im da je crtati kao igovoriti, da je to objanjavati rukom. Ako ustimamozemo reci : jabuka, isto tako mozemo je i nacrtatii bice jasno ta mislimo. I ak je ponekad i boljetako jer niko vam nee rei ne crta se dok se jede,kao to vam to kau kad hocete da govorite punih

usta .....Svi su se smejali.Naiao je potar i doneo nam, kao i obicno, nekolikopisama i nekoliko dejih novina i stripova.

Pogledao je deje crtee i smejui se rekao :

19


20/115

Klinci napreduju brzo, pazite se, uskoro e vasprevazii. Odoh, idem dalje, dovienja !

Dovienja! Pozdravi suprugu, Aleks Dovienja Hou, hvala.

Okaio sam sve srtee na panoe oko nas,organizuci tako, jednu malu izlobu. Sledilo je

nekoliko protesta, jer Kevin ima bolje izloen srte,ili da je Anin suvise visoko, pa se ne vidi dobro.Suze nisu bile daleko pa sam im obeao da emosvakog dana menjati raspored crtea, dodavatinove i tako su svi bili zadovoljni. Deca, sirocad ilinaputeni, iveli su zajedno i lako su to prihvatali.Uzeh svoju jaknu. Na vratima se okretoh.

Dovienja deco! Dovienja Dovienja Dovienja Profesore! Da ?

Jedan deak mi se priblii.

Profesore! Pozdravi nekog!

20


21/115

kamen skakavac

21


22/115


22


23/115

Reka se deli i tee oko ade Stari Zamak '' i namestu zvanom poenta, desni krak, jo uvekzapenuan posle izlaska iz ustave, susree levi,mirniji i sa njim zajedno se iri I stvara malo jezero.Park dotie to jezerce svojom alejom koja prati reku,

jo od mlina.Odatle, sedei na obali mogu da vidim Gaspara nanjegovoj steni. Gaspard je ime koje sam dao

jednom belom patku a stena je, ustvari, jedan malovei kamen koji sri iz vode na, jedva, desetaksantimetara. Taj mali Gaspar, uvek sam, nikad saostalim patkama koje ive ispod mlina, voleo je da

se postavi na taj kamen, naravno, kad ne bi etaoselom. Voleo sam da kazem : vidi, Gaspar je, opetna svojoj steni !

Par labudova mi prilazi. Mujak izae na obalu, nasamo jedan korak od mene i kupi parie hleba kojemu bacam. Izmedu mene i svoje enke, borbeno

rairenih krila, on je tako titi. Ponekad ak, on se ioglasi, ne pretei ba ali stavljajui do znanja da jeon tu ukoliko bih ja bilo ta neozbiljno pokuao.Pokupivi i zadnji komadi hleba oni se polakoudaljie.

Gospodine, jel imate kamenie ?

23


24/115

Deak poloi nekoliko malih, okruglih kamena poredreke. Nisam ga ni primetio kad je doao.

Ovde ih nema pa sam doneo nekoliko svojih.Plosnatih. Za skakavce. Jel znate da praviteskakavce ? Ja sam, jednom, napravio deset. Deset? Ne, tri!

Nasmejao se, zadovoljan zbog mog iznenaenja.Stade tik uz obalu. Okrenut levim ramenom reci onbaci jedan kamenI . Pluf ! Pokua jo jednom. Pluf!Nijedan odskok, nijedan skakavac. U treempokuaju isto. Ustadoh.

ekaj!

Uzeh jedan od knjegovih kamenica.

Jedan, dva, tri.. ohoooo, vi ste napravili pet iliest !

Uzeh jo jedan i objasnih mu kako treba bacati,treba se drati mekano, malo sputenih kolena, ne

sme baciti suvie blizu jer tada on odskoi visoko ionda bude pluf, ne treba bacati suvie jako, misli nakamen i saekaj da se primire talasi na povrini !

Bacam ! Kamen napravi vie skakavaca, zakliza povodi, ode dalekoi lagano potonu.

24


25/115

Hajde ! Sad ti !

Dva ! Pluf ! Dva ! Dva! Pluf ! Tri ! Dva! PET ! ! !

Deak gleda reku. Zadovoljan je. Obojica smozadovoljni.

Nema vie kamenia, ree gledajuci oko sebe. Ima!

Izvukoh iz depa jedan belutak. Pokazah ga deakui zagazih u pliak. Dva koraka. Jednim snanimzamahom bacih ga. Kamen dodirnu povrinu,odskoci, polete tik iznad reke, dodirnu je ponovo,napravi dvadesetak skakavaca, zakliza povrinom,polete i izgubi se u daljini. Deak se okrete ka meni

Odleteo je, izgubio se! Ne, ne, gledaj !

Otvorih ruku. Vlaan belutak je na mom dlanuprelamao svetlost kroz nekoliko kapi svetlucajuci nasuncu.

Jednog dana, imao sam deset godina, kao tisada, rekao bih, video sam kako jedan slikar stojiiza svog tronoca i posmatra sliku koju je upravo biozavrio. Bila je naslikana obala, more, nebo ...Okrenuo se, video da i ja gledam, onda je uzeo ovajkalmeni sa naslikane plae na svojoj slici i dao miga, Od taga ga imam i uvam.

25


26/115

Kamen je suv i stavih ga u dep.

Zna, i ja sam slikar sada i ponekad dodjemovde i slikam stari mlin i obalu reke i reku.

Vraamo se zajedno. Vidi, Gaspar je, opet nasvojoj steni!

26


27/115

Pozorite

27


28/115


28


29/115

Kua Poklenovih se nalazi na drugom kraju sela.Sretao sam ih retko, jednom na jednoj izlozbi uParizu i nekoliko puta u pekari, u selu : dobar dan,dobar dan ...Vrlo me je iznenadio poziv gospoe Poklen i njeno

pitanje da li bih mogao da priuvam njihovo dvojedece, te iste veceri. Neto iznenada i hitno ! I preneko to sam stigao da bilo ta kaem, ona je, uzveliki uzdah olakanja, poela da mi se zahvaljujeod sveg srca kao da sam ve prihvatio.

Poklenovi, mlai, Denis i njegova sestra Lea su me

gledali radoznali kao i sva deca. Imao sam utisak daemo doiveti neto izuzetno te veeri. Pokrenuhrazgovor, isto toliko klasican kolioko i debilan.Klincu su, vrlo brzo, moja pitanja veto izbegli ipoeli da ispituju mene. Na kraju pade i ovo pitanjekoje me je malo zaudilo :

Volite li pozorite ? Da, naravno, volim pozorite. Volite? Genialno ! Onda, hajde da se igramopozorita, vai ? Hajde, Hajde, recite da hoete!

29


30/115

Ma dobro ! Samo ne znam kako to mislite da seigramo pozorita.

To je lako ! Vi izmislite, vi se setite nekog mesta,vi zamislite, setite se neke lepe prie, onda namdate uloge, kaete nam ko e ta da igra i miigramo i posle nam kaete da li je bilo dobro i poslei posle ...

I odmah, da bi napravili mesta za scenu, oni

pomerie sto i stolice. Zahvaen optom euforijomodgurah kau ustranu. Sedei, ispred njih, na podukretoh da objanjavam, kao bila je jednom jednazemlja, jedno kraljevstvo, ustvari to jo uvek postojiali ovo se deavalo, davno, davno. Tom zemljomkoja se zvala Danska, koja se i sada tako zove,

vladao je jedan kralj iji se sin zvao Hamlet Paljivo su me sluali dok sam ja opisivao scenu,delio uloge. Denis: Hamlet a mala Lea: Ophelia.Imao sam utisak da im je kasting odgovarao.

Ja sam, znaci Hamlet. A ti si Ofelija.

Denis, super zadovoljan. Njegova sestra takoe.

Da, da, ja sam Ofelija, Hamlete.

Jedino to, sada, ja nisam bio zadovoljan. Upote!Besan, ak! Upravo sam predloio deci dauestvuju kao linosti u jednoj ekspirovoj tragediji,u jednoj drami sa ubistvima, sa osvetom, u kojoj se

30


31/115

ludi. Mora da sam i ja poludeo kad sam to mogaoda uradim. Punom parom unazad da ispravim stvar.

Ovaj, imam neto bolje, jednu drugu priu.Slusajte me, slusaj me Lea i ti

Hamlet!

Njegova me reakcija zasmeja ali nastavih, okreuise devojcici: gledaj, ti ces biti Crvenkapica, tako svaslatka kakva jesi, a....

A Hamlet da bude zloesti vuk, jel to? A ne, ja sam Hamlet a ti si Ofelija ! Eto!

Deak je bio odluan. Ali i ja. Ustadoh da zvaninoobjavim neopozivu i definitivnu odluku o izmeni

programa naeg pozorista. Videh da je i Denisustao i da izlazi na tepih na sredini sobe, na nauscenu. Najpre pognute glave, on se ispravi, pogledame, uperi pogled, zatim negde u daljinu, poredmene i rece :

To be or not to be, that is the question!

Kao gromom oinut, usta zanemelih i ovorenih, rukepodignute i zastale negde izmeu moje glave iniega, ekao sam. Ostao sam tako, minut i vise,venost i vie. Najzad uspeh da pitam:

31


32/115

ekaj, stani, ekaj, otkud ti to zna i to jo naengleskom?

A to je engleski? Ofelija! To je engleski, kaegospodin, to je na engleskom! Super, bravo, Hamlete, mnogo mi se dopalo!

Posle toga, za sve vreme posle toga, ja sam ihsluao, gledao sam ih, ali sam bio boletan, kao ugroznici, u bunilu, gorei i ne verujui onome to

vidim ... klinci si bili izuzetni, igrali su odlicno a jasam bio bolestan, bolestan ...Ne seam se trenutka kada su se roditelji vratili,pojma nemam kad i kako sam se ja vratio kui.

Desetak dana kasnije pozvao sam Poklenove.Javila se gospoa Poklen.

Dobar dan, ujte, pozvan sam na otvaranje jedneizlobe. Poznajem i cenim umetnika i upravo zbogtoba bih vam rado ustupio pozivnice a ja bih, akoelite, mogao da ostanem sa Hamle ...hou dakaem sa Denisom i Leom.

32


33/115

Ptica

33


34/115


34


35/115

Kao i svake srede i petka, mala Lora Bart je dolana svoj redovni as pevanja, praena svojommamom, gospoom Bart. Kao i obino gospoaBart je izrazila elju da poseti moj atelje. Kao iobicno, posle desetak minuta ona je izabrala platno

koje e kupiti i koje sam ja stavljao na stranu znajuida ga nee poneti niti kasnije za njega pitati.Izasla je iz ateljea, osmehnula se svojoj erci i Marijii izala da bi se vratila kroz jedan sat, kao i obino.Kroz otvorena vrata mogao sam da ujemobjanjnja koje je Marija davala svojoj uenici. MalaLora je bila izizetno obdrena, absolutnog sluha.

Lora, sluaj me ! Ti dobro peva, ali bi mogla jobolje i to mnogo bolje. Zna, Lora, pesma je kaoptica, ti je pusti i ona odleti. Kad peva, uvek cemoi da pusti jednu pticu da poleti visoko ka nebu!

Ptica ? Doi e ptica i odetee?

Da, da!

uh klavir. Najpre jedna jednostavna veba. Lorapeva. Osetih da e se neto desiti, zgrabih svojblok. Lora peva, peva oprezno, oslobaa se i pevakao nikada dosada. Ustadoh. Lagano, neujno, navrhovima prstiju, jedne reke ispruene ispred sebe

35


36/115

kao da sam u mraku, prioh vratima. Lora peva.Marija prelazi na jednu teu vebu i Lora prati.

Marija joj se pridrui, povede je svojim pevanjem dabi je ostavila samu u trenutku kada je Lorina pesmalebdela iznad nas, ne kao glas vec kao deo togtrenutka .Klavir se vise nije uo. Marijini prsti miruju nadirkama. Lora pritra prozoru.

Ptica, gde je ptica ? Evo. Gledaj !

Pokazah joj crte koji sam napravio slusajuci je :ptica u letu !

Posle mnogo godina, dosavi, jednom prilikom, u

Pariz, iz nae tihe provincije gde sada ivimo, naulazu u jednu knjiaru videli smo plakat :

Koncert, Lora Bart- Pinnina, soprano, datum, as !

Plakat je bio na plaviastoj podlozi kojom je letelajedna ptica, ptica sa mog crtea.

36


37/115

Diagonala belog lovca

37


38/115


38


39/115

Jednog dana, predloih da se na, jednom od dvakamena stola u gradskom parku nacrtaju ahovskapolja. Niko nije obratio paznju na to. Pa nita, ja uto! I jesam, jednostavno uradio sam to sam,naslikao sam ih i 64 crno-bela polja su pruala,sada, mogunost svima a i drugima da igraju ahpored reke u zelenilu i tiini. Ponovo se niko nije

obradovao toj inicijativi, niti je, bilo ko kritikovao, toje jos udnije. Nema veze!

Ii cu sam i igrau sam! Ne bas sam jer ah moeda se igra sa nekim, protiv nekoga cak i kad si sam.Izlasio sam u park, ali nosei, sa sobom jednuknjigu sa partijama koje su igrali veliki ahisti,

veinom ruski velemajstori. Najvie sam voleo LavaAljehina! Oboavam njegovu igru. ak i u partijamakoje je gubio njegova virtuoznost me jeoduevljavala. Ta kniga sadri, ne samozabeleene partije, nego i njihove biografije,nekoliko pisama prijateljima, ak i jedan literarni

pokusaj, samog Lava Aljehina, jedna pesma. Alisam ja to retko itao. Same partije su mi bilevanije.

Ponovo, to nije nista udno, sam bio predrasporedom figura u partiji koju je Aljehin igrao sa

39


40/115

maarskim velemajstorom, Saboom, na Malti, jednedaleke 1912 godine.

Jedan mlai par proe pored mene.

Dobar dan!Dobar dan!

Na drugoj strani reke, na etalitu ispred zamka,neko je dozivao svog psa. Prepoznao sam glas.

Znam i psa. Mali koker Stromboli, pas vlasnikacveare. Posle toga zavlada tisina. Mladi par jeverovatno, ve na izlazu iz parka. Stromboli seposluno vratio. Ili, nita od toga, jedino to sam ja,glave medju dlanovina i oiju uprtih u trideset prvipotez belog, napustio ovaj trenutak, za trenutak.Jedna crvena lopta se stvori odnekud i poe polako

da se kotrlja po kamenom stolu, po mojoj tabli. Odivice ka G8, polju na kome se nalazio crni kralj,ionako vec ugroen ahom od strane belog lovca, iztridesetog poteza ! Moja je ruka vec lebdela nadtridest prvim potezom ali ga ne odigra vec se spustina crvenu loptu i zaustavi je. Iza lopte je, pored

stola stajala devojcica u belom, beli ort, belamajica, bele patike. Plava kosa i crvena traka uplavoj kosi. Crvena kao i lopta. Ton sur ton ! Dvaplava oka me gledaju kao da imaju malo vise negosamo desetak godina.

40


41/115

Vi igrate sami? Sami ste i igrate ah? Aha, sam! A ti znas da je to ah? Mozda zna i

da igra? Ne, moj tata igra ah, ali on uvek igra sa nekim. Da, da, ali ah moze da se igra i kad si sam.Objasniu ti ali najpre, ako hoe, objasniu ti,malo, ta je ah, kako se zovu figure i kako se ahigra.

Devojica, zainteresovana, stavi loptu pored stola isede na stolicu naspram mene. Imam iskustva sadecom njenog uzrasta, svog sam neaka nauio daigra ah. Postavih figure u poetnu poziciju. Beli,crni! Obe strane imaju svog kralja i kraljicu! Lovci supored njih ! Slusa me i prati moje prste koji dodiruju,

podiu figure, vraaju ih na njihova mesta. I onda jojrekoh, da u jednoj knjizi mogu biti objavljene,opisane mnoge partije i onda neko, kao ja, moze toda ita i da igra te partije iako je sam. Kad samzavrio pogledah i videh milione pitanja koja ce seprosuti i koja se, zasad kriju iza koncentrisanogpogleda i malo stegnutih usnica. Devojcica mi

pokaza, stavi prst na jednog pesaka na E2.

Kako se on zove?

Pa, rekao sam ti, to su pioni, njih je osam a ovoje lovac i on se kree

41


42/115

A, ne, ne ! Ne tako ! Nego, evo, naprimer ja sezovem Endel. Gledala me je insistirajuci pa sam se

nasmejao i predstavio se i sam. Bila je zadovoljna iponovo postavivsi prst na pion na E2 i pre nego stosam ja mogao da prilepim jedan pokroviteljski,dobronameran osmeh na svoje lice, kao a, pa ne, to

je igra, to je ah, oni se ne zovu kao mi, devojicaustade :

Ovo je Aleksendar, a ovaj se zove Ivan a evo,ovo je Sergej ! Njen prst dotace pione na e2, d2 i f2.

A kraljica se zove Katarina! Ba mi je drago, pokuah da odrim nivo, ba seradujem sto sam vas upoznao Ivane, Sergej i

Aleksandre.

Ali to nije bilo sve, nije dilo dovoljno. Ni izdaleka!Endel ode korak ustranu i posle jednog naklona,kao sto jedino baletska skola to omugacava, gledalame oekujuci da i ja uradim neto, neto kao ona,priblino maker. Bilo je, ocigledno da je to bilonamenjeno kraljici Katarini. Nemam ni minut

baletske niti bilo koje kole elegantnih pokreta iliritmikog obrazovanja, ali dadoh sve od sebe,dozvah u seanje sve filmske scene sa yourhighness, votre majest i poklonih se :

Vae Velianstvo!

42


43/115

Devojica je bila ponosna. Mogu reci to isto zasebe. Ona mi prie, prui mi ruku ipoe ka izlazu iz

parka. Posle desetak metara mi mahnu jos jednom.I ne samo meni. :

Dovienja, Ivane, Aleksandre, Sergej. VaeVelianstvo, dovienja!

Ostavi sam, odigrao svoju omiljenu partiju sa

Malte. Zavrnica u kojoj, oigledno izgubljeni beli,Lav Aljehin, uspeva da dobije partiju, jednimgenijalnim matom u tri poteza, sah, sah, sah i mat!Poznajem tu partiju odlino, stotinama puta sam jeanalizirao, odigrao ali svaki put me tih nekolikopoteza odueve da ponekad, kao sada, ustanem iaplaudiram, stojei, sam, pored kamenog stola,

pored reke, nasuprot Starom Zamsku s drugestrane reke.

Sumrak je poeo da najavljuje kraj dana. Neu imativremena za jos jednu partiju. Sutra je novi dan.Sutra bih mogao da se bacim na Aljehinovu partijuzvanu Sampanj. Zasto je tako zovu ? Zaudi me

da dosada nisam traio odgovor na to. Otvorihknjigu. Trazeci pod ineksom Sampanjac,proitah:

43


44/115

Partija, odigrana protiv Olega Cilokina, 1913 udvorcu Oije, u ampanji, za vreme boravka Lava

Aljehina u Francuskoj u pratnji svoja tri sina:Aleksandra, Sergeja, Ivana i svoje suprugeKatarine.

44


45/115

Dat omno ti nagorih

45


46/115

eddy lane : onda sutra

46


47/115

Mini-golf nije neki sport. Vec ni sam golf nije sportkojim bih se bavio, niti pratio. Mini-golf kao zabavapri etnjama u park ? Ni to ! Ali sve to ne vai jerNadina to voli i to je onda tako i tacka. Moja neakaNadina je najkapricioznija od svih mojih neaka, odsvih devojica koje poznajem a vrlo verovatno,

jedna od najkapriciznih od dece njenog uzrasta

uopte. Uopte, ovde znai, budimo skromni:Evropa!

Ali, ne bih, ni za ta na svetu propustio jednu partijumini-golfa sa njom.Umirao sam od smeha,pokuavajuci da predvidim njene smicalice, ali bihuvek i ponovo bio iznenaen i uhvaen na

pogresnoj nozi. Vrlo retko bi nase partije, na terenu,pored reke, ile do kraja. Brbljiva, radoznala,prefrigana, ona bi, esto moje udarce proglaavalanepropisnim. I to uvek kada bi mi oni donosiliprednost i davali mi mogunost da se pribliimpobedi. Ili bi svoje ponavljala, pod izgovorom da jevetar pomerio lopticu ili bilo ta drugo. Ja bih se

pretvarao da se ne slaem, da se raspravljam, dasam ljut i obavezno bih padao na kolena od smeha.Na kraju, ustvari malo posle poetka partije ona biproglaavala svoju pobedu. Onda bismo se vraali iona je svima objavljivala da je opet pobedila.

47


48/115

Ko igra prvi? Onaj ko je izgubio proli put, ti!

Da, samo sto proli put nismo zavrili partiju. Ja sam pobedila proli put. Pobedila sam, kaosto uvek pobeujem!

Sa izrazom nekog kome je dosadilo da se stalnoraspravlja sa nekim ko ne ume da prihvati i podneseporaz sa dostojanstvom i da to prizna. Jedan par je

zastao i posmatrao nas. Nadina je tri puta odigralaisti udarac, svesna da je posmatraju i da se etaci,oigledno, jedva uzdravaju aplaudiranje i uzvikebravo, bravo ! Mlada ena se vise puta obratilasvom pratiocu kao da trai objanjenje za tu igru.Da bi nama bilo malo jasnije o emu se radi, ovek

mi ree : Mi zmo Nemtsi ! Ich kann deutsch. Ah ja? Ihre Tochter is niedlich.

Objasnih da se radi o mojoj neaci. Bilo mi je dragoda izmenim nekoliko reci na nemakom. Prilike su

retke za to. Razgovarajui sa njima, primetih da nasNadina paljivo posmatra i da, po prvi put uteci izainteresovano prati. Nije bila u centru panje,nijebila glavna, nije razumela i to joj nije smetalo.Impresionirana je! A i ja njenim ponaanjem.

Auf Wiedersehen und gute Reise!

48


49/115

Jedva da su se se udaljili desetak metara kad meNadina uhvati za ruku i povede ka klupi. Sedoh

gledajuci je.

Ma, ta je to bilo ? Kako ste to govorili zatoste tako govorili? To su Nemci. Oni su Nemci. Nemci ? Da, Nadina. Zna, postoje ljudi koji su Nemci i

onda oni govore nemaki Zato ? Zato to Nemci govore nemaki. Sluaj,objasniu ti Ne ! Zato su oni Nemci?

Osetih da nee biti lako objasniti poreklo naroda,

stvaranje jezika i njihova podela na grupe, stvaranjenacijaObjasniti to devojici od deset godina? Nijeto lako objasniti nekome ko ima trideset godina osetih se kao u klopci. Poeh da uoptavam, dapojednostavljujem

Pa ovako. Dobro, sada zna da postoje Nemci i

da oni imaju svoj jezik kao sto mi imamo svoj . I ima jos? Jos?

Pa, da ! Jo! Da li ima jo nekih, drugih, koji nisumi, nekih drugih koji ne govore kao mi, niti kaoNemci?

49


50/115

Da, da, naravno, ima, naprimer ima Rusa, paima panaca

A ti si govorio nemaki ! Da. Uio sam nemaki. A zasto ja nisam ? Ma, moze, naravno da moze, a i neke drugemoes da nauis. Ima ih mnogo ?

Prilino. Ali ak i ako ne nauis neki jezik timoes da ga razume ako neko prevodi. Ja ti moguprevesti sa nemakog ta hoe. A psi? ta psi ? Kako rade nemaki psi ? Psi laju. I nemaki psi laju.

Laju na nemakom ? Nai psi mogu da razumejunemake pse ? Nadina, hajde igraj, ti si na redu !

Nastavili smo partiju. Nadina je, kao i obino varalau igri, ponavljala udarce a kad bi bio red na meneda igram, postavljala mi je hiljadu pitanja, bez

ikakve veze sa golfom ali sa namerom da medekoncentrie. Meutim, nije bila kao obino, neto

je smisljala. Izostao je njen omiljeni slogan, koji je,inae, esto ponavljala : vera u pobedu je pobeda !U jednom trenutku, umesto da svojom palicom udarii poalje loptu u sledee polje, ona se okrete kameni, prie mi i ree :

50


51/115

Dat omno ti nagorih !

Nisam razumeo, ne rekoh nita. Ona ponovi :

Dat omno ti nagorih ! Molim ? ekaj, ekaj, mislim da shvatam... to je

jedan jezik koji si nauila, ustvari koji si izmislila, jelto ? Da, samo to to nije jedan jezik, nego je to vie

tih, nepoznatih jezika, ali pomeano. Jel to ? Genijalno ! Ali to treba da se prevede, jer

ja ne razumzm. Pa, treba. Prevedi mi onda. ta znai to to si rekla? Super partija, to znai: super partija.

Nekoliko dana kasnije dobio sam poziv daprisustvujem na jadnom skupu u Remsu. Udruenjeumetnika, knievnika, prevodilaca, kome sampripadao je pokrenulo akciju u okviru jednogprojekta, ustvari ta akcija bi trebalo da uvedeobrazovanje, kulturu, literaturu, umetniki izraz,same umetnike u programe medija gde su dosada

bili zastupljeni jedino u retkim, manje ili visekomercijalnim promocijama. Ustvari ideja je da setrajno obezbedi programska politika u korist kulture.Znao sam da je to u pripremi ali sam hteo dasaznam nesto vie i pozvah jednog prijatelja koji jebio jedan od inicijatora tog poduhvata. Obavestio

51


52/115

me je, obeao sam da cu doci u Rems. Na kraju gapitah koje je ime dato tom projektu.

Dat omno ti nagorih ! Molim? Dat omno ti nagorih ! Cekaj, kako si rekao : Dat omno ti nagorih ? Pa da, to sam rekao

Halo, jesi jos tu ? Jesam, jesam. Jesi ti sasvim siguran da je to imedato? Naravno da jesam, imam itav program i dnevnired spred sebe, na stolu. Mogu ti ga poslatimailom, ako hoes.

Ne, ne, jasno mi je, ustvari nije mi uopte jasnokako reci mi ta to znai, koji je to jezik? Nije jedan jezik, to je kombinacija vie jezika. Naravno, ta bi moglo drugo da bude. I, naravnoto znaci : super partija ! Ma ta to prias, odakle ti to? Kojeta! Dat omnoti nagorih znaci : vera u pobedu, je pobeda !

52


53/115

Osmeh

53


54/115


54


55/115

Pitanje osmeha! Vano pitanje!Zato je to tako sa osmesima?Pitanje je vano ali, cudna rabota, ne treba nam,ba neki odgovor. Ni neki ni uopte. Vano je da onjima govorimo. Postoje, znai !

Ima ljudi koji nose osmeh na svojim licima, dugoposle trenutka, kada su rekli ili uli neto lepo, ilikada su pomislili na neto prijatno, na nekogbliskog. etaju oni taj osmeh po pijaci, dosavi dakupe neto, ili se zaustave sa tim osmehom nausnama ako nalete na crveno na semaforu. Lebdeosmesi i nista. Njihovi vlasnici grabe dalje, onako,

nasumice, nasumice za osmehe, vlasnici, oni idunekuda, imaju neki cilj.

A poneki ga ugase odmah. Ugase osmeh cak i preneko to je ovaj uspeo da doivi svoj max, da sesasvim rairi na licu.

Meni se deava da satima nosim osmeh a dapojma nemam kada sam ga zakaio ispod brkova.

Ej, gospodine, vi se smejete. Ana vidi ! Jedandeak iskoi ispred mene, na stazu kojoj samprolazio kroz park. Pa ja, ovaj...

55


56/115

Ne ekajuci moja objanjenja, ima i pravo, ne znamsta bih mu mogao da ponudim kao objanjenje,deak se okrete i otra do devojice, desetakmetara dalje. Saznae se da su to sestra i brat, ondevet godina, devojica deset. Deset godina! Tovam daje autoritet. Ona lupi stopalom o zemlju:

Da, ali opet nisi rekao: dobar dan, Tomo! Najpretreba rei dobar dan!

Tom se zaustavi. Suvie naglo i umalo ne pade, tomu bi smeno. I da bi se, valjda opravdao, umestoda, bilo ta kae, on stavi svoj poljubac na dlan,podie dlan do napuenih usnica kao da ce reci :

oooo, lagano, dahom posla svoj poljubac ka meni.Brzo se oslobodih svog bloka, stavih ga na travljak,skoro ga bacih i saekavsi sekund, dva, vreme dapoljubac doleti do mene a onda skoih uvis, kolikomogu i ispruene ruke presretoh i uhvatih ga. Mojaruka se zatvori, drugom, desnom mahnuhpobedonosno: apio sam ga!

Iznenaeni, Tom i njegova setra Ana su me gledalizaudjeni, ekajuci da vide ta je, sada, ovo?Podigoh ga i neno ga postavih na svoj obraz. Sada

ja skliznuh sa usana jedan polubac na dlan izamahnuh, kao da cu baciti loptu i poslah ga upravcu Toma. Videh ga, kako se sprema na skok

56


57/115

pokleknuvi skoro do zemlje pratei let. Imitirao meje. Kada je ocenio da je poljubac iznad njega,

skoi, zgrabi ga i pobedonosno ga uz uzvik prilepisebi na lice, snano, skoro kao amar. Naravno,odmah mi je poslao jos jedan poljubac. Poletehustranu, levo, da bih ga uhvatio jer je, eto, tamopoleteo. Pogledom sam ga, paljivo pratio. Moraosam jos korak, dva ulevo i da zatim jednim skokom,

ispruene ruke, krajnjim naporom uhvatim poljubac.Zadihan, vratih se i taj poljubac postavih na vrhnosa. Tom je to isto uradio sa mojim. Nastavili smo isvaki put sam doekivao i slao poljubce na druginacin : kao fudbaler koji ubacuje loptu iz auta, skok-ut, kao koarka, doekujui ih na konju u punomgalopu, plivajui, klizei po ledu. Ana nas je

obojicu hrabrila :

Super odigrano Tom, bravo gospodine!

Tom je ponavljao i imitirao me sve dok Bio je na mene red da poaljem poljubac. Pratio ga

je pogledom ali umesto da ga saeka, uhvati i stavi

na svoje lice, on se pomeri ustranu i propusti ga kaAni. Ana ga ne uhvati rukom, ona ga seeka, nagnumalo glavu i pusti ga da se sam poloi na njenobraz. Zatim mi ona posla svoj. Tom ga propousti iotprati ga poglegom dodavsi mu, da pojaa let, svojdah. Otvorenih dlanova, jedan uz drugog, kretoh muu susret nekoliko koraka i paljivo sklopih ruke oko

57


58/115

njega. Blago kao da drim pticu. Deca mi sepridruie. Svi se spustismo na kolena, napravivi

mali krug oko uhvaene ptice u mojim rukama.Lagano otvorih dlanove. Jedan uti leptir prhnu,polete. Tri ili etiri, odmah za njim. Deset, trideset,na stotine! Anine i Tomove kovrde zaleprae podtalasima vazduha uzburkanog pokretima njihovihkrila. Oduevljeni pogledi, irom otvorenih decjih

oiju su se uktali, gubili i ponovo svetlucali izmeuhiljadu utih leptira koji su se dizali ka nebu kaoizvor.

Malo odvojeni, malo kasnei, tri leptira jo, tri zadnjaleptira poletee, krueci oko naih glava i poleteeka cveu.

Gospodine, vi se jo uvek smejete. Ana, vidi!

58


59/115

Zamak u pesku

59


60/115


60


61/115

Iz daleka ve, videh deaka od jue. Posmatrao jesvoj grad u pesku.

Koliko ima godina ?

Mogao sam da kaem neto drugo. Mogao sam mu

rei da sam ga video jue kako pravi svoj zamak odpeska i da me je impresionirao formama koje mu jedavao. Mogao sam mu rei da znam da je uo glasene koja ga je zvala, vie puta, svaki put sve jae.Mogao sam mu rei da ga traim da bih mu govorioo njegovim skulpturama.

Imam devet godina, idem u trei razred, volim daidem u kolu i uiteljica nije stroga.

Da, mogao sam mu rei neto drugo. Deak jezaustavio u samom poetku, pitanja koja mu odrasliuvek upuuju. Bio je na kolenima, pored svogzamka od peska. Podie glavu, pogleda me i, ini

mi se, iznenaen nasmeja se:

Vi ste, jue videli moj Kraljev posed. Vi imateplave oi a ja umem da itam u njima.

Sedoh pored njega.

61


62/115

Znate li da napravite jednu sliku sa morem iplaom i talasima.

Da, to cesto slikam.

Zna da vidi u plavim oima, zna da slikam !Nasmejah se. Decak me pogleda. Plave oi.

Sliku sa morem, sa talasima i sa barkomspremnom da se otisnete na puinu. Stvarno da

krenete. Zaista ! Osetiete vetar na licu.Glas ene. Zvala ga je. Vidi, isto ime kao i moje.Jue nisam jasno uo

Jednog dana uradie tu sliku.

Deak ustade.

Znaes. Osetie. Pre nego krene barkom, prenego se otisneka puinu, naslikaj ostrvo. Saplaom. Sa plaom sa peskom. Biu tamo, ekaute.

62


63/115

Trka

63


64/115

eddy lane : onda sutra?

64


65/115

Dva puta nedeljno izlazim da trim. Najeeumom u blizini crkve St.Quentin. Vrlo retko nekotamo doe iako je staza, odlicna. Mnogi vie vole datre ulicama grada, tamo gde mogu da budi vieni.

Ali to su joggeri sa trakama oko glave, satopericama na ruci, skupim patikama. Nije mojslucaj. Ja trim.

Posle vdadesetak minuta sporog, maratonskogritma, zastanem i uradim nekoliko vebi a zatim

ponovo maraton da bih s vremena ne vreme ubrzaoi ponekad sprintovao desetak, dvadesetak sekundi.U trenutku kada sam hteo da ubrzam, uh iza sebekorake, brze i lake. I, u visini pojasa, s moje levestrane pojavi se plava glava po kojoj su, u ritmukoraka, odskakivali plavi pramenovi, napred, poelu dok su pozadi ibali ramena jednog decaka u

crvenoj trenerci.Sustigavi me, on nastavi da tri pored mene, beznamere, ini mi se, da me prestigne. Ne gleda me,nita ne kaze. Ni ja ne kaem nita. Trimo jedanpored drugog. U tiini. Oseam da bi on hteo da janeto kaem. Oseam da se nije, tek onako prilepiouz mene, da neto hoce, da neto sprema. Vai,

65


66/115

malia I ja sam raspoloen za igru. Ali utim.ekam da on prvi izae.

Dobar dan! O, zdravo, odgovorih!

Opet tiina. E pa, hajde da vidimo ko je ko uumarku ovom! Smejao sam se u sebi. I ubrzah! Alipostepeno, da bi deak mogao da prati. On prati,

ubrzava, napree se ali ne zaostaje. Zasada.Ubrzah jo jednom. On se drao, borio nekolikometara zatim je otpao. Nisam se okretao. Smejaosam se i usporio. Kad je ponovo bio u istoj liniji iskoro me dotakao ponovo mu pobegoh i poslepedesetak metara usporih i zaustavih se. Kao dase nita nije desilo, poeh da radim vebe. Deak

mi prie.

A to, a to niste, bio je zaduvan, a zato niste nastanastavili, pa da vidimo ko bi pobedio? Pobedio ? Pobedio u emu ? Ne razumem oemu prias. Ne?

Pa, ne!

Gleda me, pokuava da povrati dah. Dadoh muznak da nastavimo korakom.

66


67/115

uj, jeste, ubrzao sam i to namerno, ali ale radii bez namere da te ti se podsmevam

Ne, ne, nema to veze, trka nije zavrena, trka cetek da pone. Drugi put, vai? Nego, reci mi s kim si doao? Satatom ? Ja dolazim esto ovde Onda znate da se ova staza rava i da oba krakaizlaze na proplanak, na kome...

Ne odustaje, klinac. Hoe svoj revan, ne razumemkako to misli da moe da uradi ali vidim da neepopustiti.Naravno da znam da se staza rava, znam iproplanak na koji izlaze obe strane. Na pedesetakmetara dalje, po izlasku na proplanak vidi se

dolmen, najvei I najlepi u oblasti.Znai, moj mali tvrdoglavi protivnik mi predlae trku,svako svojom stazom, koje imaju istu duinu ipobednik je onaj koji prvi stigne do dolmena. Datrimo odvojeno, razumem, niko ne utie naprotivnika nekim ubrzanjima, taktiziranjem, ali nerazumem da misli da moe da pobebi. Ne

razumem. Razumem. Povreena sujeta i elja dase osveti ! Dobro, prihvatiu! Tako cu moi daorganizujem nereeno. Stigli smo do mesta gde sestaza deli. On me gleda kreemo ?Krenuli smo. Vie se ne vidimo. Trim brzinomkojom, ocenjujem, tri i konkurent. I, ne znam kojime avo, opet spopade, krenuh punom brzinom.

67


68/115

Luda ideja : da stignem i da se sakrijem izadolmena i da ekam. Deak e, zapenuan od

sree to me ne vidi, to sam zaostao, doleteti dodolmena i ja cu izai. Nije ni poteno, ni elegantvoa najmanje vaspitno ali elja da se nasmejem bila je

jaa. Nastavljam brzinom dobrog sredne-prugaasto sam i bio, dok sam bio u klubu. Izleteh naproplanak i videh lepi, beli dolmen. Na nekoliko

koraka ispred njega, osvrtoh se, to je bilonepotrebno, deak nije mogao biti na proplanku, joje u umi. Okretoh se ka dolmenu, ponovo, ruke vecispuene da ga dodirnem i traei gde da sesakrijem kad videh deaka kako iskae iza njegasmejui se:

Pobedio sam! Pobedio sam!Prisutan sam i vidim ga. Inae, znam da nijemogue. Nije mogue. Moze i ovako: Nemogue je !Ima takve dece, uda od deteta ali ne ovako.Mozart moze da komponuje opere u desetoj godini,da daje koncerte sa etiri ali telo je telo i fizicki je

nemogue razviti brzinu kojom trci odrastao itreniran ovek. Pa kako onda? Pojma nemam, neuda znam, nije mogue znati sem da nije raketa, tatinferari, helikopter ? Boli me glava od nemoci. I joklinac skae i urla.Konano se smirio. Smirio se, ali da bi mi zadao jo

jedan udarac:

68


69/115

Ako niste previe umorni, moe revan?Odavde ! Svako svojoj stazom do mesta odakle

smo poli.

Ovaj mali je otkacio. A to da je on otkacio. Stigaoje pre mene, jel tako ? Dobro, neu da razmiljam.Prihvatam ! Tako u naci odgovor. Krenuu, izmesta, punom parom, otracu do ravanja,nastaviu njegovom stazom, njemu u susret i

videemo. Raketa, tatin ferari, helikopter ? Znam, tosam vec rekao ali mi nedostaje maste za nestodrugo. Videemo!Hajde mali, start!Svom snagom, punom brzinom pretrah proplanakdo ulaska u umu, moj deo ume, mojom stazom

dodjoh do ravanja. Tu u krenuti desno i njegovomstazom, njemu u susret. Nepotrebno ! Susret je tu !

Plava kosa, ispod njih plave oi koje me gledaju.Deak sedi na travi pored rave. Zastadoh zatrenutak. Gledam ga, nema ta da ne verujem, plavideak sedi na travi pored staze! Bez rei kretoh i

otah njegovim krakom do proplanka, pogledahdolmen i korakom se vratih do mesta gde je on idalje sedeo. ak se i ne smeje vise. Jedan osmeh,onako, drugarski i to je sve. Sedoh pored njega.

69


70/115

To vam je genetika! Kod dvojice od mojihstrieva a isto kod jedne tetke i to sa mamine

strane

Nee valjda, sada, da mi uvaljuje neku teoriju ogenetskim izuzecima, o genetskim talentima uatletici. Stani, mali, stani. Talenti postoje ali neovako

Kau da je retko, ali da je zaista genetskiproblem. Ustvari nije to problem. Blizanci nisuproblem.

Deak se osmehuje, stavi ruku na moje rame,pokaza mi rukom. Pogledah u tom pravcu. Jedandecak, plav, u crvenoj trenerci izae iza jednog

hrasta. On pokazuje na deaka koji sedi poredmene. U isti mah, rekose obojica, u stereu :

Moj brat...

70


71/115

Kant i Karl

71


72/115


72


73/115

Argos, doi, idemo na reku!Treba sii sa puta, odmah posle mosta, prei polje i

umu i posle desetak minuta izlazi se na reku. Mojpas zna kuda idemo i odluta da pronjui levo, desnoi posle toga mi se pridruzi na obali. Kao i obinonekoliko pivski flaa, baenih na sljunak, znak da sudolazili ribolovci.Deblo oborenog drveta mi sluzi kao klupa. Knjiga

pored mene.Reka je mirna. S vremena na vreme, ribe iskoe ilidotaknu samo povrinu. Prijatan um i nekolikotalasa. Argos lei pored mene. Jedan automobilprelazi preko mosta i zaustavlja se, brujanje motoraprestaje, vrata na kolima se zatvaraju, nejasniglasovi i opet tiina. Proitah dve, tri stranice. Uzeh

nekoliko kamenica i bacam ih u reku, jedan zadrugim. Oni prave talase koji se u krug udaljuju odmesta gde je kamen pao. Talasi se udaljuju iusporavaju od pluf-a da bi se konacno slili u mirnupovrsinu reke.

Carl !

Muki glas. Pluf. udno je kako smo uvek ozbiljnikad pravimo koncentrine talase na vodi. Talasiigraju postujuci svoju geometrisku koreografiju. Pluf,pluf ! Bacio sam dva kamena, skoro, istovremeno.Talasi jednog susreu talase drugog, ukrtaju se,

73


74/115

stvaraju nove geometriske are. Koliko sam imaogodina kada sam itao Kantovu Estetiku?

Carl!

Isti glas. Pluf ! Kant govori o tim malim talasima. Onto objasnjava ljudskom potrebom da utice naokolinu i da posmatra posledice. Plouf. Moj pas je,recimo, bio zainteresovan prvim pluf-om i kad je

video da to ne prua priliku da se neto pojede, dato nije igra, izgubio je sav interes za moju inicijativu,za Kanta i za kamenie. ovek menja, hoe damenja.Uostalom, tako je i opstao. Nije ga njegovafizicka adaptacija odrzala u evoluciji vec sto jemenjao okolinu u svoju korist. Oruzje zbognedostatka snage, konj, auto, avion kao nadoknada

za nedostatak brzine I sve ostalo, odelo, kojepostaje moda a ustvari je zatita od hladnoce. I kad

je krenuo tim putem, da menja, da stvara, daizmilja, da upotpunjuje nastale su piramide, Veneraiz Milosa, okonda, mostovi ali i bombe, ratovi.Carl !

Ponovo ujem glas i istovremeno i korake iza sebe.Jedan deak dolazi stazom. Prilazi nam i daje malood svog pareta hleba Argosu.

Dobar dan. Dobar dan, ti si Carl ? Da. Ali se pie sa K. Karl!

74


75/115

Pluf. Deak gleda kruzne talase. Zatim gleda kameni. Pluf. Isto! Odgleda talase dok se ne smire a

zatim pogleda mene. udno! Pouf.!Isto! I ponovo!Svaki put njegov pogled, sa povrine reke, skreneka meni. Pomislih da mu govorim o Kantu ali nisam.Ne samo zbog njegovog uzrasta.

Pitas se zato? Pitas se zato ja to radim? Karl ! Karl !

Zovu me. Moram da idem.

Decak dodirnu Argosa, ustade i uputi se stazom. Naulasku u umu se okrenu.

Ne ! Vae lice ! Vi ste tuni svaki put kadkamenom razbijete reku. Da li ste ih brojali? Moda

pomiljate, mozda se bojite da, jednog dana, rekavie nece moi, vie nee hteti i da se vie nikadnee vratiti?

Okrenuo se. Njegovi koraci se udaljuju. I mi bismomogli da se vratimo. Ustanem. U ruci imam joj

jedan kamen. Reka protie u tiini. Osetih kako mi

kamen skliznu iz ruke. Pade pored mene.

Argos, doi, idemo!

75


76/115


76


77/115

Upaliti dan

77


78/115


78


79/115

Osealo se prolee. Lie na jorgovanu jeimalo boju koja predhodi otvaranju pupoljaka. Hteo

sam da iskoristim lep dan i da postavim svoje novoosvetljnje na nekoliko mesta u vrtu. Praen svojimpsima, krenuo sam da postavim, pobodem novelampe.

Najpre, naravno pored mesta gde e, kasnije biti stosa stolicama. Bio sam nestrpljiv da vidim kako to

funkcionie ili kako ne funkcionie. Lampe se pale igase udarom dlana o dlan. Kao aplauz. Bar takopie u uputsvu. Zemlja je bila meka i, bez teskoesam postavio prvu lampu. Veliki trenutak ! Prvipokusaj !. Klak ! Upalila se ! Klak ! Ugasila se !Radi ! Funkcionise ! Pokusah jos nekoliko puta.

Klak! Klak! Klak! Klak! Svetlo! Ugaseno! Svetlo!Ugaseno!

Super!

Prepoznah glas. To je devojica koja,esto prolaziispred moje kue, sa svojom mamom.

Super! Kako to radite?

Odoh do ograde i otvorih joj vrata. Njena mama jerazgovarala sa kominicom preko puta ulice.Osmehom i pokretom glave, rece mi, istovremenodobar dan i dade odobronjenja za svoju erku da

79


80/115

moe da me poseti. Mahnuh im obema i povedohdevojicu ka lampi.

Doi da vidi ! Doi da vidi arobnu lampu !

Devojica me prati, psi nas prate, radoznali ispremni na igru. Prioh lampi, pogledah jeznacajno.

Panja !

Udarih dlan o dlan. Klak ! Lampa zasija. Zastadohtrenutak da dam znacaj aroliji i ponovo udarihdlanom o dlan ! Klak ! Lampa se ugasi ! Ponovih jos

jednom Klak ! Klak ! Mala je oduevljna. Pokusa i

ona ali njene ruke ne prozvode zvuk, dovoljno jakda upali ili ugasi lampu. Gleda me upitno.

E, nije dovoljno samo lupiti dlan o dlan. Trebaizgovoriti arobne reci. Treba znati arobnu formuluPosmatraj!

Pravim se kao da se koncentriem. Pomeram usne

kao da izgovaram neke tajanstvene, monerei.Klak! Radi! Klak ! Ugaeno ! Ona se smeka.ini mi se da sprema neto. Ima neeg lukavog utom osmehu. ak me i ne pita koje su to arobnerei.

80


81/115

I ja znam arobne reci. Ja znam da upalim dan. Stvarno?

Da. Gledajte i sluajte!

Ona odmae ruke, dlanova okrenutih jedan premadrugom, spremne za aplauz.

Panja ! Kad ja udarim dlanom o dlan, zatvoriteoi ! Vai? Vai!

Ona lupi dlanovima. Klak ! Zatvorih oi.

No !

Prasnuh u smeh ali nisam otvarao oi. Pa, zaista je

maija ! Lukava maija! Klak ! Otvorih oi.

Dan !

Prezadovoljna je. Ja umirem od smeha. Ona hocejos. Klak !

. No!

Klak ! Otvaram oi. Dan!

Klak ! Smejem i zatvaram ih. No!

81


82/115

Tiina. Nita. ekam zatvorenih oiju. Nita. ekami dalje.

Zora!

Otvaram oi. Vidim je, dri ruke odvojene, dlanovijedan prema drugom na petnaestak santimetara.Lagano ih primie, jedan drugom. Spaja ih. Njeni sedlanovi dodiruju. Njene usne se neujno pomeraju :

dan ! Bez glasa. Osmeh na njenom licu eto, kao stosam rekla: umem da upalim dan.

Zoro, hajde, treba da idemo!

Njena mama je prila ogradi i zove je. Odlaze nizulicu. Zora nesto pria. Sto posto joj govori kako je

uspela da me iznanadi, kako je uspela da upali dan,kao sto je obeala.Bio sam iznanadjen njenim lukavstvom da predvidikada e je mama zvati, da to iskoristi, da pripremisituaciju i da to usinhronizuje. Super odigrano.Ukoliko je igra.

Kad je pala no, osetio sam udnu uznemirenost.Valjda umor. Najbolje e biti da idem na spavanje.Zaspao sam im sam legao.Probudio sam i pogledao sam na sat. Jedva pono.Ustao sam i obukao se. Pozvah svog najstarijegpsa. Izasli smo na ulicu. No, tamna, bez meseineni zvezda. Krenuli smo u pravcu odakle je Zora,

82


83/115

uvek dolazila sa svojom mamom.Ulice su bile u mrak . Niti jedan prozor osvetljen.

Oslanjam se na psa i pratim ga oslukujui njegovedah i njegove ape po tlu. Iao je kao da tano znakuda me vodi. Po mojoj proceni, bliili smo na izlazuiz sela, ili smo ka poljima pored reke. uh da sevrata, na jednoj kui otvaraju. Traak svetlosti padana ulicu. Moj pas potra ka eni koja je izala iz

kue. Priavi, videh da je to Zorina mama. Ovuda, osvetliu vam !

Drala je lampu u ruci i osvetljavala prilaz kui.Prioh joj i pre nego to sam mogao da netokaem, traio sam neko objanjnje svom prisustvu,ona se osmehnu:

Ne brinite. Zora je dobro. Spava.

Nisam znao ta da odgovorim. Nije to bilo pitanje alisam hteo da kazem neto. Najzad rekoh:

Da, da, naravno, sasvim je normalno da spava.

No je. Da, normalno je da je no. Zora spava.

83


84/115


84


85/115

Freesbe

85


86/115


86


87/115

Lopta odskoi, pade na stazu i otkotrlja se izmeuklupa na metar ispred Argosa koji je jurio za njom.Uspeo je da je uhvati ali mu ona skliznu izmeuzuba i pokusavajui da je, ponovo uhvati, on jeodbaci jo dalje. Argos, koji nikad ne odustaje,

nastavi da tri za njom, uletevi u poumljeni deoparka. Odjednom, iznenaen videh loptu kako leti usuprotnom pravcu i Argosa koji je prati u galopu. Izanjih se pojavi jedan deak. I on je trao za loptom ipsom. Shvatiih da je on uhvatio loptu i bacio jeponovo na stazu. Proletee pored mene i Argoskonano uhvati loptu i zadovoljan potra sa njom ka

deaku. Nasao je novog drugara za igru. Deakuze loptu, baci je :

Idi, idi Argos, donesi loptu !

Nisam se meao u ugru. Gledao sam ih. Dok jeArgos jurio za loptom deak mi doviknu:

Vrlo je lep va pas. Znao sam jednog drugog psakoji se tako zvao ali je to bilo jako davno.

U jednom trenutku Argos dotra do mene i spustiloptu kraj mojih nogu. Najzad, pomislih, najzad sesetio da bih i ja mogao da uestvujem u igri.

87


88/115

Meutim, nije bilo to. Argos se vrati ka deaku izainteresova se za neto sto je ovaj bio ostavio na

travnjak, pored staze na kojoj je stajao. Deakpodize jedan crveni disk ; bio je to lep crvenifreesbe ! Osetih da se die vetar. Povetarac. Saosmehom na usnama, deak je pokretima, mimikompokazivao Argosu ta e se deavati. Pripremajuiga da tri i skace za freesbeem. Njegovi su pokreti

bili mekani, lelujavi, kao u magli iako je dan biosunan. On sam je bio, pomalo fluidan, bez jasnihobrisa. Ovaj me utisak zbunjivao, pa sampokusavao da izostrim pogled. Deak baci freesbe ipolete za njim, zajedno sa Argosom. U pokretu je,

jos vise izgledao kao providan.Glupost, odmahnuh rukom.

Deak ipas su se igrali kao prava deca. Psi su kaodeca. Deak je uspevao da baci crveni freesbe vrlodaleko, iako su njegovi pokreti bili mekani,neodredjeni. Osim toga, putanje koje je njegov diskcrtao po vazduhu, bile su neobicne i zauujue.Ponekad bi freesbe poleteo daleko i odjednom bipoeo da se okree, poskakuje, kree navie da bise u sledecem trenutku strmoglavio ka zemlji. Ili bileteo lagano i ostao bi da lebdi dugo, dugo pre negose spusti. Ukoliko se ja ne varam u onome stovidim.

Uglavnom, pas i deak su uivali u igri. Vetar semalo pojaao.

88


89/115

Gospodine, hajde, igrajte se sa nama!

Poto mi je pokazao kako se baca freesbe, pokuahi bio sam iznenaen da vidim kako je odleteo dalekosledei putanju lepe parabole. Sada smo obojicabacali a Argos donosio to ga je radovalo jos vie.Ponesen igrom pokuavao da bacam sve dalje idalje. Deak se smejao i smejao

Aha, vidim da hoete da bacite dalje od mene !Vai ! Prihvatam izazov. Bacamo, svako tri puta.Najdalji let je pobednik.

Smejao se i smejao. Nije mi bilo jasno zato. Alisam se i ja smejao.

Prva dva bacanje nisu dala prednost nikome. Zamoj, trei pokusaj uzeh zalet od dobra etiri koraka ibacih ga svom snagom. U nekoj drugoj situaciji nebih, naravno pokuavao do zadnjeg daha da budembolji od nekoga ko je, jos uvek dete, ali sam osecaoda sada, sa ovim deakom nije sasvim tako.Freesbe je odleteo vrlo daleko Bio sam zadovoljan

ali ne i siguran da u pobediti Deak, smejui sejo uvek, uze freesbe i baci ga. Crveni disk je leteonisko i vec na dvadesetak metara kraem odsojanjuod moje putanje poe da usporava i izgledalo da elet biti, daleko krai od mog. Argios poe da gadonese, kad freesbe zadrhta, krete navie, ubrza,podie se visoko, visoko, zaokrui i kovitlajuci oko

89


90/115

sebe samog pade na metar, metar i po dalje odmog rekorda. Bio sam poraen ali vie od toga bio

sam zaprepaen onim to sam video. Freesbe jeleteo protiv svih pravila aeronautike, kao izazovsamim pticama ak, radio je ta je hteo u vazduhu

ta je ovo bilo? Ovo nije mogue ! Imao sam vie sree, to je sve!

Nita mi nije bilo jasno. Argos je doneo freesbeVetar podie opalo lie. Deak rece:

Vreme je da se vratim, vi ste dobro igrali i ja vamposveujem i dajem vam pobedu.

Prie, pomilova Argosa a meni dade poljubac u

obraz. Usne su mu imale dodir kao dah vetra, kaopero. Zagrlio sam ga. Bio je lak kao vazduh. Vetarse pojaavao.

Odoh, ree deak.

Bio je, skoro na izlazu iz parka kad mu doviknuh:

Hej, nisi nam rekao kako se zove!

Odgovorio ali je ve bio dalekon nisam uo. Dadohmu znak da ne ujem. On mahnu rukom, pokazaoko sebe, neto kao saekajte, stii ce do vas!

Vetar promeni pravac i donese mi :

90


91/115

E ........ o ........ l .......

91


92/115


92


93/115

Barka, zelene i bele boje

93


94/115


94


95/115

Barku sam, odmah prepoznao. Bila je jedina barkazelene i bele boje na ovom delu reke, ali me je

zaudilo to se nalazila na desnoj obali reke,nasuprot mestu, gde sam je obino viao, vezanuza alku na levoj obali. I jos udnije je bilo prisustvodva deaka koji su se upinjali da je, sa obale,odgurnu u vodu, to je bilo i opasno jer, jedvastotinak metara, dalje, nizvodno, na brani, reka se

obruavala, sa visine od dvadesetak metara da binastavila svoj tok

Gospodine, pomozite nam. Napravili smo velikuglupost, moj brat i ja. Otkaili smo barku, na drugojstrani, da bi malo plovili, onako, tik uz obalu, ali kadsmo uskoili u barku, reka nas je ponela i evo nas

na suprotnoj obali. Ako na otac sazna, gotovi smo,kaznie nas strogo, ne smem ni da pomislim kojomkaznom

Koliko ti je godina? Deset. Ja imam jedanaest!

Braa me gledaju kao jedini spas Obioh oko barke,ocenjujuci njeno stanje i razmiljajuci kako da jevratim na njeno mesto.

Nije bila oteena, dno je bilo suvo, veslo je bilosolidno ali je bila mala. Suvie mala za sve nas, zanas trojicu odjednom.

95


96/115

Dobro, sluajte me. Pomoiu vam da vratimobarku ali to e vas kotati itanja jedne bobre lekcije

koju u vam odrati o tome sta sme da se radi a stane, kad se ima deset ili jedanest godina. Ali toemo kad preemo reku. Vaa krstarica je malatako da emo prei reku iz dva puta, najpre ce tipoi samnom a onda u se vratiti po tebe.utali su i gledali, ukoeni. Objasnih jos jednom ta

mislim. Bilo je oigledno da su me rayumeli alinesto drugo je bio problem. Oklevajui, jedan oddeaka pogleda svog brata, pa mene :

Mi se ne odvajamo nikada! Mi ostajemo uvekzajedno!

Bio je, malo, zbunjen dok mi je govorio ali sam

video da u morati da traim drugo reenje, da oninee popustiti. Pokuao sam, ipak, jod jednom da ihubedim ali su me gledali, uteci i odluni da ostanu

jedan pored drugog po svaku cenu.

Dobro, vidim da nee biti lako da vampomognem. Evo kako cemo uraditi. Pomozite mi da

barku otisnemo sa obale ! Dobro ! Sada, uskaite !Ukrcavaj se i odmah na dno i ostanite sedei.

Ubacih svoju koulju i cipele pored njih, poslunih,jedan pored drugog. Barka je plutala povrinom,

96


97/115

jedva malo namrekanom povertarcem sa istoka.Hodajui po dnu poceh da guram barku ispred

sebe. Osetih sveinu vode.

Ostanite tako i ne mrdajte. Ja u biti iza amca itako emo svi prei na drugu obalu. Reka nijeduboka sem, mozda na sredini gde je struja malo

jaca, ali vec nekoliko metara dalje je ponovo mirna.Ne gledajte ka brani. Ako vas njena buka plai ne

mislite na nju, obala nije tako daleko i ja sam savama.

Voda se penjala i dosla mi je do ramena. Na srediniosetih da je struja dosta jaka i morao sam daguram amac ispred sebe malo u suprotnom smeruod toka da nas reka ne bi, mnogo ponela nizvodno.

Deaci su sedeli drei se za bokove amca ibacajui, ipak, svaki as, jedan zabrinut pogledprema brani. Odjednom izgubih tlo pod nogama.Voda mi je bila preko glave i struja nas ponese. Nedotiui dno nisam vie mogao da kontroliempravac barke. Prikupivi svu snagu gurnuh amac

ispred sebe u pravcu obale. Braa su jo uveksedela na dnu amca ali su bili preplaeni kadvidee da ne drzim barku i da zaostajem u vodi.

97


98/115

Ne mrdajte, skoro ste na obali. viknuh im iz svegglasa, plivajui za barkom. Kad barka dodirne obalu

iskaite i ostanite na obali !

Jedan vrtlog se isprei ispred mene, zahvati me,okrete i potopi me me za tren. Odupirao sam seplivajui svom snagom da me ne bi odvukao kabrani. Bio sam samo tren pod vodom i kad ponovovideh barku, videh sa uasom da su oba deaka

ustala i da se glavake bacaju u reku. Usta su mi,jos uvek bila ispod povrsine i urlik Ne !!!koji nisammogao da istisnem iz grla nabreklog do pucanja, miodjeknu u slepoocniama kao udar maljem.Zaplivah ka njima, borei se sa vrtlogom. Osetihdno i u istom trenutku videh dva brata kako plivaju

ka meni, kao ajkule, brzo i sinhrono, jednimsavrsenim kraulom sa udahom vazduha podpazuhom, svakog drugog zamaha leve ruke. Kao dasu u olimpiskom bazenu a ne u ovom brzaku.

Sva trojica izaosmo na obalu. Bili smo na, jedva,metar ili dva od brane. Huk vode koja pada i udara

o dno dvadesetak metara nie, je bio zaglusuju.Sedimo na obali. Posmatram ih. Gledaju me i oniipod slepljenih, vlaznih pramenova kose po celu.Drhtao sam od straha, bio sam besan kao ris,drhtao sam od radosti sto ih vidim pored sebe.

98


99/115

Vi ste ludi, brao. Ludi ste ! Jesam li vam rekaoda ostanete sedei? Jesam li vam rekao da iskoite

na obalu im je barka dotakne? Umesto toga ta steuradili ? Skaete u vodu ! Na najopasnijem mestuna reci ! Sreom plivate kao delfini. to mi niste reklida ste odlini plivai, burazeri?

Pa nismo ni znali da znamo, gospodine. Nikadnismo plivali.

Zacuen, gledao sam ih nasmejane, naivne,iskrene. Voda se slivala niz njihova lica i padalakap po kap sa njivovih noseva .

Niste znali ?! Niste to znali a strmoglavili stenaglavake u reku da biste plivali ka meni. Pa to je

ludilo! Zasto? Pa zato sto ja znam da plivam, zato sto samdobar pliva! Pa ni to nismo znali.

Kapi vode i dalje padaju sa nasih noseva dok se

suimo na obali pored brane.

99


100/115


100


101/115

No?

101


102/115


102


103/115

Te noi sam doiveo nesto udno. Probuen izaponoi i pre zore, izaao sam i hodao. Bila je no,bilo je njeno vrema ali ...

Nisam nita primetio kad sam izaao. Tek na pesku,na obali i pri umu talasa mora sam se zaustavio,zacuen. Video sam ptice u letu iznas svetlucave

povrsine mora.Pesak je bio topao pod mojim bosimnogama. No je bila kao dan, bio je dan.

ta je ono?

Jedan deak me je gledao pokazujui more.

To je more!

Kao da je vie reka jedna uz drugu.

Hodao je po pesku potamnelom pod penom koju sutalasu bacali na obalu. Deak nagnu glavuoslukujui.

Ne uje se nita, rece.

Da, da, uje se, uju se talasi i ptice. Ne to, ne ujem pesmu. Ne ujem pesme naihroenja i ostale pesme koje reke nose.

Nisam znao ta da odgovorim na to. Deak pogledau daljinu, pokaza horizont.

103


104/115

A ako bismo krenili tamo? Mozda bismo tamonali nase pesme.

Tamo, u daljini su ostrva Pa moda su ostrva pesme tih reka koje inemore. Hajde, idemo! Dobro, ali reci mi kako to da jedan deak, kao tidoe sam na plau? Jedan deak, to je i jedan sin.Ko je tvoj tata? Kako se zove?

Nisam sam, sa tobom sam. A tvoj sin, ima li onime? Da,jednog dana kad Hajde! Idemo da sluamo pesme, Ti zna mojeime.

Poli smo. Moramo da koraamo paljivo, polako.

Pesme su vrlo osetljive, lomljive. Kao san.

104


105/115

Crtati na nemakom

105


106/115


106


107/115

Mojoj ulicom prolaze gimnazijalci idui ili vraajuise iz kole. U grupama, po troje, etvoro, ponakadudvoje ili itav razred kad se ide na neki roendan,na primer. Jedino, jedan deak, najese u crnoj

jakni je uvek sam. Uvek mi kae dobar dan a estopita neto, primeti neto, pokua da vee razgovor.

Imate lepe pse! Moe, slododno da se igra sa njima, nisu zli,uopte. Znam, to su epanjoli a oni su dobre naravi. Znam

jer moj tata je veterinar, mama je lekar.

Jednom, iznosio sam iz kola preparirana platna za

slikanje. Deak je hteo da mi pogogne.

Pripremate izlobu? Mora da ste vrlo zauzeti ipod stresom. Znam jer mama je u takvom stanjukad priprema koncert. Ona je violinist.

Tako je svojim roditeljima menjao pozive,

zanimanja, prema trenutku, prema temi razgovora .Otac je, as bio vojno lice, mama je bilaangaovana u jednoj humanitarnoj organizaciji,zatim bi ona postajala prodavaica a otac bi biotrener sportske ekipe. Nisam u tome video nestovrlo negativno. Objanjavao sam to njegovomrazvijenom matom kojoj je putao na volju i koja se

107


108/115

prolagoavala svakoj situaciji.Jednog dana, Aleksandar, deak u crnoj jakni je

naiao u trenutku kada sam razgovarao sa bivimdirektorom kole. Priali smo o jednom istoriskomdelu, na nemakom jeziku. Sutradan me je

Aleksandar pitao da li sam Nemac, jer, evo on imadosta dobre ocene ali ima malo problema sanemakim, pa ako bih mogao da mu pomognem.

Pristao sam, objasnivsu mu, ipak da nisam Nemac.Precizirao sam da roditeljima treba da objasni da jane elim novac za te asove. Obecao je da e svesrediti i da e mi sutradan doneti kolske knjigeprema kojima bi trebalo da radimo. Ali nije doaosutradan i ak ga nisam video vie nedelja. I onda,

jednog jutra, prolazei pored kole videh ga, kada je

izaavi iz automobila krenuo ka koli gde seizgubio meu ostalim uenicima. Priao samkolima. Covek za volanom spusti okno, bilo jeocigledno da elim da mu se obratim.

Dobar dan, znate ja poznajem vaeg sina,Aleksandra...

Pokuao sam da objasnim da sam i dalje spremanda pomognem oko nemakog.

108


109/115

E pa taj deak, ree ena u kolima, e pa stvarno,taj deak ne prestaje da izmilja stvari, da laze da bi

bio zapaen.

ovek, malo mirniji od ene, mi objasni daAleksandar nema roditelje, da je on dete koje im jepovereno na uvanje. I na kraju, sam zaznao da

Aleksandar uopste i nema nemacki u skolin negoengleski,

Prolazei kroz veliki vrt i idui ka kui, video sam dasu me videli i nekoliko deaka i devojica izadjepred mene. Medju njima videh i Aleksandra. Doao

je, sa ostalima ali je izbegavao moj pogled. ovekkoji mi je govorio o njemu ispred skole i koji se, sasvojom suprugom brinuo o decI, je. takoe izaao i

ponudio mi mesto za velikim drvenim stolom ispredkue.

Deco, ja sam, u dogovoru sa vasim starateljem,doao da vam govorim o crteu, o crtanju i ukolikoneko eli da uci da crta, ja cu rado doi da vam utome pomognem. Oni koji su odmah pomislili da to

nije lako, imaju pravo ali svi mogu da nauce dacrtaju. Kao to se moe nauiti neki strani jezik,nemaki na primer i to mnogo bre, moe se nauiticrte.

109


110/115

Namerno sam ponovio i ispod oka pogledahAleksandra. Iznenadih se kad videh da je on

otvorio jedan od blokova koje sam doneo i da crta,kao da nas i ne premuuje.

ta ti o tome misli, Aleksandre, upitah ga, moeli svako da nauci da crta.

Naravno, naravno. crte se moe nauiti i treba

da se naui jer crte je nagovestaj onoga to edoi, boji. Ja to znam jer moj tata je likovnikritiar.Tako je i upoznao mamu, kada je ona imalasvoju izlobu akvarela.

Deca poese da se kikou i da se alepa ovaj seAleksandar nikad nee izmeniti ...

I ja sam se smejao. Ustadoh, obioh oko stola iodoh do Alksandra.Preko njegovog ramena videhcrtez koji je zavravao.Neverovatno !Njegov crte je bio izuzetno dobar, jedan odnajoriginalnijih koje sam u zadnje vreme video, asigurno da dosada nikada nisam video bolji crtez

nekoga, njegovog uzrasta.

110


111/115

Depuis ruelle Mignonnette vers le MondeIz sokaka prema Svetu

111


112/115

Edition RUELLEISBN : 978-2-9531938-1-7

Dpt lgal 2011

[email protected]

112


113/115

[email protected]

113


114/115

114


115/115

Imprim en Pologne2011

onda sutra?

Documents